Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Gotovo 60% ispitanika ima visoke skorove na tvrdnjama kao što su: „Što mora biti — biće“; „Čovek od svoje sudbine ne može uteći, ma kako i
To su: 1) mesto stanovanja (selo i grad), 2) stručna sprema (NSS, SSS i VSS), 3) pol i 4) uzrast (starost) ispitanika (mlađi — 20 do 40 godina i stariji — 41 do 80 godina).
Ovo shvatanje procenjuje se na osnovu odgovora ispitanika na tri tvrdnje iz Upitnika 2 („Deca od svojih roditelja nasleđuju njihove osobine?“ itd.). 6.
). 9. Poznavanje verovanja, običaja i obreda odnosi se isključivo na znanje ispitanika o tradicionalnim običajima i verovanjima koji su vezani za odrastanje dece, bez obzira na to da li se on lično drži tih
2.0. Stepen prihvatanja fatalističkog stava uslovljen je mestom boravka, stručnom spremom, starošću i polom ispitanika. 2.1. Očekuje se da je fatalizam više zastupljen kod manje obrazovanih, starijih i ženskih ispitanika koji žive na selu.
2.1. Očekuje se da je fatalizam više zastupljen kod manje obrazovanih, starijih i ženskih ispitanika koji žive na selu. 3.0.
U ovom upitniku prve četiri stavne odnose se na pol, mesto boravka, školsku spremu i starost ispitanika. Atributi koji se pripisuju deci ispituju se sa osam stavki (npr. „Dete je... sebično, tvrdoglavo, bezazleno“ itd.).
Upitnik 2 ispituje shvatanje razvoja ličnosti. Stavke u upitniku konstruisane su tako da isprovociraju ispitanika da u svojim odgovorima eksplicira sopstvenu implicitnu teoriju razvoja deteta: značaj nasleđa (4 tvrdnje), ranog
godine). Uzorak od 200 ispitanika (9 seoskih I 101 gradski) izabran je tako da dobro reprezentuje karakteristična mala sela Levča, relativno udeljena od
1.1. Stav prema deci (deca kao najviša vrednost i cilj braka) zavisi od mesta boravka, stručne spreme i starosti ispitanika, a ne zavisi od pola.
Stav prema deci pretežno zavisi od starosti ispitanika, odnosno postoji najveća pozitivna povezanost između shvatanja deteta kao vrhunske vrednosti, s jedne, i starosti
korelacija (C = 0,20 značajan na nivou 0,01) između stepena pripisivanja pozitivnih atributa i stepena obrazovanja ispitanika (obrazovaniji roditelji u većoj meri pripisuju pozitivne osobine deci nego manje obrazovani).
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
gimnazije (žuti rolo:ormar, treća fioka desno, u fascikli na kojoj piše: „Neki školski primeri neodgovornog ponašanja ispitanika na polaganju mature, školske 1970/1971. god.“ Prilog za izučavanje nedozvoljenog uličnog žargona).