Upotreba reči ispod u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Bože moj!... Onda sam se još umela i nasmejati, a sad?... Tako mi sedimo, a ispod astala diže se pseto, dođe do vrata, ušćuli uši i stade režati. „Idi, vidi ko je!“ reče mi tetka.

Išao sam dalje, i već sam počeo zaboravljati na ono što sam na putu video, al’ kad sam i poslednju ćupriju, baš ispod same Sv. Petke, hteo pregaziti, konj mi se zaplete u nekakvu razvaljenu talpu, te strmoglav pa dole u neku jarugu.

uglednijega ni veselijega momka u celoj okolini nego što beše moj pobratim Živko iz Donje Mutnice; tamo, opet, kod nas ispod Rtnja, nije bilo divnije devojke nego nekakva Stana Čukurova iz Lukova...

„Oče Kaliniče, mi nismo rod; ona je čak s one strane Čestobrodice, baš ispod Rtnja, a ja, kao što znaš, iz Mutnice“. „A pismeno, džanum?... Gde je pismeno?...

Živko poteže puškom kroz otvoren prozor, opali jednu, pa i drugu cev, a kaluđer se stropošta baš ispod onoga oraha. — A zna li za to Stana? — Eno je, — reče mehandžija, — gde kuka u porti, nesrećnica!

Jedanput joj se učini kao da se baš ispod jednog debeloga grma saže, a posle se podiže, pa, pažljivo posmatrajući sa sviju strana debeli grm, uvuče u jednu

Učitelj i stari Sremac!... Tu nešto ima!... Đošina kuća beše nekako baš ispod jedne stene smeštena, a sva opala, ne bi čovek verovao da u njoj ljudi žive...

Obradović, Dositej - BASNE

se sposobna dočepa vremena, ode u starčevu bašču zlato saspe u torbu, a kotao napuni šljunaka, zatrpa ga brže bolje, pak ispod žita, nikom ni reči.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Da oberem onaj grašak! Da pretrebim onaj pasulj! Da razastrem ono bilje, po onom stolu, ispod onog hrasta! Da pristavim onaj lonac! Da otključam onaj podrum! Da isečem onom sekiricom one bundeve za one svinje!

vek, u zori punoj magle, go do pojasa, dok škripi sneg, nad kantom vode nagne, i pljusne lice, i raširi se vid ispod zvezdanih kruna, u smrt će da ga ponese miris brezove šume i sapuna.

Ta slika će se razrešiti na zemlji, na poznat način: na jesenjem imanju, ispod neke žute bukve, šaran završiće u vraninom Tiganju! DVA SUSRETA SA ŠARANOM 1.

Taj mi se miris sa zujanjem pčele ispod kapaka zaklopljenih, kroz celo telo, do vrhova prstiju, širi, i za tren - dublji od veka u sunčeve oblake taj

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” On se kao poznaniku prikuči, a Turčin ispod skuta opali pištoljem i malo ga preko rebara rani, i košulju na njemu zapali.

Svileuvu poslao vojsku, i na pet dana odgodio, neka ostane dok vidimo šta će na Svileuvi biti; no velim da ja uz put ispod Valjeva ovo čardaka, sena i slame zamunđam, neka ona pasja vjera zna da hoćemo da palimo”. — „A ti dela to, kneže!

bilo: kada je Grbović preko Kolubare vrlo dockan od nas otišao po mraku, nađe turska sena i slame i čardake po sata ispod Valjeva i sve popali, pak se vrati u Žuber u svoju vojsku, pak bez brige i on pokladuje i legne spavati.

No Kedić i Milivoj s druge strane Valjeva kad vide vatre ispod Valjeva i plamenje, oni pomisle da je naša vojska udarila i sa dnu Valjeva počela paliti, pa jedan iz Vrane u srpsku

u aprilu mesecu iz Šapca u Beograd saterali, preko Zemuna otišao u Bosnu, samovoljnike pokupio i uvrebao, kradom prošao ispod naše vojske, došao u Šabac, iskopao svoje novce, natovario i odma pobegao u Bosnu; kažu, da je imao sto oka dukata.

s najtvrđim upovanijem da će oni nam dati vojsku, oružije i proče vojeve potrebe, i da će nas konečno osloboditi ispod iga tureckoga, ibo su naši preci u svakom slučaju prevrženi i verni bili dvoru austrijskomu, a osobito u ratu s

U njemu smo sve iskali, a i da nas sasvim oslobodi ispod iga turskoga i proče. I kako meni i mom stricu Jakovu u istom mesecu martu dođe odgovor sasvim protiv naše želje da nam

Karađorđe ispod Cera dođe blizu Mišara, u Jelenči oko šljivaka načini nešto šančića od prošća. Ujutru izađu i Šapčani s Memedom

Ja i pop Luka krenemo vojsku ispod Šapca sa Dumače i u Vučijevici namestimo. Treći, četvrti li dan, zaboravio sam, dođe vezir i pet paša i sva ordija u

vodi; ali mi svi u opancima za njim peške uz Dobranu, kud nas Miloš provodi, više šumom nego poljem, do Cera planine, ispod Cera dođemo u Dvorište Miloša Obilića. Noćimo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Hajdemo, hoćemo li? — upita jedan od njih ispivši polić do dna. — Neka još, dok ode. kmet — odgovori drugi, a ispod stola sklonio ruku i u njoj paklo ulepljenih karata. — Ako je kmet! Što ti prezaš od kmeta?...

već zatreba; račve se probuše napremase, uglavi se između njih vrat i udari se klin, koji nekad stoji za vratom a nekad ispod vrata, i sad se živinče ne izvuče odatle lako. Eto, to vam je roga. Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena.

A kad se udari na svinje, onda se duži kraj ostavi za vratom a račva ispod vrata, i tek tada se zove onim strašnim imenom — roga... Nego da se mi okanimo te đavolske roge!

Đura odgovori: — Evo gradimo rogu; hoćemo da udarimo na jednoga brava. Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je.

Zatim mu odreši ruke, pa uze jedan kamen i poče mu izbijati klin ispod vrata. Raka samo srkne od muke a svetlaci mu senu pred očima; ali trpi, šta će.

Prosto, ako mu nije volja, neće da te čuje dok mu što ne tutneš. Nekad se davalo naočigled, a sad to ide zgodno ispod ruke... Ljudi im znadu ćud, pa šta će — plaćaju. Vide da im bez toga obići ne može.

Dokle Milun skide bubanj, koji mu se beše nabio čak do ramena i zakačio ga nekako ružno ispod vrata onim parčetom još zapete kože, dotle Sreja već daleko odmače i nestade ga nekud niz potok.

Ama ćir Trpko!... — reče i kucnu se prstom u čelo, tokorse da pokaže kako je on to promućuran, a ispod oka pogleda na onu torbu voska. Popi i ćir Trpko rakiju, pa onda upita: — U Beograd ćeš nosiš to?

u toj palanci, nekoliko je obližnjih seoskih kuća što mu behu dužnici upropastio, pa tek o jednom Đurđevudne prodade ispod ruke robu i ustupi dućan drugome, pokupi novce što ih beše razdao pod interes i — ode nekuda!

! — Istroše ljudi i crno ispod nokata dok dođu do nekog svog prava. — Sve je tako, ama nema ni smisla ni vajde dokazivati tako što kapetanu Paji.

Bi mu malo krivo. Odavno mu se nije desilo da mu ode metak naprazno. Odatle Radoš zaobiđe ispod donjeg Kosmaja. Zađe u šumu — vrljaj tamo, vrljaj amo, dok klisi ispred njega zec; opali za njim i — opet ništa!

Neki posedali po travi, a neki stoje. Slabo se razgovaraju a počesto pogledaju jedan drugoga ispod očiju. Kao da ih je stid što su onako završili svoj pređašnji sastanak na Ivanjdan. Pa i kmet Purko nešto okleva.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Aih! — začu se uzvik. Sve živo pogleda u Stanka s nekim poštovanjem; Jelica je gledala ispod oka, ali tako da Lazaru - koji to smotri - nabreknuše žile na čelu i slepim očima. – Skloni se! — viknu on. — Aha!...

On se uputi pravo k njoj. Vodenica je bila pripijena uz obalu, kao lastino gnezdo. Stanko pređe moštanicu... Ispod njega su jurili talasi. Stade na vratima i zakuca, ali ne dobi odgovora. On viknu: — Ej, domaćine! Niko se ne odziva.

Idi u goru!... Stanko saže glavu... Kamen je mleo zrna u paspalj, a čeketalo nadalo lupnjavu... Deva pogleda Stanka ispod oka. — Je li, Stanko? — Šta? — Baš si namerio u goru? — Ja nemam kud na drugu stranu!

Vatra se skoro poče tuliti kad on diže glavu i reče više za sebe: — Darnuli su ljutu guju ispod kamena!... I sam bi im đavo oprostio, ali on nikada!... Taj će se svetiti na sedmom kolenu!... 12.

A što mu je najviše dolikovalo beše njegova proseda kosa i brci, i one kao trnjine crne oči, što sevahu ispod hlada dugih trepavica. Stanku se činilo da bi preko sveta otišao za ovim čovekom!...

— Raspnite me! — reče i raširi ruke. — Raspnite me! I preseče okom... Strašan pogled senu ispod sedih veđa... Narod zastade... — Raspnite me! — grmeo je on. — Sram vas bilo sede kose!

A pomrčina kao u paklu. Po takoj noći ni hajduk ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži kakvo bilo sklonište, pa tu ćuti i ne pušta glasa...

Samo nije mogao pametovati zašto su oni na njega tako mrzeli, kad im nije natrunio ni koliko crno ispod nokta. Noć je bila tiha. Bahat njihovih nogu odjekivao je. — Bože, ja lijepe noći! — reče Zeka. — Lepa! — reče Nogić.

Išao je kao lud. U dubini svoje duše osećao je da je Jelica u pravu. On je nju ispod rođenog krova oterao. Ona, dakle, ima pravo prekoračiti svaki prag, ako je samo primaju...

Sede na ovu zelenu izdan na obali, pa se zanese... Voda je hukom žuborila ispod nogu njegovih, a taj mu je žubor godio duši. On se podnimi na lakat i zagleda u onu belinu...

On se pouzdao u brzinu svoga zelenka i nije se prevario: konj ga je proneo ispod oštre sablje. Dokopao se luga, pa je odmicao. Povio se po konju da ga koja grana ne bi zakačila i svalila...

Rad sam videti i tu radost za života... A, gle, ti za nju i ne pitaš!... Pa pogleda Stanka ispod oka. A ovaj junak, koji je toliko čuda počinio, koji je toliko puta smrti u oči pogledao — ne usudi se pogledati ocu

Dučić, Jovan - PESME

Čujem i sad: huji ispod oštrih žala Isti stih, još isti što me nekad srete — Stih iz strofe ko zna kada započete. ZVEZDE S ostrva Lopuda

Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu ispod graba. Najzad se očas negde začu Prvi slavuj i prva žaba.

Raspeti Spasitelj drži visoko svoje krvave ruke pred mračnim prostorima. Gromovi padaju nad njim i ispod njegovih nogu, odnoseći čitave spratove razbijenog granita, koji se s hukom ruše u crnu vodu što tragično huči u mraku.

Dole, ispod obronka na kome je staro raspeće, čuju se bolni glasovi: kao da ceo narod dece mre napijući u stenju i u školjevima.

Njeno telo se povija od ključeva krvi kao reka Ataris koja je puna zmija. Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro i začuje se neka tužna svirala — Ona zaplače nežno kao košuta koju je probudio

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

i padati u neki san iz ranog detinjstva, a Joca u taj par iziđe iz jedne sobe i, videvši me u hodniku, uhvati me ispod ruke: — Hajde, more, uđi slobodno! Neće te niko ujesti! — Znam da neće! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata.

To je.. čekaj, molim te!... — To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti! Joca iziđe i uze me ispod ruke. On preko ramena naredi još nešto pomoćniku, nazivljujući bolesnike poznatim načinom: „Broj taj i taj”. — A on?

Onda je ispod pazuha izvadio jedan čitav somun i dao ga meni. Sasvim se lepo sećam toga somuna i onoga vezikatora što su ga zalepili

Često je, kaže mi mati, donosio čiča-Đorđe somun ispod miške i kupovao nam drvâ, sve dok, opet njegovim nastojanjem, ne bi pokupljena veresija i „mi” se razortačismo, pa ja s

Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija sahat!

Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija sahat! Odnekud puše vetar, i to tih, topal, mirišljav vetar, i šušti lipa, i onda jedan jak vijor.

Video sam joj gipki stas kako se lako njiha, povijajući se za rukama desno i levo. Pogledom sam joj se provlačio ispod pazuha i razbijao se o onu čarobnu oblinu. Video sam i njenu oblu ruku, mišicu, i onu čudesnu rupicu na laktu.

— Prodao! — A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umuče. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana. Izvadi iza pojasa jedan zamotuljak kolik' pesnica, pa baci na sto, a ono zveknu: sam samcit dukat, brate!

Upregao ga u kola, a stolicu turio na dućanska vrata, pa kroz varoš rrrrrr!, da sve izleće kaldrma ispod nogu. Mi smo već bili oguglali, samo je mati plakala i brinula se. Kako da nije, bolan? Trgovina zabataljena.

— veli majci, a došao u licu kao zemlja. Mati pođe kovčegu, a noge joj klecaju, sve se navija. Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac strese i kako se prihvati za peć. — Brže!

Po podu leži tisuću karata, razgažene i nerazgažene cigare, jedna razbijena kavena šolja, i ispod jedne karte viri dukat. Zastor na stolu svučen s jedne strane skoro do polovine.

Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac! Ves malo zaturio, pa mu viri ispod njega kosa i pada mu na visoko čelo. Brkovi se opustili, lice potamnelo, pa ostarelo. Ali oči, oči!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

devojku pa svira, a ona zna ko ga je poslao pred nju, pa samo gleda ulevo u zemlju, pa sve veze, dok se ne oznoji ispod nosa, pa dobije k’o neke male brčiće kao od rose. A i samo srce drukčije se ražđipa kad Sovra svira.

A tek popovi kako su bili ugojeni! Mantija samo što im ne prsne ispod nazuva, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve bega pod bradu i bliže vratu.

Pred kućom red bagrenja i dva velika jalova duda, a ispod dudova je klupa, a na klupi ispod onog divnog hlada, vrlo zgodnog za pretresanje i ogovaranje svega i svačega, sedele su

Pred kućom red bagrenja i dva velika jalova duda, a ispod dudova je klupa, a na klupi ispod onog divnog hlada, vrlo zgodnog za pretresanje i ogovaranje svega i svačega, sedele su rado i često obe popadije.

Pa još kad se uzmu ispod ruke, izgleda ona žena, izdaleka kad gledate, kao da je uprtila s pijace kakav ceger, pa ga vuče kući.

Poneka devojka promakne brzo u komšiluk, ispod stare rekle vidi se čista košuljica, a šušte i žubore čiste bele suknje na njoj.

pudarskim; a mladi momci i devojke prolaze jedni pored drugih, ali ne govore ništa nego se samo poglédaju kradom ispod očiju, samo se poglédaju, ali ti pogledi mnogo više kažu nego najdeblje knjige i najbrbljaviji jezici.

Obe popadije podmetle šnuftikle pod šolje pa piju kafe, a jednako ispod oka gledaju na devojke i na učitelja. Gospoja Persa bila je zadovoljna, blažena!

Okrene li je samo dvaput tencer po sali, — njoj se mora desiti neki maler; mora da joj pukne haljina ispod pazuva na leđima.

I ovoga drugog popa isteraše u avliju da puši. Baš kad je Nića bokter prošao ispod pop-Spirinog prozora i dunuo jedanaest puta u rog i oglasio već skoro uspavalom šoru i selu da je jedanaest sahata,

A i ona od svoje strane koliko ga je samo svojim žrtvama obvezala! Uklonila je iz albuma sve muškarce ispod pedeset godina; i hulanerski, i infanterijski, i artilerijski, pa čak i »marinerski« oficir, ustupiše mesta svršenom

pojmljivo i razumljivo biti Julino ponašanje, i priznaće da je zlatna i umesna ona poznata narodna poslovica koja veli: »Ispod mire tri đavola vire«.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A najradije su bili oko porte, uz zidove i tu se vukli, ležali. Danju bi, ako je lepo vreme, išli u reku, i tamo ispod vrba sedeli, ili se prali, čistili.

— Pa donesi. Da vidim. I ona, vesela, otrčala kolibi. Brzo se vratila s novcem koji je izvukla ispod zemlje u raznim zavežljajima... Sve dala popi. Ovaj, kad video priličnu sumu još više se zbunio.

Zimi, u selu... i tamo vuci li? psi li? rastrgli je. Ko zna? I gegajući, blatnjav, produži put jednako skupljajući se ispod one svoje ponjave i masne košulje. IV TAJA Od svih prosjaka on je bio najlepše obučen.

I pošto ga, ispod ikone, na belom čaršavu polako, nežno namestiše onda ga svaka, prekrstivši se, celiva u čelo, zapali mu sveće više

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera. Kada dođu do dućana, gosa zapovedi da stane, pa promoli glavu ispod arnjeva. — O, slatki gospodar-Ljubo, dobro došli! Otvarajte kapiju! — viče ushićena gospođa Jelka.

Sluškinjin mali sinčić od pet godina igra se u sobi i čas po provlači se ispod stola. — Vidiš, Paulina, dete se provlači ispod astala — dobićemo goste. — Meni opet desno oko igra; plakaću.

— Vidiš, Paulina, dete se provlači ispod astala — dobićemo goste. — Meni opet desno oko igra; plakaću. Tek što Paulina poslednju reč ispusti, a neko na vrata

Ljuba se tom jako začudi. Julka i njena mati same su to razglasile bile da bi još većma Čekmedžijića uzbudile, a ispod ruke davale su na znanje Ružičiću da se Čekmedžijić jednako nameće, no ako će što biti, a ono što pre da predvari

sa velikim afektom, a levo oko mu jednako s boka u žensku crkvu strelja; a kad iz crkve iziđu, srećna koju Svilokosić ispod ruke kući prati.

— Ćuti, Mico, znaš šta kaže Nemac: „Wer schіmpft, der kauft”. Zato se rado s njim ispod ruke iz crkve pratiš. Bekrija, bekrija, ali, najposle, koji jurat nije bekrija! Badava, kad mu dobro stoji!

Ne bi lepo bilo da se pre toga venčaju. Ipak Milivoj Alku svaki dan posećuje, iz crkve ispod ruke prati. Mica kad to vidi, onaj dan ne može da jede, muka joj, mora da uzme „hofmaniše tropfn”, Hofmanove kapljice.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

U sobi kod „Balkana”, gde je vrhovni štab četnika, vri i sva se važna naređenja pronose šapatom, na uvo, dok ispod teških, crnih šubara sa kokardom „samo sloga Srbina spasava” sevaju mutne i krvave, strašne oči do zuba naoružanih

prskoše u crkvenoj porti, on, izbezumljen, u potpunom ludilu do najposlednjeg smrzlog nerva zgrabi sve one konopce ispod zvonâ i dok su razjarena klatna besno udarala u onaj tuč, on se sruši na drveni tavan iznad stepenica, pa se munjevito

Na glavi je imala onu tipičnu kapu Nemice, sa podvezenom mašnom ispod brade, na kojoj je takođe štrčalo nekoliko dugih, srebrnih dlaka.

je to sve i užasno odvratno kad se samo setim da je on onda, preda mnom, kad se pijan kući vraćao, zaglêdao u ormane, ispod krevéta, iza ogledala i svuda na užas one jadne žene koja se smrzavala od stida pred sinom.

neizdržljiva, prelaz stoke bio bi obustavljen, pa bi pešaci ili izbeglice, onako isto sa uvijenim nogama, po četiri ispod ruke, gledajući preda se i drhteći kolenima, prelazili preko mosta.

— Krećite napred! Prolazite napred! Na razmrskanoj glavi sa licem okrenutim zemlji, belio se širok snažan vrat ispod krvlju ulepljene, crne i kudrave kose. Neki vojnik priđe sa svim blizu, naježi se i zinu, ali ne izgovori što je počeo.

Dole po suvoj, peskovitoj zemlji, odnekud baš ispod njegovog poljskog kreveta pa tačno sredinom zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim

A kad su Natašu opremali u ruho mlade i položili je u velikoj sobi ja sam ga tamo odveo ispod ruke. Mišice su mu se tresle, bio je bled kao krpa i skrušeno se približio odru.

Da li me pojmiš? A ono vreme kad smo zajedno bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one intimne večere ovde ispod našeg drveta, one šetnje po mesečini obalom šumne Morave, onaj poslednji zalazak sunce, sećaš li se onog divnog zalaska,

I rekao bih: još moja duša luta s njima po planinama. Htela bi ona, s njima zajedno, duboko ispod nogu dole, da ostavi sav ovaj grozničavi krtičnjak što se u krpama nekih kužnih i crnih magletina potapa.

I dve žene s korpama obiđoše ga obazrivo i sa strahom. Onda jedna žena sa čovekom ispod ruke naiđe pored njega, začudi se, pa se ponova vrati i zagleda ga radoznalo i odlučno ispitivački.

on jurnu među onaj svet, ali u sred one gužve najednom zaboravi šta je hteo. U istom trenutku žena s čovekom ispod ruke nađoše se pred njim.

Afrika

Svi koji se umešaju u naš razgovor smatraju da bi uistinu bilo ispod svake mogućnosti jesti za istim stolom sa crnima.

Pojavljuje se varoš Fritaun, zidana u uvalama i zalivima ispod šumovitih planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke

“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja.

Gazde šalupe, takođe, došle su da nam pomognu. Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe. Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se, uplašen od kazne, odmah svukao i

sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika silazila duboko ispod mene. Bio sam u pravom urođeničkom čamcu koji je jurio po volji nagih mladića.

Ne znajući kako će njima da pređe sa donjega na gornji sprat, načinio je otvor u zidu ispod tavanice; iza otvora je načinio kao neku kutiju od drveta, iz koje se tek kao iz kakvog trapa dopiralo u gornju odaju.

Marmiton je imao na sebi samo jednu košulju odraslog Evropejca, ispod koje su virile njegove tanke noge, jedan divan novi žirardi, suviše veliki za njegovu glavu, i divan mali štap, od

Đakuljica mu je bila onda vezivana oko vrata i on je sav upakovan uguran ispod postelje gospodara. Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N.

više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka. Gorda čvrstina mlade dojke savršenoga oblika nosi istu mrlju na sebi.

Tek N. se naglo nagao i ujeo ga ispod plećke tako silno da se ovaj sav previo preko nas, derući se. On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina,

Crnci dvorani, zatim puno šefova sela, što su od zore na podvorenju, bradati i u grubim ogrtačima, cereću se ispod mene. Gledana sa terase, dvorišta crvena od naboja, kao sva zemlja u Africi, fantastično ispresecana i izgrađena.

Na vratima su izrezani fetiši: krokodil, kornjača i zmija. Više fetiša je predstavljen lov na hijenu i ispod fetiša lov na hipopotame. Iznad svega su velike grabljivice sa zmijama u kljunovima.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

NE POSTOJI TA ŽENA SA ZELENIM OČIMA 219 XII OSTAĆE SAMO GROBOVI 260 XIII DOK JE ŽIV HOĆE DA ZASPI NA NjENOJ RUCI ISPOD BAGREMA 279 XIV JEGO BLAGORODIJE BILO JE NESPRETNO SAMO SA ŽENAMA 293 XV UM ČOVEKOV NE MOŽE TO VIŠE DA SHVATI 308 XVI

Bio je ostavio zatvorene sve salone Komande i nastanio se u dve odaje ispod krova. Odatle je mogao da vidi čak i selo, koje je, pre, bilo turska Mahala, a sad bilo naseljeno njegovim Rascijanima.

Posmatrao je, ispod oka, Isakoviče, i, dok su oni obarali pogled, Garsuli se smeškao. Bio je naredio da im se donesu kamiši i rekao im je

Na zelenom egzercirištu, koje se pružalo, unedogled, ispod Engelshofenovog stana, polk podunavske landmilicije, koji je imao da se kasira i koji je izveden pre Sunca, imao je,

To Sunce koje je moćnije nego i najveća bomba iz topa. Kako nas lepo grije. Tamo, ispod onog reduta, ja sam Vas, kao mlad čovek, prvi put video, u pratnji premilostivog cara Leopolda.

„Danas ću deliti dupli profunt, i, za svaki švadron, bure vina.“ A kad se zadovoljstvo razli po vojničkim redovima, ispod paviljona, kao što se žito zatalasa preko bulki, starac razmahnu svojim trorogim šeširom i razdera se nemecki: „Serbi!

čitao reskript o kasiranju puka sa velikom titulom u početku, Garsuli je posmatrao one koji su mu bili najbliži, ispod paviljona. Bili su ostali otvorenih usta.

Procedio je kroz zube zapovest da mu se pripreme kola. Stajao je zagledan u tu gomilu, koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u kojoj se videlo kako neke vezuju i kako im u usta šubare guraju.

Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene i svetle, ispavane, ispod dugih trepavica, koje nisu bile riđe, nego tamne. Varvara je imala lik kipova koji se, kao u nekom snu, smeše. „Petre!

Izvukla je veliki, bakreni sud, ispod postelje i skide košulju, da se pere. Kad je videla da će joj muž ponova da zaspi, ona poče da ga udara, jastukom, i da

Njeni crni kurjuci padali su joj ispod kolena, a imala je neku bujnu, crnu, kosu, koja je mirisala. Bila je čuvena kao igračica, lepih, snažnih, nogu, a

“ i pogledala ga svojim tamnim očima, ispod sraslih obrvica. Međutim, uveče, uz pesmu i vino, ta žena je postajala nežna i ljupka i pevala je, meko, uz harfu.

Teodosije - ŽITIJA

Utvrdivši sebi dom na steni u višerečenom Proseku, a ta stena je veoma visoka — oko dve stotine sežanja i više, a ispod nje, kao da se prilepila, reka velika teče, koja se zove Vardar — na toj steni, drvetom popločavši mesto, pozornicu

U jednoj nižoj pešteri ispod stene svetoga velika zmija prebivaše. Međutim, zveri divlje po do lasku svetoga u miru s njime bejahu, i kao susedu mu

trpljenje u stradanju i nepobedivo usrđe u borbi, sramljahu, mučeći se oko toga kako da ga ubiju u sve žešćoj ljutini. Ispod te stene ia kojoj prepodobni stajaše, reka S visokih gora shodeći blizu protiče.

A on, predviđajući svoj skori ka Bogu odlazak, ne htede im odreći. Primi ih i odredi im da se nastane u pešterama ispod druge stene, prekoputa njegove.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

i nestalnosti svojih vlada Šumadija je napredovala najpre u moralnom i intelektualnom pogledu, a zatim i u ekonomskom. Ispod vrenja na površini delovale su druge stvaralačke snage, podsticane slobodom, i masa narodna je napredovala.

Svaka kuća je opkoljena drvenim zgradama. Ispod ovih naselja, u uskom dolinskom dnu, čuje se šum usamljene vodenice. Iznad kuća su, vrlo visoko, često van šumske

Na istočnoj granici Like su Plitvička jezera, niz malih jezera osobite lepote, koja su stepenasto jedna ispod drugih poređana i bigrenim prečagama rastavljena.

Na više od tih odseka je brdska i planinska Boka, a ispod odseka je uska primorska zona, pravo primorje, pod punim uticajem mediteranske klime, u kome, pored loze i maslinke,

šta ih je nagnalo da zadržavši pravoslavnu veru prime arbnaški jezik, tim pre što su Torbeši, koji su neposredno ispod njih u Radici, sasvim suprotno tome izgubivši pravoslavnu veru ipak sačuvali srpski jezik.

Najbolja je ona koja vodi iz Lazaropolja u Malu reku a prolazi ispod sela Osoja. Sa visine se vidi, kako mnogobrojne putanje polaze iz sela penjući se uza strane i praveći nebrojene krivine

U selu su obično samo starci koji žive od novca što ga šalju pečalbari, zatim deca ispod deset godina i žene. Pošto svrše svakodnevne domaće poslove, koji nisu veliki, žene provode ostalo vreme u izrađivanju

Sastoji se iz samih resa, koje su u tri do četiri niza jedna ispod druge poređane. Načinjene su od fine vune, predene i uvrćene tako da liče na vrlo fini gajtan.

Kod sela Podgrađa, ispod Pasjana, ima u Moravi vir, koji se zove Goven. U njega je, pričaju, skočila jedna devojka posle Kosovske bitke, jer

To je, zajedno s onom ravni oko jezera ispod sela Caridvora i Drmeni, najplodniji deo kotline. Kolika je potreba za zemljom vidi se i po ovome pojavu na ravnim

Najdalje je na severozapadu oblast ispod planine Jablanice za koju se u narodu odomaćilo tursko administrativno nazvanje Drimkol.

i 1903. godine. Ispod Drimkola je Struško polje, zemljoradnički kraj oko Crnoga Drima i oko donjega toka reke Sateske, pošto ona izađe iz

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo stiže pred jednu vrlo staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD TRI MAGARCA Čiča Trišo izbeči oči na sliku: — Kako to: tri magarca, a

Tek što htjedoh da skočim, kad istog trena noge izletješe ispod mene, a ja, koliko sam dug, prućih se po zemlji i glavom bubnuh o brvna.

suncokreti — Odlazak u vojvodstvo — Strašan glas i toljaga Čim se Miš prorok uvukao u Brkinu kuću, čuo je gore ispod krova tiho mijaukanje mačka Toše: — Mila i draga slaninice, primakni se još samo za dva prsta da ti nešto šapnem na

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje. od akrepa nema ništa, Ni posla za čudovišta. Sva strašila ispod neba ostaće bez kore hleba.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Nego? ANTA: On je onako, dođe mu kao neki leteći novinar; on veli da je publicista. Piše, znaš, onako, ispod ruke. SPASOJE: Pa takav nam i treba. Znaš li mu bar ime? ANTA: Da, znam! Mladen Đaković.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bilo je tri minuta do kraja časa, a jedan vrabac otresao je krila u žbunu ispod prozora. U susednoj učionici neko je ponavljao maršrutu Aleksandra Makedonskog, dok se na katedri, u samoj ravni mojih

Ona mala još je mlatarala nogom po vodi, iako je Tisa bila hladna i muljevita ispod svetle, drhtave kože, nalik na živu. - Nisam čuo kako se zoveš?

Dva metra ispod mene s jedne strane bile su natrule daske skele pune eksera s druge strane voda. Dečaci su još pucali topovima od

O cipelama da ne pričam. Rašida je jednu nosila ispod miške; druga je ostala u mulju kod oborene vrbe, na kojoj su izrasli čitavi bokori perunike i gnezdo neke barske ptice.

Njeno lice i ruke, grudi i noge, ispod one podignute suknje bili su puni pokreta i ljupkosti. Moja sobica na tavanu puna je njenih slika. Merilin spava!

Merilin sedi tako da joj se vidi sve! Merilin na plaži! Merilin s usnama nameštenim za poljubac! Merilin... Ispod svih tih slika kada se dogodilo ono Vesna je ucrtala bezbroj crnih krstića pokazavši time da imam i sustanara.

Na drugom kraju skele Baronica je pevala, a seterka, ostatkom njuha osetivši ježa, lajala kao raštimovani džez-orkestar. Ispod nasipa galopirali su dvogodci, a sunce koga u gradu više nije ni bilo, ovde je kao rastopljena vatra palilo reku.

Glas kojim je to rekla bio je napukao ispod spoljne čvrstine. Njeni su imali krdo dece, a otac joj je bio građevinski radnik koga su svake subote uveče Neda i njen

- njeni dlanovi bili su još na mojim obrazima, ali sam ja osećao kako mi se mišići stvrdnjavaju ispod njih. Za dobro naroda? Prima li onoliku platu za dobro naroda? Vozika li se automobilom unaokolo za dobro naroda?

Vozika li se automobilom unaokolo za dobro naroda? - hteo sam da pitam, ali nisam rekao ništa. Samo sam se izvukao ispod maminih dlanova i počeo da sređujem posuđe unaokolo.

Sada je zemlja podrhtavala i ispod naših nogu tako da nam se činilo da i mi putujemo s onima koji su odlazili u Atinu, Istambul i još dalje.

tople od sunca a između pragova izbijala je mlada trava još vodenasta i hladnjikava kao da u sebi čuva miris snega. Ispod nasipa svetlela se razlivena površina mrtve Tise puna trski i kreketanja žaba.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Šta je prema tome »Nürnberger Handlung« — ništa! Već izdaleka pred dućanom, o ćepenku i kapku, ili ispod njega, vide se stvari — espapi, metle, lopate, opanci, čarape, i šta još ne, da čovek izbrojati ne može.

— No vi ste baš kukavice; da mene ne bi, potukli bi vas kao mačke. — Jest’, da, a ko räni četvrtog? — Ispod kreveta, — nasmeši se podrugljivo gospodar Sofra.

— Čuješ, Sofro? Kontrabanda — to je zlo! Gospodar Sofra misli se, pa desnu ruku metne na levo, ispod srca, baš gde buđelar u napršnjaku unutri leži. Čamča to primeti.

Dovezu se u dvorac. Tu sluge skidaju goste, pokazuju kud treba ući. Šljahtec uvede goste u salu, napred vodi ispod ruke gospodara Sofru. Tu je već mnogo gospode. — Nobіlіs hungarus, — pretstavi ga šljahtec svima.

izljubi sa gospodarom Sofrom, pa će njemu Čamča počast učiniti, kao što je on pred ručak gospodaru Sofri učinio, uzeo ga ispod ramena i, pomoću gospodara Sofre, metnuo ga u karuce, a on do njega, i tako ga u dvorac otprati i preda.

Čamča pod „frentom” dâ znak za kraći put, navede kočijaša Savu na stranputicu. Kada se ona dvojica probude, izviruju ispod arnjeva, čini im se da to nije taj isti put. Dođu do jednog sela.

Tu su već i kasapski momci u špencerima sa srebrnim pucetima; zdravi, lepi ljudi. Sviraju „polonesmarš”. Šamika uzme ispod ruke frajla-Lujzu, mladi Polaček gospođu Matildu, jedan kalfa kneževu kćer, drugi opet drugu, i tako dalje, pa se šeću.

„Hotvole” je sad prestao igrati. Zasednu, pa primedbe prave o igri, pa ispod marame na ustima tiho cerekaju se. Gdekoji se u igri premetnu, i to je zanimljivo.

I tu je u toj molbi bilo nekog formaliteta. Tri od frajla ispod ruke vode se, i dođu, kao tri gracije, u deputaciju. Tome Šamika više protivstati ne može.

preko, pomoću čtenije — čitanje čuvstvitelan — osećajan Šabes — praznik posta kod Jevreja šabrak — ukrašen pokrivač ispod sedla na konju šajn — stari austriski papirni novac koji je vredeo 40% od vrednosti srebrnog novca šamoa (fr.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Bilo je vreme da idu. To je gorela vatra onih koji su sinoć bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane utrine, gde su bile njegove štale.

onako trgnut iz sna, polubudan, pokušavao da se, u mraku, oslobodi nekih čaršava u koje se bio zapleo, i da se izvuče ispod koža, oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se probudi i skoro bezumna od straha napipa ognjište, duhnu u pepeo i

Pesma onih u čamcima, kroz bezmernu tišinu, tamo dole, dopirala je do njega jedva čujno, kao ispod zemlje. Nad brdima i šumama međutim, što se ljubičasta ukazaše, levo, mogao je već da nasluti svetlost sunčanog i čistog

Komesar ih beše video, još kod prvih vinograda, ispod vrtova biskupije, i rešio se da ih ulogori izvan grada, kraj groblja.

Kroz suton koji se počeo da spušta, Isakovič ih je nekako izveo na poljanu, ispod nekih plotova iza kojih se nazirahu turski nadgrobni spomenici, kao zaostali panjevi, u travi, sa nataknutim kamenim

Smrkavalo se nad njima i tu, pod strmim, starim stazama Pečuja, ispod zapuštenog groblja, na utrini, isto onako brzo kao i kod kuće, u onom sivom, maglovitom večeru, što kao kiša pada u

Posle prigušenog vriska i loma, nestajali su u pomrčini, a rastajali su se posle nežno, u ljubavi, ispod plotova obraslih trnjem, pod kojima je, niz brdo, žuborila voda.

Kad ih je po drugi put ostavljao, ostadoše u jednoj niskoj, nemačkoj gostionici, ispod Beča. Kad ih je po treći put ostavljao, pre dve godine – i manje već beše rođeno – video ih je pri rastanku u kući

Pognute glave, odupreše teške noge o zemlju i postaviše se, ćutke, jedan do drugoga. Kad, ispod oka, pogledaše desno ili levo, videše, kao na kraj sveta, dva reda ogromnih nogu, sve dve po dve, što nisu mogle da se

ponova lepljena. Ofarbana plavo i žuto, dižući se nad okolnim, slamnim krovovima, ispod nekih zgarišta i šančeva, na kojima se naseliše rode, ona se videla izdaleka, među vrbama, pa su je svi ribari i

Zatvorena sa svih strana, olepljena, imala je svega jedan ulaz, nizak i pun golubova, ispod greda sa kojih su visile kože.

Podižući je jednom, uplakanu, sa postelje bolesne ćerčice, on je uze ispod pazuha i poljubi, dršćući celim telom. No i to, što beše jasno, ona učini nejasnim i rođačkim.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

One žele da saznaju njegovo ime, lik i status. U Hercegovini, kada devojka opazi mlad mesec, treba da uzme malo zemlje ispod desne noge i jedan konjski klinac. „Kad to dvoje uzme u ruku, neka se okrene spram mjeseca i reče tri puta: ’o mjeseče!

iz Skopske Crne Gore, da bi doznala da li će se udati za bogatog, srednje imućnog ili siromašnog momka, gata ovako: Ispod jastuka stavi tri pruta: neoljušten, šaren i oljušten (ogoljen), pa koji ujutru slučajno izvuče, takav će joj i mladoženja

preporučuje se i ovo: svekrva treba da opere mladinu košulju posle prve bračne noći, a vodu od pranja da prospe ispod rodnog drveta.²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje.

(Ovde treba imati na umu da izraz protnu se /provuče se/ znači i „izbavih se, spasoh se“.) Provlače se narotkinje ispod veriga, kamena, drveta, suždrebne kobile itd.

Nerotkinja, na primer u Homolju, nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!

⁵⁰ Ispod prostrtog ćilima preko kojeg valja da devojka uđe u muževljevu kuću, osim muškog pojasa, treba staviti i „mali nožić crni

⁶⁰ Jedan od njih u stvari je upozorenje da mladoj, kada ulazi u mladoženjinu kuću, „pakosni ljudi“ mogu staviti iglu ispod praga „da joj sva deca budu ženska“.

Na Kopaoniku je običaj da mlada u trenutku kada napušta vratnicu na dvorištu, ispod sebe istrgne jastuk i snažno ga baci unazad, da bi se ona tako lako i brzo porodila.

³⁵ Gata se veoma često još i ovako: „Kad trudna žena izađe iz sobe napolje, onda neka komšika metne na klupu ili krevet ispod ponjave ili ćilima na jedno mesto nož a na drugo makaze, ali tako da trudna žena o tome ne zna.

jede zagorelo jelo da ne bi detetu izgoreo jezik, a takođe ni donje kore od hleba što ostane u crepulji, jer će detetu ispod jezika izrasti još jedan jezičić.

da trudnica vretenom čačka uši, jer će dete boleti uši i curiće mu iz ušiju; ne valja, takođe, da se provlači ispod konopca, da joj se dete ne bi rodilo sa povojem, pa bi se pri rođenju moglo ugušiti; ne treba da gleda na čekrk, jer će

(2) VRADžBINE U TRUDNOĆI („VALjA SE“) Još za vreme svadbe „valja se“ da neko od ukućana prisluškuje ispod prozora kada se mladenci svedu, da se ne bi rađala gluva deca.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

On se traži. Ispod njegovih kazaljki upoznavali su se budući ljubavnici. Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodi

On se traži. Ispod njegovih kazaljki upoznavali su se budući ljubavnici. Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka, prema kojima je brodolom neke krstarice — bura u

Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare.

Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare.

Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare. Ispod tog istrošenog brojčanika dangube su dangubile, prevarene verenice čekale svoje srećne suparnice sa naoštrenim noktima

policajci — hoće li naići neko sumnjiv, gimnazijalci — koliko će još potrajati školski čas sa koga su pobegli… Sve to ispod uličnog časovnika koji se traži.

ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao, i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen. IV Traži se nada.

manje vešt pokazivao se i Božić-Bata; uspevao je nekim čudom da na samo Badnje veče, posle uzbudljivog noćnog leta, ubaci ispod badnjaka keks koji se poetično zvao »Adrija«.

Detektor se sluša kroz slušalice na ušima.) U to vreme živela je ispod našeg stana jedna devojka. Zvala se Jelena. Ni ona nije otišla na doček nove 1951.

, gradile su se kule i gradovi, osipali se u prah i pepeo dvorci i zadužbine; lišće je prekrivalo kamene nekropole ispod kojih su spavali iščezli ratnici, plemići i monasi...

svog sićušnog, mršavog tela što se klatari na rahitičnim, neishranjenim kolenima, ništa sem poljančeta nad ruševinama, a ispod njega, duboko ispod, zatrpano nešto što je nekada bilo kuća — podrum i parter — kuća puna srećnih stanara iznad koje

tela što se klatari na rahitičnim, neishranjenim kolenima, ništa sem poljančeta nad ruševinama, a ispod njega, duboko ispod, zatrpano nešto što je nekada bilo kuća — podrum i parter — kuća puna srećnih stanara iznad koje sada rastu čičci,

Matavulj, Simo - USKOK

Svima stršahu „velje“ puške ispod crnih struka, svi pušahu iz predugačkih čibuka i kanda malo razgovarahu; svi, osim jednoga, imađahu fesove bez

razgovarahu; svi, osim jednoga, imađahu fesove bez kićanka, a onaj jedan, na sredini klupe imao je kožni kalpak, a ispod struke mu provirivahu srebrne toke. Bješe postariji, orlujskoga nosa i dugačkih povijenih brkova.

Tu je bio žestok boj, koji je trajao cio dan i komad noći... Stevo umuče i obori oči. Krcun reče Janku ispod glasa, ali svi mogahu čuti: — Tu je poginuo Joko knežev!

Janko posmatraše oko sebe, pa uzdahnu, izvuče ruku ispod pustine i pritište dlanom ledeno čelo. Iako je spavao u jedan dušak najmanje pet-šest časova, ipak osjećaše da je

Kad pogledaš brdu iznad grada, Sve porasle smokve i masline I još oni grozni vinogradi; — Kad pogledaš strmo ispod grada, Al’ uzrasla šenica bjelica, A oko nje zelena livada, Kroz nju teče zelena Bojana...

Pero ubi i posječe visokog. Mušović, ispod konja, opali na Janka, a Janko mu sa dva udarca odrubi glavu. Treći Nikšić, što je izvlačio Mušovića, iz male puške

Rana je bila u lijevom stegnu, ispod prepone, gotovo na istom mjestu, samo na drugoj nozi, kao i stari ožiljak. Nagađali su da kost nije slomljena, ali

Jankova glava blijeda, pod zamršenom kosom, prema slaboj svjetlosti od ognjišta, viraše ispod pokrivača. Djevojka donese stolovaču, sjede na nju i stade tiho plakati. Dugo je tako trajalo.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

davno su poljuljana, a odnosi u koje reči stupaju toliko novi i iznenađujući da i veoma iskusan čitalac ponekad gubi tle ispod nogu. Pesnikovanje, kome je koren u igri i radosnom saznavanju, postaje sve više tragično ozbiljna rabota.

Lolastije lole nema ispod neba: pojeo je više batina neg' leba. Krečio je pero, propise je dero, Knjige nije čuvo, već se njima

će se potruditi zlobni poljar, drugi put osorni otac, koji nogom ruši ono što je dete u budnom snu napravilo: Tamo ispod jabuke, razvaljen i opljačkan, dućan viče i zove dućandžiju. Zove beskrajnom detinjom tugom.

o toj vrsti kućnih pomagača, o tome kako se srođavaju sa kućom u kojoj rade: Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proleća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dečačina, pa

Imao je starinsku predstavu o moralnosti valjano urađenog posla: što je ispod njegove ruke izlazilo, moralo je biti dobro izvedeno. Radeći, poput svog velikog prethodnika J. J.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: To ide malo dalje, ali rodoljubije sve dopušta. Zato ćemo ovako učiniti: ispod aljine da se postave kokarde srpske, jer naša srca srpski dišu, a spolja metnućemo mrske kokarde madžarske, za znak kako

Dakle, sutra ako stignu. SMRDIĆ: Brzo da se beži. ŽUTILOV: Nančika, brzo spremaj što imaš. ZELENIĆKA (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene. LEPRŠIĆ: Gospođa ujna, brzo da se tovari! (Pobegne.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

u njoj su slike Metodija, srpskih i bugarskih vladalaca i arhiepiskopa, a naročito grbovi ilirskih i slovenskih zemalja. Ispod samih grbova Žefarović je u stihovima objasnio njihov smisao.

On nema velike književne snage i originalnosti, on tek traži svoj put, i ne može da se otme ispod tuđih uticaja. On se književno vaspitao kod slabih mađarskih i nemačkih sentimentalnih pisaca, i njegov bledi bajronizam

Sav taj rad je užurban i nesavršen i često stoji ispod njegovog talenta. Ali plemenita i visoka osećanja, smele misli, rečita ljubav prema narodu, moderno osećanje socijalne

Njegova mašta je pušten i obezuzdan parip. Najneverovatnije figure i poređenja na srpskom jeziku izišli su ispod njegova pera.

umetničko delo, i Hajduk-Stanka, koji vredi kao popularan istorijski roman, ostali romani Janka Veselinovića stoje ispod njegovih pripovedaka.

On je opštu pažnju skrenuo na sebe kada se 1902, u Karlovcima, javila prva njegova zbirka pripovedaka S planine i ispod planine. Druga knjiga, pod istim imenom, izišla je u 3agrebu 1904, treća u Beogradu 1905.

Milićević, Vuk - Bespuće

uz drvo, nepomičan, s velikim rukama koje držaše nespretno na koljenima, s jednim golemim zavežljajem iznad svoje glave, ispod kojega izgledaše još sitniji, jadniji, kržljaviji, sa svojim preplašenim očima, bojeći se vječno nečega.

I kadgod je Gavre Đaković dizao oči, vidio je njega, vazda jednakog, s istim držanjem, istim preplašenim očima, ispod istog golemog zavežljaja.

i trava prostrta ispred konja koji odmahuju glavama sa nataknutim zobnicama, dok im se kokoši, pilići i vrapci vrzu ispod nogu; u krčmi grajali kirijaši, pijući rakiju.

vidi kad je, između starog, krupnog drveća uz koje novo i vižljivo stablje djetinjski trepeće mladim lišćem, ugledao ispod sebe, dolje u kotlini, između bijelog stijenja u koje udara sunce, — živu, svježu, zelenu prugu Une.

krstom na leđima, držeći u koščatoj ruci nisko oborenu starinsku knjigu čiji povez bijahu izgrirli moljci da se, ispod kože, na mjestima providjelo drvo, gutao i davio se u riječima, preskačući ih i skraćivajući, i sipao ih u dugu,

nosi na sebi nešto snažno i bujno kao život u rađanju; po orošenoj mladoj travi žuti se jagorčika i bijele se šumarice ispod živica u novom listu. A Una se valjala mutna, nagrežbana malim talasima; sunce bacalo svjetlost u vodu i usijavalo je.

putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom krošnjatih trešanja, s napola uvelim lišćem i sa izlomljenim ograncima ispod njih, što je podsjećalo na dječurliju koja ih je bila pustošila čim su bile počele da rude.

Uđoše na jedan razvaljen put, pun krupnog kamenja na kome se poznaju obli tragovi čelične šipke; dolje, ispod njih, zarasla brdo bukova šuma, puna hladovine i svježine.

Iz šikare, na trnju, plave se njihovih prsluci. Čitavo polje ispod njih odjekuje od njihovog posla, njihove vreve i eksplozije dinamita.

vječnu omiljenu temu, Češku, njegovo se lice ponovo razvedri, glas mu posta blaži, a oči se dobrodušno rasvijetliše ispod rijetkih trepavica. Oni ne dadoše Gavri Đakoviću da ide kući na ručak.

I onda protabaju hodnikom njegovi koraci i miris cigare prodre kroz pukotine od vrata; začuje se još jednom ispod prozora njegovo kašljanje ili kako odzdravlja svojim pogrješnim naglaskom, i sve se to najednom izgubi i u kuću se vraća

u očima, oni su pričali mnogo i veselo, kao prijatelji koji se poznaju godinama, dok je vrijeme jurilo kao voda ispod njihovih nogu. I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati.

Sremac, Stevan - PROZA

Prošlo je i jutrenje i služba, i pobožan svet izlazi iz crkve. Škripi sneg ispod nogu pobožnih i gladnih hrišćana koji hitaju iz crkve, gde su se postarali za svoju dušu, da se sad kod kuće isto tako

— dodade domaćica (onako polako), nameštajući duge šiške i perlama optočenu belu šamijicu oko glave, dok je Jova ispod kreveta tražio papuče. — Sed’te, gospodin-Pajo, što stojite! — reče glasno domaćica.

— ’Ajde, ženo, posluži rakijom, pa da se to ruča, da ne dangubimo — veli Jova, koji se već izvukao ispod kreveta s papučama i navukao ih, jer danas naravno da nije mislio nikuda iz kuće izlaziti kao dobar hrišćanin.

Svi ste vi muški jednaki... ja, gospo’n-Pajo, je l’ tako? — i lupi ga krišom po ruci. — A ti, Jovo, osobito! »Ispod mire tri đavola vire...« Ko te ne zna, jooj... — Nije, boga mi, ja sam jedan miran čovek. Šta je bilo — bilo!

njoj prebacivao za nekog pešadijskog narednika, pisara iz divizije, nekog malog vickastog štiglica sa grdnim šiškama ispod francuske kačkete, sa lakovanim kaišem i užasno šiljastim cipelama koje su se jedva videle ispod pantalona nazvanih

sa grdnim šiškama ispod francuske kačkete, sa lakovanim kaišem i užasno šiljastim cipelama koje su se jedva videle ispod pantalona nazvanih »trumbeten-hozen«.

Došla je predveče, u nemačkim haljinama. Po sahata se onako u šeširu razgovarala s Jovom, a zatim su ispod ruke u ljubaznom razgovoru otišli u kafanu na večeru za inat dušmanima. Posle su lepo živeli. Nikad svađe.

— U moje zdravlje još niste pili, gospo’n-Pajo. Da se kucamo. A g. Paji dođe nešto milo, kao mačku kad legne ispod vrućeg šparherta, pa se brzo maši čaše i kuca s domaćicom, a veli domaćinu: — More, priko, ti samo nakrivi kapu, pa

tamo, u onoj kući, verni a lenji šarov diže iz pozdera; kako ne znam koja baba zeva i kašlje sve naizmence, u komarniku ispod strehe; kako čiča Pera hitno promače u šljivar, ali ne da gleda izlazak sunca; kako je azurni svod nebeski hermetički

Imao je nekih dvadeset balegara nabodenih na čiode. Ispod njih stoji hartija, kao neka nadgrobna ploča, a na njoj piše: Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, s tačnim naznačenjem, mesta,

Bela, čista košulja i gaće, jelek, u džepu od jeleka vazda Švajcarska i njen ustav, a ispod jeleka varoški prsluk, opasan tankom tkanicom, za kojom zadevene behu jedne dvojnice, malo kraće od učitelja, a tanke

Bilo je svega što školski zakonik propisuje, pa i nešto više. Na zidu patron školski, Sveti Sava, ispod njega visi Pelagić; to jest, ne visi Pelagić, nego neko njegovo Moralno ogledalo, i ispod njega sedi Maksim za stolom, na

Radičević, Branko - PESME

Pa da t' onda dočnem sreću: Da ti glavu srubim pseću, Da ti kulu njom okitim, Ispod kule meso itim, Nek ti vrane glavu kljuju, Psi se psine nablaguju.

Ovo reko, pa onda poteko, Ka gorici jednoj nedaleko, Skoči s Pege, pa ga onda pusti Ispod puta na taj kalac gusti.

A Zmajević — oh mahni mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma je čudno ispod ovog neba, Od svuda nas loša sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću, kako

Bliže Turci, bliže jalakanje, A sve češće puške popucuju, Uzbuni se selo ispod kule, A zaječa sa tanane kule, Sa nje kuka sinja kukavica Ta starica Fatimina majka, Ona gleda jadna za hajducim',

“ 53. „Nato otac reč nastavi — A ljut beše kao zolja: 'Il' je odma zaboravi, Il' ću tražit sina bolja! Takom šuplje ispod neba, A baština boljem treba!'“ 54. „Al' ni ovo moje drago Od meneka ne otište: 'Šta je otac, šta je blago?

100. Kako j' kroz kam, što j' opao, Jedva u njeg' ući mogâ, A pod svodim' kako, jao, Ječaše mu ispod noga; Kako svr njeg' iz zidova Po dekoja suknu sova. 101. Kako ode unapreda, Oh, pusto li svud bijaše!

— Ona pade, ma nje mili, — Docne momci priskočili —: Tamo ispod stene gole, Ukraj mora gleni dole, Tamo ona strašna smesa Od kostiju, krvi, mesa, Njegovo je telo, jao, Ko li bi

“ Tako zbori u sebeka, Pa jednoga spavaćiva Ispod srca pipa živa, Ma kô mrtav taj počiva, Ko zna štano srećan sniva, Ma zacelo ne od zmije, Što kraj srca s' njemu

Eto, eto već jednoga, Eto za njim i drugoga! Beži, beži, silan Bože! Promili mu ispod kože; Zatrepeta, planu okom, A poskoči lakim skokom, Ona za njim, no zaludu, Već na stenu pope s' udu; „Uroš! Uroš!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Taj ti je čitave godine lutao ispod Grmeča, od sela do sela, i ljudima pravio i popravljao samare, propijajući svoju zaradu često već i na licu mjesta, uz

— okrenu se djed meni i Žutiji kao prisutnim svjedocima. — Nagrditi čovjeka iz čista mira, reći mu da je konj ... Ispod gustih Samardžijinih obrva odjednom prosinuše stroge tužne oči.

Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak neulovljiv smiješak. — Đede, jesam li? — Hm, vidi ga.

Ipak sam bio nerazdvojan djelić najponosnije povorke koja je plovila poljem ispod mlada jutarnjeg sunca. — Evo nas, živi, zdravi, posao završili!

— Aha-ha-ha, baš je Veliki Jovo, živila mu kubura! Mijesi česnicu dolje u slami, a odozgo, ispod žrvnja, brašno sve purnjavi po njemu. Pred tim skarednim prizorom djed je već gubio glas, mahao je i šištao kao gusak.

— i tamo, kanda, ima svijeta, šuplje je ispod neba. Ima, ima ... Hoćemo li dolje? Pošlo bi se, rode moj, ali kako ćeš zaboraviti sve ono što si ostavio širom

— Hm, šta veliš, Petrače? Petrak samardžija, držeći na koljenima rašivenu stelju od samara, gvirnu ispod oka na domaćina i mirno mu predloži: — Otidi, brate, pa vidi, što se tu skanjuješ.

Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proljeća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dječačina, pa

— Hajde, ime, hajde, ulazi. Jednom pod zimu, uoči nedjelje, na zajedničkoj molitvi, djed ispod oka opazi da se njegov Rade ne zna ni prekrstiti. Sjutradan on ga uze na pretres. — Imenjače, deder se prekrsti.

pripomenu s neodobravanjem: — Brate Rade, najgori su u toj raboti bogomoljci, duše nemaju: opiri, odnese sve, i kandilo ispod ikone. Nikad s njima nijesam volio ići. Kuda te samo đavo nadari da ga učiš očenaše? Eto ti, baš ti to i treba.

na strica Nidžu zbog neke pijanke kod rakijskog kotla u kojoj je Veselici izgorjela njegova drvena noga, pa pukla bruka ispod čitavog Grmeča. Slikar bradonja već mnogo mirnije sudi o čitavoj stvari.

Ehej, s glave skinuto, ispod repa izvađeno, nit mu staro kašlje, nit nejako plače. I ja bih tako znao. I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

dođe nedelja ili drugi koji prazničan dan, posle ručka, za vreme najveće vreline i žege, skupe se žene i devojke, i ispod velikih kapija u hladu sede i razgovaraju se.

U dvorištima polivenim vodom, ispod dudova i lozinaka*, na asurama leškaraju stariji ludi. Sunce greje i sve prži. Oseća se omarina i velika žega.

Gustu plavu kosu nikad ne mogaše dobro očešljati već se uvek ona dizaše ispod maramice i u neredu pokrivaše joj ceo vrat i male, sitne, pripijene uši.

A još kad se bolje zagleda ona nežnost i finoća bele i providne joj kože; one fine, nežne malje ispod kose, oko vrata i pri kraju obraza; i ono kolutasto, jedva primetno rumenilo pri dnu joj lica — onda se tek oseti sva

Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, ko zrno graška, sijala je — prva suza. (1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te snevao!

Sa ulice bila je ograđena visokim zidom. Kapija beše velika, stara, sa pohrđalim alkama i ispod koje se mogaše čovek provući u svako doba.

Tek sada spazih da joj je još ono staro odelo ali već ulaskano. Prvi put, ispod bele maramice oko vrata, videh joj neopranu košulju. Prsti ruku joj behu pomodreli i izbodeni iglom.

U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam.

Žene, devojke, devojčice, deca, sve to dolažaše, tiskaše se oko bunara, biraše bolja, hladovitija mesta ispod velikog duda i kajsije, koji behu odmah do bunara.

Ćute oboje. A ovamo gledaju se krišom ispod oka, a oko usta im igra prkosan osmeh. Ona, u tesnom jelečetu, povezana šamijom, s nestašnim i prkos1 Filiziti —

— Nemoj, Stojane! Hajde da se radi. — Ne, ne... — muca on. I ostrag, ispod pazuha, hvata je i stiska... Ona se otima, izvija, brani, ali tako malo, malaksalo, da mu se baš time još više podaje

Sećam se jednom: Došao on kući pijan, uhvatio strinu, zavalio je ispod sebe i tuče dušmanski. Mi se od straha sakrili po ambarovima.

Kostić, Laza - PESME

Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Ako još ima krilatih snova ispod okova, oh onda sanjaj oblake crne što će ih vreli juže da zgrne, oblake crne, oluje besne i munje kresne i grom i

„Dobar veče!” i ispod pokrova koštanicu mi pruži u pozdrav; prihvatim je i stisak leden joj sveg ukočenog oprosti me strâ. dobar veče!

U razvalinama žive duše nije, tek jedna guja u njima se krije, paklena guja, hladna, samoživna, nemilost živi ispod razvalina, jer ko siktanje te ledene guje kaluđeru sedom ova reč se čuje? „Zar opet bula, budalo stara?

” Reče Varnava, iguman mladi, a starac ode tako da radi. — Al' tamo dole ispod samostana, u studeni snežnoj zimnoga dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada

bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih snova, negdašnjih milina, upali se iskra prvoga žara, usplamti ljubav žestoka, stara; al' ona guja,

iskra prvoga žara, usplamti ljubav žestoka, stara; al' ona guja, ona podmukla, guja nemilosti, što se tu uvukla, izleti ispod buktiva garišta, opaljena plamom ljuto propišta, pobesnila pusta guja nemilosti, u grudma grize srce, pluću, kosti!

pope se starac po trošnim stepenma, i opet nasta tišina nema. Tišino moja, čedašce neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o

Al' nikad još valjda nisi bila taka ko sada ispod šatora laka, Osmana paše šatora bela, nikad se još nisi tako otela! Čestiti paša zamišljen ćuti, pred njime ćute oci

— oh al' evo što je vida, što je skida!” U toj reči, ispod grudi vadi svile komad žuti, na svili je sitan vez; — taj je vezak što zamuti Samsonovu bistru sves': — šaren vezak

U delili se tako krenula, na pozivnu glavara zapovest, ispod srca životnih strasti mah: sramota, ponos, groza, ljubav, strah — no zazorna stišavaše ih svest u svetoj zbili hrama

„Hoćeš da ti kažem pravo? U meni je bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka uvojaka u zanosnu moju

Ništ mu sanka ne buduka, ni skokovca besna huka, ispod okna Delilina što se strmi sa visina, a kamoli ona jeka, ona dreka izdaleka, preko gora, preko reka, da će doći sad do

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad je bilo na po puta, bogme đevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha. U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku.

pa na ovom što nađe, sve pojede i popije, pa onda onu šarenu svijeću iznad glave promijeni pod noge a onu bijelu ispod nogu metne više glave, pa onda otide na svoje mjesto a onu provalu tako zazida, da se nikako nije moglo znati da je

u sobu, te sve sa astala pojede i popije, pa onda uzme šarenu svijeću iznad glave, te je metne pod noge, a onu bijelu ispod nogu više glave, pa pođe da ide.

zet nek nađe u svojoj družini jednog brzog čoeka, pa neka on trči nogama, a baba neka leti, i koje prije sa izvorca ispod te i te planine vode donese, onoga da je opklada.

Onda đipi i carev sin, pa poviče: — Šta je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu, pa je izvuče ispod kreveta i sutradan zapovedi te je rastrgnu konjma na repove.

Mati zmajeva ustane radosna, pa podigne korito za vrati i izvede ispod korita posinka n odvede ga sinovima, pa se ovaj sa zmajevi kao brat pozdravi i poljubi.

od braće zmajeva što bijaše dobar strelac odapne strelu i pogodi zmaja sedmoglava baš u srce, ovaj ispusti devojku ispod krila, te ova stane k zemlji padati, a za njom i zmaj sedmoglavi.

sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačka pa vrapca za vrat!

Ona im sad obeća. Oni se razmaknu, a Marko se izvuče ispod njih. Sad orletica zahvali Marku, i reče mu neka kaže šta hoće da i ona njemu učini za tu veliku ljubav.

u tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; poTom zahvati u sud vode i pođe hitro

vikati i koješta raditi — ne bi li ga time prestravio; vojnik ni abera, no samo sviri, đekad pijucne i srdito ispod očiju pogleda nepoznatoga. Najpošlje nepoznati dođe preda nj i reče mu: — Ko si ti? Šta radiš o'đe?

Ajd, ajd, ajd, dok dođoše na jednu jamu, te uđoše unutra. Kad šta ćeš da vidiš — puk'o pusti prostor ispod zemlje, da ga nije kadro čoečje oko pregledati.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MANOJLO (Isajlu): Pa da bežimo iz službe. ŠALjIVAC: Ne, evo ovaj je gospodin lekar. ISAJLO: Oće l’ da mu seče ispod jezika? ŠALjIVAC: On će ga izlečiti; samo mu morate i vi pomoći. MANOJLO: Ja ne smem da mu više na oči iziđem.

(Čuva glavu.) DOKTOR: Šta ste naumili sa mnom? ISAJLO: Gospodine, ne bojte se ništa, oće da vam seku malo ispod jezika. DOKTOR: Meni ispod jezika! O, platiću ja vama za to! MANOJLO (ubinje se): Ne puštaj, Isajlo, ne šali se!

ISAJLO: Gospodine, ne bojte se ništa, oće da vam seku malo ispod jezika. DOKTOR: Meni ispod jezika! O, platiću ja vama za to! MANOJLO (ubinje se): Ne puštaj, Isajlo, ne šali se!

A gdi se najviše psuje i skaredno govori, nego kod onog koji nam zna tri sata čitati, kako su psovke ispod dostojanstva čoveka. Tako je. „Vuci se u sobu“, mati kćeri govori; a zašto? — da ona može slobodnije na sokak gledati.

No ovo zasad neka stoji, nego šta ću s novcima, s novcima? Jošt će najbolje biti da i ispod onog drveta zakopam. S tim ću mirnije moći na put otići i spokojnije spavati.

LjUBA: A kad ga rukom uvati ispod pazuva, i š njim ide u šetnju? STANIJA: Što, što? LjUBA: To je, kad nećeš da te vodim na bal, da sve vidiš.

No gospodin će se fiškal smilovati, evo sam donela jedan par mladi golupčića (izvadi ji ispod kecelje). ADVOKAT: He, he, he, zašto ste se trudili.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

) POZORIJE 1. PELA i PERSIDA PELA (sama, u Sultaninim aljinama obučena, na glavi ima šešir, ispod kojeg vidi se cvet, koji joj polak lica zaklonio. Malo zatim PERSIDA).

Milostiva gospođa,... ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim. PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra. PERSIDA: Ali ja molim, milostiva gospođa!

SRETA (izvadi lagano jedan kaiš iza kreveta, pa sakrije ispod aljine): Pelo, jošt juče je trebalo da su gospodinu čizme bile uređene.

) Samo ti meni mlogo govori. (Pristupi k njoj i gledi kako radi.) Tako, vidiš kako Sreta ume da ženama vadi gospodstvo ispod kože. Bogme lepo radi. SULTANA: Sad i ruke da kaljam. SRETA: Neka, drugi put ću ti kupiti rukavice. Ded malo rakije.

Čekaj, otoič sam ti isterao dva đavola ispod kože, ali vidim ima jošt pet. SULTANA (pipa se po leđi): Platićeš ti ovo gorko! (Trifiću.

Lalić, Ivan V. - PISMO

praznine u naglom pomaku, Prekorno zgrčen; tako je i nađen, Krčag iz kojeg vetri miris žeđi, još vlažan ispod probijene gleđi; On ležao je preračunat, srušen, Bunar iscrpljen srkom nagle suše.

Gle, ona mi se naginju nad rame, Izraze šapu dodirom što vređa; A ljubav ih je zazvala iz tame Što dubi senku ispod ovih veđa — Ljubav što slepa je za posledice, Vidovita za sve što nastavlja je: L'amor che move іl ѕole e l'altre

Juče, na primer, dole pod svodovima, Podzidom Palatina, prepoznali smo sebe u nepoznatom paru što grlio se krišom Ispod korenja vrta. Il su to bile senke, Il možda hologrami, projektovani u prostor Našeg sećanja?

Il su to bile senke, Il možda hologrami, projektovani u prostor Našeg sećanja? Kasnije, ispod suncobrana, Ćutali smo o tome, uz četvrti eѕpreѕѕo I cigaretu.

Tu gde besposleni turist snima barke, Sa slamnim šeširom spuštenim na čelo, Hram nazirem, stvaran ispod letnje varke Mora što treperi dok šapćem opelo, Šapćem ga u sebi, da ne budem smešan U oku vodiča što rutinski brblja O

Samo da unuci u njihovoj senci Krvare zbog istog, nedohvatnog ploda. Zato tu se Sizif sa Tantalom grli Ispod vode, meni svete, kojom pluta Pena od trajekta koji kopnu hrli, Narančina kora, mrla od mazuta...

No kako da log ti sterem Kada se skrivaš u tmuše? Vinovnik moje si duše, A tajiš mi tvoje mere. Krvav sam ispod kože, Ko fitilj ime mi gori: Trebam li ti, satvori Još jedan zavet, moj Bože.

The ѕpіrіt that I have ѕeen Mau be the devіl...” Hamlet 1. Koštani oklop glavobolje, temelj Kože pokretne ispod jagodica, Pripremljen sasud za dve šake zemlje, Bušan pod tankim mišićima lica; Serijski oblik ispod obrazine, Gladak

pokretne ispod jagodica, Pripremljen sasud za dve šake zemlje, Bušan pod tankim mišićima lica; Serijski oblik ispod obrazine, Gladak pod trošnim licem što se bora; Metafora u srži metafora, Zakon istovetnog ispod površine, Rekvizit

lica; Serijski oblik ispod obrazine, Gladak pod trošnim licem što se bora; Metafora u srži metafora, Zakon istovetnog ispod površine, Rekvizit danskog kraljevića, prva Scena u petom činu, što je kraja Početak; koštan otpad gozbe crva, Ta

2. u korenju je vazda ispod krsta Što lista žrtvom, a plod čiji spas je, Prema predanju; nestabilna vrsta Trpi spasenje, a ne zna kad čas je da

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bože, kad pre izraste ovo dete! Kako proleti vreme! Kolko do juče igrala se ispod stola, ma sećaš li se? Bože, kad pre izraste! Vidi je, vidi samo kako gazi... Isti bakutin hod!

Mala Anči mi je tako, najmanje pet godina, zviždala ispod prozora ili mi nameštala zasede na ćošku i pričala svoj život u levo uvo, a ja posle pokušavao se svega setim i kucao

Hej, otkriću vam nešto: u jednoj mojoj fioci, sasvim dole, ispod svih svih onih hartija i ostalih fazona, zalepljena je slika starog Foknera.

Mislim, trebalo bi da čovek u životu neprestano u nekoj svojoj fioci čuva po jednog starog Foknera ispod svega, da se ne izblamira suviše, ako razumete šta oću da kažem? Mislim ... A, evo stiže i moj biftek!

samo kod nas živi čovječja ribica u Postojanskoj jami i nigde više, da je Hajduk Veljko stalno spavao sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo najgostoljubiviji na svetu i sve, a onda jednoga dana, kada završite školu i otvorite novine,

kao lud; svi su na prozorima — prvi red balkona, a da im se ne nažulje laktovi, toliko potrebni u životu, podmetnuli su ispod njih jastučiće, pa lepo piju kofijanović i dovikuju se međusobno deleći nam čitavu lepezu korisnih saveta.

i izmišljali narodne poslovice; zabrane kojima se strogo zabranjuju: pogačice na radnom mestu, žito sa šlagom, ljubav ispod stola, zadocnjenje od deset minuta, blagosloveno stanje, posete u kancelariji, privatni razgovori tipa „šta ima novo,

Mada je, izgleda, zaboravio da skine ranac ispod kaputa (toliko je bio pogrbljen i ga-ga), gosn Krečko se ispravi ko sveća i stade mirno s rukom prinetom obodu šešira.

kod Londona i kako srećno proraze kroz zabranjena svetla, potrčavaju kroz vaš život, dok vam vaš rođeni muž spava ispod rastvorenih novina preko lica, a vi ne znate šta biste učinili sa ovim subotnjim, tako dugo očekivanim izlaskom koji se

“ Izlazim na terasu koja gleda pravo na stari Pariz, dole ispod mene su Jelisejska polja, i uopšte, sve osvetljeno, sve kao fol francuski, a suze mi liju niz obraze tako da se celo

“ Pada mi tako svašta na pamet, samo kad ih vidim kako imitiraju fotografije iz stranih časopisa, naravno, ne i tekst ispod njih, jer i ne čitaju ništa! Zbog njih bi trebalo izdavati novine za nepismene — samo u slikama!

Kada smo još zajednički odlazili na letovanje, ma kako to rano izjutra bilo, on bi dopola izvirio ispod obešenih novina i dobacio mi unapred pripremljen paket stripova i krimića, mada se uopšte prethodno nismo dogovarali o

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Otpala je ploča s klina. Mrzne u snu detelina. Perunika krunu svila u predvorju ništavila. Leži zmija ispod snopa. Otklopljena zjapi strofa. (Drugi prede, treći mota tanku žicu od života.

Izmoli se, stjavice: žiži žižac s viljuške; ispod pjaga zemja se smije žutim zjèvčićem; muze zmija kjavice pun mijeka čanak je.

Ta misao je li lasta koja sjajka ispod trema kao praznik perunikom? Perjanica zvonikova zatreperi u lepetu iznad streha zemnih zala.

No zapojmo pripev ljubičasti (ni ćutanje nije neko zlato) ispod mota kad blesnu pilastri, uz bregove svetlost nedeljina: Sentandreja, Іrіѕ florentina.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ali kad od jednoga izvaram sto forinti, vidim šta mi se piše, pak — ispod žita. Zatim se dam na doktoriju. MITA: No, tu znam da si sve pokojne izlečio.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

STRAŽA 179 DEDA TRIŠIN SAN 187 MLIN JE STAO 193 ČUDA U MAGLI 200 ŽUĆIN ODLAZAK 205 VIDRAN VIDRIĆ 211 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN

SLOBODA 257 BOLESNIK NA TRI SPRATA 259 DEDA PUTUJE AVIONOM 261 VAŠAR U STRMOGLAVCU 267 BOSANSKI TRKAČI 272 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 274 MUDRE PORUKE ZA ŠTENE 279 PRIČA O KUPUSU 281 STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA 284 NADRILEKAR

Nad vodom straši visoka brina, vije se staza niz kamen krti, ispod nje klepet divovskog mlina, kašikar točak hitro se vrti: kapljice praše o stijenje golo, omajom igra vilinsko kolo.

Divovski klobuk pečurka širi, ispod nje mala kućica viri, u njojzi život veselo vri, stanuju tamo patuljka tri, patuljak Rudar, patuljak Lovac i brat

U tihom sklopu između brda, ispod javora, u šumu lakom, klobuča izvor, studen i bistar, i potok brza srebrnom trakom. Grgolji voda kroz divlju paprat .

Oblak se šulja, dolinu celu prožima mrzlim dahom, dȃlji bez kraja, prepune sjaja, zasipa modrim prahom. Ispod olujnog mrkoga gunja sve se praćaka ribica munja.

Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće. Po svunoć sanjam skrivenu stazu ispod Babića gaja, gnezda u granju i laku svraku kojoj sam krao jaja. Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo!

—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku

Da nas je tamo nanela sreća, ne bi nam prazna ostala vreća. PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA ZVEZDANI KOVAČ Kolibe evo na kraju sela, čarobnjak takve gradi, čađava, mrka, sa jednim okom.

U gradu Strmoglavcu čudan je vašar jako, prodavac, kupac, roba — sve ti je naopako. Na samoj kapiji grada, ispod kamenog luka, kozica, dobra Belka, prodaje starog vuka. Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava.

Na krajnjem cilju, u jutra plava, trkače prima pospana Sava. PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA Dečak Slobodan na put se sprema, veselo, sav u žaru, šteta je samo što društva nema, jaše kobilu

Čuče ispod Jocine streje vradžbine drevne Haldeje i oštro vrije, zrije i bije miris pakla i alhemije. Kad, evo, ima dana deset

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Doviđenja dakle. — Doviđenja, mladi gospodine. U idućoj ulici, koja ide pravo između dva reda kamenih kuća, ispod antičkih utvrđenja i nad jezerom, dve ili tri glave me gledaju kroz prozore. U jednim vratima nekoliko ljudi i dece.

Sa strane je još jedino velika jednospratna zgrada koja nije nikada završena. Ispod trave je veliko kamenje; iz nje izlaze stene pokrivene mahovinom, tako da se teško korača.

— Dobro veče, gospodine. Pred krčmom, u potpuno mračnoj ulici, dva puta više ljudi. Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev. Redovi igraju prema igri plamena.

On je u svom odelu izgledao kao u opremi za gnjuranje; čakšire su mu dolazile do ispod mišica. Dva mladića, prijatnih likova i brižljivo odevena, zapitaše me da li sam lovio ptice kao oni po jezeru i da li

Najzad razaznajem i po koju reč, jasnu i usamljenu kao zvezda: — Ne, kažem ti da ne! Čamac pristaje ispod mojih nogu ali ga ja apsolutno ne vidim. Raspoznajem samo šumove pokreta pri skidanju vesala, pri iskakanju ljudi itd.

Dolaze troje; dve ženske prilike, od kojih jedna svakako devojčica, i s njima neki deran. Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac. — Bila je već noć kada ste pošli? — A ne, smrkavalo se.

Bilo je oko sedam časova, ali još sasvim daleko od večeri; mogao sam da vidim, jasno ispod sebe, žurno proplivavanje čitavih jata riba. Dva mlada čoveka oslonjena nedaleko na ogradu mola gledala su ih takođe.

Izlazim lagano iz grada naviše. Svitci lete između maslina koje bacaju veliku senku. Grad je ispod mene velika tamna masa, ali je jezero mnogo svetlije od neba.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Oči su knezu širom otvorene i traže u zanemelom svetu zrake svetlosti koje mostom preko neba il čunom ispod mora treba da stignu pre no što sutra otpočne bitka.

Više nisu imale šta da rade u zemaljskoj pustoši, a mi smo osećali da silazimo negde ispod nivoa zemlje, u vrškove trave podzemnih vatara poluohlađenih vazduhom koji mi živi još moramo da dišemo.

ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati kad te gone kojim putem i kojom senkom i kako proći ispod mosta preko balvana skela i memle ponekad sa ženom i decom.

ponore ne znaš kako je kad te ponor uhvati za nogu nudi raskoš i ropstvo i upravlja svoja klešta pravo u lice ispod onih ponora što ih čovek sanja otvara se još jedna provalija sivi ambis znanja kažem ti to pre no što padne kiša

jedva se razaznaju srodstva i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja

šta je matematika šta fizika o mom stvaranju kaže kako su se rasplele klice koje davno posadih šta sad one rade ispod mikroskopa o tome hoću da slušam priče dugogodišnje to me jedino zanima! Planina nikad nije bila golija.

visina da vide na brzinu kakvo je stanje stvari i kažu u kasno popodne gde je hleba tu je i čoveka hleb je kupola ispod koje se nadima duša i ta duša šuplja i bela najbolje se vidi sa Maljena kad sunce zapada i nema ništa protiv mešavine

a smrt ako je bog umro nije li to stoga što je smrt lepa (šta sunce večeras čeka) inače ko bi ga naterao da siđe ispod svojih znanja niže od svojih moći u smrti se on stopio s čovekom i složili se na podzemnom zboru da ukinu lek

pokunjeno al će da se vrati kao kaženik lep na neimenovanom proplanku i drugi: večeras nastaje oseka lepote ispod nogu se izvlači mlaz za mlazom od Rtnja, Ozrena i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se

rebra zatim kičmu i sve to dugo traje u noći bez petla žena već raspliće kose i vežba naricanje zna da ostaje sama ispod ljubavnih zapleta zvezda tako je to kad se udaš za vojnika Tataru otkresan brk Slovenin ode niz tarabu prokletu

kćer samo što pokriva ranjena ždrela ima li koga još stvarno živa da ga prenesemo u svoje sobe kraj crvenog gumna ispod sunca na gornje čaršave vetra gde se kalpak za kalpakom kotrlja? Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava?

će se moje dete popeti na nebo da sudi sopstvene vatre ćeš dobiti natrag u krljušti lica kad podigneš svoja krila ispod kojih su ubice 1000 godina će čedni biti na vlasti najteža i najsurovija vlada bilo bi lakše s Ocem starim

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— i produži. Uputih se u pravcu onih šatora i ugledah kako ispod jednog drveta sede za stolom neki oficiri, okruženi rezervistima. Priđoh i ja.

— E, idi u drugu bateriju, eno tamo! — i pokaza mi rukom u pravcu nekih šupa, ispod kojih su zjapile topovske cevi. Moje su cipele tupo odjekivale prema lupi potkovanih vojničkih čizama.

„Srednji, teraj levaka!“... „Drži odstojanje!“... „Ne kaskaj!“ — i uvek su pogledali ispod oka da li to čuje komandant. Jer on to traži. Zamerka mora da se stavi i kad je sve ispravno.

A pešaci natovareni ratnom spremom, pognuti i opuštenih ruku, klackali su lagano, gledajući ispod gornjih očnih kapaka. Često bi dobacivali artiljercima: „Lako je vama“.

A uveče, kada završe poslove, legao bi Petar na slamu, podmetao ruke ispod glave i ćutao. Voleo je samoću. Ostali vojnici sakupljali su se u male grupe i pričali doživljaje iz svoga sela.

U drugoga jedna ruka podavijena ispod grudi, a druga obuhvatila, verovatno u samrtnim mukama, struk trave, gde je i beličasta glavica deteline, koju vetar

— Firija drakuluj! — mrmljao je Krsta kolutajući očima, i pođe lagano kao mačka, gledajući ispod oka, ne bi li ga našao.

Malo posle, jedan bataljon poče da se svija i prilazi nama. Ispod samoga vrha se zaustavi. Komandant bataljona razgovarao je sa komandirima četa, pokazivao im i on rukom u pravcu reke.

— komandovali su komandiri četa. Kao kad prhne jato, rasu se ona gomila, uz kloparanje fišeklija, i zaustaviše se ispod vrha. Pogledaju vojnici levo i desno. Odmeravaju rastojanje.

Telefonista dotrča i javi kako komandant bataljona izveštava da se neprijateljski mitraljez nalazi u šumi, ispod velikog hrasta. — Osmatrajte brže, svi osmatrajte! — viknu usplahireno komandir diviziona, — Eno ga!

Oficiri se iskupili u male grupice te prepričavaju događaje, ili leškare u hladovini ispod stoletnih hrastova. Na onu obalu se prebaci još jedan bataljon. Vojnici pronađoše tamo neke ovce.

Ili se prelije preko nas sveža struja vazduha izvučena ispod hladovitih senki stoletnih hrastova. Vojnici premoreni. Puna dva dana, i ovo je već druga noć kako su na nogama.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Koliko je tu pomešano miline sa nekom polusmešnom zbiljom i važnošću. Drukčije i ne biva: pravo iz školske klupe, ispod roditeljskog i školskog tutorstva, odjednom postaješ gospodin, koji ima pod svojim tutorstvom mnoge mlade duše.

Ona pomilova po glavi neke slobodnije đačiće; jedan se izmače ispod nene ruke i stade se plašljivo pribijati uz mater. Ona se namršti i grubo progovori: — Što bežiš? Neću te pojesti.

se i tamni od sure, debele prašine, koja je u gustim slojevima popadala po lišću, po zrelu voću, po stablu i travi ispod njega. Oseća se zadah prašine, pomešan sa stočnim izmetom.

— Laku noć, reče on za njom, prihvatajući se šešira i gledajući kroz suton neobičnu siluetu, koja se udaljavaše od njega Ispod punih kitnjastih šljivovih drveta. — Eh, uzdahnu on i okrete lagano koračajući k svome samohranom i neveselom stanu.

Oči mu plave, male, pa neobično svetlucaju ispod mesnatih kapaka; sa strane oko očiju koža se počela brčkati, te daje celom licu izraz skrivenog lukavstva.

pa odmah pomisli da njega sad grize ljubomora, te se sa osmehom obrte, pisaru, pogledajući lukavo ispod očiju, na Gojka. — A već mlade učiteljice i u svojim kućama imaju velike udobnostil.... Ha-ha-ha.... nasmeja se pisar.

Tako da sedim u skamiji, pa samo vas da gledam i slušam. Ljubica pocrvene iznenada, saže glavu i pogleda ga onako ispod očiju. — Kad ne bi trebalo da se jede i živi, odgovori ona smešeći se. Ali treba zarađivati hleb. — Hleb ?...

Čim svane, oni svi, golotrbi i bosonogi mališani, njegova braća i sestre, poiskaču ispod prljavih, pocepanih ponjava, pa trči na niže, na reku.

Kako li je izgledao Gojko tada i kako mu je drhtao glas, može se zaključiti po Stojanu, koji onako ispod pokrivača ispade i preskoči sve stepenice na vratima, pa kao munja odjuri susedovoj kući.

dosta razvijeno, obrijano ; brčići tanki, žućkasti, skoro beli ; obrve tanke, uzdignute i oštro previjene na sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na niže spušta, previjen I malo zatubast, nos; brada mu obrijana,

Gojko se podiže ispod prozora, pogleda sumanuto oko sebe i oči mu zastadoše na nekom čoveku, koji se lukavo iza plota osmehivaše, kao da

Gojko se trže... pogleda i začudi se otkud on sad u svojoj sobi, sedi na stolici ispod kreveta, sav mokar, kao da je tek iz vode izišao, a Ljubica sedi prema njemu za stolom, gde je odmah po ručku prešla sa

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Kamen moste, drž se, ne nišaj se, Sam da prođem i konja provedem, Da razbijem leda devet peda, Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lenjive devojke, Da zapojim mladu momčadiju, Koj’ ne može kamen da bacaju, Koj’ ne može tanac da

“ 39. Oj višnjo, višnjice, Digni gore grane! Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene,

A ovo ti danas u najbolji!“ 82. Lepo ti je pod noć pogledati Gde devojka sedi kod devera, Ispod venca mladoženju gledi! Njoj govori mladi mladoženja: “Što me gledaš, draga dušo moja?

“ 139. Hoda, hoda preko polja Mlado momče i đevojče; Stiđe momče neg’ đevojče, Ispod stida momče reče: “Daj, đevojko, jedno oko.“ A đevojka milostiva I iz srca žalostiva, Dade njemu i obadva.

“ 153. Trepni krilom, pod nebom sokole, Ispod krila cv’jet bosiok baci, Ne bi l’ cvijet na mog dragog pao, Ne bi l’ mi ga dragi sjutra dao, Sjutra cvijet, a

Dođi, dušo, u dvorove moje, Da mi lečiš moje grdne rane: Zavijaj i belim ispod grla, A ispiraj mednijem ustima. 192.

rod rodila, Od roda se podlomila, Nema niko da je bere, Nego momče i devojče; Stidnje momče, neg’ devojče, Ispod stida progovara: “Daj, devojko, jedno oko.“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208.

— Šta bi dala, da ti za nji kažem? — Za brata bi dala miskal zlata, A za dragog’ đerdan ispod vrata. 227. U Budimu gradu čudno čudo kažu, Na zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti,

dilberika (dilberka) dragana, miljenica, lepotica dolama - muška i ženska gornja odeća, obično s rukavima, duga do ispod kolena, od ljubičaste (mor), zelene ili crvene čohe; dolamu su nosili janjičari, a kasnije postaje deo svečane narodne

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

PROTIĆ, glumica u zlatnožutom SOFIJA SUBOTIĆ, glumica u ljubičastom FILIP TRNAVAC, glumac sa dve maske, ispod kojih se možda nalazi i treća Građanke Događa se u Užicu, za vreme okupacije. Usijano leto.

A odavde imate i pogled na reku! (Vasiliju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe? Tamo možete da ručavate i večeravate, dok je leto! VASILIJE: Šta da ručavamo?

Veoma je toplo i svetlo. Za stolom ispod lipe, Sofija, Jelisaveta i Vasilije probaju jednu scenu iz Šilerovih Razbojnika.

VASILIJE: Ti ceo dan isto! JELISAVETA: Kopka me. Možda je on imao duplu masku! Prvo, masku glumca! A ispod maske glumca masku ludaka! A šta je bilo ispod maske ludaka? SOFIJA: A šta misliš da je moglo da bude?

Možda je on imao duplu masku! Prvo, masku glumca! A ispod maske glumca masku ludaka! A šta je bilo ispod maske ludaka? SOFIJA: A šta misliš da je moglo da bude? JELISAVETA: Mogao je da bude ilegalac!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Kad mi na tebi svaki zaglavak vreo od slasti poče da trne raširila si se, i uzdrhtala, ko zemlja ispod grana trulih. U crnom dugom svilenom plaštu po svetu bludim.

Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi ispod grana. I ostavlja draganu za uspomenu dve tri kapi ljubičaste krvi.

O, nemoj doći, ostavi mi strasne jade, slast još jedina mi je tajna. O, gle ruže što se sagle bele od nevinosti, ispod one plave jorgovanske magle.

O, ta krpa, strašilo u žitu, ispod Mesečevog srpa, bednica što vreba put i stada, iz zaseda. To je sad Ona, odmor vranama i vrapcima, što ni sahraniti

Da ostanem na Rijeci, bio je razlog i to što sam u gimnastičkoj sali, ispod Sahat kule, upoznao majstora – učitelja mačevanja, koji je bio visok dva metra, imao duge ruke i vikao: „Battuta!

To je mala kamenita uvala, sa kafanom, jednim finansom, sa lupom dasaka i struganjem borovine, ispod stena, na kopnu, i pod jednim šumarkom.

Pri tim demonstracijama dolazilo je i do tuča. Dugački Birimac i ja izlazili smo katkad, zbog toga, sa štapom ispod kaputa, a otmena Frau von Thiess mi je zašivala jastuče ispod šešira, iz lako shvatljivih razloga.

Birimac i ja izlazili smo katkad, zbog toga, sa štapom ispod kaputa, a otmena Frau von Thiess mi je zašivala jastuče ispod šešira, iz lako shvatljivih razloga. Da neko sprema atentat u Sarajevu, o tom nismo imali pojma.

U ogromnim pećima ne gori više, kao za vreme mog detinjstva, vatra ispod trideset hiljada crepova i trideset hiljada cigalja. Vidim na brdašcu i padinu dedinog vinograda. Mati ga je prodali.

To me je gušilo, te iziđoh u hodnik. Voz je bio stigao u Srem i prolazio ispod Fruške gore. Neke grane udarale su u okno, koje je bilo razbijeno.

Pobesneli konji spomenika na Gran Paleu hoće da skoče dole. Poda mnom, duboko, u zemlji, ispod Sene, jure vozovi, a kraj mene prolaze zagrljeni parovi, i protrčavaju mačke. U Carigradu vole pse, ovde mačke.

Stojim visoko. Dubina mosta d‘Jena, koja se beli i sjaji od kiše, i prolazi ispod čudovišta Ajfelova, odvodi u beskraj. Nigde na svetu nije ovako duboka voda i ovako široko nebo.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Svud oko njega beše tišina, velika, gusta šuma, u kojoj su u proleće pevale ptice; dole ispod njega žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim pevanjem, molio se Bogu i mislio da nikad boljeg

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Gospodin šef, debeo neki čovek, prosedih brkova, podbrijan, sa podvaljkom ispod okrugle brade, kad me vide, umalo od čuda ne pade u nesvest. — Odakle si, pobogu, čoveče?!...

— Dakle, ne možete da se setite?! — reče s osmehom i pogleda me ispod oka, ispitujući. — Izvinite, ali nikako ne mogu.

Svaka od tih velikih grupa ljudi istakla svoju zastavu, na kojoj je ispisano ime kraja iz koga je narod u grupi, a ispod toga reči: „Za Stradiju sve žrtvujemo“ ili: „Stradija nam je milija i od svinja!

izrađena i umnožena slika koja je predstavljala kako se veliki državnik rukuje i zahvaljuje lekaru za iskreno zauzimanje. Ispod nje je tekst: „Hvala ti, odani Mirone, ti si otklonio od mene bolest, koja me je ometala da se sav posvetim staranju za

N. 5860. 1. II 891. Direktor Gimnazije .....ske moli da se tamošnjoj gimnaziji izda plata za tri meseca.” Ispod toga drugim rukopisom referat: „Stil nepravilan. Red reči ne odgovara pravilima sintakse.

Upotrebljene su strane reči: dozvoliti i nužno.” (Te su reči u aktu podvučene crvenom pisaljkom). Ispod toga ministrovom rukom napisano (rukopis ružan, nečitak, kao što obično takav rukopis dobije odmah istog momenta svaki

” Ispod toga stoji opet nov rukopis: „2. III 891. Glavnom prosvetnom savetu (Jedan taj Prosvetni savet je svega i bio, a mis

— Dobar dan! — javi se on. — Dobar dan, pesniče! — odgovori jedan gledajući ga ispod oka, zajedljivo. — Zdravo, zdravo! — doda drugi s podsmehom. — Dobar dan!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Slama je pretresena, konji se uvode i opet počinje jednačit kas oko stožera... A ti se dohvataš debela hlada, ispod koga još nije rosa spala, baciš se u tu svežinu, pa osećaš kako se grudi nadimlju, ne mogu dovoljno da se nadišu, a leđa

A mladeži se ne drema. Oni bi, da mogu, produžili noć u dvoje, u troje i sa zebnjom gledaju, kako nestaje ispod njih kukuruza... Već se lakše radi, a više šali i zadirkuje. Jovo se opet dovuk'o do Milice, pa je uzeo za ruku i steže.

« Stade da zagleda po krovu, dok ozgo s nasipa zatutnjaše putnička kola, zazvoniše zvonca i projuriše ispod njegova prozora. On se trže. »Ta šta, — reče u sebi, — obična putnička kola.... I to s druge strane«...

Prođosmo kapetanovo uročište... — A gde je ono? — Ostalo nam je u levo! 'Nude su prošli Blaznavci. — Neka rudina ispod Nedićeva zabrana... Preglavlje.... — Znam, sećam se. — Pa tu će, belćim, da doručkuju, a mi da banemo iznenada.

Profesor istorije nekako se đavolasto smeši i pogleda ga ispod obrva. »Kažite nam Vi, — veli on, — Vi, Jovanoviću... ded' šta najgore znate?

Jeste li vi ovo poslali? Kapetan pogleda naslov, dva reda ispod njega i svoj potpis, pa mu se lice razvedri i uzviknu: — Jest, jest, to je! Mi da poludimo od iznenađenja.

121 izišao. Izvolećete istu odštampati u vašem listu onako, kako to §* naređuje«. Ispod toga stoji potpis kapetanov, datum i zvanična numera, pa onda na sredini krupan naslov: »Šta ja imam da radim«.

Ispod toga stoji potpis kapetanov, datum i zvanična numera, pa onda na sredini krupan naslov: »Šta ja imam da radim«. Ispod ovoga običnim slovima piše dalje: »Izvestiti gospodina ministra, da V.

da svi Srbi postanu iskreni I pošteni... kao ona čudotvorna sviralica... znate. — Znam, reče starac pa izvadi ispod toge jednu dugačku pravu trubu od medi. — Iziđi na breg, pa zasviraj na sve četiri strane. Tvoja će se želja ispuniti.

Sva lica u gradu izgledaju kao putnici, koji moraju da prođu ispod ove zvonare. Njega ne iznenađuje kad mu koji dođe na red, da ga oglasi. Došao je čovek na red, pa kvit!

Marko zaviruje ispod crnog pokrivača da li su nogari dobro namešteni. Oči mu preleću preko pop-Kostina lica, ali se ne zaustavljaju dugo na

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Pa i vi? JEVREM: Jok ja! Ovi moji može biti, ali ja ne, ja volim da se ćuti i da se radi. IVKOVIĆ: Onako ispod žita? JEVREM: A nije, nego kao vi, na talambase! IVKOVIĆ: A zašto ne bi istinu kazali javno? JEVREM: Ovaj...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Sreta odahnu, a valjda je rekao u sebi nešto na formu »Hvala bogu«, a zatim ćušnu tu strašnu knjigu ispod jedne druge, pa produži dalje vaditi knjige.

mašna koja mu se pružala, bože me prosti, kao epitrahilj sve do tkanica, a tako isto nije smeo izostati ni prsluk ispod jeleka.

Eto, neženjeni su nesretnici, i jedan i drugi, pa im to može i škoditi; blamira ih to! Nego eto, omaklo mi se ispod pera u ovoj epskoj opširnosti i brbljivosti mojoj.

Doći će već vreme, kad će se on svima njima osvetiti! Bože zdravlja, porašće i on kao i svaki stvor. Dobiće ispod nosa brkove, potkresivaće i podbrijavati ih, neće nositi anteriju nego nemačko odelo.

A, boga mi, kome pozajmi, ne prođe bolje nego ma koji od onih jaraca čije kože vise tamo ispod strehe ili su naslagane već u ćir-Đorđevoj magazi. Ko mu padne šaka, ne iskobelja se taj lako!

mali, dežmekast, sa jako potkresanim i zabrijanim gustim crnim brkovima, koji su izgledali kao dve debele pijavice ispod nosa. A dopala mu se i ona živost, okretnost i uslužnost njegova.

Bled i kisela izraza u licu kao da mu je pun čabar amonijaka obešen ispod nosa. Izgledao je sav kao pokisla kokoška. Famulus Maksim ga dočeka na vratima.

nove napore, pa kad razmišlja o uspehu, a on s ponosom i zadovoljstvom mogaše reći sam sebi, opruživ umorne svoje krake ispod gubera, kao ono rimski imperator Titus, nazvan »ljubimac roda ljudskoga«, što bi obično rekao kad bi koga dana učinio

— To je glas istorije i naroda. A glas naroda, glas sina božjega. Istorija je neumitna; ispod njenog suda neće izbeći ni Milisav, kao što nije ni Neron, Kaligula, Đesler, Luj Četrnaesti, Petnaesti i onaj Šesnaesti.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Pa ponovo zaspao, oznojen, kao sneg kad ojuži, Sa nečim toplim i vedrim ispod očnih kapaka, Zaželevši da se to veče dobrote produži Do kraja života kroz život svih dečaka.

KAKO SPAVA PLEME ROGOGU Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca što kao luč gori? — jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori...

U Africi Pleme Rogogu Od silnog veselja Spalo s nogu. Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca, što kao list gori?

Pred zoru, u savani, u seocetu Zlatnom Rogu, Ispod zelenih krošnji, ko ispod širokih krila, Pleme Rogogu od igre spalo s nogu, I spava, kao krdo umornih krokodila.

Pred zoru, u savani, u seocetu Zlatnom Rogu, Ispod zelenih krošnji, ko ispod širokih krila, Pleme Rogogu od igre spalo s nogu, I spava, kao krdo umornih krokodila.

između kolevke i groba Prate mnoge nevolje i porazi, Al posebna je muka i teskoba Čekati san koji ne dolazi! Ispod glave poturivši dlanove Čekaš ga, a on se nekuda izmako.

Ima da se smeje i kad mu nije do smeha, Da je razigran u svako doba, da skače, Da se pentra, da zaviruje ispod streha, I da svaki čas podmešta krkače.

Tu spava, u hrpi novina, dok noću, ispod streje Mećava luda duva, i sneg u klancu veje. To ti je pravi život: u kakvoj staroj pojati Spavati i grickati;

PUŽ Jedan puž vukao se Za rose, za rose, A spavao ispod grana Za dana, za dana; Teglio je noge bose Za rose, za rose; Mlad list mu je bio hrana Za dana, za dana; Šunjao

Jer seljaci ispod gore Jelice Misle da su bistri kao pčelice, I da nije čudo što je Vesela U prestonici dičnoj našoj uspela.

ORAO I ZMIJA Orao, sa zmijom u kljunu, Ispod oblaka pljunu, I uzicu živu, vijugavu Baci u zelenu Dubravu. „E pa sad, kad sam je stornjao”, (Reče, u sebi, orao)

cipele, I pogledale, sa visine Sve te žalosne zemne istine Pune prezira, ubeđene sto posto Da je sve što je ispod njih — prosto I nedostojno nežne božice Koja ih je obula na nožice!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Odatle se išlo na jug; brod se nekoliko nedelja zadržavao na Sargaskom Moru i ispod Bermudskih Ostrva, produžio odatle za Antile i kod ostrva Svetog Tome pretrpeo brodolom.

Ali je u isti mah odlučeno i da se podigne nov i moderan daljan ispod Taš-Moruništa. Tu se nalazi jedno mesto gde korito Drima naglo silazi, pa voda preko njega teče velikom brzinom.

Sve su one imale ispod 30 milimetara dužine, što je potvrđivalo zaključak da se negde na tome okeanskom prostoru moraju nalaziti plodišta

Jedna vrsta, na primer, ima ogromnu glavu ispod koje se nalazi prostrana kesa kao u pelikana, za smeštanje ulovljenog plena, dok joj je telo jako izduženo i vrlo tanko.

Tako je zapažena ova interesantna činjenica: kad se ribarska mreža vuče po dnu ispod kakve jake okeanske struje pune morskih životinja, ima se izobilan dubinski lov; to dolazi otuda što ostaci

Sprava je vrlo prosta kad se radi na maloj dubini, odmah ispod površine vode: to je, kad su u pitanju sitni organizmi, obično mala konična kesa razapeta na metalan okvir od vrlo

A to se nije moglo pripisati nepovoljnoj temperaturi, jer ova i na dubinama većim od 300 metara nije spadala ispod 10˚ S.

Sa jedne i druge strane tih brazda, čije su gornje ivice na 1800−2000 metara ispod morske površine, pružaju se velike dubine do 7137 metara.

Najviši vrh Evrope, vrh Monblana postavljenog na tome mestu na dno okeana, ležao bi za više od 2300 metara ispod morske površine. Dotadašnje dubinske ekspedicije izvlačile su iz morskih dubina samo najniže oblike morskih organizama.

Tada je, na primer, prvi put uhvaćena čudnovata dubinska riba sa velikom kesom ispod usta, kao u pelikana, džinovske krabe, krevete, razne druge krustacee, čudnovate morske zvezde i t. d.

Oni se, uostalom, nisu spuštali do same dubine na kojoj se nalazi plodište jegulja, jer se ovo nalazi ispod hiljadu i više metara dubine.

Postoji, međutim, nada da će uskoro uspeti da se spuste i do te dubine na mestu ispod koga se nalazi to plodište. Brod na površini okeana, koji spušta i diže aparat, imao bi ga tada lagano pomerati po

Rakić, Milan - PESME

Osećaš li, draga, kraj opšteg razvića, Klicâ, žudnih da se što pre na svet jave, U humkama svežim, ispod nove trave, Tajno raspadanje prežaljenih bića?...

Satrven i smožden, u očima strava — Razjapljena usta, ali grlo nemi — Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! Tako vlada ona!

Proživesmo, draga, ispod mračnog neba Niz memljivih noći i plesnivih dana; Mučila nas sudba dugo, ko što treba, Zadala nam često neprebolnih

najzad doš̓o čas ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno, ispod kore ledne Prenu se i živnu i zaklikta glasno.

Ja osećam ipak, ispod svežih grana I kalema novih, da, ko nekad jaka, U korenu starom struji snažna hrana, Neiscrpna krepkost starinskih

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

upravo do mora, koliko je naše Gore Crne, — sve je oblak pritiskâ jednako, svud se čuje jeka i grmljava, svud ispod nas munje sijevaju, a nas jedne sȁmo sunce grije. I dosta je dobro primarilo kâ je ovo brdo vazda hladno.

Postadoše lafi ratarima, isturči se plahi i lakomi — mlijeko ih srpsko razgubalo! Što uteče ispod sablje turske, što na vjeru pravu ne pohuli, što se ne hće u lance vezati, To se zbježa u ove planine da ginemo i krv

sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva svijetla kola u prostoru; ti, koji si razvijâ prašinu ispod tvoga trona svijetloga i nazvâ je tvojim mirovima, te si prašak svaki oživio, nasijâ ga umnijem sjemenom; ti, te

Što je čovjek? Kâ slabo živinče! Pogledaju se Turci ispod očih. Med za usta i hladna prionja, a kamoli mlada i vatrena!

se mozak u tikvini, pođetinji čelo namršteno; grdne jame nagrdile lice, mutne oči utekle u glavu, smrt se gadno ispod čela smije kako žaba ispod svoje kore. Što spominješ Kosovo, Miloša?

pođetinji čelo namršteno; grdne jame nagrdile lice, mutne oči utekle u glavu, smrt se gadno ispod čela smije kako žaba ispod svoje kore. Što spominješ Kosovo, Miloša?

Ko potoke može ustaviti da k sinjemu moru ne hitaju? Ko izide ispod divne sjenke Prorokova strašnoga barjaka) sunce će ga spržit kako munja. Pesnicom se nȁda ne rasteže!

Dok sidemo kâ na ovo polje, počinemo pod jednu jabuku, ispod koje i potočić vraše. Svi se u hlad pod njom sabijemo, uberemo zrelijeh jabukah, kao cukar svaka bješe slatka; pop

“ Bože dragi, da tu bruku vidiš! Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape popadaše, stotina ih ispod nogah osta; sve se nabi, da krknut ne može, kao stoka kad je zvjerad gone.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jednako, ne propuštajući nijedan praznik, odlazila je u crkvu, da tamo, u stolu njihove kuće, odmah ispod vladičinog stola, celu božju službu odstoji.

I ona opet bila neka Grkinja, iz grčke familije, koja je bila u samoj varoši, odmah ispod crkve. Ona toj familiji nije bila ni kćer, ni sestra, već neka dalja rođaka.

lica ali svagda stegnuta izraza očiju i usta i sa malo visokim čelom i jednom po njemu nabranom, poprečnom borom, ispod kose. Ispod čela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oči.

svagda stegnuta izraza očiju i usta i sa malo visokim čelom i jednom po njemu nabranom, poprečnom borom, ispod kose. Ispod čela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oči.

Pa i ta uzajmljivanja, zalaganje imanja, morala su biti ispod ruke, u najvećoj tajnosti. Kao uvek, sve je to izvršivao Tone, njihov glavni momak, koji je još pod dedom Sofkinim bio

prsiju, koja bi, kad ih druga neka ima takva, suviše puna i jedra, pokrivala boščom, prebacivajući je na sebe do ispod lica. Ona to nikad nije radila.

i poduprta rukama, gleda dole po ulici, komšiluku i čak tamo oko crkve, u čaršiji, jer se sve to videlo, pošto je bilo ispod njihne kuće.

Celog dana ne dižući glave radi. Mati jedva bi je odvajala, da ruča i večera. I što bi se posao sve više i jače ispod njenih ruku ocrtavao, pojavljivao, slike se kao žive izdizale — a taj vez i šare bile su tako teške, da druga na njenom

Sve, sve to: i ti snovi, i ova bašta, cveće, drveće, i više nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena, isto ovako sedeći, pred istim

bi puta, čisto kao kakav muškarac, sa tolikom strašću počela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline kože već nazirale, kao odavno zrele, neke grudve. Jednom u malo ne učini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta.

i užurbano, ma da je bilo sve čisto, opet nekoliko puta mahnu metlom ispred kujne i skloni neku krpu i još nešto ispod stepenica. Sofka otvori kapiju i stade iščekujući da uđe taj koji lupa.

Pošto materi lepo veza šamiju, da joj jedri obrazi i ovalna brada odskočiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziđe zajedno s njome i isprati je do kapije.

Pandurović, Sima - PESME

da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče.

ALILUJA Bili smo deca, i na trošnoj klupi, U staroj porti, ispod kestenova, Pobožno, kada Maj i nada pupi, Slušasmo tiho, na pomolu snova, S nevinim horom skrivenih slavuja, Mutnu

Ja znam da sreću nesaznanju sanja. Njeni su dragi izumrli davno, Spušteni ispod smrčinoga granja, Obzor gde skriva povečerje tavno.

Ogrn’o sam pokrov sreće ubijene! Korakom nemim ispod neba plava Išao sam hodom teških somnambula — To je bio tol’ko san koliko java: – Šetao alejom zaspalih zumbula,

tvom krilu moja duša sanja Jedno staro doba u to rujno veče, Sa šumorom dok se bukovoga granja Sliva šum kladenca što ispod nas teče.

I tuda su, možda, istočnjačke paše Na čelima vojske, k’o bujica plaha, Na hatima besnim ispod sjajne aše, Polazile u boj u ime Alaha. Ja o njima sanjam.

I moja se mis’o, i moja se mašta, I volja ispnu na gordu visinu, Vrtoglavu, lepu, ispod mutnog plašta Oblaka, na domak zvezda koje ginu Pod zracima sunca radosna i tašta.

se čudni vetri u šumama hore Horovima strašnim svih duhova noći; Kada moćni orkan teško more ljulja, Kad oblaci grme ispod neba plava; Kad buntovni poklič uzrujanih rulja Preti pâdom greha, nasilja i gláva.

I poslednje kada već osetim dane, Neka me samo ispod njih sahrane, Mirno, bez suza i bola, moj druže. Čovek, ipak, treba da je veran sebi, Da sopstveni život svoj izdao

Hoće li se, najzad, sve svršiti? pasti Ove noći, usred lude terevenke, Kada orkan vitla, i oblaci tmasti Jure ispod neba — ispolinske senke — A nade klonu k’o bogalji kljasti? Ne znam...

To Veliki Pauk svoju mrežu prede... POSLEDNjA TEŽNjA Na tlu što se ispod nas koleba Pod sumorom sadašnjosti bolne, Mrtvog neba, starosti olovne, Šta nam, dušo, još i sada treba?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Sad jasnije čuše zveku oružja, pokliče, švapske komande, začinjene sapramentiranjem. Onamo opet ispod bedema, graja se digla, konji vrište — larma kao da se svi đavoli žene. „Brže, brže!

Mlaz studena vjetra fijuknu ispod svoda, vrh njihovijeh glava; pomrači se; nekoliko kapi ljosnu na kaldrmu, ama krupnijeh kao lješnici.

otvoriše te uđe krupan, sredovječan čovjek, smeđijeh brka; taj čovjek bijaše u crnogorskome ruhu obrijane brade; kose, ispod crne kape, padahu mu na pleći. To je Ivo, đakon vladičin. Pristupi te cjeliva starca u ruku, nazvavši mu dobro jutro.

Stevan, jednako rešetajući glavom, vrnu se na svoj posao; ispod oka stari poglêdaše na Gospodara, neće li ovaj opaziti kako je on nezadovoljan što duhovnici zadocniše.

Služba započe. Gomilica ljudi iziđe ispod svoda što izvodi nasred dokseta. Svi zastadoše malo, gledajući ispod strukâ, put istoka.

Služba započe. Gomilica ljudi iziđe ispod svoda što izvodi nasred dokseta. Svi zastadoše malo, gledajući ispod strukâ, put istoka. Sunce se pomaljaše u vedrini, razasipljući svoje zrake po golemom snježnom prostoru.

Ovo potonje, zaista se i dogodilo. Kako je u snu vrcao glavom, kamen mu se izmakao ispod nje, ah sad kad poteče da se (tobož) cjeliva sa djevojkom, udari zubima o cijev šešane, te se okrvavi...

Svi pospali, a ja ga virim ispod bijelja. Skočih, legoh ga i pokrih, a on se ne probudi. Ćaše, ja mnim, toga puta ljosnuti u sred ognja.

„Nijesam ranjen, no me izvuci ako Boga znaš!“ viknu Imbro. Snažno Ture izvuče u čas Imbra ispod mrtva konja. Naramajući pođe Imbro naprijed; ne šće svrnuti u goru, kao onaj što ga izvuče. Dim gusti srete ga.

Bjehu dvojica drugova Imbrovijeh, što doskočiše gorom, ispod mergina. Oba sad dotrčaše da prihvate glavu svoga druga da se vlasi ne pofale, i da uzmu Jankovu.

Njegov dobrotvor obricaše mu ostaviti sve svoje imanje, pošto odraste i izmakne ispod očeva jarma. Jan ćaše sigurno izdržati, da se ne dogodi nešto što pomjeri njegovo strpljenje.

Vrata se od tavnice otvoriše i uđe unutra jedan čovjek. Jan se ne mače. Čovjek izvadi ispod skuta užežen fenjerić. Jan vidje e je to opet neki crnorizac, pa obrnuv glavu reče mu: „Kanite me se jednom!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ko od njega uzme iglu, ima ćuskiju da mu vrati. Kusalom ga zakusuje, a drškom mu oči vadi. Lak je ispod kape. Lezi, hljebe, da te jedem. Mrtav da je, a za novce da čuje, skočio bi. Na jeziku med, a na srcu jed.

Uzjahao na veljega ata. Ujela ga pčela za jezik (tj. opio se). Utočio bi ti krvi ispod grla. Što mu oči vide, ruke mu ne ostave. B) NEUPUTAN, NAOPAK, RAD Baštovandžiji krastavce prodavati.

I ja sam tamo bio, i vino pio — i još mi je jezik mokar (završetak u pričanju za decu). Junak ispod Jorgan-planine — (tj. nejunak). Kad se njegov vrag rodio, moj je kašu hladio.

da kasa jednako uzalud. Kokša iz Divoša. — Odgovori se, u Sremu, kad ko zapitkuje: ko? Krvav ispod kože. — Odgovori se u inatu onome koji pita: ma kakav si ti čovek, bolan? Prvu, srednju i poslednju (čašu).

“ a on, uhvativši se šakom ispod nosa i povukavši je preko usta dolje niz bradu, odgovori: „Vakup hup!“ (tj. pojeo ga)“, Žali, bože, tri oke sapuna,

putnik mlade pred kućom, đe je bio stao da se napije vode ili da zapali lulu, a ona mu odgovorila: Ovuda, brato, ispod gradine prije ručka. Ne vjeruj, kume, pasjim ustima.

— Zato što ni ja nijesam nikomu prijatelj. 3. O TURCIMA 1 Pitala šćer oca: — Koji ono ljudi prođoše sad ispod našega sela? — Šuti, ćerce, nijesu ono ljudi no Turci.

(Uzvrdao se kao đavo ispred groma). DUGA Srbi kažu: da muško prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da prođe, postalo bi muško.

Pripovijeda se da su gdjekoji ovako zamađijani ljudi molitvama svešteničkijem (ispod petrahilja) izbljuvali sve one mađije kojima su zamađijani, pa najposlije i samo svoje srce.

doba dođu nečastivi u njihov stan i ne mogoše razumeti kako su dve glave s jednim trupom, pa zato pozovu svog starešinu ispod krša Karimana, koji je bio dobar domišljan da on to objasni.

Jedini trag od popa i vršaja bila je njegova kamilavka, koja je zaplovila Ibrom ispod Popova polja. MAČVA Pripovijeda se da je knez Lazar pitao Miloša Obilića (kad je došao da idu na Kosovo): „Kamo ti,

i da su ondje obojica propali; u Krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina, ispod izvora Jaričine; ondje ima i sad bara I zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama. Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo!

1. Bez ivera na vodi ćuprija. 2. Bez kože uđe, s kožom iziđe. Z. Bijela koka ispod stree viri. 4. Bijela njiva, crno sjeme, mudra glava, koja sije. 5.

b. Bjela bjelu ćera preko b'jela polja: daj mi, bjelo! b'jela ljeba ispod b'jela skuta. 7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana. 8.

2. Ljeb u peć. 3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode. 8. Žito. 9. Brašno kad pada ispod kamena. 10. Zvono crkveno. 11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15. Kosa. 16. Srp. 17. Đeram.

Onda đipi i carev sin pa poviče: „Šta je to?” Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvuče ispod kreveta i sutradan zapovedi te je rastrgnu konjma na repovima.

se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna u jedan put postane mačak pa vrapca za vrat. 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI.

Kad ga prvi san uhvati, žena mu polako izvuče košulju ispod glave, i materi kroz pendžer doda, a mati je odmah baci u vatru.

On se stane krstiti i čuditi šta bi to bilo! U taj mah njegova mati ispod valova progovori: „Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota što je uzdahnula kad sam je s vrata

” U tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; po tom zahvati u sud vode i pođe

mu čisto žao bude što joj nema i onih dveju talpi, pa kad | dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednome velikom kazanu ključa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo čupaju.

u ono najviše brdo što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna džara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni

Onako trudan sjedne ispod jednoga visokoga drveta, da takoga u svijetu nije, i začuje navrh njega đe se dvojica u velike degaju, pa pogleda, kad

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA (Cmilji): A paradajz ne silazi ispod sedamsto! Ujtru da poraniš, a ne ko prošli put! I ne moraš odma tap kod prvog, nego malo obiđi, protegli noge,

Do podne Petrovdan, od podne Pavlovdan! Ladovina ispod oblaka! A Vukosava... Sunča se, češe butku karanfilom... Sunce joj greje svaku pegu na leđima... Reka... paučina...

I to pod ovakvim uslovima! Znaš li ti šta je ovo? Mišja raž! A znaš li gde je izraslo? Ispod kreveta! IKONIJA: Pa šta onda? GOSPAVA: Šta onda! (Iz kujne ulazi Prosjak) IKONIJA: Jesi večero?

IKONIJA: Dobro ti čovek i kaže, prvo pogledaj sebe! GOSPAVA: Ispod kredenca, iza ormana, iza šporeta, sve mišje rupe! Nije onda ni čudo što mišje cveće!

Nije onda ni čudo što mišje cveće! Na tavanu miševi, u zidovima miševi, ispod patosa, u sanducima, pod krevetom! Žao ti da platiš malo mišomora! Tvoja kafana, tvoja stvar!

S leve ću ići kad se budemo venčali! A ti znaš, maco, da si mi bio drugi? (Ruku podruku, ispod kišobrana, izlaze sa scene. Ostao je samo Prosjak koji, s vrećom na glavi, čuči kraj nekog groba.

Stanković, Borisav - JOVČA

Desno, na doksatu, ispod prozora, minderluk s jastucima, zastrven ćilimom. Dole, pod desnim vratima, veća, kujinska vrata, otvorena; desno od

Nećeš! Tu da sedneš! (Natera ga da se spusti kraj sofre, ispod njenih nogu, pošto opet sedne i zavali se): I eto, kusaj, pij (naliva mu čašu), pa da mi pričaš to: kako to? otkad to?

NEKO S FENjEROM (s leva, došav do ispod stepenica, uplašeno, prigušeno): Tu smo, tu! JOVČA (bešnje): Ovamo, bre! NEKO S FENjEROM (izgubi se opet levo iza

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Prolazeći ispod Remete i Krušedola, nismo smeli ni navratiti se u ove manastire, da nas kako kaluđeri silom ne zadrže.

Ništa sprama onom kud smo mi propadali! Ništa nije jadnije slušati nego gdi daske oko nas škripe i balvani ispod nas ječe. Čudo divno kako se ne razglave, te bi nas bilo do ušiju pokvašeni[h]!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— E, pa lipo! Ajde sad sa onim dijacima. Ajde povedite ga. Bakonja prođe sa đacima ispod svedenoga ulaska i nađe se odmah u dvorištu, gdje vidje da je manastir ozidan nalik tvorila.

Niko neg ona! Bakonja na to usta, poljubi brata, pa se opet vrnu na pređašnje mjesto. A ona se pribi u ugao, pa poče ispod glasa: — Pa oš li majci kazati, šta je to! — Ma čućeš sad, čim dođe ćaća. — Znam, ali bi rada, da te posavitujem.

pjesmice), a Bakonji bijaše najoštrije zabranjeno da ih ne dotiče, no ih je vra slagao, čisteći guščijim perom prašinu ispod njih. Zatijem bi se vra izvalio u naslonjaču, pa stavio preda se dva špažna zlatna časovnika.

Ređe bi tražio da Bakonja sriče rečenice, koje se nalažahu pod svakim slovom. Ispod „az“ bješe „a-ki“. Ispod „buki“: „bes-mrь-tь-nъ.“. Ispod „vѣdѣ“: „vь-se-drъ-ži-te-lю“.

Ređe bi tražio da Bakonja sriče rečenice, koje se nalažahu pod svakim slovom. Ispod „az“ bješe „a-ki“. Ispod „buki“: „bes-mrь-tь-nъ.“. Ispod „vѣdѣ“: „vь-se-drъ-ži-te-lю“.

Ispod „az“ bješe „a-ki“. Ispod „buki“: „bes-mrь-tь-nъ.“. Ispod „vѣdѣ“: „vь-se-drъ-ži-te-lю“. Vrtirep bi preporučio đakonima i đacima da „pritvrde“ maloga Jerkovića, pa bi ih sve

Kožna mu pašnjača sva načičkana pulama, a u nju zadjenuo kuburu i arbiju. Benevreci mu papuli ispod dimnjaka, te mu je trbuh pokriven samo košuljom, a kroz promahe vidi mu se glibavo meso.

Ostali svi istijem redom za njim. Bakonja sustopice za Srdarom. Kad stigoše ispod rusja, ali nema ni splate ni lađe. Dundak zazvijuka i zavitla rukom. — Šta misliš, Dundače? — pita ga Srdar.

Pa odnijelo ispred njega veliko kandilo i tri mala; pa odnijelo ispod njega zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta oštija; pa odnijelo starinsku pričesnu čašu, svu od zlata, prilog

Sa mnom je bilo još sedam ljudi iz mog sela, i svi su izginuli. Ja jedva izmakâ. Biž!“ Ja svrnem s ceste i prilegnem ispod jedne međe, a moj gornjak dade nogama maove na drugu stranu. Konj ostade nasrid ceste.

Međutim vrati se i Srdar, te uhvati gvardijana ispod ruke. — Ta-ako?... Je li to taako fra-Bare? Ja to nisam zaslužija od vas!

Kad se povrati u stričevu sobu, oči mu i nehotice prionuše za gvozdeni kovčežić, koji je jednijem bokom virio ispod kreveta.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

PESMA I SMRT Ova pesma nema oštrih zuba, Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod koga mami hladan dubok vir. Ova pesma nisu teške reči Mada malo opor zvuči gusti zvuk.

Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja. Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca.

Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo: Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima. Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima. NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga.

VRATA Ponekad, tako: na nekoj staroj zgradi Otvorim vrata — obično nikog nema. Posmatram stvari bačene ispod trema: Zurim u ormar (u kome žižak radi).

U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje. ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I

Ćosić, Dobrica - KORENI

Tada bi se sećao belog dima duvana Turkinje u crnim šalvarama koja u jagodinskoj mehani sedi uvek u uglu levo od vrata, ispod slike — Rusi prelaze Dunav u osušenim guskama. Takvi su im čamci.

“ Kravata... „Kraljico Ahajaca, ti što izazivaš ratove...“, šaputao je na klupi, u malom parku ispod Pon Nefa, a ona mu prstima popravljala kravatu... Toga dana je doktorirao, fotografisao se i poslao sliku ocu.

Samo je njemu ne da Bog. U mraku jedan drugome nisu videli lice. Ispod kace, jureći se, zacijukaše miševi. I oni sluge na pustoš.

Samo mu šubara pade. Opančar pod stečajem izvuče se ispod stola, podiže šubaru i, držeći je prstima, nežno mu je stavi na glavu, šapćući mu u uvo: — Daj mi banku!

od toga pošla krv, čuo je kako pišti i mislio da će umreti, a nije smeo da vikne, jer ga je ona iz sve snage stezala ispod miški, krv je linula, u mraku su svetlele velike kravlje oči, širile se, pa su postale jedno oko, i on je ceo bio u tom

Đorđe se pokri čergom da više ne gleda mrak, da ne čuje vetar. Ona spava. Spava? Izvukao se ispod čerge i nalaktio na jastuk, nadnesen nad Simkom. Ništa ne brine, pa spava. Rame joj je kao panj. Beli se u mraku. Gadno.

Tapije glase na Aćima. Slepac sam. Ako, Đorđe! Kad si slepac, neka ti i košulju skinu! Zastenja i izvuče ruku ispod pokrivača. Vukašin će na sudu da odrekne, da smanji sumu... Podmukao je. Još dok su bili deca, tužakao ga Aćimu.

Vasilije, kad oštri noževe, zavrne rukave i nogavice, umoči nož u ćup vina, raskorači se, „junici može da mu prođe ispod ćuprije“, položi nož na tocilo i on ciči u vencu varnica. A dobar je kad njim može da brije cevanicu ili dolakticu.

te odrane, oljuštene jauke, da se rastapa u tmuši zimske zore koja je ispunila sobu i kaplje u nešto što se zgusnulo ispod kreveta.

Isplači se, suzama umij grešno telo, pa lezi ispod grobnice I čekaj da te njegova svetlost obasja“, nadušak je izgovorio kaluđer.

Nek cela Srbija zna. Pominjaće ga i poštovati više i od Adama Bogosavljevića. U očima mu se, ispod nakostrešenih, kratkih obrva, celo selo zbilo u gomilu oko šupljeg bresta za koji su Turci nekada skele vezivali, jer

Na zubunu, vidi se srebrn lanac od sata. Ne treba niko da čita ime ispod slike. Čim vide, odmah će ga poznati... — Vojska je stala na kilometar od sela.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

U žbunu leske ispod kule sačekao je noć, a onda se, po izbočinama, s mukom popeo da vrha kule iza čijih je rešetaka bdela Zlatoprsta.

S rekama nema iznenađenja, nema briga. Ne rađaju se često budale kao ona što je htela da teče ispod zemlje. Majka svih reka osmehnu se tek rođenoj kćeri i podiže palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica reče: — Neću na

Osmehnu se starac i zagleda kroz prozor. Kao blistavi, srebrni oblak plovila je u noći krošnja oraha, a ispod nje titrale senke.

Svuda, dokle je oko dopiralo lelujala se mesečina kao vilina kosica. On upre pogled u zemlju ispod oraha, I opet mu se učini da se tamo nešto komeša.

— Ali kako znam da sanjam? Je li trenutak ili čitavu večnost sanjao? Ko zna! Probudio se kad su senke ispod drveća postale sasvim kratke, i zagledao se u svoj dlan. — Šta je ovo?

Zatim protrlja oči, ali orah je i dalje bio tu. Ispod oraha dopirao je nečiji tihi smeh. Je li čudo što je jedva čekao noć?

Kakva tek sad trka nastade! Kakva zbrka! Car nije mogao da nađe ogrtač. Carica sa Knedlicama lovila je papučice ispod kreveta. Car Ferfelin se znojio da osedla konja, Ferfelinku zabolela glava!

»Da ga nije neko čudo pod zemlju odvuklo?« pomisli i zareče se da će ga i ispod zemlje naći, ako treba. Zatim se vrati u kuću, ali nikako da se smiri.

MALI SVIRAČI Na samoj obali mora rastao je visoki, moćni bor. Stena ispod njega bila je posuta mirisnim iglicama na kojima se spavalo udobnije nego na carskoj postelji.

Ko zna koliko su putovali? Koliko pustinja prešli dok Nisu stigli do mora i ispod moćnog stabla ugledali male svirače? Bili su sigurni da im više ne mogu pobeći, kad neko viknu: — Bežite, vojska!

Na takvoj je visini bilo sagrađeno da su oblaci i magle prolazile ispod njega skrivajući ga od ostalog sveta. Ali šta je to što se može sakriti?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Nekada, u staro vreme, tako se nazivala ona četvrt Beograda ispod današnje Ulice cara Dušana koja je, krajem XVІІІ i početkom XIX veka, bila naseljena pretežno nesrpskim življem: Turcima,

Ima ih raznih: istočne svetlosti dolaze od Dunava i od Karaburme, nerazgovetne od spokoja staloženog ispod prozračnosti; zapadne svetlosti, obično nemirne, nailaze od Save i drhture iznad visokih zgrada na Obilićevom vencu pa

Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!

bio je kamenita ledina, obrasla zlim pamćenjem, na kojoj se ni košava ne zadržava nego se kovitla sa Dunava. Ispod sadašnje Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike škole, nije ni bilo ulica, samo kuće,

Ispod sadašnje Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike škole, nije ni bilo ulica, samo kuće, uglavnom turske a bezaz– lene u

Kada pređe Kapetan-Mišinu ulicu, siđe sa pločnika i pođe sredinom kolovoza, ka Višnjićevoj. Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde njegova ulica izbija iz sivog tesnaca pod prostore neba, tu se sudaraju i besne svi

na mestu gde su nekada bile i srpska i turska policija, gde je, kasnije, bila Glavnjača, što je ta velika zgrada ispod koje vodi, na Studentski trg, natkriven prolaz na stubovima, sasvim zaklonila sunce.

sa gustom toplinom prepodneva, zaudarale su vode iz jarka kod Stambolkapije, niko vije naricao, činovnicima se, ispod cilindara, cedio znoj, jata krupnih roda i divljih pataka kružila su brzo, nad Terazijama i Barom Venecijom, pod

hrast, i brest, i glog, a nad njim polako odmiče poslednja četvrt osamnaestog stoleća i klizi, iznad pašnjaka i pustara, ispod velikog neba nad Beogradskom tvrđavom, zlo, crno doba, puno muke.

Polako je odlazio iz sebe a svuda je bila svetlost. Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila.

Ona se oseća do pred kraj uspona, ispod Jevremove: tu se, pod obroncima Kalemegdana, gde se ulica završava, odjednom nadnesu prostori velike svetlosti, kružne

Zmaj ipak sluti da je ispod tih prvih naslaga zaborava koje njega kao da ne dotiču, zapreteno ono dublje pamćenje zbog kojeg bi se rado povukao pred

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ „Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane; Kažu da je iz vilinih dvora; Od njeg' bolnik ozdraviti mora“ - „Ozdraviti

Poznajem glas: Tako je predis'o U časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!“ - I ispod pokrova Koštanicu mi pruži u pozdrav. Prihvatim je, i stisak leden joj Sveg ukočenog oprosti me strâ. „Dobar veče!

Čas ljubavi prave, željene i čedne. I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno ispod kore ledne, Prenu se, i živnu, i zaklikta glasno!

Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode. Mir, tišina smrti... Ali ispod mora, Često k'o da čujem glas dalekog hora, Tajanstvenog, strašnog, u dugoj tišini.

Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva; I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem

“ ...Sja sunce, zlatno k'o klasje što dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, I jutro kadi dimom jake nozdre... A.

nade, bez daha, bez volje, bez moći, Satrven i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! ...Tako vlada ona!

Popa, Vasko - KORA

okom nasred dlana Vreba na vidiku U UZDAHU Drumovima iz dubine duše Drumovima modrim Korov putuje Drumovi se gube Ispod stopala Useve trudne Rojevi eksera siluju Njive su nestale Sa polja Nevidljive usne Zbrisale su polje Prostor

veselom pijuku Svojih žutih sećanja Nestane Pred snežnim granama Što se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da

skuplja Preživele osmehe Silovanih predmeta Na blagim padinama vetra Hvata Čiste letove Bez odlaska i povratka Ispod veđa godišnjih doba Kida Jedino lišće Verno granama odsutnim Uzalud BELUTAK Dušanu Radiću Bez glave bez udova Javlja

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ali se ubrzo pokaza da su samo poslednjih osam tabaka dela oštećeni, a oni koji su ležali ispod njih ostali nepovređeni.

Nedaleko od njegove zapadne obale uzdizahu se libijski bregovi, kao kameni zid. Tu, ispod toga zida, prostirala se varoš pokojnika, a malo dalje prema jugu videli su se opet mnogi hramovi, i dolinski kotao sa

“, upita se naš mladić, a onda pogleda na onaj deo hrama koji se video ispod toga zabata. Ispod daleko izbačenog venca, koji je služio za podnožje gornje grupe i ograničavao je odozgo, opazi on,

“, upita se naš mladić, a onda pogleda na onaj deo hrama koji se video ispod toga zabata. Ispod daleko izbačenog venca, koji je služio za podnožje gornje grupe i ograničavao je odozgo, opazi on, između metopa,

Oni su pretstavljali junačke borbe iz persijskih ratova, prenesene u mitos i bajku. Ispod njih pružao se arhitrav, nošen visokim i debelim dorskim stubovima koji su se jedva osetno širili naniže i tu počivali,

Oseti kako mu ćilimče na kojem je stajao beži ispod nogu, kako ga nevidljivi talasi podižu, spuštaju i kovitlaju - da ga sruče u vrtlog.

Zato sam ga u njegovim položajima neposredno iznad i neposredno ispod kupe Zemljine senke pretstavio žuto obojenim okruglim pločama.

Mogu taj teret, obešen ispod sredine poluge, tj. onog mesta gde je ona obešena, po volji uvećati i smanjiti, a da se ravnoteža ne poremeti“.

Arhimedes nacrta ispod pređašnje slike novu koja je predočavala ono što je sada baš smislio. Prvobitna poluga, obešena u svojoj sredini,

Prvobitna poluga, obešena u svojoj sredini, nosaše na svom desnom kraju svoj stari teret, pretstavljen pravouglom; ispod njenog levog kraja beše obešena sredina one nove, dodate, poluge koja je imala dužinu one prve.

Desni od tih manjih tereta visio je tačno ispod sredine prvobitne poluge, a levi je od te sredine bio udaljen za celu dužinu prvobitne poluge.

Arhimedes upre pogled u tu novu sliku. „Ovaj manji teret“, reče, „koji visi ispod one tačke poluge gde je i ona sama obešena, mogu, prema onome što sam maločas rekao, ukloniti, a da time ne poremetim

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A ja sam s divljenjem gledao u njegovo izmučeno lice i puno bora čelo po kome su, ispod šajkače, neuređeno padali pramenovi njegove crne kose, pa sam mislio: koliko ovaj starešina, pun snage i prostote, mora

Ima i ćevapčića. Baš kao ispod „Makedonije“ gde smo kao studenti odlazili. Ako pristaješ da odbijemo onaj poziva tamo ćemo slatko porazgovarati.

Ja sam, začudo, napolju sasvim došao k sebi i vodio Nikolu ispod ruke. (Da sam došao k sebi poznao sam po tome, što sam se već počeo stideti.

prema štabu, prilaze mu, dreše prljave kese i krpetine dok on liže prste da lakše podeli karte, tiskaju se pogureno ispod šatora i oko doboša, pa se kikoću, cere, duvaju u smrznute pesnice i secuju, a krupan sneg pada te cvrče pahuljice po

studen spolja kao bes i sestra Ѕtephenѕon uleti zadihana, sa pokislim rumenim obrazima i crnim mačetom na grudima ispod šala.

Žurio sam u bolnicu, i tako sam išao ispod streje sagnute glave, sa nabijenom kapuljačom, zamišljen, kao što idem uvek, gospodo, vi znate.

Razume se da su mi se dopale... Rasporedim, dakle, gde će ko spavati, kažem joj šta ima da spremi, a sve je poglédam ispod oka onako narednički — bio sam onda narednik — i razgovaram s njom po seljački.

— To joj Ti podilaziš ispod duplog, je l' Stevane? — E baš si neki, pa jes' i kajali smo se — veli ona.. I taman pade ovaj odgovor zgodan da se

burnog i veselog žagora koji nastaje, pojavljuje se sestra Ѕtephenѕon i žurno prolazi kroz paviljon sa crnim mačetom ispod šala.

i priča šta je sve video u trećem paviljonu za operacije: — Studentu Đuri, dobrovoljcu iz Zadra, odsekli desnu nogu ispod kolena i još se nije osvestio, a ja ga pitam: „Kako ti je, Đuro?“ „Nešto mi, veli, fali, ali dobro je, hvala Bogu.

Pa se posle večere paviljon sprema na spavanje. Zbacuju se bluze i čakšire i nestaje redom jedna po jedna bela prilika ispod pokrivača koji se podvlače pod ramena i savijaju oko nogu da ne duva.

I visok, nezgrapan Rudničanin, krivih nogu, zgrbavljenih ogromnih leđa, izdvoji se, uze tojagu ispod klupe, a jednu pregršt ora ostavi u džep izgorelog šinjela, pa izađe napolje.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ali, na moje olakšanje, uskoro za njim izišla bi i bakica, dotjerujući na sljepočicama kosu što joj je provirivala ispod njene bijele kapice.

Stanovali su u visokom prizemlju. Bio je početak ljeta, prozori otvoreni. Jedan je bio osvijetljen slabom svjetlošću ispod zelenog abažura. Mjesečina je obasjavala tu stranu ulice. Zaklonio sam se u sjenu kapije preko puta.

iz ježnje koja ga je hvatala na pomisao da bi se tom prolazniku mogao nasaditi na tjeme uprav onim muklo bolnim mjestom ispod desnih rebara.

Djeci je strogo preporučeno da ne pričaju ništa o događaju. Ipak, vijest se odmah raširila kroz mjesto, sve ispod glasa i u povjerenju. U prvi čas zatajili su je od majke: nisu znali kako da joj kažu.

upaljenim svijetlima na palubama, sva u potreskivanju i cilikanju komandnog zvonca, odbijala natraške od mola izbacujući ispod krme bujne klobuke pjene, da čas kasnije glatko klizne tankim kljunom u suton, povijajući po niskom jesenjem nebu svoju

su se oko njega bile nakupile, tako da ga je i sam Petar prihvatio: na ceduljicama koje nam je za vrijeme časova doturao ispod ruke, iz konspirativnosti potpisivao se „Glavonja“ . Sve do mature ostali smo sva četvorica najbolji prijatelji.

U kišna popodneva, dok se muvam po sobi tražeći po kutijicama dugme za košulju ili batajući dlanom po novinama da ispod njih napipam zaturene naočari, u onom staračkom mrmoljenju, u onim samotničkim solilokvijima (koji su uzgred rečeno kod

Kao da je ranije nisam uopće bio primijetio. Potpuna suprotnost Kalpurniji; bujna plavojka ispunjena do ispod kože mekom bjeloputnom podatnošću.

Baka mi je slagala maramice i košulje. Čitavo posljednje vrijeme motrila me ispod oka. Činilo mi se da na meni traži crte mog pokojnog oca. Sad je izgledala primirena.

A onda se iskrao i sišao opet k prijatelju automobilu. Očevidno, sasvim skorašnja nabavka. Izvadio je ispod prednjeg sjedišta veliku novu krpu jelenje kože i uzeo brisati staklo, blistavi metal hladnjaka, farove.

” Poznavao sam pjesnika fizički neugledna stasom, znatno ispod prosječnoga, koji je u svojim spisima, naprotiv, bio jeziv senzualac i besprimjeran Don Juan.

Skotrljala bi joj se suza i zaškakljala me po ježuljivo osjetljivoj koži na vratu ispod uha. Građanska porodična idila. U doba berbe cijela bi dolja jeknula vrevom i glasovima berača.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— promuca Đurica jetko i pođe još korak natrag, ali ga odjednom dočepaše mnoge ruke, odvukoše u brvnaricu ispod sudnice i zaključaše... Tada ga poznade celo selo, te se o njemu još dugo govorilo...

Beše to stasita i retka pojava. Visok, snažan mladić, široka čela, gustih povijenih obrva, ispod kojih sevaju dva zelenkasta oka, za koja narod veli da igraju kao na zejtinu.

Četvrtog večera, oko ponoći, uznemiri se stoka. Ovce pođoše i okretoše glave niza stranu. Stanka se polako pridiže ispod gubera i, posle kratkog čekanja, ugleda dva velika kurjaka gde se privlače oboru.

negda crni, a sad progrušali brci, dugi kao povesmo, i gusta okrugla brada, koja mu je pokrivala skoro sve lice ispod očiju na niže.

— Čuste li za Đuricu? — reče jedna. — Ja, bolan; on baš ode u hajduke. — Šta kažeš? — viknu Stanka, trgnuvši ruku ispod mlaza. — Zar pisi čula? Đurica pobegô u goru, pa ga sad javio kapetan opštini da je hajduk.

Sutradan kad izgreja sunce, društvo se već odmaralo u potoku, ispod Đorđeve kuće. Tu ih sačeka njihov uhoda iz istoga sela, koji im dade sva potrebna obaveštenja.

bi mogao paziti šta se tamo radi, a za njim poslaše jednoga od onih mladića, da se prikrije u kukuruzu, koji je odmah ispod kuće, da prima izvešća od uhode i da ih donosi društvu. Unapred je već određen svakome posao.

Njih dvojica stadoše da ručaju. Pri kraju ručka im zalajaše psi, koji behu vezani ispod kuće pod ambarom. — Opet je junad u kukuruzu — reče Đorđe i taman zausti da vikne dete, a u dvorište upadoše

Stanka iđaše donekle sa Jelicom, pa se od potoka, što protiče ispod Radonjića kuća, odvoji i pođe sama. Putom samo Jelica veselo pričaše, a Stanka se tek ponekiput osmehne, ne znajući ni

Branio sam svoje dete, pa to mu je!...« Pred podne Stanka zamače za šljivar ispod kuće pa otud ode pravo u zabran. Sad iđaše tamo bez ikakve bojazni i bez onoga pređašnjeg uzbuđenja: samo se potčinjavaše

zracima prelivahu i blistahu polja i njive, okićene rosnim kapljicama, koje se po brežuljcima već stapahu i isparavahu. Ispod sudnice, kraj puta, seđahu dva dečka sa zadenutim pištoljima za pojasom i jedan čovek osrednjih godina sa prebačenom

Đurica s Pantovcem udari potokom, koji protiče ispod Dikića kuća, gde je ostavio Stanku na boravištu. Javili su Jovu Dikiću da im spremi ručak.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I tako počne dizati kamen, da vidi šta ima pod njime; ali čim ga odiže, a smrt ispod kamena progovori: — A, moj Petre, odavno ja već na tebe čekam ovde pod ovim kamenom.

Smrt sad iziđe ispod kamena i potrči za njim. Petar bežeći stigne do one tri devojke, pa odmah prekrsti štakom, a devojke oživeše i počnu

Onda đipi i carev sin pa poviče: — Šta je to? Kad tamo, ali baba pod krevetom. On zgrabi babu pa je izvuče ispod kreveta i sutradan zapovedi te je rastrgnu konjma na repovima.

Kad ga prvi san uhvati, žena mu polako izvuče košulju ispod, glave, i materi kroz pendžer doda, a mati je odmah baci u vatru.

Jednu večer zdogovaraju se divovi, a on sluša ispod ćebeta, da ga tu noć na spavanju premlate ćuskijama i maljevima. Jedan reče da ne čine to sad, nego noćas kad se probude.

pa na ovom šta nađe, sve pojede i popije, pa onda onu šarenu svijeću iznad glave promijeni pod noge a onu bijelu ispod nogu metne više glave, pa onda otide na svoje mjesto, a onu provalu tako zazida da se nikako nije moglo znati da je

u sobu, te sve sa astala pojede i popije, pa onda uzme šarenu svijeću iznad glave te je metne pod noge, a onu bijelu ispod nogu više glave, pa pođe da ide.

Ona im sad, obeća. Oni se razmaknu, a Marko se izvuče ispod njih. Sad orletica zahvali Marku i reče mu neka kaže šta hoće da i ona njemu učini za tu veliku ljubav.

se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačak pa vrapca za vrat.

mu čisto žao bude što joj nema i onih dveju talpi, pa kad dođe na sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednom velikom kazanu ključa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo čupaju.

U tom zapjevaše kokoti, i vile pođoše. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do vode, pak najprije umije oči i odmah progleda; potom zahvati u sud vode i pođe hitro

Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan

Petković, Vladislav Dis - PESME

PESMA SREĆE 128 PO GROBOVIMA 131 SPOMENIK 133 ZVONA NA JUTRENjE 135 SA KUMANOVA 138 UZDAH SA DUNAVA 141 KRVAVI DANI 143 ISPOD ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO IME 148 CVETOVI SLAVE 150 ŠTAPOVI I ŠTAKE 152 BOL I SLAVA 154 MNOGIH NEĆE

I odelo, što u noći plave. Skidale su veselo i spretno, Ostavljale ispod svoje glave, I spavale nemirno i sretno. I spavale.

UMRLI DANI UTOPLjENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići Prostorom snova pod vidikom jadâ.

I sve to grob moj! Tu će lepo stati Sve mrtve ruže srca dece nežne, Što će živeti, a bol neće znati, Kao ni cveće ispod kore snežne, Što se kameni, i ipak ne pati. Grob velik k'o put smrti neizbežne. Znam, dete neću nikad biti više.

NEDOVRŠENE REČI PRVA PESMA U ovome svetu, ispod neba ovog, Ja sam tebe sreo jednog toplog dana, Sa tamnom radosti zbog poznanstva novog.

I da opet dođe k'o u doba stara, Da se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!

Ja nisam slutio ispod noći sive, Da su već tu ruke spasonosne, zdrave, I grudi gde toplo sva predanja žive, Da su nam pristigli nosioci slave.

” KRVAVI DANI ISPOD ZVEZDE SREĆE Pozvaše nas u rat svi grobovi stari, I zavetna mis'o, i božija volja, Duh velikog cara, opali

se guše, Bregalnicom raste groblje novo, sveže; To umiru hrabre, plemenite duše, I Kajafin žig se nad Sofijom reže. Ispod zvezde sreće pobeda nas prati, Srbija i ove preboleće rane; Ali vinovniku ko će kaznu dati Za zločine koje narodima

ostali i ispred forova, U ogromnom broju i sa mnogo jâda, Što ne trunu mirno kraj svojih borova, Već pod tuđim nebom i ispod korova — Oni su ostali kraj Jedrena grada.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Planirao sam da zaronim ispod jednog splava i da nečujno isplivam sa druge strane. Plivanje i ronjenje su mi bili prirodni kao i patki i bio sam

Tlo pod mojim nogama je neprestano podrhtavalo. Bio sam prinuđen da ispod svoje postelje podmećem gumene jastuke da bih se bar malo odmorio.

Morao sam sakupiti svu snagu volje da prođem ispod mosta ili neke građevine, jer bih prolazeći osetio neverovatan pritisak na lobanju.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Danju je sve bilo lako, jer su letnja žega i nesnosne mušice primoravale volove da traže spas u hladu ispod drveća, gde su se odmarali čekajući svežije trenutke dana. Noću je posao čuvanja bio izuzetno težak.

Činilo mi se da su bar za klasu ispod mene, a ipak nisu imali teškoća sa useljavanjem. Njima nije bila potrebna intervencija ili nečija naklonost da bi ih

Razmišljao sam kako je to divna noć. Nije bilo urlikanja vetra, prestala je lomnjava talasa, svet se nije ljuljao ispod mojih nogu, kao što je to bilo na iseljeničkom brodu.

Kada se sunce već visoko podiglo, zaustavio sam se na ivici šume na obroncima brežuljka. Ispod mene bila je jedna livada i gledajući je, pali su mi na pamet stihovi pesnika Njegoša!

Pokojni Mozes Tejlor Pajn bioje moj domaćin i njemu sam pokazao brest ispod koga sam doručkovao pre četrdeset godina. Studenti su primili moje predavanje sa velikim oduševljenjem.

prilikom prvih mojih poseta biblioteci Kuperove unije, pala mi je u oči jedna velika slika koja je bila tamo okačena. Ispod nje je bio natpis ”Pioniri napretka” a predstavljala je grupu velikih ljudi.

” Ove lepe misli Džim je izgovorio spremno i lako kao kada je ubacivao lopate uglja u plamteću vatru ispod svojih kotlova.

A ja bih to možda i učinio, iako sam bio veoma stidljiv. Moja beležnica bila je puna njenih slika koje sam crtao, a ispod njih pisao njeno ime - Džejn Meknamara.

je bio praktičan čovek i nabacivao je svoju praktičnu mudrost na isti način kao što je ubacivao ugalj lopatom u vatru ispod svojih kotlova.

službi u jednoj američkoj crkvi u Delaveru i poneo utisak da je, u pogledu javnog bogosluženja, Amerika bila ispod nivoa srpske crkve. Bičer i njegova plimutska crkva su iz osnova promenile ovo moje mišljenje.

od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa velikim uživanjem jeo svoju veknu hleba ispod bresta. Pisac F. Merion Kraford napisao mi je preporuku kojom sam se predstavio Oskaru Brauningu, članu Kings koledža.

Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nađoše se u prizemlju gde je bio smešten poč za sipanje i mlivo maslina i mašina za ozažimanje ulja. Pri kraju, u zidu, ispod kotla što je puštao paru kao sivu maglu gorela je žestoka vatra.

Teщki kamen melje masline; pucaju koštice; testo masno, lepljeno, puno ulja, izmiče ispod njega i svaljuje se teško u žleb.

Majka i sin čisto su se veselili što su u varoši ostali i srećno se namerili na dobra gospodara. Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan. S drugih zemalja odgovaralo im se pesmom.

Drugi dan, oko podne, ostavili su posao. Počelo je da rominja. Isprva su se zaklanjali ispod krošnjastih stabala i uz gomile, misleći da će porositi, pa prestati. Ali uzalud: vreme se pogoršalo.

Nekoje kaplje gasile su žeravicu što je pod zapretkom tinjala, i pušile se lugom. Digoše se kad je voda do ispod njih doprla i slamu smočila. Po običaju moljahu jutrenju iščekujući željno dan. Zorom je tek rosilo.

Bosi, sa zagrnutim nogavicama do ispod kolena, stajahu u onoj studenoj kaljuži, trudeći se i mučeći, dok je dobro objutrilo. Mali Marko živo se umorio.

—Tražiće razloga, — zamišljen odgovara stariji. Uto k njima odnekuda prilazi Mitar; pogleda ih ispod oka i pored njih prođe; zbuni se, pa kašljuca, i kao mimogred pita ih: „Ele, momci, kako ste?

Iz tijesnih ulica što leže ispod golih brdina s visokim nagomilanim kućama odmah s jeseni svjetlost je postupno slabija, a sunce se nigda i ne

jednako jedak, reče kao u vjetar, ne gledajući nikoga u lice: —Došao je odgovor od Spasoja; piše za nju, — pogleda ispod oka na sluškinju.

zadrhtaše na isti način kao kada za vedra dana, iznenada, u grmu nešto šušne i tek primjetljivo u sunce poleti, pa ispod njih frcne življi sjaj očiju, i mahom sklope se, a lice dobije zasjenuti pretljivi izraz.

Do toga vremena živjela je kao i ostala djeca što su se kupila blizu njihova stana, ispod mračnoga, niskoga svoda. Uvijek u sutonu, između visokih kuća gdje nigda sunce ne sije, nije se odmicala od svoga

Krčmar razgleda ispod stolova i po uglovima, otjera jedno veliko pseto što se bješe sklonilo od studeni, i zatvori. Pregleda ključaonicu,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

simbolističkog nastojanja da joj se izmeni mesto i funkcija u ljudskome svetu, moderna poezija, bar jednim svojim tokom, ispod oblika kanonizovane i formalne nacionalne kulture i jezika – na koje je usmerila svoje oblikovne postupke – ne

Formule su zapravo samo vidljivi vrhovi ispod kojih se oseća opšta težnja ka tipiziranom, jednolikom ulančavanju govornog niza, u skladu s osnovnom

Ali nas istinski plene tek kad ih pesnik – često i pomoću poređenja – pomeri toliko da se ispod spoljne strane pojavi unutarnja, ispod vidljivog nevidljivo, a jasni obrisi prelaze u treperenje koje nagoveštava mutne

istinski plene tek kad ih pesnik – često i pomoću poređenja – pomeri toliko da se ispod spoljne strane pojavi unutarnja, ispod vidljivog nevidljivo, a jasni obrisi prelaze u treperenje koje nagoveštava mutne slutnje.

ja sa poljanom nad njim, da se zemlja na kojoj se ja nalazim nalazi upravo iznad nebeskog svoda koji je beskrajno dubok ispod mene, i da sam ja samo nekom magnetičnošću pripojen leđima uz zemlju kao uz donju stranu kakvog ogromnog poklopca.

puzi kao crv, i to s niže tačke naviše, a i ja makar za trenutak gubim svest nad beskrajnom dubinom plavila koja je ispod mene.

Razume se da „beskrajna dubina plavila“, budući da nam je pesnik prikazuje kao da je ispod a ne iznad nas, postaje dvosmislena: slika nebeske dubine prelazi, pretapa se u sliku morske dubine.

koga skrivaju (štite) kućni prostor, noć, tama i vlaga (voda) – sunce dolazi s danom i oličenje je svetlosti i ognja. Ispod ovog dosledno provedenog oponiranja naziremo s jedne strane zaštićenost u majčinoj utrobi, s druge dramatični izlazak u

Na kraju majka ujutru nariče za snahom, a uveče za sinom. Ispod vidljivog razgrće se nevidljivo, što se inače pri običnom čitanju jedva naslućuje: iza Vida skriva se folklorno (uz

samo jedno čitanje, i time je pojačao ono latentno kretanje i čitanje unazad koje njegov stih sadrži kao nevidljivu struju ispod površine običnoga percipiranja i razumevanja.

suprotno usmerenome preslikavanju to se hrišćansko stalno i večno vezuje za blage, meke i dobre linije visokih Dečana, ispod kojih izmenljiv život ne prestaje da teče.

Da se samo prisetimo dveju strofa iz „Maćuhice“: 1. Crna kao ponoć, zlatna kao dan, Maćuhica ćuti ispod rosne vaze, U kadifi bajne boje joj se maze, Misliš: usred jave procvjetao san! 2.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Odatle ona „gleda dole po ulici,komšiluku i čak tamo oko crkve, u čaršiji, jer se sve to videlo, pošto je bilo ispod njihne kuće“.

dubini crkve, do samih vrata; i sa obe strane, po širini; i iznad njega, po visini, koja zastrašuje; pa, najzad, i ispod njega, jer iz vlažnih, trulih ploča na podu dolazi hladnoća, jeza.

do zida, a nogama odgurnuvši ćilim”; najzad, brzo silaze u kujnu, da dole sede, a kad varošani dolaze, „oni, držeći ispod sebe stoličice, izviruju i sa strahopoštovanjem gledaju.

uđete u nju, smestite se na meke ćilime, koji, istina, zaudaraju na staro i čađ, ali ipak ne jako; zavalite se u ćošak, ispod kandila [...

u kuhinji): „Više moje glave, do jastuka, poređane haljine i preobuka, od kojih me zadahnjuje miris na čistotu i novo. Ispod ikone puckara kandilo, miris od tamjana sobu puni. A soba topla, oribana, meko nameštena i ututkana. . .

Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive, za vratne žile, tako je silno alata ujedao da je ovaj pojurio i u skoku prešao tu poljanu.

Ali, u isti mah, nesporazumi koji ovde nastaju idu u najdublje; štaviše, ispod lakog sporazumevanja postepeno nam se otkriva vešto prikriven unutarnji nemir lika, izazvan čas njemu jasnim ali tajnim,

Zato se ona u sebi samoj zaprepašćuje kad joj u jednom času ta veza dopre do svesti: „Na užas oseti kako joj se ispod njegove ruke odjednom, silom, protiv njene volje, poče polovina da uvija, i prsa joj, kao živa, tako uzdrhtaše i

Nemir, naime, koji je očigledno erotski, tako silno zahvata Sofkina čula da joj telo izmiče ispod kontrole: odvaja se, osamostalju je, gotovo otuđuje od njene svesti, tako da ga u isti mah i iznutra poseduje kao

On je išao. [. . . ] Niti da pomaže ono kad savi, uđe u ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto govori [. . . ].

]. Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga.

Grleći je, i to ne rukama nego celim sobom, ispod punih joj pleća, pod prstima svoje ruke, oseća kako joj je meso vrelo.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Duže kose, u bradi, sa ogromnom derviškom kapom, ispod koje sjajahu dva krupna zelena oka. Puši na dugom čibuku, a belokori jatagan izvukao iz nožnica i metnuo pored desna

Smrt ga neće mimoići, pa barem da progovori kao onaj s koca, ili ispod dželatove sablje... — Dakle i kaurin da se maša za pušku? — Sladak mu je život kao i Turčinu, aga... Obraz tako isto...

i prijatelj, čuvena zlica Selman Čibuković, ded kojega je prebegao ispred Karađorđa takođe iz negdašnjega Karanovca. Ispod njega seđahu tri njegova pratioca i ostali berači, a u dnu kule na nešto podignutim podovima i ograđenim bejahu lautari

Pa ga pesma zanese kao da je u Kolašinu i kao da tu nema Turaka: vojvodina noga, u ne znam kakvom opanku, stade caru ispod grla.

Tamo se u starinskoj crkvici pomolila Bogu i svecima i za njega i za svoj razum: ispod sudbine nema se kud — bilo bi grđe da uzme goru...

DVE ŽENE Obična stvar. Iz mlina, ispod sela, bejahu izneli te noći mučki ubijenoga Jablana Kasala. Opružili ga na ledini ispred opaspaljene vodenice kako mu

I okrepi me da ga slušam. Zvaše se čiča Mojsil Zlatanović. iz sela Kamenice u Gornjoj Moravi, ispod Novoga Brda. Vrlo je imućan domaćin. Ima divnu svoju zemlju, prikupnjenju i od dedova nasleđenu.

Visoko popovo obličje u osvetljenoj prostranoj odaji odista za čas zbuni i goste i domaćina. U crnom, dugačkom do ispod pojasa, nezapučenom gunju, u crpim čakširama sa visokim zakaljanim čizmama, pod crnim ćulavom, retke brade i dugih

Kad jedne noći upao u njegovu kuću gotovo bez daha Muharem– efendija iz Banjske. Onaj što je imao kuću baš ispod crkve. Nastanili i njega u ovom selu n dali mu za učitelja. Bilo mu je vrlo dobro.

ČUDNI PODVIŽNIK Kad iz guste, tek podmlađene sitnogorice izbih na jednu nešto uzvišeniju rudinu gotovo ispod same planine, ja zaustavih konja i okrenuh ga da bih unazad još jednom pogledao niz Kosovo.

železna kola jure preko opevane ravnice, a ja i ne podižući oči osećam gde sam — na Paun-Polju, pokraj Bresja ili ispod Vragolije... Kosovo mi se i ovom prilikom podrugnu boljci i mojoj tvrdokornosti.

„Sad otpusti slugu svojega, Gospode!..“ Rekao sam to u potoku ispod kuće, kad sam je napuštao, i tu sam zakopao pređašnjega Deli–Papaza, tvojega staroga i manito– ga protu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

III Ah, kako mi ležat’ godi Na rudini ispod gore, Sa zvezdama ćeretati Što se zláte odozgore. Vi, zvezdice - osmejkuše, Recite mi pravo tudi, Je l’ istina

(Je l’ ko nogu uganuo, To je njegov špas). U novom smo lȅtu, jeste — No je l’ skok to naš, Il’ tek ćilim ispod nogu Trgô kalendraš. Kako j’ da je, gde smo tu smo, Nebo nam je krov, A pred nama eto stoji Prazan listak nov.

Miljković, Branko - PESME

SEDAM MRTVIH PESNIKA (1956) BRANKO Noć ispod zemlje razveselim Izraste vetar u nežnu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim Nepronađene

svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli Neka

Još mi smrt u ušima zuji Noć s ove strane meseca često ogrezne u nepotrebne istine i oduševljena klanja. O, ispod kože mlaz krvi moje čezne noć s one strane meseca, noć višanja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi.

Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave. Neka mi čelo bude načeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III Noć to su zvezde.

SLEPI PESNIK Filipu Višnjiću O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može. O čelo moje od sna i vetra mapo!

Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale. O čelo moje od sna i vetra mapo čudnih otkrića vidu ispod kože, u izmišljenoj senci cvete i lampo umesto reči koja se ponoviti ne može. O čelo moje o moja slepa mapo!

Istino govora Sve je zamenjeno rečju pa nejasan poj mami. Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami Koji se završava zvezdama iznad naznačenih Gora I nakazom u poljupcu koja se roditi mora Svojim

XIII KRAJ PUTOVANjA O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.

II U snu to stojim ispod zapaljenog drveća pred čudnim znacima i više nemam ruke u prostor prognan i u vreme. Veća sve biva senka moja daleko od

Tako smo stvarno pretvorili u mit, da docnije posumnjamo u njega. Ali jedan pesnik koji je dugo stajao ispod zida u koji je bilo nemoguće posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa i tvrdoće, prepoznao je svoje lice bezbroj

Al vešto Tvoj kostur prazno prepozna sazvežđe. Ko će preživeti Plod, ako ga bude, Sićušan ispod drveta, kog lude Pokušaše tresti u zore sve bleđe.

Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja. Oblik je vrline strela ugledanja Što svetlost raskopča orlu ispod grla: Zapamćena zimo bit je neumrla.

Krakov, Stanislav - KRILA

Sa osmatračnicom nije bilo više veze. Major Milorad, ispod čijih su se očiju nabrale kesice, sedeo je podnimljen. Na kolenima je držao laktove. Pogled mu je mutan. Zabrinut je.

Na nebu je plamteo užareni kotur. Ispod kamena su izmilele šarene zmije, i grejale se na pripeci. U klancu je još tutnjilo.

Kroz mrak promiče duga povorka vojnika. Zveči oružje i otkida se po koji kamen ispod otežalih nogu. Staza je sve strmija. Na oči se obara san, na pleća umor i teška ratna sprema.

Vatreni obruč se steže oko njih sve više. Oni se brane sve upornije. Dole ispod njih na ”Čepu”, slikar—kapetan sa čupavom bradom, ispravljen i gord u rovu, u sumanutoj vatri, pućka lulu koja kao prkos

Svako je osećao potrebu da ubija. Strah je bio toliko jak, da su svi postali junaci. Odjednom ispod Čegana prolomi se vatreni potop. Šume i jaruge oživeše, i stade nešto kroz njih promicati.

Ili lupi u stenu. Zapara, zareže, i seče. Kada se dim raziđe, stena je rascepljena bela rana, a ispod nje krvavi vrtlog. Inače bi dan bio tih. Vojnici se radovali vestima, koje je kurir doneo iz Soluna. Isto kao i konjaku.

Sve je češće grmelo u zraku, avijatičari grmljavu su jedva i čuli, ali su sa užasom gledali bele i crvene dimove ispod i kraj sebe. Piloti su radili sve brže, a jeza je trčala ispod kožom postavljenoga odela.

Piloti su radili sve brže, a jeza je trčala ispod kožom postavljenoga odela. Izgubila se čežnja dalekih letova i pesma arlekina u zraku.

novi komandant, major, koji je sudeći po licu voleo isuviše konjak, naređivao da se telefonira u puk, Kazimir je izašao ispod stene i zagledao se u crne ostatke.

Duško je verovao da je to što oseća čežnja za borovima i smrekama iznad kojih izleću jezici dima, a ispod kojih uvek poneko pogine. Zaželeo je opojnosti kada se poguren juri u fijuku zrna. Hteo je pokreta.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Svi koji se umešaju u naš razgovor smatraju da bi uistinu bilo ispod svake mogućnosti jesti za istim stolom sa crnima.

Pojavljuje se varoš Fritaun, zidana u uvalama i zalivima ispod šumovitih planina, iz one iste crvene zemlje, mestimično krvave, mestimično tamne i zarđale, od koje su i njene široke

“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja.

Gazde šalupe, takođe, došle su da nam pomognu. Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe. Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se, uplašen od kazne, odmah svukao i

sustiže, razbijajući jedan svoj talas na drugi, između šuma čija je razbijena i raščupana slika silazila duboko ispod mene. Bio sam u pravom urođeničkom čamcu koji je jurio po volji nagih mladića.

Ne znajući kako će njima da pređe sa donjega na gornji sprat, načinio je otvor u zidu ispod tavanice; iza otvora je načinio kao neku kutiju od drveta, iz koje se tek kao iz kakvog trapa dopiralo u gornju odaju.

Marmiton je imao na sebi samo jednu košulju odraslog Evropejca, ispod koje su virile njegove tanke noge, jedan divan novi žirardi, suviše veliki za njegovu glavu, i divan mali štap, od

Đakuljica mu je bila onda vezivana oko vrata i on je sav upakovan uguran ispod postelje gospodara. Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N.

više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka. Gorda čvrstina mlade dojke savršenoga oblika nosi istu mrlju na sebi.

Tek N. se naglo nagao i ujeo ga ispod plećke tako silno da se ovaj sav previo preko nas, derući se. On je imao na sebi košulju strahovito prljavu od zejtina,

Crnci dvorani, zatim puno šefova sela, što su od zore na podvorenju, bradati i u grubim ogrtačima, cereću se ispod mene. Gledana sa terase, dvorišta crvena od naboja, kao sva zemlja u Africi, fantastično ispresecana i izgrađena.

Na vratima su izrezani fetiši: krokodil, kornjača i zmija. Više fetiša je predstavljen lov na hijenu i ispod fetiša lov na hipopotame. Iznad svega su velike grabljivice sa zmijama u kljunovima.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Tu razaznasmo da ne gore samo sela preko naše granice, već i neka ispod malog Jastrepca na našem zemljištu. Dakle, Turci su već prodrli preko granice.

Sve što je moglo na njima goreti izgorelo je do temelja; duvarovi pali jedan na drugi i poklopili se, a ispod njih se još dizao dim dogoreloga požara.

nam na susret, da kod nas nasta metež, da neki Rus viknu: ne dajte, braćo, Kirilov je ranjen; da ja Kirilova ugledah ispod mojih nogu, da ga ščepah za jednu ruku, a neko ga uze za drugu; da smo donekle tako bežali, da usput neki vikahu:

No u taj mah neko me stade drekom vikati ostrag. Obazrem se i ugledam Komarova ispod jedne kruške gde viče i obadvema rukama mlata da trčim njemu.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo! Zora će nas brzo sa nje stresti, Al’ će ostat’ ispod cveća, bilja, Lepše cveće, duša tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja.

“ I tada mi ispovedi, Što joj stidak dosad skrivô, Ispovedi: „Ja osećam Ispod srca nešto živo.“ Tek to reče, a istok se Zarumeni, — divna slika — Da l’ od žara moje sreće, Il’ od stida s vena

“ Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane, Kažu da je iz velinih dvora, Od njeg’ bolnik ozdraviti mora.

Isto nebo tamo gore, — Istim mirom cvet miriše, — Ista zemlja ispod mene, — Samo jedan grobak više. Iste gore, isti luzi, Koje gledah tol’ko puti; Al’ to negda sve zboraše, A sad —

LXII Svaku našu sreću Strašna avet vija; Ispod svakog cveta Skrivena je zmija. Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto nam se sveti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Nigde vode, što reče drug Vlajko. A jezik se zalepio za nepce. Naiđoše neki vojnici, te ih zapitasmo za izvor. „Ispod ovaj kamen curka“ — i pokaza nam rukom na jednu stenu. Vojnici potrčaše. Napravi se gužva.

Po pucnjavi pušaka uvideli smo da su gore na vrhu brega naši pešaci, a mi smo se nalazili ispod njih, u mrtvome uglu. Sunce obasja padinu i tek smo tada ugledali masu vojnika, levo i desno, sa krvavim, još

„Lezi, lezi!“ — naređivao je komandir, i mi prilegosmo između njihovih mrtvih vojnika. Ispod nas je tekla lokva krvi. Jednome ranjeniku šikljao je mlaz krvi iz vratne žile, i krv je škropila vojnike levo i desno.

Stotinama je ležalo na svima stranama. I ovde su rovovi bili plitki, jer je ispod tankog sloja zemlje kamen. Odozgo nas pritiskuje vlažna magla, ispod nas hladna stena, i naše telo ježi se od studeni.

I ovde su rovovi bili plitki, jer je ispod tankog sloja zemlje kamen. Odozgo nas pritiskuje vlažna magla, ispod nas hladna stena, i naše telo ježi se od studeni.

Nesvesno sam podavio noge ispod sebe, ne bi li iščezla neprijatna vizija, a s njom i crne slutnje. Tada sam se najednom setio baš one zmije.

Priljubih se za kamen. Ostao sam tako neko vreme... Setio sam se moga mrava. Nema ga nigde. Zagledao sam ispod kamenčića, ne bih li ga našao. Tek on izmile iz moga rukava. Posmatram ga sada sasvim izbliza kako je usplahiren...

— L’іnfіrmіer — viknu Vlajko. — Mettez moі l’oreіller ѕouѕ mon doѕ.1 Francuz bolničar priđe i stavi mu jastuk ispod leđa. Zatim ga obuhvati ispod mišice i lagano povuče. — O, jo, jo, jo... Polako! Doucement!

— Mettez moі l’oreіller ѕouѕ mon doѕ.1 Francuz bolničar priđe i stavi mu jastuk ispod leđa. Zatim ga obuhvati ispod mišice i lagano povuče. — O, jo, jo, jo... Polako! Doucement! — govorio je Vlajko praveći grimasu na licu... — Ah...

To isto uviđa i podnarednik. „Ne ostaje nam ništa drugo nego da pretrčimo ovu udoljicu pred nama, i da podiđemo ispod mitraljeskog ležišta. Ja ću prvi.“ Samo što reče, on skoči i u dvadesetak skokova se prilepi za susedni breg.

— I mi smo nekad bili mladi, ali takve ludorije nismo činili. — Milo mi je! — šapuće Pera „Đevrek“ ispod ćebeta. — Kako, kako? — razrogači oči pukovnik.

Izišli su čak i meštani sa buketima cveća. Mi smo se ispeli na neku gomilu kamenja ispod jednog platana, da bolje vidimo, a i da se zaklonimo od sunca.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

mehaničkog tipa deseterca i svim onim što je iz toga barovitog i lepog duha proizilazilo, u mnogim pravcima zaostajala ispod rezultata već dostignutih u vremenu koje obuhvata ova Antologija, njen zadatak nije da na toj, sa književnoistorijskog

Svud se junost, svud krasota, svud veselost kaže, Sve ščastiju mome novu otradu prilaže. Stado veće vozigrava meni ispod gora, Njiva oko pastirskoga razbotjeva dvora; Dolina mi novu ljupkost jutrom daje rosna, Novu sladost s hladom svojim

zaboravi R'jeka, Nit' me čuje već Istrija, Liburnije seka; Krajnsku valja ostaviti, krajnje serpske neve, Bodre pjesnom ispod Istra zasnubiti djeve: Nek se čujem od Bulgara dokle teče Drina, Od Bjelgrada do bogatih Radone visina.

Jesti, piti — to je naše, Ispod dojkih raja tražit, Dokle budeš pak i prođeš. Ta u grobu.. nema dobra, Ni 'ma fajde i od njega: Sve l zaludu kad se

Zlato i svila pokriva prsi pečalne i bolne, Ispod osmeja skorb brižljivo davi srce; Radosti retke kaplje u gorčini čeznu obilnoj, Kratke veselja čase stoguba napast prati.

srce kad je ladnije od leda, Ne čuvstvuje što opšte dobro peče, Već samo svoju podlu korist gleda, K’o krtina kad ispod zemlje rije, Da svaki ne zna kuda trag svoj krije.

Za pravilno čitanje i razumevanje Gorestnog plača valja znati još i ovo: 1) Ispod četvrte i pete strofe, u dnu lista, ispod crte („u donjem domu primedaba”, kako je pisao B.

Za pravilno čitanje i razumevanje Gorestnog plača valja znati još i ovo: 1) Ispod četvrte i pete strofe, u dnu lista, ispod crte („u donjem domu primedaba”, kako je pisao B. Rajković), odštampano je kao upozorenje sledeće: Plač Jer. 5. 13. 16.

Velika tišina bijaše, i najedanput u sobi ispod spoda (Rodium), kao izdaleka, začuše se tužni glasi pesme Ah, prestan’te, nevine, pevana od Srpskog harmoničkog hora,

1826, čast 5, str. 71—4 (potpis: S. Stef.). Uza stih 14. urednik je (Magarašević) dao ovakvo objašnjenje (str. 72, ispod crte): „Švarc (Bertold) derži se obično za izobrejetatelja puščanog pra ili baruta. On se rodio oko polovine 13.

PRIČA (str. 201). Pesma je štampana u Golubici 1839, I, 271—2. Na str. 272. Radišić je, u belešci ispod crte, dao sledeća objašnjenja uz kovanice u poslednjih pet stihova Priče: peljana — od rvatskog upiljana, urađena,

EMBRIONU (str. 255). Štampano u knjizi Djela Jovana Subotića, knj. I. Pjesne lirske, Karlovci 1858, str. 281—3; ispod pesme je naznačeno da je napisana 5. aprila 1841.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

JABLAN Odavno se uhvatio sumrak. Na strnjištu ispod sela u jednoj zabrdici skupio se Lujo sav pod haljinicu. Samo mu viri pjegavo lice s krupnim, grahorastim očima i

— ču se Lujo ispod haljinice. Jablan pase, šuti, ništa ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvuče iz stoga dva snopa zobi, metnu pred

Vlažna svježina širi se kroz noć. Mlak vjetar poduhiva preko kućâ, što se u polukružnom, neprekidnom nizu protežu ispod planine. Krovovi, obrasli mahovinom, jedva se raspoznaju, prema mjesečini, od zelenih šljivika kroz koje strše.

Jedan trenutak — pa se sve obli u bjeličastoj svjetlosti! Sve trepti, preliva se. Samo, tamo daleko ispod planina u prisojima, treperi magličasto, timorno plavetnilo.

Jablan, stari, lukavi mejdandžija, posrnu kao đoja na desno koleno prednje noge, pa poduhvati Rudonju ispod vrata. — Ne dajte, ljudi, nagrdi vola! — uzviknu preplašeno knez. Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi.

— Ne dajte, ljudi, nagrdi vola! — uzviknu preplašeno knez. Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga.

Po razgolićenim, runjavim i širokim prsima nahvatalo mu se stvrdnuto inje. Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa ljuma i grabi uz put. Suva zima stegla.

planinsko, nebesko plavetnilo lomili i kršili drhtavi i zadihani glasovi, a puna i zabrekla snaga prštila i pucala ispod zagrijanih košulja i srebrnih gerdana.

planinske snage uz oštri fijuk kosâ i srpova razlijegala se silno, protegnuto, u vrelom drhtanju bijelih oblih grla, ispod pomodrelih gorskih visova. Ranom zorom otiskivaše se nebrojeno blago od Reljinih torova.

Ranom zorom otiskivaše se nebrojeno blago od Reljinih torova. Začas bi krdo ovaca prekrilo i zabijelilo poljem ispod planika. Goveda bi u dugim redovima zamicala u planinu na pašu, da se u podne vrnu vodi na plandište.

— Ono su sve pometenički i ginjenički grobovi.. Sve je ljuto, nemirno, goropadno i tvrdoglavo na 'voj planini i ispod ove planine. U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran čojek. A ima i dosta, koji, ako 'š, ovog suda mnogo i ne bendaju.

— Tako sam ja to ižinjô i uredio. Ali davno su jope' kazali: đe je sreće, tu je i nesreće. Kad bijado' ispod Maslištâ, pa da ću 'vamo kroz Klanac, sretoše me dva Ciganina: „Pomozi Bog, Simeune! Šunj, kuda s Bogom?“ Poznaše me.

Bojić, Milutin - PESME

Kao urma što se večito zeleni, Daj mi moć da sišem jezera duboka Ispod vrela peska. Moja duša plače I plamene suze teku mi iz oka.

Mene plaši vaša crna riza I velika manastirska bdenja: I potomku možda noga kliza Možda i on tražiće spasenja Ispod granja čempresa i venja.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Petar Kočić (1877-1916), kod koga je ponekad teško povući granicu između pesme u prozi i pripovetke (S planine i ispod planine I-III, 1902-1905).

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Onda bi se pojavljivao i ulazio na mali kapidžik, zatvarajući ga odmah za sobom. Teškim, krupnim koracima po kaldrmi, ispod svoda od lozinaka dolazio bi. Približujući se već bi svlačio koliju i odmah pravo išao u sobu u kojoj su ručavali.

I pored toga, tu, do kapije, ispod nje, navek nagomilano, istovremeno po nekoliko kola greda i kamenja što je tu i zimi i leti zariveno u zemlji stajalo,

I Mladen bi osetio čak i ovamo, ispod materine glave, pa čak i ispod svoje, očeve prste od ispružene ruke, kako i njega zajedno sa materom grli.

I Mladen bi osetio čak i ovamo, ispod materine glave, pa čak i ispod svoje, očeve prste od ispružene ruke, kako i njega zajedno sa materom grli.

Samo, mesto one njene bele, nežne, vezane maramice ispod grla, bila je, kao i šamija joj, crna, velika, nova. Čak, kad bi neki mušterija, kakav seljak iz udaljenog sela, koji je

ona sušara, gde se iz dućana dovlačila vuna, sir, maslo, i otuda, kada napuni čitavu kacu ili denjak, unosila u podrum ispod kuće; čas opet tamo u samom podrumu. A najviše oko kujne, jela, masti, sira, brašna.

Toliko čudan da je čoveku čisto bilo neugodno to njegovo suvo, snuždeno lice, pametan, poguren hod, gledanje ispod sebe, uneseno, smerno. Trebalo ga je videti kad svakog jutra u zoru izađe.

A ispod Mladenovih na kapiji gazda-Marka vidi se kako sedi tamo sam stari gazda Marko. Pogrbljen, bez pojasa, u papučama i belim

zida, popne i dođe k njemu, tu, u baštu, da do njega sedi, leži, i da joj on — ne ljubi, već samo da joj svoju ruku metne ispod lica, oko grla i oseća kako ona miriše, topi se, a više njih česma šušti, kuća se ocrtava — da bi ona i to učinila.

kao stariji brat, smejao joj se, i kad bi joj se oči počele jače da crne, svetle, usta crvenija, vlažnija da bivaju, a ispod grla, mekog, nežnog, da jače trepti, i čisto se čuje neko grcanje, on bi je utišavao: — Hajd, hajd! Idi radi...

« Znao je da ništa ne pomaže. Niti da pomaže ono kad savi, uđe u ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina visoka kuća jače se crni i kao da mu ona nešto govori, te njemu od toga srce trne.

oseti kako mu se u kuću ne ulazi. Ali ipak mirno ulazi. Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Od veštica i svakog zlog dihanija uopšte mažu se i deca i odrasli b. l. po dlanovima, tabanima, prsima, ispod miške, naročito o pokladama, ili na Mladence, ili Badnjeg večera (ŽSS, 183; 326; GZM, b, 1894, 662; 671; ZNŽOJS, 7,

l., koji posle baci izvan kuće (ŽSS, 280). Bolesnik od groznice treba da pljune na jaje i b. luk, i to se zakopa ispod direka kojim se podupire plot (»Ovde zakopavam N. N. groznicu — tu neka i ostane!« SEZ, 14, 224.

i b. koji se o svadbi baca u reku, іb., 162 i 164). U okolini Đevđelije mrtvacu ispod glave meću jastuk pun suva b. (SEZ, 40, 252; kao što su stari Atinjani stavljali orіganon, upor. E.

Kada se, za vreme epidemije, vadi živi oganj, provlači se stoka ispod b. žila (S. Trojanović, Vatra, 97). B. se upotrebljuje i u vračanjima za prenošenje dremljivosti (na b.? ZNŽOJS, 6, 319).

iznikla iz jednog korena, pa se sastave vrhovi, saviju na zemlju, pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri puta provlači; posle toga bolesnik strukove noceče, govoreći: »U tri struka posekoh tri

Na Đurđevdan domaćin ili drugi ko od muških iskopa ispod najrodnije šljive b. trave, pa ga da planinci (= ženi koja u toj godini rukuje mlekom) da ga meće pod sudove u kojima

i R.M. Meyer, Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, 112 idd: Traumgeіѕter>). U jednoj narodnoj pesmi spominje se da ispod v. vile vode kolo (Sofrić, 69). Vodom u kojoj je skuvano lišće od v.

Dobrovska voda, izvor u blizini Resna, koja uživa poštovanje i biva posećivana nedeljom, izvire ispod jedne stare v., »koju niko ne sme oboriti« (GNČ, 24, 261).

Svilene bube pomreće ako im se da lišće s d. ispod koga je ispaljena puška (BV, 16, 1901, 97). Svatovi, kad dođu kući, nikada ne ostavljaju barjak na d.

Na dan 1. maj momak ga poklanja svojoj dragani (ZNŽOJS, 10, 51). U narodnoj poeziji ispod j. nalazi se n ostelja za mladence (SE3, 16, 280; 316). u jednoj pripovetki Sigfridovog tipa u donjem svetu nalazi se j.

Ako je u kući neko bolestan od zarazne bolesti, uzmu se j. i bobova zrna, zavežu u krpicu, metnu za gredu ispod koje se prolazi, i tom prilikom kaže se: »J. ječi, bob boboče, greda leži za svu kućnu čelad« (Sarajevo, GZM, 6, 666).

koja pronikne kroz glavu zmije što je zaklana srebrnom parom: ispod takve k. provlače bolesnika od groznice (Begović, 113); ko od takve k.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Sišao... zaboravio kupiti baruta... —Pa za to? —A da, treba proslaviti Božić! Njegove graoraste oči, ispod dugih trepavica, zasjaše i čisto učini se da je to momče sobom sa sela donijelo u tamni i prljavi dućan svjetlost i

—Uđi, žena si mi! — i, obgrlivši je, privuče je za sobom pod svoju kabanicu. —Vodi me kući! —šapnu djevojka ispod kabanice. —Neću, noćas bi nas moji ometali; sjutra ću te povesti ... —Hoćeš? —Hoću, Prečiste mi djevice!

—Hoćeš? —Hoću, Prečiste mi djevice! Časom ćute, osluškuju ispod kabanice svoj ispremješani, topli dah. A oko njih sve ćuti, samo vječita rijeka šumi ...

A njihovi obgrljeni životi gore i u vatri se troše... Rade se najednom trže, veli joj: . — Što drhtiš ispod ruke mi kao list na trepetljici? — a glas mu u tišini, u proređenom vazduhu, odzvanja jedro, odjelito. — Milo mi je!

Rade, drijemovan, čisto osjeća slast u životu što će se u krevetu sa ženom razgrijati. Njihova je ložnica namrštena ispod tavana u štali krupnoga blaga.

zvukove telegrafskih žica, i razgovara s njima, a stupove obuhvata obima rukama i grli kao najmilijega pobratima. Ispod seoskih kuća pričeka ga Ilija. Pozna prazna paripa, pa iščekuje. Ne zna što bi od njega.

Uto stoka vraća se sa paše, ovce bleje, i pogdjekoja koza veči: i dolje, u štali, ispod bolesnika, gdje ih cura i nevjesta spraća, čuje se vreva i nasrtanje. — Prave ste živine!

Uđe u jamu i izvadi komad snijega, postavi ga na nagnutu ploču, kao što je i dosada radio. Na suncu snijeg se topi pa ispod snježanih kapalja podmetne gunjac, ostrmi ga i čeka dok se ne natoči.

I dijete, zamorivši se tek naslućenom strašću, podmetnulo bi svoju ruku ispod njene masne, plave kose, čiji vonj sjećate na miris meke, isprane vune i — tvrdo bi zaspalo.

Pod njima, zamoreni, traže hlada, ljube se ispod tih suvih grana, kojima je suđeno da uginu ondje gdje su i odrasle — u lijepoj, cvijetnoj planini...

—A što će otac Vojkan? —Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne. Ispod kabanice majka Petrova, starica, leže uz vatru, zastenje i moli sina da bolje naloži. — Pomete me, — veli.

debelu ruku i pogladi je, jednako ga gledajući u oči, pod utiskom njena pogleda dolazi mekši i, očito dirnut najednom ispod naočara nabuhle mutne oči oživu i njegova ruka diže se i klone na njeno rame. A sluga, podučen, izlazi iz kuće.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dimitrije Prohor je izabrao mesto za svoj podvig: livadu, zgodno malo uzvišenje, ispod ogromnog gorostasnog hrasta, udaljenog strelomet od istočne kapije manastira.

Prohor Noć šesta. Čuo sam zlobni šapat onih za čije iskupljenje stradam. Kažu da sam ispod mantije poturio osušenu ovčiju kožu i da me trnje ne dotiče.

svako opravdanje čini odvratnim: ja sam ipak, zajedno sa ostalim, namakao omču na vrat ovome čoveku i izbio mu busen ispod nogu.

Umesto kalpaka, kamilavka. Na zastavi koplja veliki zeleni krst. Ispod pancira dolama od jarko crvene čoje. Na hrptu grebene, kraj oskoruše u cvetu, stoji konjanik, moj konjanik, i ja osećam

Promaljam glavu kroz otvor i žudno dišem. Ispod, dole, duboko kao u provaliji, vratimljska dolina obasjana mesečinom, mirna, nepokretna.

i pršutu, natenane odsecaju glave svojim bivšim protivnicima, bez rizika, lagano, odugovlačeći ono glavno, motreći ispod oka na utisak koji pripovedanje ostavlja na licu kakvog balavca što ih sluša užagrenih očiju.

Ono što najviše zbunjuje nije samo tačnost svakog mišića, žile, izbočine i udubljenja, nego život koji kao da struji ispod glatke površine.

Lauš se izmakao od gomile, zaklonio se za stenu, umočio je svoje mlohavo telo u vodu, trlja dlanom ispod vode uboje i otekline na zadnjici, što su tu izbili kao uspomena na ovaj dugi put proveden u tvrdom sedlu.

On je to lepo izračunao. Kad se probudimo, videćemo gde na istoku, tačno ispod mesta izlaska sunca, plamte krovinjare brežanskih sebara.

Derali su se i psovali, trabunjali koješta i pretili, ali se videlo da podozrivo ispod oka motre na prazne zupčaste bedeme, da se iščuđavaju što se niko na njima ne pojavljuje.

Kada je Brzanov napad prestao, izbrojali smo njegove gubitke. Na kamenitom tlu ispod bedema ležala je prsnutih lobanja i polomljenih udova desetina njegovih ljudi.

Sunce je najzad, dva koplja pred smiraj, izmigoljilo ispod debelih sočnih oblaka te se njegov zrak sada koprca na mokroj Lauševoj kosi.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

I u unutrašnjosti Partenona sve je još u svom redu. Fidijina Atena Partenos nosi, ispod svog belog vrata od slonove kosti, poprsnik od suvoga zlata.

Kada bi se Zemlja, iz dana u dan, obrtala, odletela bi nam, pri svakom skoku u vis, poprilično ispod nogu, a kad bi se pomerala i u prostoru, mi bismo u toku vremena morali videti kako se zvezde na drugim mestima

Tu treperi, visoko nad morem, sjajni Sirius, a pravo ispod njega, blizu samoga horizonta, blista se još jedna, isto tako jasna zvezda.

On me zadivljuje još više što se, nama na očigled, uzdigla iz mora, baš ispod ovih dveju zvezda, još i jedna treća, kojoj ne znam imena.

Nisam bio malo začuđen kada sam ispod toga grba pročitao naslov Ministarstvo vera, sa kojim u životu nisam imao posla; a tek koliko je bilo moje iznenađenje

Njegovo ogledalo leži, doduše, i pri najvećem vodostaju, dobra tri stasa ispod moga zemljišta, ali to ga ne sprečava da on ovo, i bez zuba, ne nagriza iz godine u godinu.

A sada, kada smo već u Padovi, prošetajmo malo po varoši, njenim uskim ulicama, ispod hladovitih arkada njenih kuća, po njenim sunčanim trgovima sa lepim javnim zdanjima. Ko bi ih sve nabrojao i opisao!

Na levoj obali reke, visoko na bregu, uzdižu se carski dvori; oko njih gradski bedemi sa dvadeset dve kule ispod ovih pošumljena padina brega. Na desnoj obali reke, Stara varoš sa njenim crkvama, manastirima i niskim kućama.

svoje ose kako to učahu stari Pitagorejci i Kopernik, zar nam ne bi onda, pri svakom našem skoku u vis, Zemlja otrčala ispod naših nogu? Nije li tako?“ - „Tako bi to bilo kad ne bismo i mi leteli zajedno sa Zemljom.

Ostali deo dopodna proveden je u bašti ili na Dunavu. Tu je, neposredno ispod vrta; vezana lancem za obalu, plivala na svom splavu naša kupaonica; sa dve svoje kabine i dva svoja basena za

Sunčeva površina, bolje reći onaj sloj ispod hromosfere koji nam izgleda kao površina, zove se naučno fotosfera. Njena svetlost, pored sve ogromne njene udaljenosti

Zvala se katedra „Primenjene matematike“. Ispod tog naslova stajali su i predmeti koje ona obuhvata. Oni su bili ovi: racionalna mehanika, teoriska fizika i nebeska

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Pa da t' onda dočnem sreću: Da ti glavu srubim pseću, Da ti kulu njom okitim, Ispod kule meso itim, Nek ti vrane glavu kljuju, Psi se psine nablaguju.

“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća. – Prošlo neko vreme, a lav se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora,

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Viče): Stano, donesi vode, bosiljak! (Tašani): Ne boj mi se. Sve to nije ništa, i ne sme ništa biti. TAŠANA (ispod epitrahilja ljubeći raspeće na brojanicama): Hvala, hvala, dedo!

SAROŠ (odgurne staklo i metne ga ispred sebe): Neću da pijem. Neću. Ulazi Naza (ogrnuta feredžom, sa dahirama ispod pazuha). NAZA (uplašeno Sarošu): Što je to, što ovako dockan, u nevreme, veselje i svirka?

Glavom mi jamčiš! U to se čuju prvi, retki pucnji pušaka, halakanje ispod prozora. Bat nogu, bežanje i uzvici: »Za Sarošem jure da ga ubiju! Uhvatili ga kod Tašane i sad hoće njegovu glavu!

I to njegovo ludilo da ga jednako potpaljuju i da će on živ izgoreti, to ga jednako drži. I zato moram gotovo celu noć ispod njega to kamenje polako da izvlačim i sklanjam, da ne bi — kad, po običaju, đipi i počne (tobož se upalio!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

na kojima su poslednji zglavci kao oglodani, od tvrdih dugmeta, štavljene postave, jakih konaca, i vrele materije ispod utije koja prosto ljušti šnajderske prste. Kostica je bio od onih „jedinaca” koji su to po cenu da se rode siročad.

Štric, štric, glođu makaze čoju, glođe čoja makaze, kad pogledate, rez vam sav čupav od runja, a ispod kroja štofane prašine kao da su drva testerena...

Perčinova je prvi i poslednji put u životu obukla kićenu svilenu haljinu, uzela Tošu, ili kako je ona govorila, Todora, ispod ruke, i koračala za nju neprirodnim, sitnim korakom do crkve i do oltara.

povratku je skinula venac s glave i nosila ga u ruci; i Todor je mladu držao za rukav, jer više nije htela da se vodi ispod ruke. Otputovali su sutradan po venčanju.

Boško, Srba, neki lik čoveka ispod planine... Gospa Nola blaženo zadrema. Doktor Mirko je dobro lečio gospa Nolu. Ona se osećala bolje i bolje.

Ne dam! Ne dam mu više srpsku paru, ako i to mora biti!... Ne smejte se, gospodin Joksime; odole smo, ispod planine, arsuzi smo kad treba, i te kako! A Švabi zato sve i ide što ga srpska ruka drži i vodi.

Neko je osetio da je ona živela, radila, i umrla kao što se živi, radi i umire „tamo ispod planine”. AMBICIJE, DIM Nekako odvojeno od gustih redova humki i krstača i spomenika, vidi se nešto neobično.

Kad je Jova izvadio ispod velikog kantara za svinje debelog sinčića kobasičara Klopfera, dobio je i masnu nagradu i pohvalu u novinama.

Nema više onda Tise, koja izvire u šumama ispod Karpata, baš ispod planine koja se zove Černa Gora. Posle, Tisa više nije ni bistra ni brza.

Nema više onda Tise, koja izvire u šumama ispod Karpata, baš ispod planine koja se zove Černa Gora. Posle, Tisa više nije ni bistra ni brza.

Neko mlad je pretrčao tamo i natrag, i nestao. Neko je objahao sredinu daske, previo se trupom, i pričvrstio ispod daske upaljen fenjer. Isparenje je odmah obavilo žižak velom.

je već poodavno imao svoju kroničnu bolest, bolest slabe krvi, bolest bezbolnu, s kojom je kao sa dobrim drugom ispod ruke polako silazio niz stepenice ovoga života. Lekari oko njega nisu imali mnogo posla.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Jednim slovom, sve što je na zemlji, ispod zemlje i više zemlje, — sve što se pomisliti i ne pomisliti može, — i sam cіrculuѕ quadratuѕ u mojoj je vlasti.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

severu Izvadila iz rajske reke Lobanju svog imenjaka sveca I na temenu joj sagradila Sedam suncomolja Zapalila si ispod kubeta Sedam staraca hrastova I prelila ih vinom Oslobodila iz žara sedam gugutki Otpojala sa njima sedam

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Pa onda, protina noga koja je virila ispod mantije i za koju sam ja u prvi mah držao da je noga moje tetke te sam se čudio što se toliko natura nozi učiteljice

koji nam je Mešulam izneo a koji je uostalom i svima nama bio poznat, bio je ovaj: naš plovan provukao se jednoga dana ispod plota i otišao u susedno dvorište u trenutku kad susedni plovan nije bio među svojim plovkama.

Pa ipak, učitelj osnovne škole kome sam ja dopao šaka bio je dobar kao dobar dan, tako da je onaj štap što je visio ispod ikone sv. Save bio više jedna pedagoška dekoracija a jedva pogdekad instrumenat za vaspitanje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Konj preskoči. Već sam negde oko polovine baterije. Gde li je komandir? Poslužioci se pribili jedan uz drugoga. Ispod topovskih šina senu varnica. — Hodo-om... Hodo-om! — čuje se odnekuda glas. Onaj zaglušni šum iščeznu.

— Ispreži! Tr-r-ras. Sad već ide brže. Što promakne kroz Lukine ruke, dočekuje kapetan Dušan. Što izmakne čitavo ispod njegova štapa, sačekuje revolver poručnika Branka.

Vojnici razgovaraju da li je bolje da prostru ćebe ispod sebe, i da ih bije vedrina, ili da legnu na gole grane, a da se ćebetom pokriju.

Jednoga dana zasu nas kiša sa hladnim vetrom. Šatori su bili sasvim pocepani, a voda podilazila ispod vojnika. Bilo je teško naći drva. U susednome bivaku nalazili se pešaci. Oko podne krenuše nekud.

Preko noći pade kiša. Šatori su prokišnjavali, voda podilazila ispod tela. Usled kiše i vatre se pogasile. Ljudi su podmetali sedla ili samare ispod sebe, preko tela prebacivali šatorska

Usled kiše i vatre se pogasile. Ljudi su podmetali sedla ili samare ispod sebe, preko tela prebacivali šatorska krila i, sa glavom između kolena, čekali zoru...

A kod susednog ognjišta jedan je umirao. Drugovi su mu podmetnuli torbu ispod glave i ostavili ga tako da umre. Podnarednik Gruja reče da je već u agoniji i ne zna ništa za sebe.

A pobedonosna i odrpana vojska išla je ćuteći i gledala, ispod oka, ulickane stražare. Ona urođena inadžijska crta naroda srpskog počela se odmah ispoljavati.

Krupne kišne kapi orosiše zemlju, a zatim se proli bujica iz oblaka. Sklonismo se ispod maslina, ali voda se cedila kroz rastresite grane. Zažališe vojnici tada za svojim gustim šumama.

Zažališe vojnici tada za svojim gustim šumama. — Ko se kod nas sklanjao još ispod vrba! — govorili su jetko ljudi, gledajući iskrivljene grane maslina. Kiša namah prestade. Nebo zaplavi i sunce granu.

Najzad, posle toliko vremena, stali su u stroj, da prime hranu. Nebo se opet naoblači i linu kiša. Ležali smo sada ispod šatora, ali je voda lokala sa svih strana.

Oko šatora su gazili vojnici kopajući rovove, da voda ne prodre ispod nas. Ali uskoro izvedri se i između sivih oblaka videsmo čisto, plavo nebo.

Petrović, Rastko - PESME

JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM Aj! aj! aj! Svi koračaju danas oni ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela.

aj! aj! Svi koračaju danas oni ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela. Njihova bolešljiva malena srca prozebaju u kaputima, I pevuše tanko, tanko, Dok im se zubi klate.

“ Da li razumeš: najzad pao? Svi koračaju oni danas ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela. Aj! aj! aj! NAJSENTIMENTALNIJU O SITOSTI LEGENDU U duši mi je odaja

“ Da li razumeš: najzad pao? Svi koračaju oni danas ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela. Aj! aj! aj! NAJSENTIMENTALNIJU O SITOSTI LEGENDU U duši mi je odaja prostrana, U njoj klupe

Daleko otiče reka Sava, Njeni talasi udaraju ispod prozora. I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava.

Šest kraljeva špiritusa? Sve to brodi. Ko će poludeti prvi? Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo! to u Bečkereku piju kvas; Bum, bum! u Tambuktu nove krvi.

morala, kao što nemam ništa ni protiv akademija nauka, već znam da život postoji pre i posle društvenog morala, izvan, ispod i iznad njega, da i ono što društveni moral smatra nakaznim ulazi tako nužno u život kao pravilnost, i da i sama

Laž! Imaj hrabrosti da ti to bude poslednja reč. POSLE „OTKROVENjA“ VUK VUK I Mati me nije rodila ispod ovog ognjenog zida Ustima oprala oči, ja sam dopuzio do dojke Ali pružena i sad joj ruka kojom mi Sunce skida I vetar

već u istrulelo cveće; Niti će provući prste kroz sunca zračne kose, Tako spuštene mirno na grudi - brežuljak sreće. Ispod livada vlažnih, i svežih crnih kora, Ove ruke ožive preobraženjem u zvezde, I probijaju se kroz zemlju u pravcu dalekih

lagano, fosforno ponorne reke, Tankim mlazima sjaja, ruke koje su ljubile, Kroz tamnu ponoć zemlje, izmeđ žilica smreke, Ispod toliko bila koje su svud sadile.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Zaradova se dečak, potrča. A put sve strmiji, kao da planina beži u nebo. Najednom, nestade puta i ispod dečakovih nogu zevnu ponor. Nađe se dečak na steni ne većoj od marame, kad ču nekakav pisak, neki jauk.

Neka putuje, zar nije to sama htela? Putovala je Kapljica, putovala, ko zna koliko je putovala! Proletala su ispod nje brda sa snežnim kabanicama prebačenim preko leđa, šuštale stepske trave, vencima svetiljki iskrili gradovi, tekle

Kako je daleko bila svetlosna čaša neba! Kako nedostižan Cvet! Kao ukleta lutala je Kapljica ispod zemlje, klizila niz leđa znojnih rudara, niz šapice krtica i rovaca, tražila izvor.

— Ko to govori? — žena pogleda oko sebe, ispod sebe, ali nigde nikoga nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?« pomisli, ali glas ponovi istu primedbu.

Kao leptiri, kao vilin-konjici, kao ptice i on najprezreniji među prezrenima — leti! Leti, a ispod njega promiče srebrna ploča vode, mravinjaci sitniji od kamičaka, krošnje lipa!

Možda i zato što je, pored osmeha majke, primetio i osmeh na licu lepe Poglavičine kćeri, ko zna? Svet ispod njega širio se u svoj svojoj lepoti, a krila su mu svakoga dana postajala sve brža i sve jača.

Da se to nije Mesec u momka-lepotana pretvorio? Pogled mladića, svetao, i vruć izmicao joj je tlo ispod nogu. No Zlatokosa se pribra i reče: — Vrati se tamo odakle si i došao, momče! Ko može sunčanu zraku da prisvoji?

Zar je podvig poštenog prevariti? Poče Varalica sve oko sebe da časti, a ispod oka motri trgovca. Trgovac već likuje u sebi. Budala je i pijanica mladi bogataški sin! Sedne trgovac do Varalice.

Dozvoli da s izvora gutljajčić vode uzmem! — Trže se Varalica kad vide da orlušina kopa kandžama stenu ispod sebe tako da varnice iskaču, ali ponovi svoju želju. Sada se ptica trže. — Ne mogu da te propustim! — reče.

Jedino ako me nadigraš — propustiću te. Ali, nadigrati me nećeš... — izbaci orao karte ispod krila, rasturi ih kljunom po steni, pa reče: — Deli prvi!

Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada? Ali, tu gde je Smrt stajala zevnu praznina: Smrt kao

— ljutito reče mladić, iznenadivši se njihovom odgovoru da se ključ nalazi u bunaru njegovog dvorišta, ispod starog rascvetanog bagrema. »Baš koješta!« pomisli mladić.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Aha!... Poj Koštana, kako k’d se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Noć letnja. Šarplanina u nebo štrči, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme.

Šantić, Aleksa - PESME

Šumore breze, dršće list do lista, Mrmori potok ispod vrba stari'; Odbleskom mekim dijamanta čista Modru mu trsku zlatan crvić zari.

'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa se prosu ispod jorgovana...'' ''A što su ti mutne oči tako? Kô da nisi spavala nikako?

1907. POD VRBAMA Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod grana. Vranu svilu tvoje kose Mrsio je vjetar ti'o; Ja, dršćući kao trska, Pod vrbom sam skriven bio.

Samo tvoje lice skriti nije htjela, I ja vidjeh kako, ispod snježnog vela, Radosno i zlatno proljeće me viri... 1913. IZ BOLNIČKE ĆELIJE Kako si lepa, Sestro Pavina!

Gdje si? Da l' se sjećaš ispod grana tije' Kad gledasmo julsku noć i mjesec sjajni, Kad nam t'jelo prože slatki oganj tajni Pa dršćasmo Dugo kao

onijeh strana Gdje motika zvoni i gdje krasna bije; Gdje znoj s čela kaplje i gdje ralo rije, I tvrde se grude drobe ispod brana...

Samo, kao senka tupa, Niz prtinu usku, sa štapom u ruci, Pogrbljena, bleda, jedna žena stupa. Stupa i jednako ispod borna čela Pogleduje tamo u kosture iva, Gde se na domaku reke, u dnu sela, Seoskoga uče stan samotni skriva.

1924. SOCIJALNE PESME O KLASJE MOJE... O klasje moje ispod golih brda, Moj crni hljebe, krvlju poštrapani, Ko mi te štedi, ko li mi te brani Od gladnih 'tica, moja muko tvrda?

Seljače, goljo, ti si prah na podu, Tegli i vuci, i u jarmu skapaj! O klasje moje ispod golih brda, Moj crni hljebe, krvlju poštrapani, Ko mi te štedi, ko li mi te brani Od gladnih 'tica, moja muko tvrda?!

Svaki, žedan, Prima puno vedro što mu pruža ili Žena ili sestra. I svi piju, piju, I vidi se kako damari im biju Ispod znojna grla u nabrekloj žili. Smorne oči dižu i naginju vedra, Prosipa se voda i na gola nedra, Počađala, curi...

Osana vo višnjih!''... Sja sunce, zlatno kô klasje kad dozdre; Bik riče ispod jela stogodišnjih, i jutro kadi dimom jake nozdre... 1911. BAJKA Ležô sam na žalu.

Već čujem đerdana Zveket i vidim treskaju se njedra... Evo sve družbe! Ovdje, ispod grana, Svoja gnijezda gdje kosovac gradi, Gdje s bukve šušte bajke davnih dana, Vidim ih. Hode.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Svoju vlast učvrstio je „u zapadnom delu Makedonije nad teritorijom koja se širila od Prizrena do ispod Kostura i od Vardara do albanskih planina...

i da su ondje obojica propali; u krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad bara i zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.

legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on probuditi i

mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on probuditi i opet na svijet izići.

utegnut platnom od bedara do vitih rebara da mu se ne razminu kosti mimo kosti, sa kopljem u ruci, na besnom doratu ispod čijih kopita iskače kamenje i zbunjuje solunske trgovce, on je otelotvorena žudnja za osvetom ugnjetenih i poniženih masa.

Ona je živi primer ženskog junaštva u mučnoj istoriji naše zemlje. Sakrivenih kosa ispod kalpaka i nedara ispod dolame, naoružana oružjem i ljubavlju i mržnjom, ona je ovaploćena želja narodna da sve što živi i

Ona je živi primer ženskog junaštva u mučnoj istoriji naše zemlje. Sakrivenih kosa ispod kalpaka i nedara ispod dolame, naoružana oružjem i ljubavlju i mržnjom, ona je ovaploćena želja narodna da sve što živi i što je u življenju

nemaš lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i kamenje, na njoj nema broda ni ćuprije, a oko nje borje i mramorje...

Kad pogledaš brdu iznad grada, sve porasle smokve i masline i još oni grozni vinogradi; kad pogledaš strmo ispod grada, al' uzrasla šenica bjelica, a oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka,

Stari Đurađ, zabrinut za život svoga jedinca, obraća mu se kao što bi se obratio čoveku prijatelju: Doru sedla, ispod grive ljubi: „Ao doro, vrlo dobro moje!

“ Stade care kupiti svatove; skupi svata dvanaest hiljada, pak podiže niz Kosovo ravno. Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među sobom mladi govorili: „Što l' se ujak na nas rasrdio, te nas ne šće zvati u

Volim dati konja na razmjenu, jer ne mogu pješke putovati“, Pa ustavi svojega kulajša, pruži ruku ispod međedine; oni misle bakračliju skida, al' on skida zlatna šestoperca, te udara Đakovicu Vuka: koliko ga lako

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice Gladne mi vilice Ko dva kosa Lete ispod nosa Ko dve laste Apetit im raste Ko dve vrane Hoće da se hrane Ko dva čvorka Traže jela gorka Ko par šljuka

moju glavu uvuče Počne da leti po mojoj glavi Pa čas se žuti Čas se plavi Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću

daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez pupoljka Bio jedan tužni alas Mračan kao mračni

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Jedan preplašen zec iskoči ispod niska žbuna i jurnu nekud udesno. Stric se nadade za njim. — Eto ga tamo! Drž, ne daj!

joj se najmanje nadaš: iz visoke travuljine pored rijeke, sa štaglja punog slame, iza krda mirnih goveda s mračna tavana, ispod guste nagnute lijeske. Odasvud si je mogao očekivati kao nekakvog čarobnjaka.

pticama kao kakav proskitani seoski mačak, lukava beskućna mačorčina, koja samo cunja i gleda što će zdipiti na zemlji, ispod zemlje i na drveću.

— E, sad je sve gotovo! Da je bio dan, ispod toga ogromnog tovara, vidjele bi se samo magarčeve noge, dio njuške i jedno uvo koje je virilo kroz rupu na geografskoj

Kad ga minu prvi talas razdraganosti, tek tada se sjeti da pogleda šta je sa Stricem. Ispod karte Bosne i Hercegovine čulo se šumno struganje i čitava teritorija odizala se i spuštala u ritmu Stričeva disanja kao

Istog trena čitava Bosna i Hercegovina poletješe uvis i prevrnuše se na leđa, a ispod njih iskrsnu Stric, čupav, razbarušen i unezvijeren. — Jao, propadoh!

Izgubljen u zelenu šumskome moru, ispod nebeskog okeana, on je bio zapažen samo od strane izlizanog tanjušnog jutarnjeg mjeseca, koji s čuljenjem naheri glavu i

Ovdje on, dakle, živi. — Drekavac! Odjednom se Jovančetu slediše noge. Spazio je kako ispod jedne veće sive stijene izlijeću grudve zemlje i ruše se prema potoku. — Eno ga! Drekavac kopa jazbinu!

Smijaće mi se čitava četa što sam strugnuo. Počekao je još malo, a kad zemlja poče ponovo da izlijeće ispod stijene, on uze poveći kamen i hitnu ga u jarugu. Kamen zveknu o samu ivicu stijene i rasprsnu se kao bomba.

— Ehej, drekavče, drži se! — povika on ohrabren praskom svoje „bombe“. U istom trenutku ispod stijene se začu ljutit glas: — Čedo ti je drekavac! Ej, ko se to baca? — Jesi li ti to, Lazare? — Ja sam, ja.

— Šta to radiš dolje? — začudi se Jovanče. — Doći da vidiš. Jovanče se spusti u Jarugu. Ispod nagnute stijene, zaklonjena gustim žbunom crnoga graba, kukrike, zijevala je poširoka tamna rupa.

— Težak posao, kopanje — odgovori staloženi majstor Mačak. — Valjaće dobro zapeti. Spustiše se u jarugu ispod nagnute stijene i naizmjenice stadoše da kopaju naoštrenim Lazarevim ašovom. Otvor u pećinu lagano se širio.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

HVATANjE SENKE Bilo li, ili ništa ne bilo, priviđeno, pak nestalo ga, razvijalo se vetrom i otišlo ka ispod trčućih kola prah i dim u maglu!

koji tuđoverci s preotimanjem našega dobra i iz vilajeta progone, − ne so tim da i Boga nam preoteti mogu i izagnati ispod njegove mu snažne ruke, nit se oni kurtalisati mogu od železne mu palice ako nam te zemljane gradove i gospodstvo

LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna. Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena.

Pred njega će pripasti s poklonom Jetiopljani, štono su crni Arapi, i njegovi mu zlotvori prah sa zemlje šmrkati će mu ispod nogu. Tarsijski cari iz morskih ada, ostrova darove hoće mu doneti, cari aravijsci Isava s peškešem doći će mu...

razilazenje, širine i dubine morske stojeće, i po njemu hodeći putovi, tekuće vode i stojeća jezera, i planinski izvori? Ispod neba jasno proziranje, promahe i oduhe daleke?

vode te im se dna ne vidi; a druge što opet tesno i pomalo izviru, a ne zna se otkud im je glava; i nekim čuje se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak natrag se odbijaju; a jedne jako sukte

Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu. Smotre ga Joav, vojištanski vojvoda, i preko Davidove zapovesti zakazate, ako

Kade, veli, gde duhajući jaki vetar zađe u koje puklotine, il’ mu pešterine zemljane, te daleko dole u širine ispod zemlje ode, a spram svoga duhanja nigde skoro pak oduhe ne može zdesiti kud bi pak izlezao, ta i vrti se tam-ovam

stoji u suncu, koji je iz glasa, koliko ga je grlo podnelo, toliko jako je podviknuo, govoreći svim pticam što god ih ispod neba leti: »Zberite se — reče — svi ujedno pak pohitajte i dođite na večeru velikoga boga, i na toj večeri svašta će

Donekle oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava, te ona ne izlazi ispod šatora, niti koga habara ima. Videše jer nejma je ovde, niti ju je vezir video — zakle im se.

biše se i sekoše taj dan do noći. Tušta ih pogibe. Na sutradan odoše ispod Carigrada svojim putem natrag, a i Grci ih poteraše kad videše, jer ih je mnogo izginulo, te beže.

I taki utvrdi mu ispod stupanja nožna more, da ne ugliba sniže u vodu. Ukaza mu svoju bogosnosnu silu i Petar s pouzdanjem na pozvanje mu taki

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

stranu kud bi prošla Zona u onoj njenoj zelenoj atlasnoj bundici i alevim šalvaricama, koje su za dva-tri prsta virile ispod žute satinske suknjice sa cvetićima. A nikad sama nije išla: uvek je oko nje bilo bar pola tuceta nekih tetaka i strina.

Mlađe zagledaju krišom ispod oka, pa tek samo usitne kad prođu ispred njega. A čine se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu

U kući je bilo i golubova i gugutki u korpama povešanim ispod krova. Pa kad cveće zamiriše, a gugutke zaguču, — orijentalac se svaki tada rado odaje tihim sanjarijama!

— Jevda, majka Manina, bila je još lepa i držeća žena, još ispod četrdeset godina. Ostala je rano udovica. Imala je muža kojega je volela i obožavala jer je i telom i dušom bio lepota

I jedan doticaj kolenima ispod stola, i jedno „ti“, koje mu ona prvi put izrekne, privuku ga i pritegnu silno njoj, kao najjači konopci i lanci

kad lep dan izmami sve živo na ulicu, — starije na razgovr, mlađe na ašikovanje, a dečurliju na jurenje; kada oživi ispod drveća od onih silnih ljuljaški, pa jedni se ovamo ljuljaju, a drugi im pevaju, a drugi onamo igraju, a Cigani im sviraju.

narednik Perica, narednik i pisar u štabu, nazvan „lepi Perica“ zbog onog belog lica i zbog ona dva mladeža na obrazu ispod desnog brka.

Vitak u struku, sa lagiranim kaišem oko pasa, na kome je visio tesak, sa šiljastim cipelama i još šiljastijom šiškom ispod nakrivljene francuske kačkete, činio je vrlo prijatan utisan na ženski svet, naročito na onaj koji se provodi na

Gledala ih Zona, ali zamalo; zakloniše ih i zahvatiše među se gomile vesele omladine... Pohvatale se devojke ispod ruke u dug red, a iza njih drugi red zagrljene momčadije, i idući tako kućama svojim, pevaju složno oba reda...

Čak je, prolazeći Leskovačkom ulicom, namignuo na tri mlade Čivutke, koje su se šetale ispod ruke, ali s oba oka i tako nevešto da su Čivutke prsnule u smeh jer im se učinilo da je Manulać hteo da kine...

kućom je odmah ovladao neki dremež i carstvovala neka svečana nedeljna tišina, jer kad hadžija spava, ne smeju ni vrapci ispod krova dživdžakati.

— pita ih doka sedajući na minderluk prema njima. — Sedimo si! — odgovaraju one kroza zube. — Žmijete kako mačke ispod nakladeno kube... — Ej, Doke, Doke, ti si ostade jošte pâ ona! — Što će si činim? K’smet! — veli Doka.