Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mi smo zajedno odrasli... Iz jednog smo topraka srkali; pazili se kao braća... Pa bar mi kaži šta ti bi te se onako ispirazi na me?... De, reci! Lazar se lako osvesti. On je slušao ove tihe reči... Nadao se grmljavini, a ono savim mirno.