Upotreba reči ispred u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Ta, eto, noćas ubio nam arhimandrita, baš pod onim orahom što se raširio ispred crkve... Onom njegovom dvocevkom, lepo pa namesto... Te se, eto, podiže čitava hajka, te ako ga dočepaju, nesrećnika...

onaj koš dovršiti što sam ga još jesenas počeo graditi, a posle, kad to izdrži i izvuče svojih dvadeset pet, neka kida ispred očiju mi!... A ocu Pahomiju piši da mi pošalje jedno nazime i neku mešinu vina...

Kad se već u lugu izgubiše ispred očiju dobrih staraca, kad već ništa ne čuše, do samo žubor potoka i umiljatu pesmu slavuja, onda je uze Milisav za

Obradović, Dositej - BASNE

za kakova nibud nesrećna opstojateljstva, sa svoji prijatelji zavaditi i razdvojiti, ništa manje neka nikada ne smeće ispred očiju vremena ljubovi i prijateljstva. Sveta je reč naših starih: „Spomeni se hleba i soli!

Adrijan, kad postane rimskim cesarom, upazi jednog svoga velikog neprijatelja, koji se uklanjaše ispred njega. „Nit me se više boj”, — reče mu Adrijan — „nit sakrivaj od mene; ja sam već cesar!” Jošt jedno podobno ovom.

ευκαιρίαν των πραγμάτων αμελών εκπεσείται της των καλών θύρας: Ko blagovremenstvo vešti prenebregava, ispasti će dobru ispred dveri”, veli Isidor Pilusiotski.

” Naravoučenije Čuvati se valja onoga koji sa svojima lepo ne živi. 89 Lonac i tendžera Lonac se uklanjaše ispred tendžere, a ova mu reče: „ŠTo me se bojiš? He udri ti na me, ja na te neću.

drugo, on ima toliko pameti da često ljude i pse prehitri, i ispred njih izmakne se i uteče. Treće, on je zdra|v, dobro se plodi, sa svojom zečicom u krajnjej ljubavi i soglasiju živi, zimu

Vide ga tri pandura, i dogovore se da mu ga kako izlažu. Iziđu ponaosobito ispred njega, pak onda prvi, rekavši mu: „Dobra kob”, — upita ga smejući se: „Deko, jesi li čitav? Što psa na leđi nosiš?

ta ptica oni isti ljudi koji tobož vele da bi radi nebo zaslužiti, a sasvim su k zemlji prilepljeni, niti bi je kad radi ispred očiju izgubiti”.

Stoji napisato da četiri velike reke ispred njega izviru. Evo četiri reke: Dunav i Tisa, Sava i Drava. Ee, baš! Pak zar ove reke iz jednog mesta izviru?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

- Petar i Miloje, - oko čega? - oko toga ko će ispred koga! Krv se sa kneževa raširi u narod i, dublje nego mačem iz oblaka, rascepi se, raskoli srpska zemlja - na šta?

ISTINA O EKSERIMA S ribom u zubima, tebi je granica izronila ispred samog pramca! Granica ti ide kroz kokoške, ide ti kroz ovce, ide kroz krompire! Granicu su ti doveli do pred kuću!

Granicu su ti doveli do pred kuću! Granica ti ide ispred nosa! Preko praga gledaš ko preko granice! Ali njima ni to nije dosta, a tebe ni to nije otreznilo!

Molimo Te, sveti Joanikije Devički, zasvetli ispred onih koji pale, ustani pred one koji kolju, i njihove lučeve pogasi, noževe rastopi, okove raskuj, od njihove ih

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

bio je Živan Petrović iz Kalenića koji je bio kako moga oca Alekse, tako i naš glavni buljubaša; i svagda se uklanjao ispred Karađorđa, jerbo je znao Karađorđe, da je Živan iz sela Kalenića, gde je on u ruku ranu dobio.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Toli je! Sad znam. Tu i Uzlović, tu seljaci, neki trgovčići seoski ukrutili se, pa hodaju ispred kkuće. Siromah Radan sav pozelenio od muke. Žena mu i deca kao potučeni...

Ćir Trpko samo učini: »ih!« pa se dokopa obema šakama za glavu i šmurnu u sobu. Utom će jedan od gostiju zavikati ispred mehane: — More, ljudi, evo mu vrljike ovde! Ovo su, bogami! I svi istrčaše pred mehanu da vide.

Utom se beše počelo da oblači — sprema se kiša. Pupavac okrete onom ulicom te nekoliko puta — mnogo puta prošeta ispred Savkine kuće i tamo i amo i svaki put pogleda na prozor i pusti po jedan uzdah. »Šta li taj ludak švrlja jednako tuda?

Između mnogih misli pade mu na um i to kako je večeras nekoliko puta prošao ispred Savkine kuće. »Aha! Zato li su onolike devojke bile kod nje?!« dreknu i učini: »Huj!

braniti je nogama od ostalih svojih drugova, koji se poređaše unaokolo, pa ga staše zavarkivati da potkače nogom čitu ispred njega i da je već teraju dokle mogu.

Deca alaču za njom — čitav urnebes! Kad odnekud pop Vujica s crkvenjakom, te pred njih, a čita im se zakotrlja ispred nogu.

Crkvenjak stade i zablenu se u nj. Učitelj ponovi ljutito: — Ne dam! Idi, kaži ne dam! Pop nestrpljiv izišao, pa hoda ispred kuće i gleda naviše ide li crkvenjak. Izviruju i gosti, a pop im veli: — Samo dok vidite kako je to!

Ne može učitelj da trpi nego jedva čeka popa — da mu sve iskreše. Onako ljut, jednako hoda ispred škole. Deca se šćućurila u školi, pa ćute i šapuću »Jaoj, kako nam se gospodin nešto naljutio!« Eto ti popa Vujice.

Odatle Radoš zaobiđe ispod donjeg Kosmaja. Zađe u šumu — vrljaj tamo, vrljaj amo, dok klisi ispred njega zec; opali za njim i — opet ništa! »Bog s nama! šta je ovo danas!« reče Radoš glasno. Napuni pušku, pa pođe dalje.

Kmet legao potrbuške, pa se nogata najlak; u rudi mu nekakav patrljak, te šara njime ispred sebe po zemlji. — More, ljudi — počeće Purko, zaparavši malo onim patrljkom ispred sebe — šta ćemo s našom vodenicom?

— More, ljudi — počeće Purko, zaparavši malo onim patrljkom ispred sebe — šta ćemo s našom vodenicom? Vodeničara nema, niti ga možemo naći.

Pomoli se poša, zvernu tamo-amo ispred kuće, pa kad vide Vuju, upita: — Zar se opet krpiš, jado moj? — Opet, pošo — protunjka Vuja. — A jesi već prišio?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To nije da samo čita i baca reči, nego čisto čuješ kako mu srce jekće tako se on molitvi preda... Možeš ispred njega odneti sve kad se bogu moli, možeš mu kuću zapaliti, on glave ne okreće!... Nego, on nije bio samo pop.

Stanko je ćutao. U njega beše ušlo sto besova. Činilo mu se da mile a ne hode, pa je odmicao ispred sviju. — Stanko! — viknu ga Surep. — Šta je? — Lakše. — Ja!... Lako je vama!...

Strah neki obujmi Ivana. I samo ovo vreme uli mu neku strašnu slutnju u dušu. On hodaše gologlav ispred kuće i osluškivaše. Od svakog šušnja bi prenuo i osluškivao... Ali nigde nikoga. — Ta, ja sam kriv, ja, konj matori!

Nije... Sasnila sam ružan san!... Jelicu lednu nešto u srce. Najedared joj proleteše i polja, i šume, i bojišta ispred očiju. Glas joj drhtaše kad zapita: — Da nisi sanjala njega? — Jesam. — Pa?...

Puške se opet napuniše... Ali se Turci povukoše nazad, te se ukloniše ispred vatrenog pozdrava... Prođe dan i spusti se noć... Turci i ne pokušaše više; čak se i ne pojaviše...

— Čekamo, vojvodo!... — reče Zeka. — Ja mislim da su se dobro oprljili... — Jesu... Pogle lom ispred šanca — pokazuje Zeka. — Vidim. — Nego, čuješ vojvodo, — Šta, buljubašo? — Ja bih te nešto zamolio... — Govori.

Dučić, Jovan - PESME

U mrak bela stada sa humova shode; Golubi iz polja beže ispred sene; Apijom se vrate legije što vode Kralje od istoka, i pljačku, i plene.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Oči se još jače otvoriše. Iz njih je sevala tama. — Vidite li moju ruku? — reče pomoćnik, mašući rukom ispred bolesnika, a gledajući u mene. — Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!?

A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju na đedu, pa da ustaju. Đeda oturi ispred sebe komad hleba, lažicu i viljušku, a nož turi u cagrije.

Tako on, veli, i ne gleda, već pljucka ispred sebe. Kad slučajno obrne oči, a na patosu stoji jedna velika pjeskovnica, zamal', veli, što nije u nju pljunuo.

San mi se razbi. Njena slika neprestano mi lećaše ispred zatvorenih očiju u svim mogućim oblicima. Ja opet hodah s njom po Valjevu. i bi mi neobično tužno.

Ja počeh sebi davati računa o svemu tome, — nisam se mogao pribrati. Slike su mi proletale ispred očiju bez ikaka reda, ja nijednu ne mogoh uhvatiti.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

No, međutim, nije baš ni tako. Naprotiv. Ispred svake kuće ima jendek pun vode, koji se nikad ne prazni; jer taman da presuši, a ono po bečkerečkom Velikom kalendaru

Na jedan tako bačen sekser vele da je tako silno poleteo i odgurnuo onoga ispred sebe, da je ovaj jadnik poleteo u neku baricu, i zabo se u nju glavačke, i stajao usađen kao struk luka.

— Ali valjda će mi usput što pasti na pamet! — veli, a izmakao ispred popa. — Pa šta sad da radimo, brat-Arkadija? Pomagaj, ako boga znaš, — reče jako zaduvano pop Spira kad stigoše u

I u avliji kao i sa sokaka bio je ispred kuće red bagremovih drveta i dva velika duda, ali ne jalova. kao ona na sokaku, nego rodna, koja su svake godine

Neka svečana tišina još s jutra kazuje da je praznik. Ispred svake kuće počišćeno i poliveno, a sve miriše na mokru prašinu. Svo selo čisto kao umiveno lice.

Ispred svake kuće počišćeno i poliveno, a sve miriše na mokru prašinu. Svo selo čisto kao umiveno lice. Ispred kuća ovde onde viđaju se gomile dece čisto obučene gde stoje, ne igraju se, da se ne iskaljaju.

— Ta da! A kakva bi’ ja mati (jao žalosnoj meni!) bila da danas idem tamo?! — E, kao zašto da ne idemo? — Ta zar ispred nosa ti ga odvukla, pa sad nam se smeju i on i ona beštija čifucka! I mi, mi da idemo!? — Pa šta su ga odvukli?

(Spiro, treb’o si videti, a ja ti ne umem sve kazati!) Špacira se s njim ispred kuće, a iznela veliku loptu što je na prezent dobila od onog Švabe kapetana sas lađe »Maria-Anne« pa se lopta, pa

Posle čitanja čeka ih »jauzn«, a posle ovoga izlaze i šetaju se ispred kuće i razgovaraju, a razgovoru zaljubljenih nikad kraja. Šetaju se tako već u mrak.

To je stara njena navika od toliko godina, i sada, gle, mora da je se odvikne otkako je Melanija počela da se šeta ispred kuće!

Međutim, da popusti kad je ona u pravu, i kad je ona gazdarica ispred svoje kuće, pa sve do pola sokaka, — to, boga mi, nikako nije htela, a nije ni tražiti.

Opet je rešeto izneto i opet su počeli da rade baš u ono doba kad je najlepše bilo za šetnju ispred kuće. Pa tako i prekosutra, tako da se to dosadilo ne samo Melaniji koja se unterhaltovala, nego i svima u komšiliku,

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Sumanuti već ne. Oni, onako polunagi, kao bežeći ispred nečega, grče se unezvereno i uplašeno gledajući na groblje, plač, upaljene sveće: A opet svi, svaki čas željno pogledaju

I jednog dana, pošto se groblje ispraznilo, svi prosjaci razišli, a pop seo ispred klisarnice da se odmori od prepojavanja, ona stala pred njim. — Koje dobro, Nazo? — upitao je on.

— Nema Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video kako ona svako jutro ispred kapije čeka ga, bosa tapka po snegu i pilji u njega kad ga vidi.

Tako i klisarici predskazao. Jednog dana seo na prag njene sobe i počeo da se dere na sav glas, gledajući ispred sebe: — Klisaričina, ete klisaričina ćerka — umreće! Klisarica izletela na nj sa sekirom. On pobegao. — Neće, neće...

A on je, opet, samo gunđao. Nikoga u oči ne gledao, već ispred sebe, natmureno. I stenjući koje od mnogog odela, koje od suvišnog jela, vukao bi se dišući mrtvo, teško, prosjački...

Taja je međutim jednako jeo, mljaskao, i gledao ispred sebe. Videlo se da je i njemu teško da se reši. — ...’ajdemo si!

Sedeo je tamo, ili ispred svoje sobe u koju ga varošanka nije puštala ili u reku, iza groblja. I, da li od starosti, ili od gladovanja, zemljosa.

— Ne mogu, majstore, ne mogu — odbijao bi uplašeno. Koliko puta bi ga našli, a obično uza zid, u ćošak ispred kakve ćerane1. A to obično za vreme ručka kad svi radnici iziđu da jedu.

Pa da tu tako sam, zgrčen presedi ceo dan. Pitate ga: — Šta radiš, more? — Gledam si. — I počne da se krije ispred vas. — Šta gledaš? — Pa, neću više da gledam.

— Pa, neću više da gledam. — I odmah okreće glavu, zatvara oči da ne gleda jednako skupljajući se uplašeno ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi

se uplašeno ispred vas i strepeći da vam čime nije na smetnji, za šta kriv, a najviše da vam nije kriv zato što je tu, ispred vas, te vi morate da ga gledate. A odakle je? Čiji je? Niko ne zna. Ako ga o tome upitate. — Otuda, otuda, batke...

— Još uplašenije počne da vam se pravda, pokazuje na susedne gore, planine, i jednako da se sklanja, uzmiče ispred vas kao bojeći se da ga ne bijete. VIII BILjARICA — Lale, lale!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A razne ljubopitljive gomilice i gomile, instinktivno zgužvane amo-tamo po ulicama, ispred kafana, ministarstava, dućana i oko važnih ličnosti, bez osobitog zaprepašćenja i bez neke napregnute odlučnosti kao i

i čudno draži i kako ga spopade jedna sasvim luda želja: da kao lud skoči i popne se na jedan od onih sanduka onde, ispred nekog dućana, pa da svu onu svetinu rasturi prosto sa nekoliko reči.

i stoji ona čast i opominje; i to je nešto strašno važno, krupno i značajno, ta čast, i uvek ranije stajalo je to ispred života. Ranije bila je vera i ta vera činila ga je mirnim pa je za nju radosno išao u smrt i branio je svom snagom.

Na bagremu, ispred crkve, na najvišoj suvoj grani, ljuljao se lako, elastično i drsko jedan crn, ogroman gavran i kidao neko grdno crevo

ovu tačku“, (i ubode čiodu) ili: „ja sam obasipao vatrom ovaj prostor;“ ili „dobijem ja naređenje da izvidim teren H ispred pešadije, to je sa svim severno, evo ovde, evo baš ovde, vidite li?

Šeta on tako za dugo posle večere u pošumljenom dvorištu ispred kuće, zeva i glasno otegne o-je, o-je. A u tom otegnutom zevanju i u onom o-je imalo je nečeg od pesme i nečeg što je

je li, veli, Mile, pravo da mi kažeš, ali pravo da mi kažeš ovo što te pitam Kad smo išli ovamo, pa jašim ja ovako ispred, a ti pozadi mene, je si li koji god put pomislio, ali pravo da mi kažeš, je si li koji god put pomislio da me ubiješ,

Kao bezumna begala su misteriozna čudovišta, a ja sam se smejao gledajući onu užasnu trku ispred svetlosti. Ali sam brao klonuo jer, evo, sad je čovek taj što me baca u strašni ad straha, koristeći moju prirodnu

Afrika

“ Pojavljuje se ispred nas, pre ulaska u pristanište, divan greben: pust, nepristupačan, obrastao retkim biljem. Vuije da su na njemu nađene

Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski.

Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda. Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno

se pojavljuju na horizontu i kojima se približujemo, obale su engleske kolonije Sijera Leone, Lavlje planine, i ostrva ispred nje. Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani.

Crnac koji vesla treperi ispred nas, čas naduvavan, čas splašnjavan, usred ove gasne lupe. Osećam zadovoljstvo i nesvesno što mi je pola grama kinina u

Sedeći po ivici, sasvim na rubu stabla, mladići zaveslaše. Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla.

Uistinu, i pored te smelosti, ja ipak nesvesno gledam da derani koji love budu stalno na nekoliko koračaji ispred mene. Ne što bih ih ja poslao u smrt da bih sebe zaštitio, već pošto se i inače sami izlažu. Boj čeka sa večerom.

Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po kojoj su nanizali perle. Sedam kraj njih.

Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku.

Svuda oko kuće, pokrivene ogromnim slamnim krovom, verande ispred prostorija ograđenih asurama. Domaćin, polurasplakan od radosti što u ovoj pustinji posle ko zna koliko vremena dobija

kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše nekoliko desetina crnih mališana koji su od tog trenutka svuda oko, i ispred, i iza nas, a naročito između nogu i po nogama. To nas više umara no visoka trava savane.

Njihova tamna tela u žutoj visokoj travi, ispred dalekog plavog neba, čudno izgledaju. Slikamo se sa njinim drvenim bubnjima, dobošima od kalbasa, zvoncima.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Svaka od tih zvezda bila je i sama, kao neki svet za sebe, a sve, zajedno, kao neko ostrvo. Ispred gradskih kapija, prostirale su se zelene utrine, gde su đenerali vežbali vojsku.

Samo je Engelshofen pogledao Garsulija prezrivo, pa je i pljunuo. Garsuli je, međutim, počeo da hoda ispred Isakoviča kao neka šetalica na satu i počeo da im čita bukvicu. Veli, on je želeo, zasada, samo da ih vidi.

iseliti, i vratiti u Tursku, nego što će dozvoliti da im se u mrtvace dira, stajali su sad pokorno i veselo, eto, tu, ispred njega, i svrstavali se, prema naređenju svojih oficira.

oko njega, na daskama i klupama paviljona, i kad je bio završen ceremonijal iznošenja zastava, Garsuli je ustao i stao ispred Engelshofena.

Koža bi im, s vremena na vreme, zadrhtala i muve bi se digle i razletele sa sitnih rana. Ispred paviljona, sa raskrečenim nožurdama, u stavu mirno, stajalo je tri stotine i sedamdeset i osam ljudi, u crvenim gunjevima.

je imao utisak da je na njegovu komandu i ta beskrajna, zelena, utrina postala nepomična, i red jablanova u daljini, ispred plavog neba.

je stvar svršena pa je naredio devojci da isprati mladoženju dole, do bašte, koja se prostirala do zidina kazamata, i ispred i iza kuće. Kod baštenskih vrata, Pavle joj reče da će, sutradan, doći, kod senatora, da je prosi.

Dok mu je tast, nestrpljiv, iskočio iz kola, Trifun se bio nešto zadržao pred kućom. Starac je bio isprednjačio, ispred zeta.

Kola su izišla, iz Budima, uz viku konjušara, nezadržana i nepregledana. Ševe su izletale, u polju, ispred kola, i njihov klik mešao se, u kolima, sa veselim smehom gospožice Tekle.

Kad se trže, poče, i on, da pokazuje Pavlu tornjeve varoši, u daljini. Na vidiku, ispred te varoši, prašina je bila počela da se plavi, a iza oranica i voćnjaka i useva, koji su se zeleneli, Isakovič je

Očekujući, tako rano, Božiča i svoje saputnice, Isakovič je bio neko vreme, sam, na pijaci u Rabu. Na tom trgu, ispred crkve, spremao se toga dana vašar.

Sveće su gorele u kandelabrima, duž hodnika, a jedna šandala, sa upaljenom svećom, gorela je, i ispred njegovih vrata. Jedva ih je našao – kao da hoda po mraku.

Teodosije - ŽITIJA

Besi sa gnevom velikim ogorčiše se na nj i jurnuše da ga ubiju. A starac na vratima peštere stade ispred njih i s močugom ih sprečavaše da uđu k njemu.

I tako božjom pomoću ojačan bi starac, i besi postiđeni biše i od peštere odstupivši stadoše. A starac ispred peštere stade i ponovo s močugom preteći vojvodama besovskim govoraše: „Šta vi to umisliste protiv mene kao da sam

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U nekim krajevima Makedonije neće pričati kako su se tukli sa Turcima ili Arbanasima, već kako su uspeli da ispred njih pobegnu ili da se nekim lukavstvom spasu. U Makedoniji su mi govorili: „Mi i u snu bežimo ispred Turaka i Arnauta.

U Makedoniji su mi govorili: „Mi i u snu bežimo ispred Turaka i Arnauta.“ Istina su se od pre dvadesetak godina pojedinci oslobodili ovog straha; ali to nije zahvatilo šire

mu bilo milo i drago na Struga dućan da imam, na Struga dućan da imam, na ćepencite da sedam i da se ubavica prošeta ispred njegova dućana. Kadšto su ove pesme indiskretne i sensualne (odviše slobodne i hulne).

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— A i ti, dragi prijatelju, ne mrdaj mnogo njuškicom ispred mog nosa, jer, znaš kako je, mogu se ja ovako u mraku zaboraviti — iskreno priznade mačak.

Sad se Žućo svaki dan šeta ispred Trišine vodenice i hvali se kokošima i vrapcima kako je on Toši došao glave. Hvali se, hvali i liže brašno čim se čiča

Mačak Tošo ukraden je ispred moje krčme one noći kad smo ja i čiča Trišo vidjeli tri mjeseca: jedan na nebu, drugi u rijeci i treći u prozoru.

Šarov prileže na ivici kukuruza, a mačak Tošo stade ispred njega i povika: — Mijau, izići mi na megdan, buvolovče Žućo, lažove jedan, kradljivče brašna, zečja porugo, praseća

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Oni se tako ne ponašaju nikad! - Zašto si bacio tu knjigu, Slobodane? - Novak je stajao ispred svih onih šašavih geografskih karti, mali i okrugao, s glavom koja bi bila najidealniji globus kad bi nekom palo na

- Pravih barona više nema! - rekoh. - Ona je to samo ranije bila, kao i ono kako su sluge trčale ispred šesteroprega da načine mesta za njen prolaz u crkvu, nije izmišljotina.

Lica putnika bila su zelena i neispavana. Sumorno, kao ribe iza stakala akvarijuma, oni su buljili u noć ispred sebe. Pomislih na to koliko je vozova dočekao i ispratio Rašidin otac, a da nije otišao dalje od Beograda ili Sarajeva,

već negde nad Zvornikom počeli da povraćaju, tako da je ona, Rašida, jer nije bila vezana, ustala i pokupila bombone ispred svih, a onda, stigavši u Sarajevo, častila dečurliju po Baš-Čaršiji. - Platila si to modrom valutom po izvesnom mestu!

prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred mene, kako nešto signališe prstima. Nisam dalje morao da gledam. Znao sam: dogovarali su se za novo pismo.

hodnika visile su preparirane ptice, tabloi s naslikanim unutrašnjim organima gmizavaca, ptica i sisara, a u ormanu ispred zbornice stajao je kostur čoveka u polučučećem položaju.

To pre rata. Za vreme rata bilo je sve to, plus ilegalni rad, pisanje letaka, lepljenje letaka ispred samog nosa neprijatelja, hrabrost, požrtvovanje i još ponešto.

- oči su mu izgledale napregnute i prljave. Izbegavao sam da ga gledam, iako nisam želeo da gledam ni u zid ispred sebe. - Dozvoli da ja, ipak, znam šta sam uradio a šta nisam!

U našoj školi nije naročito popularno reći da ti je neko ljubav, jer to ispred tebe gotovo redovno stavlja jedan apsolutni minus u očima drugih.

Bagricki je još govorio, ali sada više nisam video njega, već mačke kako mu leže na grudima i svuda. A ispred gimnazije bleštalo je učoporeno krdo automobila.

- Misliš li da je ona već u Sarajevu, Greta? - nisam mogao da zamislim Sarajevo. - Šta misliš, Greta? - držao sam je ispred samog svog lica, a ona me je, ne pomerajući glavu, gledala u oči.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Zatim je sve češće prolazila ispred njega i osvrtala se za svojim suknjama, našavši uvek nešto, u njegovoj sobi, da sa njih brižljivo skida, pahuljicu, neku

Isakovič je osvanuo, pospan, na puškomet ispred varoši, pod brdom, u nekom toru punom ovaca. Uhoda austrijska, koja ga je vodila, dovela ga je neprimećenog sasvim do

Vuičevi pukovi, podišli sa Zapada, tukli su je, pri odstupanju, klečeći i stojeći u dva reda, ispred jedne šumice, komandovani sa konja, vičući pri tome i sami komande tako strašno, da su se pojedine reči čule, preko

i njemu iznenada, uz ovu ženu, spao ceo prošli život sa duše, ostavivši ga samog, sasvim samog, sa onim što je još bilo ispred njega, do smrti.

Odjurivši sa slugama daleko ispred puka, on zaljulja sav most skokom svoga konja, tako da je morao da zastane. Bilo je rano još.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

(Sličan ovome jeste i običaj zabeležen u Crnoj Gori da mlada ispred mladoženjine kuće primi malo muško dete od svekrve, prenese ga po prostrtoj ponjavi preko kućnog praga, a onda ga daruje

Tako, recimo, Srbi na Kosovu izvode sladeći kompleks obreda: porodilja, kojoj se deca ne drže, valja da se porodi ispred svoje kuće, te da novorođenčetu pupčanu vrpcu zaveže crvenim koncem, a potom da dete kroz prozor proturi i doda svom

⁵ U đevđelijskoj kazi trećeg dana posle porođaja babica povede porodilju do spoljnih vrata i sipa vodu ispred nje, „da joj mleko teče kao voda“.

„Presecanje traga vrši se uvek metalnim predmetom na taj način što se ispred deteta povuče linija kad se zapazi da je počelo da hoda.

sečenja tovara: oni odvedu dete na drvljanik, pomognu mu da na leđa uprti tovar drva, a onda bi ga ujak, terajući ga ispred sebe i izmahujući sekirom, preteći upitao: „Će da odiš?“, dok bi majka odgovarala „Će odi“.

(K-Lj, NB, str. 23) — Zaludu se čoek čuva, ako ga Bog ne uščuva. (Vuk, br. 1354) — Ispred Boga ne može se nikud. (Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br.

23) — Zaludu se čoek čuva, ako ga Bog ne uščuva. (Vuk, br. 1354) — Ispred Boga ne može se nikud. (Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br.

Uzaludno je da se čuvamo i pazimo jer od sudbine niko ne može umaknuti („Ispred Božje sile nikud i nikamo“; „Kome nije vijeka nije mu ni lijeka“).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

sumraka Dečanskoga kralja Stevana, za poslednji čas nesrećnih vladalaca i junaka kad potonula detinjstva barka odnekud ispred njih isplovi puna tuga i junačkih igara i igračaka, kad se pozledi svet davnih rana i nasmeši se iz daljina noć kad su

Da se prezreni na vest samu da se sudije nalaze ispred sela osete kao o prazniku u hramu gde se za iste grehove istom kaznom preti i velmoži i meropahu, gde se smrtnim oseća

sete senica, sa sunca izgnanih veselih prosjakinja što ogrnute samo šalom izmaglica u januarska jutra sinja drhte ispred paperte. Da ptice nebeske ne padnu u zaborave.

Za viteza kome su ruku ljubile majke i koga su blagosiljali starci dokle ne poseče troglavu neman gradu ispred samih dovrataka, dok ne potuče po stenju šarke i ne povadi zmijske žalce iz nogu bose čobančadi, a koga zaborave za

SUDU Da okrivljenom koji rekne kako je nevin, a nema za to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale vode, ispred hrama, da železo vadi usijano, pa da s njime u rukama ode do oltara.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

noktima i živom sodom, bekrije pokušavale da utvrde koliko kasne za svojim životom, neuspeli — koliko je uspeh odmakao ispred njih, bolesni — koliko im još preostaje sati, ilegalci — koliko treba čekati dok se ne rasprsne paklena mašina,

Možda je neko izgubio ili bacio u presahlu Terazijsku česmu? A možda je izgrickana, sa semenkama, na trotoaru ispred bioskopa »20. oktobar«? Šta radiš? — pitaju me poznanici. Šta da im kažem?

Podmornicu je, verovatno, ostavio ispred vrata: samo mu je ona nedostajala pa da bude kompletan. Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je

nas radio-amatere zatvaraju u kutiju monstruozno velikog radija na točkovima. Guramo je od pijace Đeram niz Bulevar ispred počasne tribine, slušajući aplauze kojim nas obasipaju.

Nešto dalje nalazi se neka kutija. Inženjer u belom mantilu hvata me za ruku i namešta ispred kamere. Pogledam levo, kad tamo ja— sav u kockicama i prugama. Televizija!

« Blagosloveno vreme sranja! E, tu je malo falilo pa da ne povratim na nekog tipa ispred sebe, na časnu reč. Lavor, vikao je Miki, lavor, dajte mi lavor!

mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako sedeti potpuno miran i utučen i gledati nekuda ispred sebe u prazno. To treba proslaviti, pomisli!

Primetile su ih još pre nego što iziđoše na zaravan ispred crkve. Uvele su svoju četvrtu sestru u manastirski konak i sklopile za njom drvene šalone. – Eli, Eli, lama azavtani..

je u njoj grmljavine zvuka i reči koje dopiru do dečaka kad ne uspe da se uvuče na neki vestern, pa stoji sam na ulici ispred bioskopa »Imperijal«, zamišljajući raj tehnikolora na osnovu muzike Dimitrija Tjomkina, i nečeg drugog je bilo tu:

DERVIŠI SINANOVE TEKIJE Andrea je stanovala u lepoj, prostranoj kući Američkog konzulata, ispred koje se i noću i danju dosađivao milicioner.

Uskoro je ostala potpuno naga pod sve bleđim mesecom, gledajući kao opčinjena ispred sebe u jutro koje se spuštalo niz brdo.

Nad njima mlitavo platno kafane »Park« — ispred njih mlako pivo odlikovano na poslednjoj izložbi u Briselu. Utegnut tamnim odelom, nalik senci, ulicu prelazi jedan

Matavulj, Simo - USKOK

Od prve je oborio iz puške jednoga, pa iz ledenice drugoga, pa zagna jataganom, te nam se među njima izgubi ispred očiju. I to učini, te brzo uzesmo i taj šanac, jer naš grlati pop viknu: „Ha, crn nam obraz, pogibe Joko Dragov!

Nikakve druge kuće ne bješe u ono vrijeme na tome polju. Pred glavnijem ulaskom manastirskim bješe gumno. Na puškomet ispred manastira izdizahu se na ravnici pod snijegom humčići, gomile od ruševina starog manastira i dvorca Crnojevića, koje

Grješni Ćeklić ustajući ugleda zeca, pa ga stade vabiti: „Šjo, malo! šjo, malo! ovamo ti je majka!“ Kad zeca nesta ispred očiju, zaleleka Ćeklić: „Lele mene danas i dovijeka, kakvu mazgu izgubih!

Četnici kao da već i ne disahu, postadoše blijedi, a oči im usijane. Prednjak, sredovječan, žilav čovjek, već minu ispred dževerdara vođeva, a ovaj ne oglasi napad.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Stavih zeca u torbak da požurim svojoj kući. Al kad bismo ispred kuće stade zečić da šapuće: — Pusti me, lovče, hrabri lovče, da očešljam kosu, da umijem lice, da

dobrotu života, kao svetlost što odavno je oslabila, ali zapamćena jednom zauvek, i sada kroz sklopljene trepavice: Ispred njega treperi zlatan i tih jesenji dan, drumom se kotrljaju kola i prolaze ljudi, ali starac ih skoro ne vidi, čuje samo

Vidi se, takođe, da među vama ima strasnih čitača, sveznalica i mudrica, koji donekle trče ispred svog uzrasta, ali ni tu nema štete. Isuviše je knjiga koje treba pročitati, pa nikad nije rano početi.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

ustanka, glavari, sveštenici, kaluđeri, varošani, stanovništvo iz ravnica i pored drumova, izbeglo je da se skloni ispred turske osvete. Na 100.

Milićević, Vuk - Bespuće

krčmama pred kojima zakrčivala cestu visoko natovarena kola sa robom, sanducima i buradima; sijeno i trava prostrta ispred konja koji odmahuju glavama sa nataknutim zobnicama, dok im se kokoši, pilići i vrapci vrzu ispod nogu; u krčmi grajali

rasturene fotografije po zidovima i nejasne u tami; i patriotske slike i jedna nezgrapna ikona sa zarđalim kandilom ispred nje, koje nije bilo odavno pripaljivano. Sa tavanica spao kreč i crnilo se drvo.

Stotina stvari prolijeće ispred njegovih očiju, stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju

izlomljenim ograncima ispod njih, što je podsjećalo na dječurliju koja ih je bila pustošila čim su bile počele da rude. Ispred kuća trčkaraju neumivena djeca. Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja.

I pusti njezinu ruku. Ona samo što malo otkloni dlanove s očiju, zadržavajući svoj položaj s rukama ispred lica, i pogleda ga tužno i pametno u oči. — Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna!

Sremac, Stevan - PROZA

Deca posedaše u skamije, a Maksim se prošeta jedno dvared-tri ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini najzgodnije da ga baš sad opiše i fotografiju preda čitalačkoj publici.

Radičević, Branko - PESME

Oh ko bi mu, ko bi mogâ Itnut kamen ispred noga? 75. Podići je u nebesa, Pokazat joj sve miline, Pa od sjajni tad čudesa Vrgnuti je sred tavnine — Još on

Već je davno na prozoru, Gledao je ognja živa, Gledao je belu zoru E pred njime svet otkriva; Beži tama ispred njega, Ma sa srca kam ne bega.

No, gle čuda, tu je nije! Započeše da se krste Oda jeze i od strave, Ćau reći fala Bogu! Ma što šiknu ispred nogu? Pogledaše, obamreše, Jer pred njima zmija beše, Zmija jedna duga, ljuta!

Zar ti druga ne poznaješ svoga?“ — „Ti si bio, al' si kurvić sada,“ Ja Ognjanu zače iznenada, Idi meni ispred oka, zmijo, Brže idi, vavek proklet bio!...“ „Oh, moj Rajko, zbori, pa me čuj!...“ Aja opet ruži ga i psuj!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Sjedi on sam naprijed, švićka kamdžijom, a na metar ispred njega ljuljaju se sjajne okrugle Marijanine sapi. Daj sad zini i zapjevaj, majčin sine, u ovoj tjeskobi, kad se pred

Putuje se, putuje, ponekad i juri uz klepet i zvrjanje kola, a ipak ...ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa, nikud od nje pobjeći. To ti je ovaj tijesni život, đavo da ga nosi!

— Vidi moga Rade, vidi moga Rade — viče pridošlica još s druma, ispred avlije, pa mu to nekako ispada kao da to djed njemu u goste dolazi, a onaj ga dočekuje dobrodošlicom.

Eh, Cazin! Ime te varoši s kraja svijeta zveknulo je ispred mene kao sjajan srebrni talir-petača (od pet kruna) i svojim radosnim cilikom ispunilo ovu noć, i bez toga šašavu,

— A ti baš tako, nose ti ispred nosa kraljeve i prezidente, a ti ništa. Tu te čovjek slavi pedeset i više godina, a kad je stani-pani, bar da si makao

Zamisli, neobrijan lopov, dugonja i brkonja, obučen kao seoska mlada, maršira ispred dvojice naoružanih „djevera“. He-he, u žandara bješe mudra glava, uhvatiše Čarugu gdje spava.

— Vi, momci, budite spremni — opominje on svoju naoružanu bratiju povaljanu po paprati ispred kolibe. U veselom kasu, zvoncajući ormom, stižu konji pod lakim kolima punim šarene ženske čeljadi.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Diži se odatle, pa d idemo! (Zatamnjenje) III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM (Na sceni se vide kuća i prostor ispred nje, na kome je smešten logor Hasanaginih vojnika. Stranom okrenutom publici, kuća nema zida.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Kapija beše velika, stara, sa pohrđalim alkama i ispod koje se mogaše čovek provući u svako doba. Ispred kuće beše stari bunar a oko njega naslagane velike ploče od kojih je oticala ustajala, crna barica po kojoj patke ceo

Iz vaše bašte čujaše se udar motike. Pređoh preko potoka i stadoh iza granja da te vidim gde si. Ali ti beše ispred mene, blizu, u aleji i okopavaše mladi luk čisteći ga od trave. Sva se beše predala poslu.

Jedva dišući, sva zažarena, vrela, prskaše ona drugarice, koje bežahu ispred nje smejući se i kikoćući. Sa zajapurenim licem i kô krv rujnim ustima dođe ona i do mene, zasta — pa onda golom do

U tom njenom razdraganom uskliku beše toliko prkosa i ljubavi, da mi duša polete. Potrčah za njom. Ona bežaše ispred mene, smejući mi se i navljaš zastajkujući da je stignem. — Drž’ je, drž’! — viknuše ostale, i svi potrčasmo za njom.

Na istoku ocrtavahu se bregovi i bila planinska, odudarajući od tamnorujna neba, na kome trebaše da iziđe mesec; a ispred nje, po reci i putu, dizahu se visoke topole i guste vrbe, te u ovoj tamnoj noći sa svojim šuštanjem i nijanjem izgledahu

Svi u senci. Sviraju. Samo za Šabana, šupeljgdžiju, nema mesta. Izgurali ga drugovi ispred sebe, na svetlost. On pre krstio noge, pognuo se.

— A, bre, Mile, dušu da dâm, samo da sam ja — ti! — prepade me i trže od gledanja zagušljiv glas ispred mene. Pogledah, a ono se izdiže zaturen fes na čelo i ukaza oznojeno i zažareno mrko lice Mladenovo.

valjda, majci igra težak osmeh, i oči je počele da svrbe gledajući kroz kapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom otvorene kapije, a niko u nju ne ulazi, te nam dvorište i kuća pusti i tužni.

Ulazi na kapije, uskače s konjem u sobe, goneći ispred sebe svirače i Fatimu, koja se, u belim, svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu, zapara palcem dahire,

— Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek! — Ovamo, bre! — odjednom se ču ispred naše kapije. Majka skoči. Suza joj se skotrlja.

su se čuli pucnji njegove žile i jauci, previjanje od udaraca, plačni glasovi svirača, Ciganaka, Cigana, koje gonjaše ispred sebe, i njihova molba: — Aman, gazdo! Hoćemo! Sad ćemo!! — Zatim uplašenu, silnu svirku.

da ne vidim hladnu noć, onu mrko-gvozdenu mesečevu svetlost ili da ne čujem Tomčin strašan glas, kako bije Cigane i ispred Tomče njihovo pištanje i vitlanje po pustoj, nemoj čaršiji ...

Kostić, Laza - PESME

Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica! Na njega samo, roba doveka, na njega samo, samo na njega, nebeskog gnjeva sve

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Oni sandučić sa ono troje đečice ploveći rijekom nanese sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka, koji baš sjeđaše pokraj rijeke pred svojijem domom odmora

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaji od nje. U taj čas doleti devet

Kad ti maćeha i njen sin spaziše ispred magarca čitav plast najljepšeg sijena, odmah pojuriše unutra, pa kad tamo vidješe onolika gospodska jela zastadoše kao

Kad bude ispred svršetka leturđije, ona se iz crkve iskrade pa bježi kući, pa svukavši svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam

U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka leturđije, ona se između naroda nekako ukrade, te bježi kući, pak se brže bolje svuče i haljine ostavi u

Kad bude ispred svršetka leturđije te ona pođe da ide, a carev sin za njom ustopice, i tako ona između naroda provlačeći se i bježeći

Telal uzme djecu, počne ih po Stambolu vodati i prodavati, vičući sto dukata. Vičući tako naiđe ispred hadžijine magaze, a kad hadžija spazi djecu, istrči i reče: — Evo još jedan!

Kmet natrča ispred džamije, i kad je vidio da dosta Turaka klanja u džamiji i pred džamijom moli se bogu, pomisli ako uteče u munaru da mu

Tužitelj nemade kud no dade kadiji trista groša i ode kući. Dođe kod kadije i onaj ispred džamije i potuži se kadiji kako je kmet skočio s munare na nj i kako je ostao napola mrtav.

Onda jedno Ciganče rekne: — Ja bih je odnio u peć, da se ispeče. A drugo mičući rukom, kao da nešto ispred sebe grabi: — A ja bih je, mamo, ovako jeo.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Kod tebe sam pakosna, kod tebe sam... TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad. SULTANA: Ih! (Stisne zube.) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas! TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bila je ogrnuta starim, očigledno već prevrnutim, zimskim kaputom. Ispred nje su bili poređani katalozi koje niko nije želeo da kupi, i ulaznice, ali bila je nekako dovoljna sama sebi, hoću da

— O zecu koji se nacirisao... — šapnu mladi lingvista. — Ah, da! I tako zec zaspi potpuno pijan, tačno ispred svoje kuće, kad naiđu dva vuka. Ni jedan od njih nije bio Vuk Karadžić.

Posle dotrčava presrećna maman, kojoj su najzad svukli onu ludačku košulju, pa sve troje odlazimo prema taksi-stanici ispred bolnice. Ali, već tu počinju komplikacije!

i koloru, i kako su vas neke druge, već odebljale žene gledale zavidljivo sa ustima punim krempita, dok ste trčali ispred kafane „London“ u pola sedam, pretrčavali ulicu kroz crveno svetlo, dok ste se zaklinjali da se nikada nećete ugojiti,

Matori je ćutao gledajući zamišljeno ispred sebe. Posle izvesnog vremena, podiže pogled i reče: — Pitam se postoji li uopšte nešto na ovom svetu što tebi ne

Kada zrelo razmislim, bila sam u tog momka zaćorena još u ono vreme kada smo se tačno ispred njegovog kioska igrali školice.

Moj matori je 1955. godine video živog Žerara Filipa, mislim u prirodi, na ulici, kaže, odmah ispred hotela „Mažestik“.

Sačekaću ih lepo ispred vrata i zamoliti da mi pokažu kuda se ide do varoši, kao, ja ne znam, kao, nisam odavde! Kao, znam ja da i oni imaju

Čudo jedno! Ispred kuće zatičem tipa, nosioca meksikanskih brkova prvog reda, kako cepa drva na panju. Najviše mi se dopalo to što je

To su bili dani ... Život je bio ružičast, a izgledi za uspeh ležali su nam svuda ispred nogu. Štab nam se nalazio u „Tri grozda“. Za našim stolom poče da se okuplja veliko društvo.

— Zašto? — uleti maman. — Pa zbog toga što bi morala da stavlja Dr ispred imena. A zove se Olja! (DR OLjA) Doktor Robert Mandžuka nosio je umesto naočara dve veličanstvene lupe.

Osim onih koji su srećom gluvonemi, celo naše muzikalno selo nagrnulo u grad i sad logoruju u Makedonskoj ulici ispred Radio-Beograda, čekajući trenutak da se portiru pridrema pa da ščepaju mikrofon u radiju i otpevaju svoje!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

DIVLjA KUĆA Rastu kumu kopita, čeljadima rogovi. Ispred praga kolu se kupine i glogovi. Prolajale kokoši, pas na leglu prokvoče. Skikne konjče s korita i pomije poloče.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Glasaću zato za nešto slično: dedicu ja ću pojesti lično!“ Premudri lisac u tom se javi ispred zverinjeg kola: „Nek bude pravo lavu i vuku, svakom dedice pola!

“ „Onda vam spremam optužbu vruću: vi ste prebrzo vozili kuću. Ispred okuke, ja videh vas, do same daske dajete gas. Gospodin kuću rođenu vozi pod punim gasom, na jednoj nozi!

Na svaki napad, na pogled zao, ispred mene bi, štiteć me, stao. U ratu, opet, isti je bio, ko da smo večno osnovci đaci, u teškom trenu, pred

Lebdila si ispred đačke klupe, mala moja iz Bosanske Krupe! Brzo minu naše đakovanje, lagan leptir sa krilima zlatnim, ipak tebe u

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Odjednom, sve što su ljudi govorili oko mene konkretiziralo se i stavilo ispred predela i građevina koje sam gledao. Najpre se obznanilo u meni ono što je danas naslov knjige: Ljudi govore.

S jedne i s druge strane, žene i ludi gledaju me ljubopitljivo. Kažem svakome: dobro veče! I svako mi tako otpozdravlja. Ispred jednih vrata neki mlad čovek kuje cipelu. On prestaje da kuje kad naiđem da bi me gledao.

Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe. Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može sesti kao na naslonjaču,

Završavam penjanje i vidim na vratima devojku koja drži ispred sebe lampu obema rukama. Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se smeje gostoljubivo, ili se

Raspoznajem samo šumove pokreta pri skidanju vesala, pri iskakanju ljudi itd. Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi?

Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Nailazim na čitavu grupu mladeži koja sedi na nekom zidu i pevuši. Ispred jednog dela slobodnog neba vidim dva-tri oštra, čarobna devojačka lika.

— Ne, uđi samo, — kaže duboli muški glas, svečan kao da drži besedu; i jedna senka prelazi ispred pruga što svetle između kapaka, u nameri da otvori. — Neću da ulazim, biće nas suviše. Lupaj, Marija-Lujza će izići.

Lupaju opet. — Baš vrlo dobro, — kaže žena ispred otvorenih vrata i kao lebdeći u nekoj rujnoj svetlosti, što nam pođe polugašena i pomešana senkama.

Dockan je, strašno je dockan!“ Dižem se, vraćam se lagano između kuća, ne izlazim ispred njih na jezero, jer sa njega bije hladnoća. Idem da legnem: sutra treba rano ustati. Imam ipak nekoliko sati za spavanje.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Hor vrabaca od plemenitih metala pevao je dok je on umirao ispred oltara i sveci u rukavicama preneše ga kost po kost u drugo carstvo ko što se već pristoji.

stali) svlači se iza vajata i čeka na vrata neko kuca silazi s huma gde su krčme i mrtvaci i nosi kobasicu minut ispred konjanika koji uvek znaju strašno mesto eto stranci okupani osvajači dolaze po meso i dele devize stari znanci

1972-3. TO SLOVO 1. Dok ide ispred nas dlan koji nas vodi i gleda miluje našu vlas izlazi iz ramena svetli na polasku u svet i odmah kaže: stoj

duž zavijutka jedino puž u svom kutku zna dalji put i naslov čitavog uzdanja puž koji je u naše grudi sklanja ispred mraka ispred prebrzog kraja i pamti korenja kobna žile sa nemanskog spiska on se vrlo malo hrani još manje plodi

jedino puž u svom kutku zna dalji put i naslov čitavog uzdanja puž koji je u naše grudi sklanja ispred mraka ispred prebrzog kraja i pamti korenja kobna žile sa nemanskog spiska on se vrlo malo hrani još manje plodi samo otvara

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Videćete, stvar je vrlo jednostavna. POJAVA V PORODICA, PREĐAŠNjI AGATON (ispred ostalih): A, a... kafa! Dockan malo, ali možemo i ovako s nogu! (Uzima šolju i u dva gutljaja ispije i nastavi put.

SARKA: A koja si ti rupa, tako ti boga? (Oni onako natovareni stoje u redu te prave jedan front, ispred koga Agaton šeta.) AGATON: Koja sam da sam, preči sam od vas...zato, vidiš, ja ostajem ovde. SVI: Ostaješ?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Na stanici žagor. Dugačka kompozicija, puna municije, kreće... Na rampi utovaruju kola i konje. Ispred perona postrojena četa inženjeraca, u punoj ratnoj spremi, čeka da se popne u voz... Narod navire sa svih strana.

Bilo mi je odmah jasno. Ljudi u vojsci imaju dva lica: jedno kojim gledaju ispred sebe, a drugim iza sebe. Iako su ispred mene bile visoke stepenice, ipak me je tešilo što je za mnom velika masa, koja

Bilo mi je odmah jasno. Ljudi u vojsci imaju dva lica: jedno kojim gledaju ispred sebe, a drugim iza sebe. Iako su ispred mene bile visoke stepenice, ipak me je tešilo što je za mnom velika masa, koja se okreće po mojem naređenju i koja se

I kao da ih kreće jedan mehanizam, ispraviše glave gledajući daleko ispred sebe. Pade mi u oči samo jedan crnomanjasti, tamo negde na levom krilu, sa opuštenom donjom usnom i otvorenim ustima,

samo jedan crnomanjasti, tamo negde na levom krilu, sa opuštenom donjom usnom i otvorenim ustima, kako ravnodušno gleda ispred sebe, kao da drema. Potporučnik se lagano približavao, odbacujući desnu nogu u stranu, da se ne zaplete o sablju.

Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu. Žene i starci stoje ispred vočića, a dečica, puna ih kola, naslonila se na lotre i mašu ručicama.

Tako razgovarajući stigosmo u selo Veliki Bošnjak. Podne je davno prevalilo. Selo je bilo gotovo pusto. Ispred jednoga hrasta opazismo samo nekog starca povijenog do zemlje.

Naše je raspoložene mračno kao ono crno nebo, pa bismo želeli da se noć produži i da isto tako i prostor korača ispred nas. Ali ono, kao za inat, sviće, naglo se pojavljuje dan i već se jasno razaznaju grbine Cera. Ba-u, ba-u...

— Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!... Najednom, ljudi zaćutaše... Ispred jednog drveta, pored puta, nalazio se u sedećem stavu leš austrijskog vojnika.

Bilo ih je mnogo. Negde jedan do drugoga... na razmaku od deset metara, opet dvojica... čitav red... I baš tu, ispred Tekeriša, zaustaviše nas. Komandir naredi da vojnici sjašu. Težak zadah usirene krvi i truleži ispunjavao je vazduh.

Naređeno je da se pojaše. Očekivali smo da krenemo u pravcu onih gudura što se isprečile ispred nas. Ali komandir uzviknu: — Nalevo-krugom... marrš!

Ogromni komadi zemlje su odletali u vazduh, naposletku osta crn stub dima kao nadgrobni spomenik. Granate padoše ispred rova, neposredno pozadi, negde u reku, i mlaz vode izbi kao vodoskok, a četvrta udari posred rova, odakle polete neki

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Čim se gost pojavi na vratnicama, oni ispred škole poizdizaše glave, i što im se ovaj više primicaše, njihova lica postajahu sve začuđenija. »Kakvo li je ovo čudo ?

Starac se strese od toga pogleda i izmiče se žurno ispred nje... Dođe jedno jutro i stade pred nju: — Kazao gospodin upravitelj da mu pošljete onih devet đaka.

I kud me đavo navede da je diram! — Nije trebalo, odgovori mu Stojan. Kad god se anateme tuku, sklanjaj se ispred njih, da sačuvaš svoju glavu. Tako je to, bratiću moj!...

Ona opaža samo kako joj proleću ispred očiju rascvetale voćke, nakrivljeno prošće, suhe grane na ponekim šljivama, i ide, korača brzo i uzbuđeno, ne misleći ni

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ne ženi ga mladom udovicom, Već ga ženi lepotom devojkom.“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje.

“ “Nisu Turci, već su vuci; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!

“ “Deca viču ispred dvora; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nema dece ispred dvora; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Majka više na vratima; Puštaj me, dušo, da idem!

150. Vudi majka svog Ivana sina: “Ustani se, moj mili Ivane! Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.

Odnesoh ti grlo negrljeno I bijelo lice neljubljeno. Je l’ ti žao, žalosna ti majka? Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na tvom kavadu, I pod tvojim zlaćenim prstenom, — Ti ćeš,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

se, uokrug, nalazi neka od sledećih radnji: KAFANA „KOD PEVCA”, SODA-VODA SAJDžIJA PETROVIĆ, PEKARA, RAKIJSKI PODRUM. Ispred rakojskog podruma nekoliko buradi i poneki sanduk sa flašama. Na zidu vise dve-tri natege.

Usudi se! Ovaj će ti čelik probosti bludne grudi!” (Scenu prekine Jelisaveta, koja stane ispred njih, ili se popne na bure, i obrati se iskupljenim građanima.

(Spušta se providna zavesa putujućeg pozorišta Šòpalović. Ispred nje će se odvijati sledeća MEĐUIGRA.) MEĐUIGRA VASILIJE: Ova zavesa skriva bedu skuplju od zlata, vek sažet u dva

JELISAVETA: Ispred ove zavese mrak je, u kome zapališe spasitelji gradove, sanduke, lađe i kace! SOFIJA: U mraku pred ovom zavesom

SOFIJA: U mraku pred ovom zavesom mudraci nadbudališe budale, a budale nadmudriše mudrace! JELISAVETA: Ispred ove zavese rat kuva zavoj i repu, a mir rupu u glavi plaća rupom u džepu!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Moj zadatak u Galiciji bio je da istrčim napred, ispred 11 ljudi, da urličem komande, sa puškom u ruci. Da budem dakle neka vrsta Napoleona na mostu kod sela Arkole.

Prešla je bura; More pokoja nađe. A pena talasa grli Poslednji deo lađe. 1908. U POČETKU BEŠE SJAJ Daleko gore ispred mene sliva se nebo sa travom. I svud oko mene stoje ruže tajanstveno, spuštenom glavom.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Vođa, svojski namršten, oborene glave, koraknu nekoliko puta, mašući dostojanstveno štapom ispred sebe, a masa krete za njim i viknu nekoliko puta: „Živeo!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Šta se misliš, sinko? poče starac da ga oporavlja. Znaš: Karlo... no?... koji?... Peri se sad raziđe tama ispred očiju; on jasno razumede da ne zna ništa o tome, da nema pojma o onome što se pita.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA: Pa, ne, ali... PAVKA: Ni reči više da mi nisi kazala, da mi ne prekipi! Bolje skloni mi se ispred očiju. DANICA: Dobro, skloniću se! (Odlazi u sobu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

a nervozni zeljov iz komšiluka urla, a žutov mu iz drugog odgovara; Zac toči i poslužuje, a Sreta se šeta po mehani i ispred mehane, veselo i ponosito kao lelek po krovu; plaća sve što veseli narod popije, što Zac zabeleži a Maksim kontroliše,

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri. Blistaju, oprani, Zaječar, Niš; Tanak mlaz ispred Valjeva curi. Nestade konca, srebrna iglo! Do Čačka, eto, nije se stiglo...

Da l bi nas u ovim prnjama, jao, Uopšte, kao potomke, prepoznao? Njegovo potomstvo danas pije Sosa-Solu ispred Stambol-kapije, A praunuk — muka ti da ga vidiš! — Pita ga: „Who are you? Do uou speak English?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Neobični morski organizmi, čudnovate ribe, koje nikad niko nije video, defilovali su ispred aparata, u svetlosti reflektora koji je lepo osvetljavao nekoliko metara prostora pred kuglom.

Ma koliko da je svetlost njegovog reflektora jaka, ona može da osvetli prostor ispred aparata samo za nekoliko metara. A pošto se aparat ne može horizontalno pomicati, istraživači su prinuđeni čekati da

Tu ćemo se u svečanoj tišini i na potpunom miru moći razgovarati, dok nam ispred očiju prolaze čudni morski prizori i scene.

»Ali, pazite sad... Nailazimo na visok zadnji kraj potonulog velikog broda, uspravljen ispred nas. Naglo skretanje ajkule učinilo je da maločas izbegnemo opasnost od sudara sa njome, ali ovoga puta stvar je

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Vatra plàmâ bolje nego igda, prostrta je slama ispred ognja, prekršćeni na ognju badnjaci; puške puču, vrte se peciva, gusle gude, a kola pjevaju, s unučađu đedovi igraju, po

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Od tada Turčin, zaptija, nije smeo pored kuće proći, još manje da zastane. Cele noći ispred kapije morao je da gori fenjer i po tri i četiri noćna stražara da dremaju, jer je on, taj Sofkin pramded, hadži Trifun,

iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjući se na stepenice počeli da vire kroz rešetke od ograde na doksatu, ispred njegove sobe, on prime|tivši ih, go, samo u gaćama i košulji, visok, bled, počeo bi k njima da podskakuje i viče: — Oh,

A dedu pamti samo po jednom. Čim Sofka poodrasla, umela sama da jede i sedi za sofrom, on, deda, naredio da i ispred nje na sofri, kao i pred njim i pred ostalim članovima porodice, stoji napunjen satljik vina.

Sam je počeo Sofku učiti da čita i da piše. Pokatkad u veče, kad bi dolazio kući, a dole, ispred kujne, među materom i međ ostalim ženama, bila i Sofka, i kad bi mu ona poletela u susret, on bi onda, grleći je,

— Pa kako si mi, Sofkine? Jesi bila dobra? — saginjući se k njoj tako raspoložen, zastajao bi sa Sofkom ispred kujne i počeo da se ili sa materom razgovara ili sa ostalim ženama zdravi, a ne, kao do tada, da i ne zastajkujući i

A najviše bi, mećući je na minderluk, klečeći ispred nje, uzeo njene ručice da obvija oko svoga vrata, svoju glavu da meće u njen skut i da je gleda nekim tako širokim,

Kad god bi je bilo na kapiji, mogla se videti kako stoji ispred nje | slobodno. Nikada u kapiji, nikada u strani, ne krijući se, a osobito ništa ne krijući od sebe, još manje od svojih

minderluka, međ jastucima, onako raskomoćena, i ne diže, ne prilazi, još manje mu odgovara, niti se smeje — on zastade ispred nje kao uplašen. | Ali ona ga pozva. — Daj ruku!

Vetrila je i pajala sobe. njene nanule zvečale su po suhom doksatu gornjeg boja. Dole, ispred kuće, dvorište je bilo davno poliveno i počišćeno. Od kapije do kuće belela se kaldrmisana putanja.

kako joj mati hitro sakri tepsiju sa pšenicom i užurbano, ma da je bilo sve čisto, opet nekoliko puta mahnu metlom ispred kujne i skloni neku krpu i još nešto ispod stepenica. Sofka otvori kapiju i stade iščekujući da uđe taj koji lupa.

kako i mati joj, čim ovoga pozna da je Arnautin, čovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, ma da mu se, kao uvek ispred ovakih velikih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji

ma da mu se, kao uvek ispred ovakih velikih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji jednako okrećući se oko sebe i nanovo gledajući da li je sve počišćeno i raspremljeno kako

Pandurović, Sima - PESME

Proleća vaša teški nemir behu. Pustite, dakle, sve drage i mile; Požel’te da ih vode sreće puti. Vi, ispred kobne neumitne sile, Povucite se tamo gde se ćuti; Pustite, dakle, sve drage i mile.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Pogleda se — kad tamo i njega prerušili; ukraj sebe nađe štuc sa nataknutijem bodežem. Oficiri što prolaziše ispred šatora, bijahu vitka momčad i u opšte prikladna... Boj se završe. Dim ga obavija, a tutnjava zagluhnula ga.

“ To rekavši izvede iz gomile nekoga mladića, koji bez oružja i oborene glave stade ispred njih. „Kazuj kako je bilo!“ viknu Vladika. „Ja čuvah brave, Gospodaru, u strani više našega sela, pa zaspah.

dosta smo se napričali. To je svršeno. Sutra ću ja zorom na Cetinje, a ti na Mirac!“ Joka ode. Serdar izađe ispred svoje kolibe pa stade grajati svojim gromkim glasom: „He! momci! na noge, razdani se već!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Onda jedno Ciganče rekne: „Ja bih je odnio u peć da se ispeče“, a drugo — mičući rukom kao da što naglo ispred sebe uzima i trpa u usta — „A ja bih je ovako jeo“.

— Ma zašto? — Zato što nas svak kori da smo strašljivci. — Šutite, budale, jutros ispred mene poskakaše sve žabe u vodu! 15 Pitala lisičica majku, kad se ufatila u gvožđa: — Što ti bi, majko?!

(Uzvrdao se kao đavo ispred groma). DUGA Srbi kažu: da muško prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da prođe, postalo bi muško.

pa noseći na ramenu sedam štapova (sedam nedelja posta) i za sobom vukući komostre (verige), ide po varoši i skače ispred kuća i viče: „Bu! Bu! Bu!“ — i ovo se zove baba-korizma, kojom žene plaše djecu da ne ištu mrsna jela...

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet

Kad dođu pred kuću, čuju viku i vide da je veselje: žene se ona dva brata; onda on poviče ispred kuće: „O domaćine!” Kad otac to čuje, on istrči pred kuću i začudi se kad vidi takove goste pred svojom kućom.

” Zet mu na to reče: „Ono su ljudi Bogu po volji; svakoga rado dočekaju i ugoste i siromaha ne teraju prazna ispred svojih kuća. Kazuj šta si još video.” A šura mu dalje kaže: „Video sam na putu dve kučke gde se jednako kolju.

Kad bude | ispred svršetka leturđije, ona se iz crkve iskrade pa bježi kući, pa svukavši svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam

U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka leturđije, ona se između naroda nekako ukrade, te bježi kući, pak se brže bolje svuče i haljine ostavi u

Kad bude ispred svršetka leturđije te ona pođe da ide, a carev sin za njom ustopice, i tako ona između naroda provlačeći se i bježeći

” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti vola ispred čoeka?” A on reče: „Lasno ćemo ukrasti. No pođi na oni kamen pa sjedi i viči jednako: „„čudim se,”” pa kad on dođe k

Ali nesrećom ispred samoga rođenja pođe negđe izvan kuće i zaboravi snimiti s grla oni zapis, i ne bi se ni tadar dosjetila, nego joj dođe

A kad bi ispred večera, reče baba kraljevu sinu: „Prvu zvijezdu kad ugledaš, izvadi tu travu iz njedara i reci: daj mi Bože prsten.

Oni sandučić s ono troje đečice ploveći rijekom nanese ga sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka, koji baš sjeđaše pokraj rijeke pred svojijem domom odmora

11. OPET ZLA SVEKRVA. Bile su dvije sirote bez oca i matere. Stojeći jedan dan na prozoru vide, đe ispred njihove kuće prođe carev sin, pa će reći mlađa: „Ah lijep li je oni carev sin!

Sveti Sava - SABRANA DELA

da se odjednom na svakom kolenopoklonjenju i ustajanju prinose ranije rečene molbene reči, ali svi ujednačeno, a ne jedan ispred da žuri, a drugi da zaostaje, nego svi da imaju nastavnika eklisijarha ili dnevnog jereja, koji stoji blizu sveštenih

I postavivši ga ispred sebe, episkop, zajedno sa svim tim igumanima, naočigled svima, a naročito vladara koji stoji ispred, sa blagoslovom da

I postavivši ga ispred sebe, episkop, zajedno sa svim tim igumanima, naočigled svima, a naročito vladara koji stoji ispred, sa blagoslovom da ga oblači u svete rize po redu, kao što priliči.

duhovna tvoja čeda, radosne slavitelje tvoje, miomirisno, blagodatno tvoja grobnica veseleći tvoje sinove koji ti ispred stoje spominjući, prepodobni, anđeoski tvoj život, darovanu ti svetlost i slavu, preblaženi Simeone!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Prva armija TANASKO, redov u istoj jedinici Događa se hiljadudevetstošezdesetineke godine, u kafani „Šargan”, ispred nje, i na obližnjem periferijskom groblju. Za sve vreme predstave pada kiša. Pauza posle treće slike.

Nigde ti nema ko u Beogradu, predveče! Natenane, ispred „Guberevca”, malo crno i jagnjeća crevca! IKONIJA: Gde reče crevca, da l bi ti nešto da možda prezalogajiš?

TANASKO: Kuda ćeš većeg čuda od komore! MANOJLO: Kako smo išli na sever, pogledaj sekciju, čudo je uvek bilo ispred nas! A sad, zahvaljujući forsiranom maršu, mi smo stigli pre nego čudo... Ovde će morati da se pokaže!

Stanković, Borisav - JOVČA

SAUGA (odlazi levo). MARIJA (gleda oko sebe da li je sve u redu. Kada vidi da ispred njegove sobe do praga još nisu donesene očišćene cipele i nisu spremljeni legen, ibrik i peškir za umivanje, sva

Na svakoj svadbi, veselju, on je. Na saboru zbog njega najbolji svirači, najlepše mesto ispred crkve, ne može da se dobije. I onda ora, pesme, vesele.

II Velika raskošna soba Jovčina, zastrta teškim ćilimima. U dnu, vrata s prozorčetom gore, za sobu gde je kupatilo; ispred njih poređano odelo. S leva, vrata za Vaskinu sobu otvorena; s desna, dva prozora kroz koje se vide lisnate voćke.

— Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada. VASKA (sedi ispred kuće, zgrčenih kolena, u starom odelu, povezane glave, osobito čela, i puši okrajak cigare).

(Stovaruje s leđa drva ispred kuće): Imaš gasa, sveće? A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru

Čuje se sve bliže larma, vika: O deda Jovčo! Deda Jovčo! Ulazi Jovča. Deca ga vode. Igraju se s njim. Vitlaju ispred njega. Jedni ga spotiču, drugi mu prikačinju ostrag razne stvari što na putu nađu. DECA (vodeći ga): Hoćeš kod Vaske?..

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

ibo moj vsegdašnji u opisanijam mojim konac, to jest polzu, gdigdi i uveseljenije čitatelja, neću ja ni ovde nimalo ispred očiju smetnuti.| I PREČESTNjEJŠI GOSPODINE! LjUBIMEJŠI I DRAŽAJŠI MOJ!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Jeste li večerali, ljudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala! Kušmelj uze bardak ispred djece, pa krenu put bačve, ali ga Rkalina ustavi. — Nećemo da mišaš s tim kominjakom! A-ja!

Jednu stranu zahvataše crkva, a ispred triju strana bješe široki trijem, poduprt stubovima. Trijem bješe pokriven daskama, pločama, opekom — kako gdje.

Bakonji se učini da je na jezero stupio, tako sijahu crvene i plave ploče od poda, a tako isto i mramorne stubice ispred sedam oltara.

On se obrnu da vidi ko to svira, kad ali Tetka sjedi ispred cijevi i rešeta glavom. Večera prođe istijem redom kao i ručak.

Tetka bi se prošetao gore-dolje, ispred njih, pa bi zamahao prutićem, a na to bi se složili glasovi. Bakonjine su oči sjaktile, prateći svaki pokret prutića, a

— Brzi su Bukovičani, oca im njiova! — veli Boban — ali je ovo jopet priko mire! Konj i Bukar proletješe ispred kuća, pak saviše duž rijeke. Fratri, đaci i sluge prepriječiše između vignja i mađupnice, te stadoše prema vodi.

Pa kao da to ne bijaše dosta, nego mu još provrtilo nožem jedno oko, a ugljenom ogarilo mu nausnicu! Pa odnijelo ispred njega veliko kandilo i tri mala; pa odnijelo ispod njega zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta oštija; pa odnijelo

Sad ih prenu graja slugu ispred velikih vrata, te potekoše tamo, ali ne mogoše izaći od Balegana, koji je odskakao. — Prikini odma!

bolesnika, kome se samo po dihanju moglo poznati da je još u životu, pa, ostavivši kod njega đake, oni otidoše u crkvu. Ispred sv. Jeronima bješe takođe odnijelo sve, ali njega ne bjehu lupeži nagrdili.

zbora i dogovora; Balegan već ne nadgledaše šta se radi u mađupnici, a i u svojoj kujini oslanjaše se suviše na Bakonju; ispred „časova“ novi đakon i tri đaka posjedili bi u skuli, gdje učitelji češće ne dođi do dođi, ali je Bakonja pohlepno čitao,

Kad bi se ražestio, onda bi promijenio šetalište, onda bi hodao ispred gvardijanove ćelije, udarajući jako petama. To je Brnu mnogo uznemiravalo, ali ne smjede opomenuti pakosnog Vrtirepa.

i spopade vrč, a Bakonja iskoči u trijem i pobježe desno da se ne sukobi sa Vrtirepom, koji se, kao obično, šetao ispred svojih vrata, i koji poče vikati: — Kuda ćeš ti, Jerkoviću? Stani! Šta ćeš u ovo doba u kužini? — Imam posla!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo: Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima. Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

3atim pođe po svetu da ostale razdeli bolesnima... Ptice su ispred ne letele i javljale joj kuda treba da ide, a cvetovi se otvarali da je pozdrave.

visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao, a drugi namršteno zurio ispred sebe. — Gle, idu Plačko i Smejačko! — uzviknu jednoga jutra časovničar iz susedstva.

Bili su sigurni da im više ne mogu pobeći, kad neko viknu: — Bežite, vojska! Kuda da beže? Ispred njih je more. Iza njih gonioci. Da su ptice, odleteli bi, da su krtice, zavukli bi se pod zemlju. Šta sada?

Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel. Ispred tunela je skretničar načinjen od šarenog lima. Trenutak pre no što voz uleti u tunel, on diže crvenu zastavicu.

— Okrenete li se, više nas nikada nećete videti! Penjući se uz liticu, gledali su pravo ispred sebe, ali najmlađi ne izdrža: — Gle, naše su jedrilice, zaista, leptiri! — uzviknu.

Da se nije ptica javila? Možda zvezda? — Ko si ti? I čega da te oslobodim? — dečak se trže. Ispred njega bila je livada poplavljena mesečinom kao srebrnom vodom.

Ako je neko unutra, mogao bi ga pozlediti, mogao bi ga ubiti. Kao da traži odgovor, dečak se zagleda u planinu ispred sebe. Jasne, kao na danu, senke drveća preplitale su se i pretvarale u čipke pune srebrnastog iskrenja.

Ko zna koliko je trčao, i dokle bi trčao da ne ugleda ispred sebe Srebrna vrata, a pred njima Majku gušterova, ogromnu, svu u plamenu. »Tako smrt izgleda!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

glavama koje su se, nekad u manjem a nekad u većem broju, zavisilo je od prilika, sušile, iznakažene, na kočevima ispred šanca, kao prikaze iz besomučnog karnevala istorije.

Slušaju ga: i gomila, i nizami, i žandarmi. Dečaka odnose, vezani nizami koračaju ispred Sime, između žandarma, u zelenilima bašta trepere desetine zenica, građani idu za Simom, na odstojanju, a nebo je sve

ulica, došli su do terzijine male radnje i stali tu gde je sad, u Kolarčevoj, Beogradska banka i ulaz u podzemni prolaz ispred „Albanije“, oborene glave, terzija je čekao da im se pridruži, nedozvoljene slutnje klizile su u prašinu i tada je,

tada je, pravo iz sunčanih nebesa, uz fijuk, tresnula bomba, nikako velika i sasvim okrugla, đule, i rasprštala se baš ispred Siminog sanduka.

U malom parku ispred Doma JNA, pod kestenovima koji uvek, osim u proleće, oronu i od isparenja ulice i od ravnodušnosti prolaznika, uz svoj

Reklo bi se da i danas senka te strave katkad promakne tu, ispred Stambolkapije, koje nema već više od stoleća; promakne tu gde je sada prostor pod travom i šibljem, ni park ni skver, i

Prolazili su, i kamile i kamilari, ispred Mehmedovog dućana, utabanim carigradskim drumom koji je vodio od tvrđave kroz Stambol-kapiju, i dalje (docnije, to će

Pomalo rasejan, Dobrača koji je u istoriji ostao zabeležen kao vojvoda u drugom srpskom ustanku, zastaje ispred samoposluge na uglu Vasine i svoje ulice, ali ne gleda u izlog.

Tada, na mah, prosvetle okna na zgradama punim teskobe a drveće ispred kuće sa brojem 30 izgleda mlado. Tu kuću, na samoj česmi, sazidao je Geca Kon, koji je, između dva svetska rata, bio

Odjednom, kao da je čuo kotrljanje šljunka. Okrenuo se. Ispred tog kućerka, te turske udžerice, gotovo njemu za leđima, stajao je Turčin. Već je bio star ali je još bio lep.

u to dostojanstveno lice na kojem su se već videle godine a još se nisu videle bore, u oči, neprozirne u spokojstvu. Ispred svoje nevelike vojske, taj je novi vojvoda izgledao kao nedostižni velmoža i stajao je, odeven svečano, prav.

U svojoj ulici, oslonjen o zid Šeih-Mustafinog turbeta, Višnjić razaznaje kako se tu, nešto niže, ispred Vukovog i Dositejevog muzeja, prostiru male tišine što uvek preostanu posle noći.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

I ovoga puta je nomofilaks rasporedio celu svoju povorku po pravilima simetrije. On koračaše sa svojom dugom palicom ispred sviju, za njim iđaše Hipokrates između oba senatora, za njima Antraks, vodeći svog magarca na ularu, levo i desno od

A iza njih gori vatra i crta na zidu ispred njih senke stvarnih predmeta koji se pokreću iza njihovih leđa, a oni vide samo te senke i senke sebe samih, i ništa

Njen patos, prekriven divnim mozaikom, imao je oblik pravougla čije su strane stajale u racionalnoj razmeri 2:3. Ispred stražnjeg njenog zida i ispred oba uzdužna zida stajale su po tri mermerne statue od kojih je svaka predstavljala po

Ispred stražnjeg njenog zida i ispred oba uzdužna zida stajale su po tri mermerne statue od kojih je svaka predstavljala po jednu muzu, tako da su njih svih

su po tri mermerne statue od kojih je svaka predstavljala po jednu muzu, tako da su njih svih devet ovde bile na okupu. Ispred sredine četvrtog, prednjeg, zida dvorane stajala je džinovska statua vladareva. Zenodotos gledaše oko sebe.

Više od stotinu takvih sedišta bilo je spremljeno za članove muzeja. Ispred tih sedišta, poređana u uzdužnom pravcu dvorane, bila su nameštena tri prestola: za kralja, kraljicu i kraljevu kćerku.

Neposredno ispred ta tri prestola stajala je na svom podnožju velika, umetnički izrađena armiralna sfera, kakva se onda upotrebljavala za

Pored nje, prislanjajući se uz nju pod pravim uglom, vidim i jezuitski samostan, a na trgu ispred nje, mnogo fratara toga reda.

„Čuješ li?“, reče gospođa Smit, „naša deca vraćaju se već iz crkve“. Ona otškrinu ulazna vrata. Kroz vrtić ispred kuće dolazila su njena deca iz prvog braka, jedna devojčica i jedan muškarčić, vođena od svog polubrata Isaka, a

Prvi naučnici koji su moju nauku prihvatili bili su fizičari i matematičari, a ispred svih njih veliki Laplas. No najznamenitiji hemičari, Pristli, Kevndiš, Šele, Kirvan, Make, Furkroa, Bertole, Giton de

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

posle izdatih naređenja, vojnici dobiše „voljno“ pa se razdragano klicajući razmileše po širokom, ograđenom, prostoru ispred kasarne i oko ograde načičkane svetom, gde nastade srdačan razgovor između braće koja su se upoznavala.

dežurni, sav uzrujan, dozva bataljonske i saopšti: da će komandant tačno u podne održati raport kod štaba puka, ispred ućumata.

Pa drema, klima glavom i mlatara nogama. A šegrti, ispred dućana, zadevaju ga: — Ej, Sekula, popiše ti bozu. — Sekula, daj dve čaše za marijaš.

Zar i posle svega toga, zbilja, možete misliti lepo o čoveku? Razmislite ponovo: majka i otac odstupaju s vojskom ispred neprijatelja kroz Arbaniju samo, kako su govorili, radi toga da sačuvaju život sina jedinca.

posmatraju krvavo meso ili se uz prve kafe ogovaraju pred kafanama, da se posle raziđu i produže to isto po ladovinama ispred dućana. Sve tamo ide polako, prosto svojim redom, ujednačeno i moji su nervi uvek mirni.

Kljusine su bile užasne nejednake crkotine sa rebrima koja sam na onom, ne baš malom, odstojanju ispred kafane lepo mogao izbrojiti, i toliko malaksale da o kakvom njihovom kasu ne bi ni pomena moglo biti na najvećoj

Skoro pola sata mi smo mileli kroz varoš i ceo je svet otvarao prozore ili izlazio ispred dućana da nas posmatra. Pešaci su nas uveliko pristizali i čak ostavljali za sobom.

nad nama, da ono nama stane nogama odozgo umesto mi njemu, kao što je prirodno i kao što je uvek bilo, zar begati ispred njega umesto ga prinuditi da na kolenima moli oproštaj svojih nerazumnih ispada i postupaka?

Najedanput, meni izgleda da neko govori. — Ko je to? — vičem odmah. U mraku tamo, ispred mene nešto pljašti. Uzima čovek na gotovs. Ja već držim revolver u ruci. Stanemo jedan prema drugome i pitamo se.

Topovi nisu mogli dejstvovati, jer se protivnik nije mogao da vidi. Međutim, puščana paljba bila je vrlo živa. Ispred nas treštale su puške, kao na manevru.

Nedić, kome se činilo, da puk potpukovnika Vasića sporo napreduje, naredi da jedna baterija otvori vatru s te čistine, ispred divizijskog štaba.

Srećko kako je ono zaista varancija i predstava, i da je sve ono i onako udesio Ilija Vasić, koga sklanjaju daleko ispred njega.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

da u određeni sat uzme određenu žlicu sirupa protiv kašlja ili određenu pilulu protiv lijenosti crijeva, ili da sačeka ispred crkve suprugu s večernje.

preko oka, jednostavno se igraju drvenim kuglama, kao što su to u nedjeljna popodneva činili i u svome selu na tratini ispred krčme. A i oni koji logom leže po sobama utihnuli su te manje smetaju i manje dozivaju poslugu nego u ostale dane.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Oh, što je Masno--o-o! — povika Mitko, lupajući nožem o panj. — Daj prečnjake ovamo! — viknu neko ispred kavane. — Molim, ja sam se pre abonovao — odgovori apotekar.

Ali ne mari: videću ga ma gde...« — Pomoz’ Bog, Stanka! — Viknu neko ispred vrljika, za koje se dotle beše zaklonio. Ona podiže glavu i oštro pogleda Sretena, koji joj beše pošao u susret, ali

Mehandžija se beše nešto veoma zamislio i oborio glavu, te se trže tek onda, kad vranac ustuknu ispred iznenadne pojave Đuričine. — Dole s konja!

Pa, ako što sumnjaš, zatvori vrata pa stani s one strane kuće na prozor, a ja ću ti ispred prozora kazati što imam — odgovori Đurica veoma blagim glasom.

ljut radi tako duga čekanja, Đurica dođe sa njim do urečena mesta (jednoga trnjaka ispod Dikića kuća), pa dade znak. Ispred kuće mu odgovoriše da je sve povoljno, i oni se obojica pažljivo provukoše kroz šibljak i kukuruz, te uđoše u kuću, gde

Konj odskoči u stranu i nestade ga ispred Nikolinih očiju, a on se oseti usamljen, u vlasti ovih strašnih zverova. — Pst, da nisi pisnuo !... Polazi napred!

Za trenut oka nestade ga... — Vujo! — začu se glas ispred kuće. Đurica poznade glas Vujove žene. — Zovi ga jače, ne čuje! — viknu on, pa okrete; naviše uz kosu.

Zatim javna pohvala u zvaničnim novinama... orden... klasa... »Onaj kačerski pući će od muke, što mu uzabrah krušku ispred nosa! ...

A spolja odjednom prestade vatra... Šta li će sad?... Đurica se izdiže polako na prste i pogleda na onaj prozor ispred kuće.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Sada ti se istom on kurisa u sarajima, pa naredi materi da nikoga ispred saraja ne propusti, nego ko je gladan — da ga nahrani, ko je žedan — da ga napoji, koje bos — da ga obuje, ko je go —

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet

Ali, čim se je hvatio, kad nestade konja, a ispred, cara proleti lisica i ode bestraga. Našao se car u čudu što to odjednom bi.

Sjutradan zavika telal da se udaje carska kći i da će svijet prolaziti ispred nje, pa na koga se ona nasmije, da će onoga uzeti.

Ali ko gođ hoće da prođe ispred nje kroz njezinu sobu, treba da plati svaki put na vratima deset ćesa. Kad to ču vezirović, ode odmah, plati deset ćesa

Kad to ču vezirović, ode odmah, plati deset ćesa i prođe ispred carske kćeri; li mu ona ni mukajet, a ne da bi mu se nasmijala.

Vezirović se opet prevari, te snimi gaće i njojzi dade; a ona, čim ih uze, zavika na nj, te on jedva uteče ispred sluga što bijahu potrčali da ga mlave.

Kad bude ispred svršetka leturđije, ona se iz crkve iskrade pa bježi kući, pa svukavši svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam

U crkvi joj se opet začudi sve još više nego prije, a carev sin očiju ne smetaše s nje; ali kad bude ispred svršetka leturđije, ona se između naroda nekako ukrade, te bježi kući, pak se brže-bolje svuče i haljine ostavi u

Kad bude ispred svršetka leturđije, te ona pođe da ide, a carev sin za njom ustopce, i tako ona između naroda provlačeći se i bježeći,

van, al̓ se zamalo opet ču velika lupa i ondrljevina, lajtovi se valjaju, kace lupaju, vrući i usijani lanci kroz sobu ispred njega prolijeću, vatra se kroz pod prosiplje, mačke mauču i dreče, psi viju, i cijeli grad škripi, — rekao bi sad će sve

Zet mu na to reče: — Ono su ljudi bogu po volji; svakoga rado dočekaju i ugoste, i siromaha ne teraju prazna ispred svojih kuća. Kazuj šta si još video. A šura mu dalje kaže: — Video sam na putu dve kučke gde se jednako kolju.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Možda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore. Oblici se sivi uplašeno nagli Ispred moga oka, i kao da mole Za pomoć, spasenje njima, kiši, magli, Od nečije ruke što ih tera dole. Naglo odoh k njima.

ta maglina sama Iz zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa zracima svojim — Padalo je ispred tvoga stasa, Ispred mene, pokrivalo dvoje, I širilo vidik našeg spasa, Da se dvoje tek u njemu spoje.

zanosa i u snima mojim, To obličje prostrano k'o tama, Kao jutro sa zracima svojim — Padalo je ispred tvoga stasa, Ispred mene, pokrivalo dvoje, I širilo vidik našeg spasa, Da se dvoje tek u njemu spoje.

Sve se to desilo brzo i u času. I dok vatra smrti ispred svakog zija Po meni se milje neobično rasu, Jer osetih da sam to ožaljen i ja.

Oni su ostali ispred Kumanova, Merdara, Prilepa i oko Bitolja, Kao mrtva straža pokolenja nova, K'o živi grobovi, kao zlatna slova, K'o

Oni su ostali ispred Elbasana, Na Lješu i Skadru, kraj Jadranskog mora, I njihove grudi sa sedamn'est rana, Pozivaju sebi decu novih

Oni su ostali i ispred forova, U ogromnom broju i sa mnogo jâda, Što ne trunu mirno kraj svojih borova, Već pod tuđim nebom i ispod korova

sumrak, u predgrađe groba, Gde ničeg nema, pa ni želja mojih, Bolova, snova; nit' tu vidim sebe; Pred tom zastirkom ispred dana svojih Osećam groblje i sećam se tebe.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Svaki put pre nego što zaspim slike ljudi i predmeta prolaze mi ispred očiju. Kada ih ugledam znam da ću uskoro utonuti u san.

Nijednu nisam uspeo da ulovim, i skoro sam se obeshrabrio, kada mi je sinula ideja da praznu udicu zanjišem ispred žabe koja je sedela na panju.

otputovao u inostranstvo iz Amerike - pet godina posle mog dolaska, uverio sam se da je Amerika više od sto godina ispred Evrope i do danas se ništa nije dogodilo, što bi izmenilo moje mišljenje.

Moj projekat je usporen zbog zakona prirode. Svet nije bio spreman za njega. Bio je isuviše ispred svoga vremena ali će na kraju ti isti zakoni preovladati i pretvoriti ga u trijumfalni uspeh. VI.

Slika moje majke je uvek bila glavna figura u povorci koja se polako kretala ispred mojih očiju i žarka želja da je ponovo vidim me je postepeno potpuno obuzela.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada sam mu rekao da nemam novaca kojim bi to platio, pozvao me je da pođem s njim i uskoro sam se našao ispred čoveka koji je no mojoj proceni bio vrlo visok činovnik.

da u meni izbledi slika na Džejn, a moja mašta krene prema onim mojim snovima koje sam prvi put usnio pod onim brestom ispred Nasao hola u Prinstonu. Tvornica u Kortland ulici bila je u neku ruku koledž a Džim njen katiheta.

godine čitave sate mirno i strpljivo, po najvećoj kiši, ispred zgrade ”Njujork Trifun” čekao izveštaje da li će sledeće četiri godine predsednik biti Hejs ili Tilden.

Bičer je bio kao sunce koje razgoni jutarnju maglu ispred očiju, maglu koja je meni, kao i u mnogim drugim strancima u Americi, onemogućavala da jasno vidim obrise američke

zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa velikim uživanjem jeo svoju veknu hleba ispod bresta. Pisac F.

Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kada nas je ugledala, brzo je prinela

zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa velikim uživanjem jeo svoju veknu hleba ispod bresta. Pisac F.

Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kada nas je ugledala, brzo je prinela

” Osećao sam slrminu uspona, ali nisam video zvezde ispred sebe. Rut je bio veliki majstor za rešavanje matematičkih problema, ali nije bio stvaralački genije; bio je virtuoz,

Po mom mišljenju jedina zvezda koju su studenti mogli videti ispred sebe, bilo je visoko mesto koje su zauzimali na rang listi ”trajpos” ispita, a ta me zvezda nije ni najmanje

Jednog dana išao sam prema Institutu. Ispred mene koračao je jedan visok nemački oficir koji je pušio dugu cigaru. Kada je došao do ulaza u Institut, oficir je

Nemački seljaci bili su daleko ispred Rumuna i Srba. Majka mi je skrenula pažnju na to, ali nije ništa komentarisala. U to smo prošli seosku katoličku crkvu

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

U varoši se odelšpe. Neki odoše ravno u svojih gospodara prošlih godina, a ostali isporediše se na trgu ispred crkve, očekujući da ih ko unajmi za češanje i kupljenje maslina, radi čega su i došli.

Topli plamen, pun blage vlage, ražgan, kao da su već osetili; gledaju ga kako stvar liže, dok mu iskrice veselo vrcaju ispred njih. Željni tihe vatre i slatkoga sna, instinktivno uputiše se prema svetlosti.

Ali uzalud: vreme se pogoršalo. Trkimice, prokisli, izmakoše ispred većeg pljuska do u kućicu, da se pri vatri ogreju i osuše. Osle kišilo je danju i noću, kao da se nebo progalilo.

Zatim pokaza Cveti put izvan varoši i kaza oštro: — Odmah da mi se makneš ispred očiju!...Inače ćeš u zatvor! Njih dvoje požuriše, i čisto im beše lakše kad su izišli iz varoši.

Lice prosinje, kupa se u njegovoj svjetlosti, osjeti toplotu i ispred zasjenutih očiju, kroz zatresene trepavice, bljesnu joj sijaset šarenih boja.

joj se da je ovo danas sitno i smiješno, čisto odvratno prama čistoći osjećaja koji joj toliko puta izbiše u samoći, ispred prostrane pučine po kojoj lagano plovi barka i nosi u nepoznati kraj onoga mornara što ga je ona juče, žedna, do sita

Kad prispješe na mjesto, Marko uniđe u kuću, a ona zastade i sjede na suvi trupić ispred vrata. Marko u kući postavi na sto jelo i vino što bješe dohranio za večeru; postavi uredno jastuke, i, pogledavši još

veličine, jedan do drugoga, sa uokolo sijaset škrapa, — suri, goli, na udarcu vjetra, čije goleti za oluje topi more. Ispred njih, kao ispred morske strahotinje, ustavi se lađa; čeljad se do tri puta prekrsti, i stari ribar podiže s glave svoju

Ispred njih, kao ispred morske strahotinje, ustavi se lađa; čeljad se do tri puta prekrsti, i stari ribar podiže s glave svoju kapu.

— Sjedite, nemojte radi mene... — i prekidoh, stideći se što se starica ispred mene ispravila. — Ne mari, vi ste ovo prvi put došli na školj, a ko dođe, valja da se najprvo sa mnom porazgovori!

Dok su ribari posvršavali posao, ja sam se zaklonio u hlad i podao se nebrizi. U odmacima, piljeći ispred sebe u svježu pučinu, dopiraše do mene njihov razgovor.

razvalinama, čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise dugi, žuti cvjetovi; dok uđoh, nesta mi ispred očiju one pune, danje svjetlosti, a u sebi osjećam nešto starinskoga, praznog.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Po zaslugama za razvoj srpske poezije u ovoj oblasti, Matić je ispred svih drugih naših savremenih pesnika. Kako sve to tumačiti?

Sve to nalazimo kao završenu, celovito složenu sliku u pesmi koja se o uskršnjem prazniku pevala u kolu na saborima ispred kosovskih manastira, pa i ispred same Gračanice: Oj goro, goro zelena!

celovito složenu sliku u pesmi koja se o uskršnjem prazniku pevala u kolu na saborima ispred kosovskih manastira, pa i ispred same Gračanice: Oj goro, goro zelena!

drugi, o čemu nam govore i dve tačke kao interpunkcijski znak: da je ono što posle njih dolazi sadržano u onome što se ispred njih nalazi. A imaju podjednako tri stiha i tri motiva ili slike.

A gde je ponavljanje bilo učestalije, ispred ove je jedinice govorni niz obavezno razlomljen na stih. Međutim, ovako nastala pesma ima bar jedan značajan

Poslovica je književni tekst. Ispred nje ide prebacivač „štonoriječ“. On služi da nam signalizuje, da nas praktično prebaci iz običnoga govora (teksta) u

je dobar kad nam daje sve potrebne podatke, sam je nevidljiv, a nas ostavlja da pratimo rad piščev kao da neko stavlja ispred nas jedan za drugim njegov rukopis ili jedno za drugim izdanje istoga teksta koji je menjan.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RAKA: Nije, nego ću valjda na tebe da gledam. ŽIVKA: O, gospode bože, i kad ga rodih takog nesrećnika! Vuci mi se ispred očiju! RAKA (izlazi na vrata, na koja nailaze Čeda i Dara). VII ŽIVKA, ČEDA, DARA ČEDA (ulazi sa ženom.

ČEDA: Nisam je videla otkako se udala, a ovamo zatvara nam vrata ispred nosa. Pa onda... ona... juče... je l' i ona nije videla gospa-Živkinu ćerku otkako se udala? DARA: E, nemoj tako.

Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!... RAKA (izlazeći): Zar sam ja lud da krham vilice sa tim tvojim engleskim jezikom!? (Ode.

ŽIVKA (pošto ispije vodu): Da doživim da mi policija dovodi razbojnika u kuću. Ju, ju, ju, ju... Anka, skloni mi ga ispred očiju. ANKA (priđe i uzme ga od žandarma). ŽANDARM: Ja mogu ići?

Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodi mi ga, Anka, ispred očiju, jer ću ga raščupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju! ANKA (odvodi Raku).

Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodi mi ga, Anka, ispred očiju, jer ću ga raščupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju! ANKA (odvodi Raku). VIII ŽIVKA (sama) ŽIVKA (na telefonu): Alo... centrala?

ANKA: Da, gospodin zet. On čeka u predsoblju. ŽIVKA: Recite gospodinu zetu: neka mi se vuče ispred očiju, neću da ga primim. ANKA: Ali gospodin kaže da ima zvaničan razgovor.

(Pritrče i ostali muški pa ih razvađaju.) DACA: Pa dabome, kad čovek ima u familiji i takve! SOJA: Briši najpre ispred svoje kuće, pa onda laj za drugog. VASA: Ama, mir, kad vam kažem!

Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju. ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka. Ceo se Beograd trese od smeja. DARA: Strašno!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

prostor, s druge kao igra tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva „ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana i

signal nađemo - a obično ga tu i nalazimo - na prednjem i/ili zadnjem delu okvira, odnosno posle uvodnoga (prološkog) i ispred izvodnoga (epiloškog) opisa u romanu.

uvodnog opisa Sofkine kuće, a kada je u poslednjoj verziji taj opis prebačen nazad kao izvodni (epiloški), takođe je ispred njega metnuta zvezdica35. Pri tome oba opisa, naravno, počinju istom rečenicom: „Tek što je ponoć prevalila.

se izbegla, pojavljuje se potreba za realizovanjem potencijalnih eksplikatora koji se nalaze, kao što je pokazano, tačno ispred glagolskog oblika smela.

Tipičan Stankovićev obrt može se realizovati tačno na onome mestu, ispred glagolskog oblika smela, gde je u analizi rekonstruisan kao potencijalna jedinica: „Treba onda još on, njen otac,

] čim ovoga pozna da je Arnautin, čovek iz Turske, dakle sigurno njegov glasnik, mada mu se, kao uvek ispred ovakvih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji jednako

njegov glasnik, mada mu se, kao uvek ispred ovakvih praznika, nadala, ipak, kad spazi da je zaista on to, poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji jednako okrećući se oko sebe i nanovo gledajući da li je sve počišćeno i raspremljeno kako

- a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi uza samu dvorišnu kapiju, a Todora „poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji”.

Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u

Tada opet iskrsava vizuelna inkarnacija sopstvene smrti: „Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i treštala kao neka dva crvena strašna oka, a između njih se lelujao venac od

Ali i od toga se ona brzo otrese, jer vide kako je ispred nje ulicom, pa čak tamo do crkve, sa obe strane bilo puno sveta“.

tuđe reči „efendi-Mitina kuća” (kao: drugi govore, sav svet govori o ovoj mojoj kući, toliko je čuvena); drugo, ispred tih reči metnut je zarez da bi se označila jaka sintaksička pauza (pauza isticanja), što Stanković i u drugim

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Saborovanje već uzelo veliki zamah. Ispred konaka zavitlalo se ogromno kolo, žene počele da snuju po svetini, a ljudi još jače da piju i galame.

Grijeh na nas i našu đecu, Ivo brate i sine!.. Celom snagom svojom prućio se ispred oltara Ivan Vojinović, poklonio se svecima, uzeo pričešće i pristao na najstrašniju žrtvu.

S leve opet agina zvanica i prijatelj, čuvena zlica Selman Čibuković, ded kojega je prebegao ispred Karađorđa takođe iz negdašnjega Karanovca.

Neće se glasnuti ispred kuće, neće s Praga naturiti božju pomoć, no kad bude ušao unutra, kad ga Spaze, jedro će izgovoriti: „Selam aleć

preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u... Ona ga ogrli obema rukama, kleče ispred njega n zasu Suzama, vrelim i jakim kao bujice.

Obazrevši se s praga da li je sve u selu pospalo i mirno, ona ih brižljivo spusti ispred vrata, pa ova oprezno pritvori, nabaci veliku gvozdenu rezu na dovratnik a preko ove duboko uglavi klin.

Iz mlina, ispod sela, bejahu izneli te noći mučki ubijenoga Jablana Kasala. Opružili ga na ledini ispred opaspaljene vodenice kako mu vera propisuje, pokrili mu lice šarenim rupcem, koji beše neko odvio sa svoga ćulava.

Neće baciti puške. On ima u nedrima sakriven ćulav. Metnuće ga na glavu, pa ispred pobratima, kao da ga na veru vodi, sve kroz arnautska sela. Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata.

Kad druge večeri po svadbi zateko naš Banjskalija svoju ženu ispred kuće sa srpom na ramenu a nameštenu kao o Bajramu. Šta ćeš to, hanuma?“ — „Idem u to i to selo na žetvu, na mobu.

— Ali, Novice, valjda stotinu Anadolaca stojaše ispred opštine i kao mahniti zaurlaše: „Ua, Arnaud, Arnaud-budala!.. Em kopuk, em dve žene hoće!..

Odatle veoma blago pobrđe neosetno prelazi u ravnicu, u poznato Ravno Kosovo, koje se ispred oka, kad ga duže gledaš, stane od te ravnosti tajanstveno okretati kao da je tepsija a ne polje.

Do velikoratne najezde bio je vitez prema susedima: ni jednoga inoverca nije ni mrko pogledao. A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na njegovu je kuću prvi nasrnuo čuveni Met Firaja.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Idi kući, korito je babi došlo već.“ Vratio se deda kući, i gle, Boga mi, Ispred kuće, krovinjare, novo korito. A babuška, raduje l’ se?

»Starmali« 1885. DRUKČE SE DOLAZI DO ČISTOTE Poslovica ova Svima je poznata: „Neka svako đubre čisti Ispred svojih vrata.“ U jednome selu, Rec’mo Buđanovu, Poslušali ljudi Poslovicu ovu.

“ U jednome selu, Rec’mo Buđanovu, Poslušali ljudi Poslovicu ovu. Svako poče mèsti Ispred svoga praga, I u to se mnoga Utrošila snaga.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispred očiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim aljinama. VASILIJE: Slatka majstorice...

ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju! ANČA: A šta ćemo za ručak? FEMA: Kuvaj makar kremenja, kad si takva drolja!

Tko si ti? — Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? — Nisam. Marš ispred moji očiju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja. SARA: Vidite vospitanije?

FEMA (skoči): To je bezobrazluk! Taki mi se vuci ispred očiju, jer ću ti svu kosu počupati, nitkov jedan, tko te pita za to?

Miljković, Branko - PESME

jedna topla obala breg zelenila i jedna beatriča ali su tri čeljusti tri makaze tri noža da voleo bih povratak išao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju videh grešnike kako ih

O, u slepoočnice se svoje nastaniti. Evo me bez odbrane ispred strašne samoće. Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće. Lice bez očiju na pustome zidu biti.

Tebe tri sveta vole tri te vatre prže. A mi idemo ispred nade koju lutajuće pustinje proganjaju. Oni smo što su sve izmislili i ostali sami, ženo od svetog mermera bela uteho

ljubimo budućnost Sve izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg

Krakov, Stanislav - KRILA

Kao žuta brdašca gomile praznih topovskih čaura ležale su kraj njih. Artiljerci su sedeli kraj lafeta i večerali. Ispred topova je bilo pobijeno oguljeno kolje, i ono se belelo u mraku. Gore iznad šume izgrevao je mesec.

sa čupavom bradom, ispravljen i gord u rovu, u sumanutoj vatri, pućka lulu koja kao prkos svetluca u tami. Ispred već iskidanih žica oseća se topao dah gomila koje navaljuju, i bije smrad alkohola.

Ona nije bila umorna i njene su grudi veselo drhtale. Puštala ga je da ide ispred nje da bi ga celoga gledala. Ulicama su cikala veselo golišava deca, i lupale drvene nanule.

Petrović, Rastko - AFRIKA

“ Pojavljuje se ispred nas, pre ulaska u pristanište, divan greben: pust, nepristupačan, obrastao retkim biljem. Vuije da su na njemu nađene

Pokatkad je to kao crno anđeosko krilo koje pređe ispred obala. Jedan brod nas skoro dodiruje. Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski.

Sve je u belim isparenjima. Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda. Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno

se pojavljuju na horizontu i kojima se približujemo, obale su engleske kolonije Sijera Leone, Lavlje planine, i ostrva ispred nje. Izdaleka ovi kupasti vrhovi uvijeni u meka isparenja, kao u oblake, izgledaju kao vulkani.

Crnac koji vesla treperi ispred nas, čas naduvavan, čas splašnjavan, usred ove gasne lupe. Osećam zadovoljstvo i nesvesno što mi je pola grama kinina u

Sedeći po ivici, sasvim na rubu stabla, mladići zaveslaše. Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla.

Uistinu, i pored te smelosti, ja ipak nesvesno gledam da derani koji love budu stalno na nekoliko koračaji ispred mene. Ne što bih ih ja poslao u smrt da bih sebe zaštitio, već pošto se i inače sami izlažu. Boj čeka sa večerom.

Odlazim u zaselak i, onako u mraku, pronalazim odakle dolaze zvuci tam–tama. Nekoliko odraslih derana sede ispred kolibe na asurama i udaraju u bubanj i u kalbase pokrivene mrežom po kojoj su nanizali perle. Sedam kraj njih.

Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje. Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku.

Svuda oko kuće, pokrivene ogromnim slamnim krovom, verande ispred prostorija ograđenih asurama. Domaćin, polurasplakan od radosti što u ovoj pustinji posle ko zna koliko vremena dobija

kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše nekoliko desetina crnih mališana koji su od tog trenutka svuda oko, i ispred, i iza nas, a naročito između nogu i po nogama. To nas više umara no visoka trava savane.

Njihova tamna tela u žutoj visokoj travi, ispred dalekog plavog neba, čudno izgledaju. Slikamo se sa njinim drvenim bubnjima, dobošima od kalbasa, zvoncima.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

su preduzeti u celji da zabave srpsku aleksinačku vojsku, dok Ejub dovrši svoj marš i pribere se na našoj granici ispred Aleksinca, na desnoj obali Morave, odakle bi prebacio mostove preko Morave, stupio ca Sajibom u svezu, pa onda

i popaljenih sela preko naše granice zbegao u Aleksinac sa ono malo prtljaga, što je ko mogao u brzini poneti, izmičući ispred Čerkeza.

Komarov naredi da vojnici seku kukuruzovinu, da je vezuju u snopove, bacaju u rovove ispred šanca, i kad ih tako ispune, onda da skaču preko toga u sam šanac.

prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti ispred zamućenoga pogleda i ti zaista čuješ klepet njinih suvih kostiju A kad se setiš Srba, svoje braće, koji su često tako

Mi smo došli na ivicu šume, pred nama iskrčena čistina kojy na 200 koraka ispred nas preseca gusto posednut turski streljački rov, a na 100 koraka iza rova grmi turska baterija.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on. — A, dabome — upade kapetan Radojčić. — Ispred vertikalne prečage kajmakčalanskog masiva nalaze se Čeganjske planine. Sad ćeš da vidiš — obrati se poručniku Mišiću.

Skinuo sam šlem sa glave i držim ga ispred lica, i svakog časa očekujem kad ću čuti: dan!... Ali paljba se prenosi, čas levo, onda desno.

Zi-u! Zi-u! — zvižde kuršumi. To se još i moglo podneti. Ali jedna naša baterija ispred koje smo stajali, iskida nam nerve. Trupkamo u mestu. Nestrpljivi smo.

I zato, da bi se zaštitili, oni su grešnici slagali pločasto kamenje ispred sebe, da bi povisili zaklon. Ne potraja dugo, a kroz rov se dovuče do mene moj vodni oficir.

Zaista nisu bili dalje od pedeset, šezdeset metara. Ukopali su se na isti način kao i mi. Ispred rovova naslagali su kamenje i mestimično ostavili puškarnice. Drugojače nije moglo da bude.

Rovovi potpuno otvoreni, a ispred rovova kamenje. Ne može se maći ni levo ni desno. Imao sam osećanje kao onaj koga su vezali za kolac i sad čeka plotun...

Vezu smo pogubili. Neki težak zadah ispunio maglu, pa jedva dišemo. Sigurno od leševa, što leže već toliko dana. Ispred nas naslagano je pločasto kamenje. Možda su ovde bili zakloni prilikom borbi poslednjih dana. Okolo nas kao da vri.

Išao sam sa naporom, kao da mi je neki teret obešen o levu stranu tela. — Evo nas, druže, u zemlji Srbiji! — stade ispred mene kapetan Živojin, komandir jedne čete našega puka. Onako razdragan lupi me šakom po levom ramenu.

Od bolova i naprezanja počeo sam gubiti svest, te me položiše na zemlju. Čujem nečije radosne povike. Otvorih oči. Ispred vojnika bio je pukovnik Jovan. Govorio je: — Čestitam, vojnici. Sada se nalazimo u našoj slobodnoj zemlji.

— On je mislio na kamenje koje su vojnici slagali ispred sebe. Ali drugojačije nije moglo da bude. Naredio sam odmah da se izvidi koliki su gubici u mojoj četi...

U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi. Ali na najmanji šušanj trzao sam se. Ispred nas nema naših vojnika. Mi smo prvi na koje oni treba da nalete.

A mi dublje ne možemo da se sakrijemo. Vojnici često ispuze iz rova i, pipajući rukama, traže kamenje i slažu ga ispred sebe. Krajnje je vreme da nastupi zora. Ali je još uvek mračno.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Junak ne trpi podlu ljagu. Odlazi. Ždral nam ga verni čeka. Noć ispred njega beži, a zorica Pred njega speši, — put mu osvetljuje. Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom.

Sjutradan ispred podne ja iziđem pred manastir i ondje stanem s njekim, u tome on otvorivši prozor promoli glavu iz sobe i smiješeći se

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

zabasali smo! Pomete nas mećava... Ispred Nakomičića kuća, čije je od vajkada bilo da slasavaju zalutale putnike i namjernike što u zimu prelaze preko Zmijanja,

i umorio od pričanja, pa tromo stupa preda mnom uskim, utabanim putićem, koji se kao isprebijana zmijurina vijuga ispred nas kroz zasijane njive. Teško, gusto, ovlaženo žito mračasto se prelijeva i povija.

Vjenčasja rab božji Džibukarda, raba božja Đurđija!“ — smijem se ja i razdragan odam ispred sobe. I danas mi se čini da mi je to bio najzadovoljniji čas u životu!

Ta silesija prođe ispred nas, dok bi čojek udario dlan o dlan. Golo, jadno, čemerno, bježi, ne osvrće se... Jedan, siroma, ižednio, lijepo mu

Jesi li sad zadovoljan, Davide? David: 'Vala slavnom sudu! Ja sam zadovoljan osudom. Samo još ovo, 'nako ispred mene, dodaj: David Štrbac iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružlja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne lumere četrdeset

To ti dodaj, 'nako ispred mene, a u ime moje... A sad vas pitam po redu i zakonu, ko će meni štetu platiti što je ovaj lopov počinio?

već sam ja vami zato čudnovat što u meni ima miliіun srca i milijun jezika, jer sam danas pred ovim sudom plakô ispred milijuna duša koje su se od silnog dobra i miline umrtvile, pa jedva dišu! (Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo!

Bojić, Milutin - PESME

Sada! Plač ne trpim: plač se grozno sveti. (1910) VJERUJU Verujem sebi u dan iskušenja, Kad reč se tuđa ispred mene stavi; Verujem sebi u dan razorenja, Pobednom pesmom smrt kad demon slavi; Verujem sebi u dane prezrenja,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

opštine, pa se vratimo i pošaljemo depešu u Beograd: „Energičnom poterom ovosreske vlasti, hajduk taj i taj izmakao ispred potere u drugi srez!” Al' ovo je druga stvar, ovo je sumnjivo lice! A šta je to sumnjivo lice?

Dužinom levog zida rafovi i u njima fascikule. Na svakoj veliko slovo „F” i razni brojevi. Ispred tih rafova sto i na njemu grdna knjižurina (registar) i delovodni protokol.

Sve si mi ti ovo onako apotekarski zamesio i posolio! ĐOKA: Hteo sam samo... KAPETAN: Ćut'! (Anđi). Skloni mi ispred očiju i jedno i drugo, skloni mi ih, molim te, jer mi se smrklo. ANĐA (uhvati Đoku i Maricu i odvede ih u svoju sobu).

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Deset spisa za dvadeset godina. Izbeglice s balkanskih prostora ispred turske najezde donose u Srbiju i drugačije literarne tokove.

o njemu ili o svetom Savi i Svetom Simeonu, koji se poput antičkih bogova, ili hrišćanskih anđela, pojavljuju u bitkama ispred pukova, štite ratnike svog naroda i omogućuju im pobedu. S druge strane, takva su i predanja o negativnim junacima.

Najbliži izvornoj simbolističkoj poeziji ipak je Borislav Radović (1935). On je kao tanani umetnik ispred ostalih današnjih pesnika.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I s bratom na rukama, bilo tamo kod matere u kujni, bilo ispred kuće, i zabavljajući ga, tako čeka oca da iz čaršije dođe na ručak. I posle bi i otac dolazio.

I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir. U kome svi oni: i Mladen ispred kuće s knjigom ili tablicom, i baba u bašti, i mati mu unutra opkoljena belinom rublja, odudarajući od tamnog crvenila po

Licem kuće, celom njenom širinom, ispred nje, protezala se bašta i gubila naniže. Suprotni, komšijski zid nije se video od silnog drveća koje je bilo veliko,

Suprotni, komšijski zid nije se video od silnog drveća koje je bilo veliko, staro, razgranato. A odmah ispred same kuće, gde je bio trem, ploče, česma, šimširi, bile su loze čardaklije koje su, penjući se do gornjeg sprata,

Sa kapije se upadalo i išlo kaldrmisanom putanjom. Ispred kuće bio visok »ćutuk« i česma sa koje je voda tekla i sveže padala i natapala baštu.

Iznosi one grede, poluge gvožđa i sve što stoji ispred dućana, oko ulaza. Mladen, pomažući sluzi, gleda kako on sve ređa: svaku stvar na njeno isto mesto namešta, veša, dok

Mladen bi video kako bi se tada svi iz okolnih dućana, očevi drugovi, prijatelji, odmah dizali, izlazili ispred dućana i nemo se klanjali, pozdravljali ih kao da su time hteli i oni da se pridruže ali ne mogu, pa zato po njima, babi,

Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u

sluga izneo mangal, da raspali u njemu ćumura, i po tezgama poređao zembile, vreće, i drugo, Mladen ostaje stojeći ispred dućana.

I Mladen, znajući da je on u redu, i ispravan, kao što treba, stojeći ispred dućana, sigurno, slobodno, svakoga dočekuje i prima mu boga. — Dobro jutro, Mladene!

počinje otuda iz dna čaršije, iz donjeg Vranja, i sa vinograda oko Asanbaira, čisto prodirući kroz redove topola što su ispred varoši, da dolazi i briše čaršijom svež, hladan vetar.

A za sve to vreme ispred dućana, na tezgi, sedi stari č̓a Mihailo, drugar oca mu, koji nikako da se odvikne od njihova dućana i tezge, na kojoj

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(ŽSS, 326); ponekad se u njega zabada g. trn pred samo spuštanje u raku (SEZ, 13, 1909, 447). Dovoljno je da se ispred vampira stavi ili makar da mu se samo pokaže g. trn, pa će biti onesposobljen ili oteran. G.

S druge strane, opet u okolini Niša, priča se kako je kupina zadržala devojku koja je bežala ispred nekog momka, i tako je devojka postala njegovom žrtvom (Sofrić, 1. s.

O. ne daje čelama da pobegnu, i zato ga, u Nevesinju (Hercegovina), rado sade ispred košnica (GZM, 1. s.). O. se upotrebljuje i u ljubavnim divinacijama i vradžbinama.

od buvača (ib., 183). Na dan 1. maja ode svaki momak u šumu, nađe hrastić ili t., okiti je pantljikama i usadi ispred kuće devojke koju voli (ZNŽOJS, 19, 171). T. u narodnoj medicini ima sasvim malu primenu.

Moć vezivanja ima i (brezova) metilja. Otuda običaj, koji ni u Beogradu nije nepoznat, da se ispred praga, kada svatovi ulaze u kuću, meće metla: ona će zadržati zle duše, ako pokušaju da u svadbenoj povorci uđu u kuću.

maja, ili o Trojici, ili uoči Ivanjdana ili koga drugoga dana, nosi se u litiji po selu ili se postavlja ispred kuće u znak simpatije prema ženi ili celoj zadruzi (Petar Bulat, Pogled u ѕlovenѕku botanіčku mіtologіju, Zagreb,

i GEM, 42, 429). U Boru, na Uskrs ujutru, Vlasi se pričešćuju drenom i koprivom stojeći ispred praga na busenu i okrenuti prema suncu (GEM, 38, 1975, 185).

V. dole ѕ. v. kostolom. Vile, »u noćima kada biljke imaju naročitu magičnu moć, preduhitre smrtne žene i tako reći ispred nosa im poberu mitsku biljku vratolom« (SKG, 60, 1940, 5). Georgina (dahlіa varіabіlіѕ).

prvog dolaska u rod posle udaje: na primer, u Vranjskom Pomoravlju prosioci meću svoje pogače jednu preko druge ispred svekra, a on svoju povrh njih (za uspeh i plodnost), u četvrtak pred svadbu pogačom se pozivaju svatovi, u subotu se

(da imaju poroda), a na te grančice nabodu se još i jabuke i kravajčići, pa se tako nakićen stavlja sutradan na trpezu ispred kuma i staroga svata, te ga oni izlome nad glavama mladenaca, i tada se devojke grabe oko grančica i jabuka, jer

Ćipiko, Ivo - Pauci

Mogao bi se naći svakoga dana: već davno, po opažanju komšinica, Božica je zatrudnjela. Stiže do kolibe, uze ključ ispred stijene, gdje ga bješe ostavio, i uniđe u kuću. Razgleda se po njoj . .

Pokošena je, a nada se obilatoj otavi i, čini mu se da čuje ciku kosa i gleda mjesečinom obasjane svoje kosače, kako ispred njih cvijetni otkos pada. A on ih vinom poji da požure...

Na sam Badnji dan ujutro zarza Ilijin konj ispred kućnih vrata. Rade iziđe i, dok zapazi svoga dorata, neosamarena, gola, koji po drugi put zarza kad ugleda Radu,

Rade iziđe i, dok zapazi svoga dorata, neosamarena, gola, koji po drugi put zarza kad ugleda Radu, zamagli mu se ispred očiju i čisto toga časa krv mu navrije u glavu i, predosjećajući nesreću, zatvori za sobom vrata da konja makne s

inat ljetnoj tišini, a zamoreni seljaci, neki s omotanim peškirom oko glave, odjeveni ljeti kao i zimi u sukno, izmiču se ispred bijesnih konja ustranu i, u znak pozdrava, kape se dohvataju. Čude se kud će ova sila fratara, jedan bješnji od drugoga.

sluzi zazor što bedevija k crkvi prva stiže, te odnese barjak, pa, kad stigoše, veli fratrima: — Što je pustiste ispred sebe? Svugdje je muško štimanije!...

Sunce naginje ka zapadu i planini, uzmiče u dolima, dragama i ispod greda, ispred modričastih sjena koje neosjetljivo dižu se sve više i više.

Primiriše njenu kosu, kao šumu gustu, i posmatra joj lice što se ispred njegova pogleda postupce žari, a oči bježe ustranu.

Svaka dva koraka zastajkuje, a ustavi se ispred prostranog traga mjesečeve svjetlosti što je ušla kroz prozor i pružila se po podu.

I on, što bi u planini nasrnuo na vuka golim rukama, osjeti se ovoga časa ispred dućanskih momaka bijedan, poništen, a za čitavu glavu nathvatio ih je svojim životom!

Dvoje djece ispred bake mirno jedu krumpijer. Rade pogladi starijega po glavi, a mlađega stavi preda se da se ogrije. A svaki put kad

Potajni slatki bol javljaše se u svakome životnom veselju, nu neizvjesna neodređena slutnja, kao bljesak, nalijetaše mu ispred očiju. Ona bijaše kao vjesnica, kao neka kopča između fizičkoga i duševnoga života.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pored Lauša i Janje, koji su stajali nagi ispred vatre, obredu su prisustvovali još i Jevđenije, Dadara, Pipac, Bogdan i Kirča, obučeni u duge crvene plašteve koji su

Meropsi su izbegli ispred poplave, oterali im svu stoku i naselili se, dok se voda ne povuče, na padinama Vresnice. Sukobio sam se sa igumanom.

Na suprotnom, južnom bedemu, koji je i najniži a i sa ravnicom pokrivenom sitnim čečarjem, ispred, rasporedio je svega desetak ljudi, bez ikakvih naprava.

Videli smo ga kako skuplja njihove ranjenike po kamenjaru ispred Kule, i kako im vida rane koje smo im mi zadali svojim oružijem braneći nejač vratimljsku. Tamo je on bio.

nam ta rupčaga u steni uopšte nije potrebna, da umesto nje možemo napraviti prostu krovinjaru na četiri soje, kad se ispred mene tako zacepljeno isprečila Matijina graditeljska strast i Dorotejevo prećutno pristajanje.

Najpre sam pomislio da će Dorotej svoje strašilo postaviti ispred ulaza našega doma ne bi li isprepadao ili barem obeshrabrio saboriške akrepe, ali on na moje uporno zapitkivanje

Ništa od toga. Čim su ugledali žir, prasići i nazimad su protrčali ispred vepra i krmača, stvorila se zbrka i na rupu je naišla sitnina umesto teških velikih svinja.

Svejedno, čak i tih nekoliko prasadi oneraspoložilo je Dimitrija. Kad sam doneo prvo prase i bacio ga ispred kuće onako krvavo, sa probodenim trbuhom, Dimitrije se blago osmehnuo i progutao pljuvačku.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Nebo mu nije rose dalo, Ni životvorni sunce zrak, Lisje mu svelo, stablo palo, I pokrio ga smrti mrak. I ja ga gledah ispred sebe, I prokleh gorki život svoj, Jer ja se tada setih tebe, Uveli, bledi cvete moj.

Tama je vladala jošte A mesec sipaše svetlost sa čela božanski bledog; I Titan, dohvativ mesec, kô nagradu ga baci Ispred guslara sedog. 1892.

vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem mlada Ostaviti polja svoja, Da trkamo ispred grada Stigneš li me? Biću tvoja.

I on vide, kako lete Konj i pana ispred njega, I oganj ga uze svega, Jer ih spazi blizu mete. Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu nije

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Iz tog zida strče, u razmacima, visoke kule, a ispred njega se prostire širok i dubok rov. To je Stari Vavilon! Herodot priča da je kroz taj zid vodilo sto bakarnih kapija,

Vavilonski astronomi pratili su to kretanje Sunca vrlo pažljivo, pa su one zvezdane skupove, ispred kojih se ono prošeta na svome godišnjem putovanju, grupisali u dvanaest jata, koja su dobila ova imena: Ovan, Bik,

Svanuo je dan, i mi se približismo ostrvu Farosu koje se kao prirodna brana pružilo ispred aleksandriskog pristaništa.

Pred njom stoji veliki mramorni žrtvenik, a ispred ovoga urezan je u kamenom patosu veliki krug sa dvanaest znakova zodijaka.

svoje prezime, doselio se u Dalj u poslednjem deceniju sedamnaestoga veka, izbegavši sa mnogim svojim sunarodnicima ispred turskog besa, a trgujući konjima i stokom, kako to bar svedoče njegovi žigovi za stoku koji su se, još dugo posle njega,

Tiho se opet zamislio i podupro obema rukama svoju otežalu glavu. „Kaži mi,“ govori on kao ispred sebe, „trenutak svog rođenja, pa ću ti reći kada će ti kucnuti tvoj poslednji čas.“ Svi upreše svoje oči u Tiha.

Tu je pratio i prolaz Merkura ispred Sunca, i uvideo da su takvi prolazi Merkura i Venere najbolje sretstvo za merenje otstojanja Zemlje od Sunca.

Pri tome morate imati još naročitu sreću da Vam koji nestašni oblačić ne pojede ispred nosa celu pojavu, zbog koje ste putovali na drugi kraj sveta.

Pođimo, dakle, na taj put! Preletimo prvo celo istorijsko doba, novi vek, srednji i stari, sve do ispred prvih misirskih dinastija.

Stanković, Borisav - TAŠANA

što ne treba, a ovamo kod mene kad dođete, ništa ne znate, ništa ne vidite, nego se samo grčite, sklanjate, gledate da ispred mene što pre pobegnete. I onda ja sve moram da znam, da bih za sve ja bila kriva.

Ni u njihne hadžijske stolove nije hteo da ih pusti, da odstoje službu. Naredio klisaru da ga svi ispred crkve čekaju. Jer kazao: »Ko hoće žive ljude da zakopava taj ni u crkvu ne sme da stupi.

STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede. TAŠANA (vraća Stanu stajući ispred nje): Čekaj i vidi da li sam kao što treba zakopčana. STANA (pregledajući je): Jesi, jesi. (Odlazi.

DECA Nano, nano, dade nam baka cveće. TAŠANA (grli decu): O, o, gle moji domaćini već mi došli! (kleči ispred njih doterujući im odela): Pa, gde ste mi bili? Kod babe? Kako ona?

(Pokazuje na hadžiRistu, Mirona i ostale): Pa sada sve u ruku! HADžI RISTA (preduhitri decu; klekne ispred njih i ljubi ih on u ruku): A ne vi mene, u ruku, već ja vas, jer ste sada stariji od mene. Vi ste mi ovde domaćini.

Ulazi Stana sa manjom sofrom, tanjirićima, bokalom vina i čašom. STANA (noseći ispred sebe sofru, tobož sebi samoj): I baš ne može da se živi od ovog hadži-Riste.

STANA (stavlja sofru ispred Tašane i Mirona): Nisam od njega mogla, snaške. Znaš ga kakav je, bojim se doći će i kod nas u kujnu, i tamo sve

I ovde, ispred tvoje kuće, skriven u kakav kut, cele noći gledao kroz prozore, da kroz njih, kad promineš, na zavesama bar tvoju senku

jedino prijateljstvo, jer ja od ljudi nikada ne smem da očekujem ljubav, prijateljstvo, zato što moram da sam uvek ispred njih, iznad njih, da bih izazivao samo poštovanje. TAŠANA Bože, dedo!

I to ne zato što te lično mrze, što si ih ti prevario, nego što su se oni varali u tebi i puštali te da si ispred njih; da ih ti zasenjuješ, zbog tebe nisu mogli oni da se vide, nisu štrčali, nisu bili napred.

SAROŠ (rešeno, spremajući se): To! Evo... Sada! (Pauza.) TAŠANA (sva uznemirena izmiče ispred njega). SAROŠ (zadržava je): Šta uzmičeš? TAŠANA (uplašeno): Šta je to, za Boga?

Ja! Čista, suza, ak prepečenica, ama ladna, bolan da gu piješ! SAROŠ (odgurne staklo i metne ga ispred sebe): Neću da pijem. Neću. Ulazi Naza (ogrnuta feredžom, sa dahirama ispod pazuha).

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Pa mu proleću ispred očiju slike Rima, i on se uzbuđuje. Pa onda misli o svojoj nesanici: — Oko dva po ponoći osetim neke sasvim neobične

Znalo se vazdan priča, za vas-dugi dan, o Soki: „ili ne izlazi sa svojima, ili ide pet koraka ispred njih, sama”. Bilo je reči i o Miši Bogdanoviću; ali se tu ništa drugo nije moglo nego dovoditi čoveka u vezu sa svima

Stane pred prvu žensku skamiju — tri vrlo kratkovide devojčice — ali, pravo reći, govori drugoj skamiji. Ili stane ispred prolaza između skamija, namesti manšete, i čeka da se skupi društvo oko njega.

Dunav nestao. I onda, vetrina hiljadostruka. Poleteše ispred radnji metle, blehane tepsije, namoti užeta, kotarice. Iskočiše šegrti u lov za robom, i onoga časa svi i nestadoše u

E, tako, uorila i sada, utekla na vreme ispred vas. Beše i uviđaja i istrage, ali svi i sve kao u zemlju propali. Kuća ostala pusta, zarasla u korov.

došlo i do prvog upoznavanja oči u oči svih iz činovničke i svih iz šusterske kuće, naravno, na zemljištu neutralnom, ispred kuća.

pomorsku silu” — oduševljavao se stari i iskreno i izveštačeno, jer je bio rođen u Solunu, i samo nastanjen na Salamini ispred Itake, a danas-sutra biće sahranjen na Hunjadijevu bregu blizu Beograda.

— ... slava naša, crkva nad grobnicom!... Dok su ded i unuk tako razgovarali, prolazio je Rimskom ulicom, i baš ispred njihove kuće, glavom Georgije Spida, najbogatiji, naotmeniji, najučeniji Grk nadaleko.

Onoga dana, kad je išao u vinograd i prolazio Rimskom ulicom, odjedared je ukočio korak ispred kuće Harisijadesove: nešto ga je gonilo da uđe.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Istorija se, kao što je poznato, deli na stari, srednji i novi vek. Ispred staroga veka, kao neki predgovor istoriji, postoji predistorijsko vreme, a na kraju istorije, posle novoga veka, kao

Tako, na primer, jednom kad nam je objašnjavao pomračenje, izveo je nas trojicu ispred klupe. Najpre je pozvao nekoga Živka, najvećega đaka meću nama, kome su već i brkovi probili i koga su svi profesori

Možete misliti kakvi su izgledali onih četvrt sata odmora, ispred časa nemačkog jezika. Nastala je jedna paklena dreka, zujanje i mumlanje, jer bi tada ceo razred zapeo da nauči zadatih

Šta će biti onda? Grabiće se za nju i uzeće vam je ispred nosa. A obrnite stvar, pa ćete videti kako stoji. Moja žena gubi parnicu kao nemoralna, kompromitovana sa vama i šta

Čitav korzo ljudskih vrlina i ljudskih slabosti defiluje ispred stakleta na ovome čudnovatome dogledu. O, koliko novina, koliko zanimljivosti i koliko istine koja se golim okom ne

na koje se u vojsci vrlo mnogo polaže, cilj je da sve ljude stave pod konac i da ih naviknu da ne istrčavaju jedan ispred drugoga.

Možda i zato što se u životu više ceni istrčavanje ispred fronta. Drugo čemu te uče u vojsci, to je: da ideš u korak. Ne smeš izostati niti smeš preteći, već ići istim korakom

Ne smeš izostati niti smeš preteći, već ići istim korakom kao i onaj do tebe, kao i onaj ispred tebe i kao onaj iza tebe.

Taj čovek od krpa vrlo hrabro i hladnokrvno stoji ispred puščanih cevi, verujući naivno da će čovekoljublje ipak uticati na većinu vojnika da ga promaše, što obično i biva.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Pukovniče, želim da obiđem položaje i da vidim moje vojnike u rovu. Komandant me zovnu: — Ići ćete ispred nas. Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi. Kretali smo se lagano kroz šumu.

Malo dalje naiđosmo na vatru. Komordžije prostiru slamu da prilegnu. A i šta bi drugo, kad je konj u onim kolima ispred njih pao i više ne može da se digne. A jedna kola prosto zdruskana.

— Gospodine poručniče, ramlje mi konj — požali se jedan komordžija. — Daj ovamo jednog komandantovog konja... I ispred nas i pozadi čuju se psovke, vika, odjekuje tresak stvari bačenih u reku ili prasak izlomljenih kola...

I tako do večeri. Po mraku smo morali odstupati navrat-nanos pa se zaustavismo ispred nekog sela Krupca. Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove.

Moja je osmatračnica bila na dvesta metara ispred baterije, u streljačkom stroju. Priču njegovu prekide podnarednik Svetozar: — Gospodine kapetane, pitaju vojnici, hoće

Vojnici izbezumljeni i usplahireni zveraju unazad, pa i ne gledaju ispred sebe... Prva haubica naiđe na strmi odsek i kao otkinuta sa opruge polete, gurajući, gužvajući volove i vozare.

Ali šta će sa nama biti, to niko od nas ne zna — odgovara jetko potporučnik Živadin. Pred veče stigosmo u neko selo ispred Mitrovice. Noć je bila hladna. Kroz puškarnice svojih kula gledali su nas zlurado Arnauti.

— E, bogumi, pitaj ga ti — Đuro se naže i dohvati kutiju sa duvanom, što je stajala ispred Arnautina. — Ja ne znam arnautski. A zašto ga ti ne pitaš? — obrecnuh se ja na njega. — 3ato...

Kao starešina, ja to ne mogu dozvoliti! — on se isprsi ispred pešadijskog pukovnika, pa se okrete svome četnome komandiru: — Prolazite! U glasu njegovom ogleda se odlučnost.

Gazimo po nekim močvarnim pirinčanim poljima, noge zapadaju u glib. A onaj podmetnuo torbu ispred sebe i sedi malaksalo u vodi, sa glavom klonulom na grudi.

— Kako!... Besan je bio! — razgranjava priču Luka. Uto se pojavi ađutant puka. Mi zaćutasmo. On stade ispred sveštenika. — Gospodine popo, zove vas komandant. — Šta kažete?! — zapita Momčilo zgranut.

Valjda su napred izviđači koji to znaju. A i ne zanima nas, jer svaki ide pognute glave i gleda ispred sebe. Voda, voda, voda... Onda blato, i kao da vučemo lance na nogama.

Petrović, Rastko - PESME

Jedan trenutak! Manje: jedan milijarditi deo od trenutka; čim sam se našao u njima, već sam izašao ispred njih, u susret novim. Rekao sam: čim sam se našao u njima! ne, ta je senzacija mnogo složenija.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— lagano, kao da s nožem zabodenim u leđa ide, pođe mladić niz reku. Ispred njega išla je njegova senka. Iza njega pas čiji mu je vreli jezik lizao čas listove nogu, čas dlan.

Već iz bostana izlaze i hvataju se žitnog polja, a Sofronije stalno ispred njega. »Gle, on to k reci hita!« — pomisli Starac. »Mora da se prisetio starog duga!

— Šta? — osmehnu se dečak. Bila je tako mala, tako stara, jedva se njom mogao počistiti prag ili otirač ispred vrata. Ali, bila je ustrajna. — Da počnemo, da počnemo! — ponavljala je. — Važno je početi, dalje ide i samo...

Dečak nastavi da čisti, pa kad je počistio ispred svoje kuće, on nastavi da čisti i ispred susedskih vrata. — Pa, šta je ovo, ljudi? — uzviknu Glavni čistač.

Dečak nastavi da čisti, pa kad je počistio ispred svoje kuće, on nastavi da čisti i ispred susedskih vrata. — Pa, šta je ovo, ljudi? — uzviknu Glavni čistač.

— Pa, ne može se tako, ljudi! — ču se glas nekog dedice. — Moj sused je bolestan i ja ću počistiti i ispred njegovih vrata, pa i trg na uglu naše ulice ću počistiti.

— Žena se ružno nasmeja, ali metlica koja je stajala visoko u vazduhu poče silaziti, dođe do starca koji je hteo i ispred tuđih vrata da počisti, i reče: — Hajdemo, stari! Starac se trže, uze metlicu i krete ka gradu.

U tankoj senci osušenog bagrema ispred dečakove kuće — dahtao je pas. Uzalud su se nadali da će nekom u susret potrčati.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

i t’g, sve što od tursku veru i po carski drum nađešem, sve terašem ispred sebe... I paše mi se sklanjašev...: »Mitka je toj, vikav, na čorbadži-Arsu brat!«... Pa zar mene da ubijev...

TOMA Pušku, pa sve da ubijem! Sve da zapalim! Ni koga da ne vidim, nikoga da ne gledam! Sve da... MAGDA (vije se ispred njega): Ne, gazdo, ne! TOMA ...Nikoga! Sin?! — Sinule munje, pa u čelo! (Stojanu): Kući, bre! Bar da te ne gledam!

Daj bar... (Saginje se i miriše joj prsa.) Koštana! Lepoto!... Oooh! DRUGA SLIKA Mitkina kuća. — Bašta ispred kuće. U pročelju lepa kuća na dva sprata, sa tavanicama, uresima, balkonom.

Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali.) Ovamo, braćo moja slatka! (Koštani): Ti ispred mene. KOŠTANA (se izdvaja i seda). MITKA (ostalim čočecima): Vi do njuma, oko njuma. Ali bez dajre... jedno do drugo.

Jednako: »kući«... (pokazuje na kuću). Ete s’g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu.) De, bre... (Grkljanu): Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam.

Iz daljine čuje se svirka svatovca. Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskićena peškirima. Ispred kola svatovi, banjski Cigani u njihovim belim čalmama oko glave i dugim kolijama.

Sve se primiče tiho, sa svirkom svatovca. Ispred kolibe Koštanine kmet ciganski i Ahmet. Dotrči Kurta. KURTA (radosno): Idu, idu, svatovi!

Ništa neću da činim. (Pokazuje na Koštanu.) Došja sam da gu darujem. POLICAJA, PANDURI, kola, povlače se ponizno ispred Mitka. POLICAJA (jednom panduru): Trči i zovi predsednika! PANDUR (odlazi).

Šantić, Aleksa - PESME

1924 — 1925. LjUBAV O, da mi je nešto pa da budem reka, Pa da tečem ispred tvoje kuće male; Pevajući tebi, da razbijem vale o pragove gde ti staje noga meka.

vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom. Ispred vodenice, što naslanja na nju Svoje račve sive jedan orah sveo, Boži je i zove mlinar, i na panju Sa dečakom sedi, sav

Hode. Poljski vjetar hladi, Povija gustu travu ispred ljudi I jašmak diže sa nevjesta mladi'. Tu su i majke. Gle, jednoj sa grudi Golotrb mali pregao se ceo, Pružio

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

I tako Momčilo nemajući kud, uredi vojsku za boj, s namerom da posedne opkop ispred varoši, nadajući se da će se moći održati ako uspe da ga zauzme, što bi, uistinu, ne malo i pomoglo.

je da tim prvim sukobom nije ništa svršeno, nego da boj treba tek da nastane, jer je vojska Momčilova samo ustukla ispred sile, ali se povukla u potpunom redu i bez kolebanja. Stoga Kantakuzin rasporedi vojsku u tri pravca.

u Ilijadi, najpoznatije humoristično mesto iz Homera, pa čak i Homerovi smešni prizori sa bogovima ne mogu se staviti ispred takvih scena kao što je ona kad Marko gleda Bogdana i Bogdan Marka, „a ne smije jedan na drugoga“; ili ona vrlo

Bježi Marko ispred roditelja, jer se njemu, brate, ne pristoji sa svojim se biti roditeljem. Bježi Marko oko b'jele crkve, oko b'jele crkve

budit gospodara moga; jer sam, jadna, zao sanak vid'la: gdi poleti jato golubova, i pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na Kosovo ravno i padoše međ' Muratov tabor, — gdi padoše, već se ne digoše.

Do sunca joj bistra voda bila, od sunca se voda zamutila, udarila mutna i krvava, pa pronosi konje i kalpake, ispred podne ranjene junake; pa nanese jednoga junaka, uzela ga voda na maticu, okreće se niz vodu Maricu.

Kada dođe bijelu Stambolu, on ne ide caru ni veziru, veće ide u Novoga hana, u hanu je konak učinio. Kad je bilo ispred tavne noći, on povede Šarca na jezero, da ga ladne napoji vodice, al' mu Šarac vode piti neće, već pogleda često oko

Kad su bili ispred Novog hana, onda Arap sam sebe govori: „Bože mili, čuda velikoga! Cijel Stambol jeste pozatvoran od mojega straha

Pođe Arap kroz Stambol bijeli sa đevojkom i sa svatovima. Kad su bili ispred Nova hana, opet hanska vrata otvorena; Arap nagna tanku bedeviju, da pogleda tko ima u hanu: Marko sjedi nasred Novog

biljura, puni zlato po bijelu platnu; kada viđe četu iz planine, — oni vode svezana junaka kod njegova svijetla oružja — ispred sebe đerđef oturila, dvije mu je noge podlomila, pa je sobom bila govorila: „Bože mili, čuda velikoga!

Kada roblje svom dvoru dovede, ispred dvora posadio roblje, tri tovara ljeba izlomio i sve jeste roblju razgodio; pa iznese vina i rakije, narani ih ljebom

No kad se onda ispred Vaskrsenija u Srbiji digne buna na Turke, i njemu kao da uđe sto šiljaka pod kožu. Jedva ga kojekako zadržim oko

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

PAŠE Ponašam se poput paše Svi se samo mene plaše Dosta mi je ove slave Priznanja će da me smlave To miš reče ispred mačke Pa pobeže naglavačke Dosta mi je veličine I svega što hrabri čine Hoću malo da se bojim Da osetim da

naglavačke Dosta mi je veličine I svega što hrabri čine Hoću malo da se bojim Da osetim da postojim Reče mačka ispred kera Pa pobeže u dva smera Šta mi treba da se prsim Drugima račune mrsim Hoću straha da me drma Da se tresem iza

smera Šta mi treba da se prsim Drugima račune mrsim Hoću straha da me drma Da se tresem iza grma To pas reče ispred lava Pa odmagli ko mećava Pogledajte ovo lice To je lice kukavice Poručite svima našim Rešio sam da se plašim

ko mećava Pogledajte ovo lice To je lice kukavice Poručite svima našim Rešio sam da se plašim To lav reče ispred lovca Sav pokunjen kao ovca GNjAVI ME TEČA Gnjavi me teča Gnjavi me tetka Gnjavi me češalj Mašna i četka Gnjavi me

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Ništa. Naš se učitelj zove „gospodin Paprika“Javi dalje. Jovanče stade da se smije krišom, u šaku, pa gurnu druga ispred sebe: — Pero, ovaj se učitelj zove gospodin Paprika. Javljaj dalje.

Međutim otkad je pristupio četi, Đoki kao da se smače ispred očiju prozirna siva zavjesa kroz koju je, večerom, gledao čudovišta i prikaze.

— Da virnemo tamo, a? — Čekaj, da ti se prihvatim za opasač — prošaputa Mačak. Pažljivo osvjetljavajući ispred sebe, Jovanče učini korak-dva, pa stade. — Šta je? — šanu Mačak iza njegovih leđa.

Odjednom se ono pretvori u pravu galamu. Neki ljutit glas dreknu visoko iz krošnje drveta, na desetak metara ispred njih: — Ako to bude istina, oderaću živa Lazara Mačka! — Opet nešto po mojim leđima! — prepade se Mačak.

Neće nas valjda sa svih strana opkoliti. Svi se dječaci iskupiše ispred velike kolibe, posjedaše u krug i otpočeše da se dogovaraju gdje bi sad premjestili svoj logor.

je brže izlazu ne budeći ostale, ali čim je izišao napolje i popeo se do ruba jaruge, spazio je na desetak metara ispred sebe neprijateljskog stražara. Vojnik je zijevao i češao se. — Bogme nam ni danas nema izlaska iz pećine!

XVII Neprijateljski stražar, koji je te noći stajao na zaravni ispred logora Tepsije, zaspao je i upravo je sanjao kako se nalazi na nekoj gozbi, kad ga stegnu za rame gvozdena ručerda

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Zato pak hoću učiniti da ti se hjeruvimi po gospodski lepo poklanjaju i služe ti. Kano gost stidljiv ispred Boga od pre si se krio; a sad, eto u sebi Boga kriješ naga!

O, jarko sunce, i ti obuci se u crno, te sa mnom ujedno protuži! Eto, za malo, ode mi moj svet ispred očiju! I ti, meseče, skutaj svoje sjanje, jerno moja već zraka zahodi pod zemlju u grob! ...

I staro ispred novoga da iscrpivate i preručujete i u snazi se, u miru obživite svi skupa. I nećete se ni od koga bojati jer će se

I nećete se ni od koga bojati jer će se svi vaši zlotvori od vas posramiti i razbeći se ispred vas. I vi ćete se nasporiti i uzrasti po naviše.

I staro do staroga žito će vam biti i preticati i ono poodavnašnje ispred novoga će izručivati. I kade dobro ovo vreme dao nam je Bog; za našu hranu ovo seme čvrsto i jakostno: sejanja svakoga

UZALUDNI BEG OD LjUBAVI I kuda znam begati, kud li se podeti i sakriti ispred tvoga duha? Ako da se ispenjem na nebo, ti si sâm tamo gore; da ako li silezem dole pod zemlju, u dubine Adove, — i tamo

Vidam gde novi izvor izvire, i bistra voda ključa tekuća, — a i to motrim, jer davnašnja uztoka izmiče bežeći ispred njega! OTKROVENjE JOVANOVO Samosam stajaše na jednome mestu. Zgodi mu se u svetu nedelju: Na polju stajaše moleći se Bogu.

I kroz to jedno dugovanje na sav tabor hušum puče. Na sve ljude prosu se gnjev božiji ka i kroz Jonu begunca ispred božije zapovedi mu, što kćaše da se u moru stopi pun korab ljudstva da brže ne bi pronašli krivca!

Tebi, ka pastiru dobromu, u ovčemu dvoru nebesnomu vrata se otvaraju, a pred nama, kano ispred hrsuzi i haramijami vrata su tamo zaključata.

To on izreče pred svima onim u crkvi kaluđeri, i tim časom nesviđeni biše, te nestade ih ispred očiju. Blagodariše i pohvališe Boga svi manastirci o tomu divnomu čudu.

Sklanjam se tam-ovam, a sva se od straha tresem. Dođoh do onih vrata što su se pre zatvarala ispred mene. I bez straha uđoh unutra. Udostojih se viđenju častnoga i životvoreštoga krsta...

Ustani, i pomozi nam da se raziđu vrazi naši i iščeznu ka dim, te istiju kano vosak ispred sile vatrene.« Na treći dan po požaru paljenja im sela, stiže pod Carigrad kagan Tatarhan sa svom silom vojištanskom

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Avlija prostrana. Ispred kuće manja baštica, takozvana devojačka bašta, puna svakojakog cveća: ruže, karamfila, zambaka i kakvog ne cveća!

A pre toga bi sâm počistio metlom ispred dućančića, zadirkivajući devojke koje se s česme sa stovnama vraćale, ili bi s onim komšijom preko sokaka razgovarao,

Mlađe zagledaju krišom ispod oka, pa tek samo usitne kad prođu ispred njega. A čine se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno, pravo i pažljivo, kao da prelaze preko

po kakvom mirisu od pržene kafe, ili po zvuku od cvrčanja na tavici, bilo naposletku po papučama i nanulama poređanim ispred nekih vrata, — što je za nju uvek bio najbolji i najnesumnjiviji znak i dokaz da tu ima društva, i da će biti kafe i

Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila. Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni devojački glas Kalinin gde peva...

Nemaš te pare!... — pa uze ispred nosa zabezeknutom mušteriji poređane stvari i iziđe brzo iz dućana. Zaredio je po sokacima i manjim i većim, pa čak i

Ali ipak ne reče ništa, nego stade razmeštati ispred sebe one alate i puštaše guste dimove. Posle duže pauze zapitaće Mane: — A... ete... Zone... zdravo li je? Što raboti?

strahovito mu tutnje u ušima i razležu se po grudima njegovim, i on se sklanja i beži ispred podsmešljivih i pakosnih pogleda sveta.

“ rekoše tvrdo uverene da što su videle i čule, da je to viđeno i čuveno! jer celo pre podne toga dana vrzmale su se ispred i oko kuće hadži-Zamfirove; privirivale i ulazile unutra pod raznim izgovorom: jedne tražile hadžiju, druge pozajmljivale

A najposle, ako joj se baš i ne javi sreća, a ono je i to neka fajda što će se neko vreme ukloniti ispred očiju sveta: svet će je zaboraviti, pa će i glasa onoga tako polako nestati. Tako i urade.

— zapita ga Zamfir posle kratke pauze, praveći i sam cigaru. — The, sprama godine! — veli Manča raspremajući ispred sebe onako u čudu i zabuni jednako. — Sag vidi čudo? — otpoče hadži Zamfir.