Jakšić, Đura - PROZA
Hleba!..“ To je sve što može gladno stvorenje da izusti, a ono ti drugo kazuju mutne oči, bledo, uvelo lice i napred ispružena suva ručica koja čeka na zalogaj hleba od mimoprolazećih. Jednoga dana dođe čiča Marko. Lice mu beše tužno, zabrinuto.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mislio je da će zaboraviti, a nad svim tim njegovim vojnicima, i kolima, duž celog puta na ratište, nadao se da će biti ispružena kao neka Božja, ili ćesarska ruka.
Poslednju zoru u svom životu, dakle, gospoža Dafina niti vide, niti ču. Izmučena groznicom, zaspa ispružena i nepomična, od iznemoglosti, kao mrtva, sa očima svojim upalim, sa kožom ispod koje se videla svaka kost i svaka žila
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Žan Žikova ispružena ruka ostade, pred svima, u vazduhu... —Zar me se ne sećaš? — upita malo zbunjen. — To sam … ja … —Poznajem te — reče
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ribari na jezeru sigurno me više ne čekaju i večeru nigde ne mogu tražiti. Jedino mi je ruka sa satom ispružena na mesečini. Pet minuta svršavaju takođe. Treba da se dignem. Tada odjednom vidim devojku kako prilazi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Užasne ove žute vode, i modro stenje nose me mirna, ispružena, bez strasti i straha, nekud. Ljuljamo se, između stenja, sa ostrvima, u more, što se spušta sve niže, na rtove, koji se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sam ga ponese i osećajući ga na leđima, grleći mu | oko svog vrata ispružena, ukočena i mrtva kolena, klecajući i spoturajući se, grcao je i plakao: — Oh, bre, gazdo! Oh, bre, gazdo!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vukašin, mnogo viši od brata, gleda ga odozgo, u teme: manji mu je no ikada. Svisnuće. Vidi kako Đorđeva ispružena ruka drhti. Klati se. — Uzmi. Broj! Da više nikad ne dođem? Vukašin ustuknu korak, srete Đorđeve oči. Nikad!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku. I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu. Naredni dan iza oluje osvanuo je vedar i more se utišalo.
A što radi ono mlado čobanče što se s njim iza kupanja, u zaklonici, na ispranu žalu ispružena, s nogama u moru, sigrala „muža i žene?
za svojim čovjekom; poslije, u noći, morijaše je sumnja što se s njim dogodilo, a sada kada ga gleda pred sobom mrtva, ispružena na žalo između morske lažine nanesene od noćašnje oluje, — eto se primirila i ne može da misli na njegovu nesreću, već
Miljković, Branko - PESME
ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba