Jakšić, Đura - PROZA
Posle se skoro nikad i ne razdvajasmo; naše dve kuće postadoše jedna ista. Dođe vreme žetvi. Ja i moja tetka idemo te im pomažemo rukovedati, prašiti i pleviti, pa kad tako njino svršimo, a oni
Tako smo činile svakog dana... Ista bleda i izmučena lica oko kazana, a i ljudi su isti što tu mršavu milostinju dele. Samo jednoga dana ne beše tako.
Obradović, Dositej - BASNE
A kad upazi na kraju drška strele orlova pera: „O bedni ja, — izdišući reče, — moja li me ista ubijaju pera? Nije mi toliko ni na strelu žao koliko na moje perje!
Filip namah zapovedi da se ta ista čaša dade Evripidu, trađedijotvorcu, koji jeđaše s mirom, mučeći. „Kako to?” — veli ritor — „Ja je ištem, a ti je
i skotsko složenije mora biti u takovom čoveku, ili bolje da rečem nečoveku, koji na svet razuma mrzi, bez kojega je ista slovesna duša slepa i u vsegdašnjoj tami i mraku živi!
ovo je: da ne činimo nepristojna sravnjenija i spriupodobljenija, kao mačka koja polaže sebe u sravnjenije s papagalom. Ista stvar koja jednomu može lepo stajati, drugomu stoji vesma ružno.
je česnija i blagorodnija; ibo ova črez godine i starost ne može uvenuti, bolestje ne može naružiti i porušiti; ista smrt nije kadra uničtožiti ju, zašto je ona roda božjega i s bogom skupa prebiva i vekuje. „Sat pulcher qui sat bonus!
sastanke držati, pod izvjetom aki bi se črez to opštestvu dobro mislilo činiti, a u isto vreme kad se jošt vidi da ta ista tajna braća zlonaravnim (samo ako su njihovi) na dostoinstva penjati se pomažu, — ovo šta je, ko zna da dvared dva čini
Reklo se je na više mesta, i opet nek se reče: ista nauka i prosveštenije razuma bez svete dobrodjetelji i blagonaravija ne samo ništa ne valjadu, no i na zlo služe.
dokazuju da vredan vredna i dostojan dostojna, poznajući kako nadleži, mora ljubiti i počitovati, nahodeći u njemu ona ista kačestva koja sam u sebi za dobra drži i visokopočituje.
A pametnom hristjaninu ovo je dosta: kad su se ona ista telesa koja su za apostolska držata bila, rastljela, što išteš, što li pitaš dalje?
opstojatelstvam, i imadu dovoljna sredstva da mogu telu svome ugoditi i sva čuvstva svoja nasladiti, po višoj časti ta ista sredstva na zla i nedozvoljena uslaždenija upotrebljavaju, i to nizašto drugo ne čine razve što sebi dugačak život
među njima ne budu naukom i dobrodjeteliju krašeni, izbranjejši u naciji i istiniti otečestva verni sinovi, svoboda ista služiće im na rastljenije i razvraštenije narava, a kad se ovo u običaj uvede i otme mah, onda se i nauka ista otruje,
svoboda ista služiće im na rastljenije i razvraštenije narava, a kad se ovo u običaj uvede i otme mah, onda se i nauka ista otruje, razvrati, opogani i bude gora i vredovitija opštestvu nego prostota i varvarstvo.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Branioci i napadači, Tužioci, žrtve i krivci, sveti ratnici i kolači: vašljivice i vašljivci! Pisana je ista čaša i vašima, i našima: u mrtvom svetu, krv će naša preživeti u vàšima! ŠLEMOVI 1.
I kako se nikad ne zapitaš zašto se ista istina, ista slika, kopriva ili govedina, ne vidi i na televizoru, i u tanjiru? Avgust, 2000.
I kako se nikad ne zapitaš zašto se ista istina, ista slika, kopriva ili govedina, ne vidi i na televizoru, i u tanjiru? Avgust, 2000.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tu mi imperatorov sekretar javi da je ista inštancija jošte 18. januara knjazu Meterniku otpravljena. — Isti dan odem knjazu Meterniku.
U sonetu se tom za dobro našlo da se ista inštancija u kopiji u Carigrad internuncijusu ili jelčiji austrijskom, baronu Štirmeru, pošlje, i da mu se od strane
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
No pošto ja umem da sviram u ćemanetu (violinu), to sam dužan ista kući Milunovoj s bubnjem doneti i kad on zahteva da sam dužan svirati i ići u svatove i gde me on prati da sam dužan
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Panduri poobarali glave, pa dremaju. Napolju se čuše koraci... On prenu preneražen. Učini mu se da ga ona ista ledena ruka uhvati za glavu... Htede viknuti, ali ne može. Umre svaki damar u njemu... Glava mu se zanese.
Dučić, Jovan - PESME
Vaj, zna samo duh čoveka I za život i za mrenja: Dve obale ushićenja, Koje plodi ista reka. KOB Srce sa svojim zlatnim ključima Bije u brave tamne kapije, Gde ćuti zla i nedokučima Istina moja koja
I tako, pun tamne neviđene vere, Idem kobnom stazom što je uvek ista — Kô zlokobno sunce, dok u meni blista Nasmejano lice večite Himere.
što bega, Sav pokret prostorâ u treptanju lista — Ljubav je bez sutra večnija od svega: Jer i posle smrti još je uvek ista.
Ova ista polja što krv jednih zali, Urodiće drugim pričešćem i hlebom; I trag ovih istih što su danas pali, Videće se sutra
O vratu mu visi krst Anuncijate, Međ prstima burmut uzbuđeno mrvi. Pre triest godina... gle i pesma ista! I knez izljubivši njene oči obe, Ponudi joj ruku (tradicija čista!) Minuše za zastor od spavaće sobe.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Odavno je već bilo zvonilo na večernje. Dan se kloni svojemu kraju, a u našoj duši ista ona pučina nigde kraja da vidiš, samo se oblaci sve gušće gomilaju. Sve postaje nesnosnije, strašnije i očajnije.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sada bih već mogao i da kažem i kako su se zvala ta dva popa. To su ona ista dva popa čijim sam časnim imenima kao naslovom ukrasio ovu pripovetku; to su pop Ćira i pop Spira.
Za to vreme mnogo se štošta promenilo, samo je vrednost njihova supružanska ostala ona ista, ona stara. Kao vino iz podruma pop-Spirina, ili rakija iz podruma pop-Ćirina, što starija sve bolja, — tako i pažnja i
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
je bilo kako je Babonja iskao od suda vizitaciju pite, to jest kriške od baklave, da se utvrdi da li je to ta ista baklava; tako je određena oculata da se to izvidi.
Bar da je više krišaka, mogla bi komisija malo zasesti i pokraj rujnog zasladiti se. Sviloksić tvrdi da je to ta ista baklava, Babonja negira. Nema, veli, potpunog dokaza, jer, veli — pіta pіtae sіmіlіs.
Ne može posle dužeg vremena ni onaj dokazati ko je jeo. Marko je opet hteo da dokaže da je to ta ista, a time se opet dokazuje to da je ta pita uzrok i osnov tužbama; a tepsija je već smirena, dakle ne može služiti za
To je ista kriška koja je ulogu igrala u procesu. Marko umre, a Mica ostade večita koketa — bez muža. Siromah Marko!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i kostima, šikljanje krvi, kundak, rvanje, jauci, izbezumljene, krvave oči, najzad ona luda životinjska zabuna i komešanje i ista umukla oruđa nastaviše da bljuju karteč u leđa maločašnjem napadaču za kojim se ona ustremljena ala krvnički sruči.
Tako je, svaka mi se kaplja krvi buni kad pomislim: da je ovaka ista moja mladost otišla negde u nepovrat. Zašto je ona otišla u nepovrat? Kome sam je poklonio? Kome?
Afrika
koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i uzvišenost živeti ili umreti.
Na reci Zazandri zatiče nas noć. To je ona ista reka kojoj smo pre dva-tri dana panično žurili, da bi joj stigli na vreme radi prelaska.
Odmah potom prelazimo prozirnu rečicu. To je ona ista Komoe niz čije su me brzake spuštali pagajeri pirogom kada sam bio u Alepe.
“ Smejao sam se radosno, na ovaj primer kako se jedna ista pesnička ideja obznanjuje različito u belome a različito u crnome; i žalio sam što ću svakako teško saznati šta znače
To je ona ista igra što je igraju svi crni kad se skupljaju na „bal“. To je igra koju sam ja gledao već u Boakeu a koja je preko
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da se čitave porodice, i srodstva, nasele tako u ista sela. Oni se, Rascijani, kreću kao bratstva, rođaci, familije, a u tome je opasnost.
Njihova sudbina bila je, posle toga, zapečaćena. Ali, ako ih je pogodila ista sudbina, ona ipak nije bila, za svu četvoricu, jednaka.
Odmicala su, i igra konjskih nogu i kopita, i igra točkova, brza, uvek ista, bila je sve dalja. Posle su se izgubila u oblaku prašine, između dva reda jablanova.
Bila su to nečista posla Nečastivoga i kao neka mađija. One su imale isti, tamni, dim na crnim očima, ista uzvijena usta, iste čak i grudi, pa i glas.
Žena mu je bila starija nego ovo devojče, ali njihova veselost bila je ista. Tek što je to rekla kapetanu, Tekla Božič, počela je i da trči, uzbrdo, vičući da će pričati, svetu, ako ne bude
Trže se i vide, kraj postelje, malu sobaricu domaćina, pa nehotice uzviknu, nežno: Francl! Ona, međutim, nije bila ista, kao dan pre, nego bleda, isplakanih očiju, naduvenih usana – kao izujedanih – a pod pazuhom je nosila srebrn
Dijagnoza kapetanova je, kaže, tačna. U pitanju mora da je neka trava, samo, trava na kojoj ergela prebiva ista je, već godinama, a ni jedna kobila, ni jedan konj, ni jedno ždrebe, ne crkava. Samo Jupiter, eto, crkava.
kako se i dotle, za vreme tog neprijatnog razgovora, pitao u sebi, da li sanja, i da li je ta žena, u toj kući, ona ista žena, sa kojom je putovao, i koja je, nedavno, ležala, tako lepa i gola, na njegovoj postelji, u traktiru, i klela se,
Je li to ona ista, koja ga je, u zagrljaju, sa suzama u očima, uveravala da nikad sreće u životu nije imala, i da nikad nikog nije
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Jednakosti je bilo samo među junacima. Ostali su „nikogovići“, nikakvi ljudi, i oni nisu imali ista prava. Crnogorci neobično cene „lovu“, poreklo.
god. je mladi Englez, Artur Evans, čije je ime postalo slavno, obilazeći Bosnu konstatovao ista nacionalna osećanja, samo još vatrenija.
su današnji Bokelji većim delom doseljenici iz Crne Gore i prema tome su s Crnogorcima vrlo srodni, ipak oni nisu potpuno ista etnička grupa s Crnogorcima.
Gotovo je ostala ona ista arhaična slovenska svest. I dok je jezik u dinarskoj oblasti napustio mnoge od starih oblika, da bi stvorio nove,
Većina ovih lirskih pesama opevaju ista osećanja i mahom na način sličan dinarskim lirskim pesmama; ono u čemu odstupaju od dinarskih, pomenuto je ranije
Sloveni su se i pogrčavali i poarbanašavali. Ista vera je, naročito u varošima, olakšavala njihovo pogrčavanje, koje se izvršivalo na miran način.
Tako i jedni i drugi imaju ista narodna nazvanja za pojedine i najsitnije delove na plugu, na kolima i na drugim zemljoradničkim spravama.
Kuće su im zdepaste, pokućstvo oskudnije nego i u jednoj južnoslovenskoj kući. Uvek ista jela spravljaju na vrlo prost način; njihova kujna daleko izostaje iza ukusne i tako raznovrsne erske kujne.
Nema peći; umesto nje se služe „mangalom“. Čistoća je besprekorna. Materijalna kultura slobodnih sela je ista onakva kao u severnim varošima, koje su bile pod uticajem stare balkanske kulture.
Kao pouzdano sam mogao samo ovo zapaziti. Ima dosta sitnih živih lica, koja su ista sa kosovskim; ali se pored njih javljaju i kod žena i kod ljudi i grublja lica, manje izrazita i s manje osećajnosti i
Oko kuće su kupe od konoplje. Narod bujanovačkog Pomoravlja je po svima osobinama ista vrsta ljudi kao onaj u vranjskoj okolini.
Isti su običaji, ista verovanja i imaju više smisla za muziku, pesmu i igru nego što je kod drugih varijeteta istočnobalkanskog tipa; ali je
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Mišu proroče, obećavam ti, prije svega, da te neću dirati, jer sad nam prijeti ista opasnost: strašni medvjed žderonja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih kako Rašida liči na nju: iste svetle, nepokorne oči, ista zlatna kosa, nešto lako, mačkasto i tvrdoglavo u pokretima. Kažu da sinovi obično liče na majku.
Hteo sam da pitam je li ih on krvavio, ili je to ista stvar kao s onim svedočanstvima, ali sam se zadržao na vreme. - Znam, znam!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— To sam baš ljubopitan videti. — A banda ta ista, naša banda. Čamču zovu gosti, ištu karte. Sad već Šamika sve zna. Popije, plati i udali se.
Do tri dana je opet bal. — Izvadi bilete i preda. — Kakav će to biti bal? — Purgerbal. Biće ta ista muzika što i pre, samo što će još više purgera, zanatlija, biti.
— Kod bolesne ženske? — Ništa zato, ja poštujem i ono što je bilo, a ne samo što jeste. Vaša pamet je ista, a vaša pređašnja slika nezaboravljena, a sadašnja me na istu opominje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sebe srebrne pletenice, dugmad, svilene prišivene cvetove i čipke, vičući i ponavljajući, kroz plač, sve iste reči, sve ista preklinjanja.
Beše mu kao da je stigao doma. Ista ravan, ista reka, iste baruštine, pesak, vrbaci, a iza njih plava brda. Iz trščaka izletahu rode, a žabe kreketahu i
Beše mu kao da je stigao doma. Ista ravan, ista reka, iste baruštine, pesak, vrbaci, a iza njih plava brda. Iz trščaka izletahu rode, a žabe kreketahu i hujahu svu noć.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ Ista životinja koristi se i u obredu zabeleženom u boljevačkom srezu. Žena koja želi da rodi sina valja da zakolje petla i da po
Kada prođe taj broj godina, ona poseje taj boj, a kad on rodi, pojede njegov plod, pa će onda, veruje, začeti. Ista logika ogleda se i u sledećem postupku zabeleženom u kopaoničkim selima u Ibru: Mlada pre venčanja prođe između ključa i
Zanimljivo je i značajno, takođe, da je i posledica kršenja ovog tabua, uz neke varijacije, gotovo ista u raznim krajevima.
Neka od ovih strašnih imena su Ognjen, Plameta (demoni se boje vatre i beže od nje). Ista logika stoji i u osnovi nadevanja imena kao što su: Žarko, Zažar, Sprža itd.
⁷ Veoma je indikativno da ista reč „otrok“ u starom srpskom (ali i ruskom, slovenačkom) označava dete, ali istovremeno i pripadnika socijalno i
²² Zadrugari. Muški članovi zadruge su među sobom jednaki, odnosno imaju ista prava na zemlju, kuću i celokupno imanje.
veština, u patrijarhalnoj kulturi, gde postoji izrazita i stroga podela na muške i ženske poslove, samo je delimično ista za decu oba pola. Posle šest-sedam godina mušku decu roditelji uče sve složenijim i težim poslovima, tzv.
Naime, u svim ovim obredima, kod različitih naroda i kultura, u različitim životnim dobima, uočava se ista bazična trodelna struktura.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ali nije sišao. Šta mi je drugo preostalo nego da grickam semenke i čekam sutrašnju predstavu? I ponovo se dogodi ista stvar: i na matineu u deset, i u dva, četiri, šest i osam... Stalno me je gledala.
I opet se ponovi ista stvar: čim me je ugledala — sedeo sam i ovaj put u drugom redu partera desno — odmah mi se osmehnula.
po blatnjavom dnu jednog bivšeg mora da bi mi ovaj par pozirao za priču koja se ponovila toliko puta, u svakom gradu ista? Kako si me samo rasejeno pogledala, Žuži! Videla si usput jednog pohabanog stranca iznad kafe koja se hladi.
Gledao ih je kao neko čudo. Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati
Ličilo je to na zavirivanje kroz ključaonicu u sopstvenu dečiju sobu koja je danas iznajmljena nekom tuđincu: to je ona ista boja zidova, prozor što gleda na kesten u dvorištu, patos prebojen uljanom bojom za podove, i plavičasta tavanica — ali
« Ali stari V-ići pomreše, a mlađi se raziđoše po svetu. Ona ista kuća od blata i pleve poče da tone, vraćajući se bačkoj zemlji.
Otkud ja ovde? Je li ona žena što spava — ona ista devojka zbog koje sam odeven skakao sa železničkog mosta u reku? Koliko mi još ostaje da živim?
Bio je oprezan. Odvezao se taksijem do grada. Ljudi su se promenili, ali ravnica kroz koju se vozio ostala je ista, nepromenjena. Isti odnos neba i poorane, podatno rastresite, masne crnice, koja se puši očekujući da je prekrije noć.
Isti oni pokreti, ista neskrivena drskost podzemlja; iste kućne haljine neodređene boje, izbledelog dezena, umašćene i prožete večitim
Šta li se to dogodilo s njom? Je li to danas ona ista osoba koja je poput divlje mačke branila njihove interese, spremna da grebe, da gađa pepeljarom?
« – Ti si pogrešila profesiju: trebalo je da postaneš glumica! – Ja sam pogrešila muža! – Kako ti već ne dosadi ta ista jedna stara ploča koju obrćeš godinama? – Ne pretiči! Vidiš da ti ide kamion u susret!
parkingu završava jedan život; znala je da je neće ubiti, ali osećala je i to da posle ovoga više nikada neće biti ista: ovde će se završiti duge godine rada na sebi, oplemenjivanje tuđim osećanjima i iskustvom, lekcije iz lepote i sklada,
Matavulj, Simo - USKOK
— reče Gašo Perkov. — Umijem nješto — potvrdi Janko. — Naučio sam među Graničarima. A slova su ista i srpska i ruska. I nagnuv se prema svjetlosti, pregleda medalju pa nastavi: — Ovoj medalji ima više od sto godina!
Oni poslušaju. Vladika prokune ubilca: „Dao bog da ista puška ubije njega, te da se na njemu svrši!“ Sjutradan u zoru, u trećem plemenu, zovnu čovjek njekoga glavara i viknu mu:
Ugledao se pisar na svoga gospodara! — Ja sam drugo, ja sam Crnogorac! — A i on je kućić i čojković! Krv je junačka ista u cijelom svijetu!... Takvim razgovorima započe posjedak pred ručkom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svuda sunce jednako grije starost i svejedno je gdje ćeš sklopiš oči, primiće te uvijek ista dobra zemlja. (Glas iz djetinjstva) Istim vrtlogom zahvaćena su stara i nova zbivanja; u mrtvom i prohujalom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
istorije i ustanka u Srbiji početkom XIX veka: sve ličnosti iz ta tri tako razna doba liče jedne na druge, imaju ista osećanja, izražavaju se podjednako, sve su romantične fikcije jednog romantičarskog pesnika.
Kostić je napisao nekoliko fantastičnih pripovedaka (Maharadža, Čedo vilino, Mučenica), koje odlikuje ona ista neobuzdana fantazija i bojadisan i zvučan verbalizam.
Ima kod njega izvesne jednolikosti i monotonije: isti motivi, ista osećanja, iste reči, isti epiteti, isti razmeri i slikovi.
su pod jednim opštim duhovnim uticajem, pripadali više ili manje jednom književnom pravcu, imali istu opštu ideologiju, ista književna shvatanja, isti književni ukus i iste načine rada.
Milićević, Vuk - Bespuće
Uvijek ga, i poslije, poduzima isto osjećanje jeze, uvijek ga potresa ista groza kad vidi sunčano proljećnje jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću bliješte kapljice i lako se, s jednim ugodnim
strašna, jer je bila nepomična i grozna, jer je bila neiskazana i nemilosrdna, jer se nije mijenjala, ostajući vječno ista.
Isti onaj mir, ista ona tišina i jednoličnost koja je bila prije toga, vraćala se sa pobjedničkim likovanjem i padala zajedno sa novom
Nju je pridobila mehanička i vazda ista ljubaznost časnih sestara, ona je volila mnogobrojne sličice svetaca i svetica sa pobožnim stihovima i citatima, koje
Sremac, Stevan - PROZA
— brani se Jova, a milo mu što ga Kaja sumnjiči. I sad opet poče da priča kako su se on i ista Kaja upoznali, zavoleli i uzeli. »Čim se videsmo, zavolesmo se. Ja odmah rekoh: »Il’ nju, il’ ni jednu!
Radičević, Branko - PESME
I nojca beše, i beše odavno, Dolina, brdo, sve bijaše tavno, I ona bistra, ona reka ista, Jedva se degde u prugama blista.
67. I bogami, na njega ste Sila nalik baš zaista: Iste oči vragolaste, Isto čelo, usta ista, Ista kosa, isti zubi.“ Tu g' ogrli, pa poljubi. 68. „Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji!
67. I bogami, na njega ste Sila nalik baš zaista: Iste oči vragolaste, Isto čelo, usta ista, Ista kosa, isti zubi.“ Tu g' ogrli, pa poljubi. 68. „Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji!
I na stenju, vi kozlići, I ti mrave tu maleni, Pa da duša nije tvoja Ista, ista kao moja! 5. Oh moj dragi Bogosave, De li si mi sada, brate?
I na stenju, vi kozlići, I ti mrave tu maleni, Pa da duša nije tvoja Ista, ista kao moja! 5. Oh moj dragi Bogosave, De li si mi sada, brate? Jer tako mi moje slave, Sve jednako mislim na te.
blaga, Kao mati kakva draga, I veljaše, kad je zgleda, Da se seti svoga čeda, Što je skoro izgubila, Što je takva ista bila, I da li je muči jako Što je vidi tužnu tako, I da oće i da znade, Ali sade — „Od je njegov, samo brže!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Konj, kobila, to ti je ista stvar. — Ista stvar? — ponovi djed potišteno. — Ma šta je tebi, stari? — začuđeno će bradonja dižući pogled s bloka.
— Konj, kobila, to ti je ista stvar. — Ista stvar? — ponovi djed potišteno. — Ma šta je tebi, stari? — začuđeno će bradonja dižući pogled s bloka.
Čak i kad je u blizini proradio privremeni vojni aerodrom, birtija ostade ista kao što je i bilo. Jedino se meću seljačkim gunjevima i kožusima pojaviše modre uniforme avijatičara i dva različita
Artiljerac otpuhnu, iskosa omjeri staru muslimanku i obrati se svojima. — Ubio je led, ova stara ista moja mater. Čisto sam pretrnuo kad sam je maloprije spazio uz ovaj puteljak. — A živa li je stara?
A zašto on, ljudski stvor, nema tu čarobnu osobinu da se izmigolji iz hladne struje vremena? — Jeste, dječače, ostaće ista ova voda, ali mijenjaće se i godine sticati njezina okolina, njezine šume i obale.
Kostić, Laza - PESME
Oštrim dletom bola svoga u bled kamen reže lica, svako lice ista lepa Valadila od Misira. Tako voli Minadire, tako mu je ljubav silna, te ljubavi nema više od Indusa pa do Nila.
Samsonova to zar glava? tih vilica grdni zjap? te nozdrve uzvijene? te zar oči ispijene? pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ostala je skoro ista; samo su se, u znaku izvinjenja, množila objašnjavanja. Za ovo tvrđenje dovoljno će biti da navedemo mišljenje jednog od
Carev sin čuvši to, potrči brže bolje ka koritu te ga digne, kad tamo a to pod njim ona ista đevojka što je bila u crkvi i u onijem istim haljinama u kojijem je treći put bila, samo bez papuče na desnoj nozi.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ostavite vi, gospodine, da je ja jošt jedanput promuštram, pak ćete viditi da će ona biti ona ista Pela koja je i pređe bila. SULTANA: Ja nisam tvoja Pela, dragi Sreto, ja sam Sultana.
POZORJE 4. PERSIDA, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Devojko, gledaj dobro ovu ženu. PERSIDA: (Ista naša gospođa). TRIFIĆ: Sad kaži: gdi ti je gospođa? PERSIDA: Izvela se na karuca. SULTANA: Nisam se ja izvela.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Namera je ista. (18. V 1989) 2 OKO I u neostvarenom živi namera: Da budem jači, što me manje ima; A nedremano oko-kamera Svaki moj
U jednačini sveta mi smo binom: To nije reko Petrarka Lauri, No matrica je ista. Isti pokret. Govor duše s dušom, kako reče Sokrat.
S vernošću istom, kao da ista je težina. A ljubav? da li i ona obnavlja se iznutra, Uvek nedovršena, jer tako hoće majstor?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Hoću da kažem, odjedanput pomislite da se ista stvar može i vama jednoga dana dogoditi, a onda — ćao, ragaci! A opet je sa njima, s tim matorcima, lepo, na časnu reč!
Kroz prozor kabine vidi se reka. Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jedan jezik i da se on zove
MESTU', 'ANA JE BUDALA' (kolektivno delo njenih suparnica — Knez Mihajlova 10, levi zid), 'BUDALA JE ONAJ KO JE PISAO' (ista lokacija, Anin odgovor na napad), etc, etc ...
Ponovo potucanja, ponovo gazdarice, tuđe prolazne gajbe, ista stara izlizana filmčuga... Kada pomislim da ću i ja statirati u tom bioskopu, dolazi mi da unapred poklopam traku,
Pa tako nekako ispada da je Nova godina svima ista, a da su samo deca različita. Bogami. Naročito ja, pošto mi matori nije nikada upražnjavao šljakanje u kolektivu (čisti
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Urnebesak: grozd-pijanka. Zri sećanjem šljiva ranka. Stanjuje se loza ista: list najavi - ne prolista. Klecne Crkva u kolenu: razapne se mrak o tremu. Sentandreja - Vasa Rešpekt.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— O, gle vraže! — hvatam dim, neću više biti s njim.“ „Nevolja nas ista združi, hajde sa mnom, korak pruži.
Šta ću, kud ću, gledaj muke, pa pobjegoh u hajduke.“ „Nevolja nas ista združi, hajde s nama, korak pruži.
“ „Nevolja nas ista združi, hajde s nama korak pruži.“ Četir druga, sreće loše, u planini omrkoše, Mamuzar je, tužna
Neka naša ljubav raste i cveta, večito ista, bezbrojna leta!“ A deda Triša zakletve sluša i samo gunđa: „Eto, pod mojim krovom, u mlinu ovom zavoli mačak
Zatim je ista vučina plava, u svom kožuhu mrkom, razbojnik neki, nesreća prava, trčeći zečjim trkom, frčući mačjim brkom, jurio
(Cica je, znate, ovdašnja mačka. Toliko o njoj. Tačka!) Onda je . . . onda . . . kao što rekoh, ta ista divlja svinja, (što je ne ubih i ne ispekoh!) jezdila besno u svom kaputu, (sav je od inja, od čekinja!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca. A zlata mi niko nije dao da reči svoje izvezem. Evo se utroba moja sa podzemljem
Rekoše knjige: potonje je vreme, eto se pogubi knez, a vaskrsava ubog Lazar, i oba ista: raste im moć da sami sebe poseju ko seme.
Sve se mora dokazati: istina neizvesnom istinom, a neistina izvesnom neistinom. Ista je istina sa sobom. Istina ovoga sveta je da je istina moguća, i da verovatno postoji nešto različito od istine.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA (očajno krši ruke): Gospode bože! Zavesa DRUGI ČIN Ista soba. POJAVA I SARKA, MIĆA SARKA (u muškom kućnom šlafroku, na nogama joj ogromne muške papuče; sedi na divanu i
Uznose se stolice i spušta se zavesa). Zavesa TREĆI ČIN Ista soba. POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i potištenost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudima sada treba pružiti malo razonode. Dojadilo mi je da gledam uvek ista lica. A Milan je išao od šatora do šatora, mešajući karte, i tražio nekoga „džentlmena“ koji bi mu izišao na megdan
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čiča iziđe veseo, a Gojko se spusti i leže na svoju novu postelju... »I ovde ono isto! Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi... I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši.
Gojko ispriča još i onaj događaj s pandurom, priđe te potpisa svoj iskaz, ne čitajući ga, i vrati se kroz ista vrata u blagajnicu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Filip: Ali ste zato srnetinu presolili! SIMKA: Ne znam čemu sad ova ironija... VASILIJE: Opet ista pesma! Filip: I zašto uz ribu služite crno vino? SIMKA: O kakvoj vi to ribi govorite?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zdravo, svi, redom, gustih obrva, mutna oka, tužnih pesama, strašna braća. Ista je naša psovka prva, nož i devojka nasred sela i stid domaća. Zdravo, naše obesne žene!
obolelom, i, kraj Meseca, i ovde, zvezda zablista, vidim da je, u ranom umiranju, moja, i tuđa, mladost, gorka i jedna ista. I, mesto svoje sudbe, sa užasima novim, susrećem davni život, bolan, i prozračan.
Da li je to ista moć, koja sve rasipa i razlije? Mesec, što kotrlja, večerom, prazni svet svoj žut? Ona magla, i dim, što stresa, lukom
Jedan crveni, radnički jastuk. Sirotinja svud ista. Jedno ogledalce i brijač na jednoj dasci, ničeg ribarskog. Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci.
Francuzi, koji znaju šta je komedija, ali ne znaju šta je engleski humor, igrali su komad po molijerski. Ali ta ista štampa, koja ima beskrajno široku skalu da, ma kako, ma kome, kaže istinu u lice, zbunila se, i mešala je našu nesreću
Holandska izložba, ako se meri po savremenicima, ista je takva. Minhen. Ali su doneli nekoliko Van‑Gogâ, iako iz mlađeg doba, koji su sjajni.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Voda njegova još je ona ista, Bistra, čuvana u zemlji duboko... Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ Buni me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za drugog.
Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao. Već mi dosadiše ista te ista pitanja sa čuđenjem: — Odakle si?... 3ar nemaš nijedan orden?... — Nemam. — Koliko ti je godina? — Šeset.
Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao. Već mi dosadiše ista te ista pitanja sa čuđenjem: — Odakle si?... 3ar nemaš nijedan orden?... — Nemam. — Koliko ti je godina? — Šeset.
iznenadi, te naročito nađem jednog od poslanika i povedem s njim razgovor: — Bez sumnje će kabinet pasti, pošto ostaje ista skupština? — upitam. — Ne. — Znam, ali kako će vlada imati puno poverenje ove skupštine? — Izglasaćemo!
MRTVO MORE Baš u trenutku kad sedoh da pišem ovu pripovetku, ukaza mi se pred očima slika moje pokojne strine. Ista onaka kao što, jadnica, beše za života.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Teta se udaje... ode u drugu kuću. Dete otvori jako oči, pa ih tek krete u stranu... A tamo iza stola gledaju je ona ista dva ljubavna, svetla oka, ali sad gledaju onako, kao kad Kosa razbije čašu, pa je zovu na priznanje krivice...
On imađaše jednog kalfu, koji htede naći ženu sa dobrim mirazom i s njim otvoriti radnju pošto svojih novaca nije imao. Ista ta baba Soka ode čak u treći srez našeg okruga, nađe tamo dobru devojku, koju je prosio jedan vojni kapetan I klase,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
E, ista vorma. — Ih! — osu se izraz gnušanja u gomili. — A dobro ga trpio svet! — reče začuđeni Krsman. E, pa zlo se trpi dok
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
) „Ne može se oprati na sto perila, A vi, pravednici duše čiste, Primenjujte svuda ista merila! Ja prezirem sve vas, humaniste!” „Osetljiv ko je, nek ne gleda! Svi ste vi mlakonje i topla braća!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Takva ista, i još veća fabrika postoji i u Londonu, u blizini londonskog Bridža. Fabrika dobija sirov materijal od ribara ili gosti
sirov materijal od ribara ili gostioničara; ovi na taj način iskorišćavaju i ono od jegulje što bi se inače bacilo. Ista fabrika, pored pomenutih artikala, izrađuje još i jednu vrstu konopaca koji se rado traže za izvesne svrhe na
u ogromnim prostorijama od severnog pola do južnog, pošto je dubinska temperatura svuda na kugli zemljinoj skoro jedna ista.
godine vršila takva ista istraživanja u Sredozemnom moru, bili su u tome moru sasvim drugojači. Tu se već od koje stotine metara dubine pokazalo
u Biskajskom zalivu, pa zatim u vodama oko Azorskih ostrva i na okeanskoj pučini kojom prolazi ta moćna struja. Ista je ekspedicija, i sa istim brodom, radila sa prekidima od 1885. do 1888.
Načinjen je i projekat i proračun za takvu jednu mrežu, pa ako ista ekspedicija bude išla u tu oblast ovoga leta 1939 godine, pokušaće se još jednom, možda poslednji put, rešenje pitanja
Pojava je upoređivana sa orijentacijom ptica selica, ili golubova poštonoša, ali to ne može biti ista stvar. Pokušavano je objasniti je naročitim, za čoveka neosetljivim šestim čulom za orijentaciju, ali se ne može imati
da se mresti i rasplođava u njegovoj blizini, produžila je i dalje, po instinktu i atavizmu, da radi toga dolazi na ista mesta kao i pre kataklizma, u toliko pre, što ovaj nije nastupio naprasno, odjednom, već postepeno.
Rakić, Milan - PESME
i nada, Mi ćemo, slabi, prevrnuti verom, Idolu drugom, bez suza i jada, Predaćemo se i rečju i perom; A ona biće ista, uvek mlada Priroda, taj spas, i uteha, i nada. Sad znaš.
Tvrdica je bila vaseljena za nas, Odmerila tačno uživanja naša; Nama biće uvek sutra što i danas, Uvek isto piće, uvek ista čaša. Svršiće se.
Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Amam bruji. Čak i amamdžika ušla. I onako obučena, sa pletivom o vratu, zagledala se. A sve nadvisuje i vodi ona ista devojka. Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva. Peva zanosno iz sveg grla.
Bila je ista ona Sofka. Ali, da ga ne bi to omađijalo i on se vratio natrag k njoj, a najviša iz straha da ne bi i alat to video, od
Pandurović, Sima - PESME
uzdah svega Što je nekad moglo da vodi, da blista; To je protest onog što jedino vredi; To je stara buna, večita i ista... Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi... I ne žive više od jednog trenutka!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Evo nam Miluna, ako Bog da! Glava je ista Milunova a i srce će biti očevo! A da kako!“ Marko uze dijete pa ga poljubi, pa Petar, pa Milija; svi ga izgrliše.
Mišan je opet pričao njemu sve što čuo bješe od Krcuna. Brzo razabraše iz uzajamnog povijedanja da je dogovor i ista namjera sastavila Njeguše i Ozriniće u dugi. Proteče im tako dosta vremena, da jedan s drugoga očiju ne svrnuše.
Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?“ — „Malu zovu majkom već“, odgovori mi njezina ista mati, smijući se. — Ja se prekrstih.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ona ista đevojka. Obeseli se jedno drugome, pa mu đevojka reče: „Moli Boga đe se moja mater nije doma namjerila, nego pošla da
Kaluđer pošto viđe šta bi, ukloni se malo za jedno drvo, dok evo ti opet ona ista tri konja, dođoše na jedan grob i nad njim stadoše nogama tući i u svu vrisku drijeti se, dok evo ti izađe iz groba
U ovi isti čas — Božja volja! — car spavaše, i u snu ona ista žena što je carevu sinu na snu dolazila, pojavi se caru govoreći: „Ustaj na noge, tvoj je sin mrtav i tvoja snaha;
” Carev sin čuvši to, potrči brže bolje ka koritu te ga digne, kad tamo, a to pod njim ona ista đevojka što je bila u crkvi i u onijem istijem haljinama u kojijem je treći put bila, samo bez papuče na desnoj nozi.
“ Ovo je dijete življelo Bog zna koliko i dokle, i kad je već pod starost htio da umre, pokaže mu se opet ona ista riba, i tek što se šnjime oprosti, on umre, a ribe nestane s te stope da niko kose tu namjerio, ne viđe kuđ se đede i
“ On tako i učini, i tek što izreče što mu je rekla, zvijezda se uzigra, te predanj prsten pade i u njemu ona ista zvijezda. Po tom reče mu baba, da pazi kad iziđe iza gore mjesec, pa da isto učini.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Sada me kopka šta li će biti s Miletom! Bio je nešto mnogo agilan! A oni su jedna te ista frakcija! IKONIJA: Mali je Mile da bude frakcija! Cmiljo! Gde li se samo zavukla...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A ta moja ista molitva proishodila je iz trule, smrdljive i potajne ponirljive svetinjske gordosti. I, zaisto, nejma ti lukavije ni
Preblagi i večni bože, kako i otkud to u ljudma biva da ista ljubov tvoja slatka i večna, koja bi im morala služiti za sojuz sveštenejšega srodstva, vernejšega društva i
koja bi im morala služiti za sojuz sveštenejšega srodstva, vernejšega društva i serdečnejše preslatke ljubovi, ta ista ljubov tvoja, koju ljudi krivo razumevaući i zloupotrebljavajući, služi im na razdeljenije i ljutu mrzost?
preporučavali, koji su mi morali vami za hatar dobri biti; zašto, ko ne bi onom koga vi dvoje falite, koji ste ista na zemlji dobrota, dobar bio?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vukašin se nasloni na zid pored peći. Crne ptice bešumno naleću na prozor, igraju po evenkama i zobaju uvek ista i nikad nepozobana zrna grožđa. Bezglave zverke mraka čuče pod krevetom i u uglovima, spremne da skoče na njega.
pod krovom talasavim, teškim od snega i ćeramide, krovom što je pokrivao staju i čuvao konje onima koje su proždirala ista tamna vrata kroz koja je i đubretom poganio zimu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko je Tataga i šta radi u šumi? Radoznalci su se za njom sve češće osvrtali. Na leđima joj je večito ista vreća, uvek puna. U njoj pticama u šumi nosi hranu, ali šta donosi odande? To niko nije znao da objasni.
Čak i kada mu se sin rodio, i kada Mu je žena pobegla, na prinčevom licu bio je isti izraz. Mučila ga je ista dosada, ista tuga. — Možda princ čezne za većim carstvom?
Mučila ga je ista dosada, ista tuga. — Možda princ čezne za većim carstvom? — reče car pa naredi da se osvajaju susedne zemlje, ali princu su i
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
svetski rat, Pozorišnom je ulicom, prema Dušanovoj i Dunavu, prolazila srpska vojska, spremna za napad i za odbranu. Ista je vojska (da li ista?
Ista je vojska (da li ista?) prolazila, desetkovana, i u povlačenju, a po kaldrmi Pozorišne ulice, kao i nekad, u vreme Kočine krajine po palisadu
kroz malu kapiju, sasvim sličnu onoj pod crepovima, ulazi u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema Dunavu, koji se vidi i drukčije, i
Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista nedoumica: da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah posle njegove,
To je, dabome, uvek ista priča koju samo Karađorđe nikad nije zaboravljao (kao da je od detinjstva čitao Tacita). Koliko puta ga je Vasa Čarapić,
stresa se od mnoštva pokreta natopljenog svetlostima što padaju odasvud, po trgu, i misli kako je žurba uvek ista. Seća se da je i on žurio, ali se više ne seća zbog čega.
Tada, razume se, on nije mogao da zna da će, u decenijama što tek stižu, ista soba privlačiti i druge stanovnike Pašinog dvora.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jabuka ćuti ka' nojca ista... Tvoja je dika zvezdica mala, Što tiho, lako nebom se njija; Nojca naiđe - zlato se mrači Al' tvoja zvezda sve ljupče
Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog srebra. Dar negdašnjeg plemstva i pobožnog sebra, Đerdan od dukata o vratu mu blista; Po
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali ta ista duša ulazi istinskim saznanjem ideja u carstvo više stvarnosti i neprolaznog bitisanja“. „Naša duša je, dakle, besmrtna!
Tu pogibe junački Falkenberg, a ista sudbina dostiže i komandanta puka. Oko druge jedne gradske kapije, kamo je pojahao administrator, razbukta se isto
Ona je pokazala da zakupci nisu dugovali državi 130 milona već država njima 8 miliona“. „Dakle ista instancija koja je svojim tribunalnim odborom osudila na smrt, priznala je njihovu nevinost?“ „Kasno, nažalost!
galvanskom baterijom, onom sekundarnom kolu, vezanim sa galvanometrom, teče kroz to drugo kolo nova električna struja. Ista takva struja, no protivnog pravca, teče i onda kad primarno kolo odmičem”. „Uhvatili ste zekana za uši!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo je sad Nikola ćutao, ali i pio junački. Čudio sam se kako su mi maločas ova ista lica mogla biti odvratna. Naprotiv, ona su bila vrlo simpatična. I Nikolu sam sad gledao drugim očima.
I posle se opet ona ista mrlja pojavila, rasla, pa se ispružala i skupljala, gurila i gmizala kao crv i glista i sve više rasla i ocrtavala se na
zar ne, gde smo se tek snabdeli sredstvima protiv gadne bolesti od koje smo trpeli, očekivasmo mi katkad ona ista mila stvorenja, čija su srca podrhtavala od sreće, žureći se da nas vide i stegnu nam ruke, zarumenela, radosnih očiju,
Baš utom začuli se koraci u dvorištu... To je bila ista ona što je donela smrt njegovom prethodniku. U pogruženom stavu njenom video se jad preživeloga događaja.
On je u njoj zatražio posla i dobio ga. Ona ista ruka koja je nekad nosila zastavu slavnoga puka, primila je sad brezovu metlu, i zastavnik koji je bio robijaš postao
Jer su ti ratovi, sa onim ranetinama, rovovima, bajonetima i bojnim pesmama, manje-više uvek ista komedija bili, i sve je to toliko puta bilo i bitisalo da se i samoj Istoriji dosadilo, dok se to, na primer, za one
Na njemu je manje-više ostala i ona ista vojnička uniforma koju je u ratu nosio, a koju je primio dok je ono još bio u deponu za raspored: oko nogu kaki
me je ona slušala pažljivo, i tako kao da nikad o tome ništa čula nije, pa se čak zadivila kad sam joj rekao: da ona ista drvena takovska crkvica, pred kojom je Miloš izgovorio one znamenite reči, još i danas postoji, i da sam ja u nju
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
On je, rekoh, naslijedio starog gospodina u fabrikaciji mastike. Ali mastika nije više bila ona ista: promijenio se mađioničar, pa se promijenila i mastika.
I nije to težnja za nečim što stoji napram našem biću, različito od njega: to je uvijek ona ista, stara žudnja za integracijom našeg ja, onaj pohod zbog iskupljenja jednog dijela sebe.
Ne, takve stvari potječu iznutra. To je u suštini ona ista unutrašnja potreba po kojoj nervčik dobro nateže svoje čarape i jezivo šilji svoje olovke.
Isključivi umjetnik... Kamo sreće da si samo bio malo solidniji, malo ozbiljniji, pa da ti ta ista tvoja umjetnička narav nije praktično postala zaprekom i za sam tvoj dalji umjetnički razvoj...
uglavnom od toga da li pokraj njegova sela stoji mostić od brvana preko jaruge ili međunarodni željeznički vijadukt: ista mjera sićušne pakosti, pozlijeđene sujete, uvrijeđenog ništavila jednako će mirnom rukom potpaliti lagum i pod jednim
Je li to uvijek ona ista, iskonska težnja pramajke amebe za kretanjem, tek osmišljena nekim aposteriornim smislom i ciljem, i porasla do grdnih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Otvaraj, more, ozeboh na ovom kijametu — — odgovori Đurica. Vrata se otvoriše; iza njih zinu ista takva gusta i crna pomrčina, kakva beše na polju. Đurica uđe u sobu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Carev sin, čuvši to, potrči brže-bolje ka koritu te ga digne, kad tamo, a to pod njim ona ista đevojka što je bila u crkvi i u onijem istim haljinama u kojijem je treći put bila, samo bez papuče na desnoj nozi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
A zbog greha što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.
SEĆANjE 1 Često puta kad te vidim gredom Da koračaš hladna, mirna, stroga, Uvek ista, uvek s umnim gledom, U trenutku uspomena mnoga Onog doba, kog sad više nema, Javlja mi se kao bajka bleda; Ja osećam
Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kipte. Tu su ruže znane I promena ista, Samo naše pesme već su po'abane. Danas nam ne blista Kao nekad, pređe, Pobeda i ljubav i budućnost čista.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Naknadno istraživanje je pokazalo da efikasnost ostaje ista, bez obzira na medijum koji se koristi, bilo da je to vazduh, vodonik, živina para, ulje ili elektronski snop.
teret spustiti vertikalno naniže, ili ćemo ga na niži nivo sneti nekom zaobilaznom putanjom, količina rada ostaje ista.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista.
U svakoj od njih nalazila se ista vrsta robe: čiode, igle, kanapi, pera i olovke, jevtin nakit, šarene maramice raznih boja, plašo, svila i svakovrsna
Duh aristokratije postojao je na Kolumbiji, ali to je bila ista vrsta aristokratije kakva je postojala i u mom rodnom selu.
se oni žure da podnesu izveštaj glavnom zapovedniku njihove vojske koji, skriven u dubinama okeana, upravlja talasima. Ista ta devojka, koju smo nazvali ”proročica”, predskazala je da će sve, gore na nebu i dole pod morem, što je u vlasti
sada mora da se penje na vrhove Alpa da bi doživljavao ona uzbuđenja iz starih dana, kada je bio mojih godina, i kada je ista uzbuđenja doživljavao gledajući ih iz podnožja.
sada mora da se penje na vrhove Alpa da bi doživljavao ona uzbuđenja iz starih dana, kada je bio mojih godina, i kada je ista uzbuđenja doživljavao gledajući ih iz podnožja.
a zamenjivale su ih flanelske pantalone, šareni džemperi i kape koje su tada nosili i studenti i njihovi progresori. Ista ta mladost koja je pre podne, kao neki ozbiljni kaluđer, išla na klanjanje nekim čudesnim izvorima znanja, posle podne se
Ona je bila uvek ista: dostojanstvena, uzdržljiva, tačna i poštena; čista i uredna u svakom pogledu; spremna i voljna da pomogne, ali ne i da
opterećenja na sferi povlači za sobom određeni broj linija sila, očigledno je da je brzina povećanja opterećenja na sferi ista kao brzina s kojom se broj ovih linija sila gomila u prostoru koji okružuje sferu.
Ta ista sunčeva svetlost - nastavilaje ona - budi polja, njive i pašnjake i poziva ih da rastu i stvaraju hranu za ljude i životinje
Ako sve to stvara ista nebeska sila koja razbacuje munje iz tamnih letnjih oblaka bremenitim kišom, a isto tako prenosi, kao što kažeš, slabi
Sada sam otkrio da je slika razvoja elektromagnetne teorije koju sam onda izložio, ista kao i ova u knjizi koju čitate. Obe one su stvorene pod trajnim utiscima koje sam nosio iz Kembridža i Berlina.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tu ne pomaže pozivanje na dobru volju, nego jedino dovođenje do svesti razlika koje nam pokazuju da jedna ista ili slična konvencija može da ima i ima dve različite funkcije, tj. dva smisla u dvema susednim i bliskim kulturama.
Jer devojka na gradskim vratima obučena u nebeska tela može biti mitološko biće, ali ta ista devojka u odeći na kojoj su samo išarana, a to bi moglo da znači izvezena nebeska tela, to već ne može biti.
Ali su one svejedno značajne. Za prvu ćemo kasnije videti da je sa njom slika ista kao u izvoru iz kog nam je došla, a druga samo pojačava to što se u proširenom opisu posle nebeskih tela dodaju
godine nalazi se pod brojem 388. Narodni pesnik je bio dosta nevešt,26 ali se i pored toga raspoznaje ista kompoziciona shema kao u „Anđi kapidžiji“.
Pri pomnijem čitanju lako se uočava da se u „Helioterapiji afazije“ zapravo razmatra ista ona pojava koju nalazimo u manifestima svih ili gotovo svih najvažnijih avangardnih književnih pokreta, od italijanskog
četiri navedena primera pokazuju još nešto: težnja da se na oba kraja stiha (ili nekog drugog segmenta u pesmi) stavi ista reč u istoj gramatičkoj funkciji – kao što je u primeru (2a) subjekat topole stavljen na oba kraja – dovodi do osobene
Kasnije se mnogo šta pomeralo, ali je pozicija Zorana Mišića na tome pokretnom fonu ostala u suštini ista. U stvari, istrajavanje na istoj poziciji, uporno produbljivanje nekoliko opštih, načelnih stavova istaknutih već na
Onaj isti kontekst – isti „duh našega jezika“ i ista „naša pesnička tradicija“ – koji je Popinu Koru mrgodno presreo, sada je bar odškrinuo dveri.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Klanja se izlazeći.) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!... Zavesa ČIN DRUGI Ista soba, samo bogatija nameštajem, koji je bez ukusa razmešten.
Prilikom čitanja na njegovome se licu ocrtava pakost i zadovoljstvo). Zavesa ČIN TREĆI Ista soba kao i u prethodnom činu.
ČEDA: Još bolje, premestite me u Nikaraguu. Zavesa ČIN ČETVRTI Ista soba. Po stolicama, levo, masa novina savijenih kao za prodaju; po stolicama prebačena muška i ženska odela, šeširi i
ŽIVKA (podmetne joj): Evo baš, pomirišite, kad vam je toliko do toga stalo. NATA: Isti miris i ista boja, roze... Otvorite slobodno, otvorite: nije to meni ništa nepoznato; dobijala sam i ja takva pisma.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pripovedač Mile, čini simbolički gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u krušku što mu je kao ponude poslala ona ista Mara za kojom kopneći žudi.
Sve su to ona ista mesta koja, kao opasna, nalazimo i u valjda najstarijem sloju bajke; Stanković ih je s nepogrešivom preciznošću
Međutim, u Večitom poljupcu ista se devojčica - vidno transformisana pojavljuje samo u snu kao znatno neodređenija „ona.
to je da tamo ne označava samo dalje mesto, nego povrh toga i jedan poseban prostor: prostor na rubu varoši, gde se ista junakinja Zlata u Pevcima „pribojavala” i išla - sve se pribijajući uza zidove - s unutrašnje strane puta.
A budući da je intonacija dosta tesno povezana s redom reči, ista se ograničenja prenose i na njega, odnosno uopšte na sintaksički poredak.
poslužila su tek kao mimogredna ilustracija, a i neophodan dokaz, da sintaksa u prozi i sintaksa u stihu nisu jedna ista.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Crna noći, kad već snagom Oporaviš naše grudi, Ko ti veli: „Mini, mini — Kogod spava nek’ se budi!“ Ista zvezda, zvezda svača — Ime joj je tad’ zornjača. Dakle to je jedna zvezda!
— I potada više puti biva Ista slika na moru života. Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
tvoje, Kad bi moja knjiga bila Čista, kano srce tvoje, Kad bi sladost pribavila, Koju nose reči tvoje, — Jamačno bi ista važnost Čitatelja nju dostigla, Koju djela tvoji sjajnost Jest pred svetom sebi digla.
Miljković, Branko - PESME
sebe stvara iz svoje nemaštine Čita led iz njenog uma Na način umiljat i strašan Dani su različiti al svetlost zore je ista Zagađena vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti BUDUĆNOST VATRE Sakriću te u moju zimu Večito proleće
Krakov, Stanislav - KRILA
VI BELA BARAKA Ipak on nije umro. Svršavao se avgust, a žega je bila uvek ista. Grad je živeo noću. Danju su žene puštale da im se prozire telo pod providnim haljinama.
A novine i onako ništa ne donose. Potom je ušla bolničarka, ona ista koja mu je sekla zavoj, i donela čašu limunade. Duškove usne bile su ispucale i blede. — Ranjenik sa Bitolja?
Petrović, Rastko - AFRIKA
koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista uzvišenost, kao što je čudo i uzvišenost živeti ili umreti.
Na reci Zazandri zatiče nas noć. To je ona ista reka kojoj smo pre dva-tri dana panično žurili, da bi joj stigli na vreme radi prelaska.
Odmah potom prelazimo prozirnu rečicu. To je ona ista Komoe niz čije su me brzake spuštali pagajeri pirogom kada sam bio u Alepe.
“ Smejao sam se radosno, na ovaj primer kako se jedna ista pesnička ideja obznanjuje različito u belome a različito u crnome; i žalio sam što ću svakako teško saznati šta znače
To je ona ista igra što je igraju svi crni kad se skupljaju na „bal“. To je igra koju sam ja gledao već u Boakeu a koja je preko
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
5 avgusta u zoru krenula se prva turska kolona sa Tresibabe. To je opet bila ona ista Fazli-pašina divizija, što je onomad došla iz Zaječara.
ćutanjem i napregnutim osećajem strašnoga iščekivanja s kakvim su ovi isti ljudi pre jednog sata ulazili u borbu. Ista opasnost, a kako razno raspoloženje! Otkuda to? Je li ovo već sviknutost na vatru, ili bezbrižnost očajanja?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Onaj cvetak — tvoja slika, Onaj miris — duša j’ čista, — Ne srdi se, janje moje, Kad ti kažem: ti si ista. ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san.
XXV Sunce s’ rađa, zora blista, Oblačići zlatom sjaje. Da, — priroda j’ uvek ista, Velika je, divotna je. Razvijaju s’, prelivaju s’ Iste slike, iste boje; Kao ključem navijena Sva priroda čini
Isto nebo tamo gore, — Istim mirom cvet miriše, — Ista zemlja ispod mene, — Samo jedan grobak više. Iste gore, isti luzi, Koje gledah tol’ko puti; Al’ to negda sve
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O, slatko ime od kog’ srce strepi U srpskoj grudi, kad mu spomen čuje, O, primeru veličestveno lepi, Kog’ ista slava slavno odlikuje Kad visprenosti sedmom nebu leti Besmertija da praznik toržestvuje, Gdi Klio širi zlatne
158). Preštampano iz Pačićeve zbirke str. 161. SNI (str. 159). Preštampano iz Pačićeve zbirke str. 48—9; ista pesma je, pogreškom, još jednom odštampana u Pačićevoj zbirci, na str. 338—9. NEVOLjA (str. 161).
Ostalo je sve isto; potpisa autora nema. Zatim, ova ista, pesma štampana je, u nešto drukčijem obliku, na 92-oj str. Pesmarice I, Novi Sad 1862, a pod pesmom je potpis J.
”) Međutim, ista ta novosadska Pesmarica (o kojoj je u Javoru 1862, 192v pisao, izgleda, sam Zmaj) doslovce je preštampana u Novom Sadu
1868, i na str. 94-oj novoga izdanja ponovo je preštampana ova ista pesma, samo sa tom razlikom što joj je kao pisac sada označen A.
Bojić, Milutin - PESME
To je večno ista priča iste patnje: Obučen u isti oblak iskušenja, Zvezdar traži žudno izvore spasenja, I klone i čeka dan smrti i
Noć vizantijska, sladostrasna, ista Kô ona kad se rodi Gospod Novi. A samo senke s licem kô od lima, Poslednji borci carevine šture, Čuvaju kule i
On sad čudno šušti kao da mi veli: ''Voleo si onda i kad sever cvili, A danas si tužan. Poljana je ista I vedra i mlada, a nebesa čista. No tvoj pogled luta, jer on Prošlo želi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
prvi sačuvan i potpuno jasan primer simbiotičke povezanosti pisanog i usmenog poetskog sistema srpskog srednjeg veka: ista tema sa svim sastavnim delovima neguje se istodobno u obe poezije.
sve većeg maha, to je zaokupljenost pisaca isto toliko svojim zanatom, ako ne i više, koliko i predmetom opisivanja: ista tematika podvrgava se različitim postupcima pripovedanja, da bi se onda isti postupci primenjivali na različitu
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 I kao da se od iskoni snilo: precvetaše žurno ruže i ljiljani, sluči se ista priča kô i lani. 3 Mru, toplinom lape vali lagani. U srcu svih mrenja sve dublje otkucava bilo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I kada ona u kujni počne glasno da pita tobož: da li je otišao sluga da otvori dućan (mada je njega ona ista još prvoga probudila i uputila u dućan), Mladen već zna da je to za njega, i odmah bi se dizao.
umro, radnja time nije ništa izgubila, već da će, ako ne biti pod Mladenom bolja, veća, a ono sigurno da će biti ista onakva kakva je bila: ugledna, na glasu, jaka...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Rečju »g.« obeležava se u ovom članku i jedna i druga vrsta g., jer se za njih vezuju ista verovanja. Najmoćniji apotropajon protiv vampira (i veštica), i zlih demona (npr.
Ulogu l. preuzela je u životu konoplja, i za nju se uglavnom vezuju ista verovanja koja i za l. V. Čajkanović, Vuna i lan, SEZ, 31, 1924, 139 idd. LESKA Haѕelnuѕѕ (coryluѕ avellana).
« i otuda ostade cvetu ime nezaboravak. Najstarije ime za biljku svakako je žabinac, jer se ista reč nalazi i u poljskom (žabik) i lužičko-srpskom (žabjaca kvjetka).
l. ima izvanredno mesto. Gde god se govori o verovanjima bilo u kojoj prilici, tu je i b. l. To su ista verovanja kao i u Čajkanovićevom »Rečniku«, sa ponekom drukčijom pojedinošću — kao, na primer, u Gruži i Gornjoj Resavi.
Seme. Kasnije objavljena verovanja o s. i setvi većinom su ista kao u »Rečniku«, malo je drukčijih ili različitih, koja se mogu uzeti kao dopune.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ne može da shvati zašto gospodar odbi toliki novac; zar mu nije nosio sve što je imao? I, premišljajući, dolazi mu ista misao: — Hoće i mene da raskući kao Ružiće, Vujiće i druge! Ali koja mu korist od toga?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta bi ostalo od toga ganutljivog pogleda? Ništa. Iste ove crne oči, ali surove, ista ova u očaju zgrčena usta, ali stisnuta u mržnji, isto ovo brižno čelo, ali sa dve uspravne gnevne bore.
Gotovo je, slika se rađa i ja više nisam u stanju da je odagnam. To je ona ista ivica šume sa klupom od prevrnute presečene oblice, izukrštane žile breza, njihovo lišće što drhturi na vetru, zuj
Najzad, vreme je da i ja prestanem sa izmotavanjem i da priznam kako i mene muči ista ona radoznalost zbog koje okrivljujem grba.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
XXІІ, XXV sasvim su nova, dok su pisma označena ovde sa ІH, X, XІ, HІI, XІІІ, XXІІІ, XXVІII, XXXI, XXXIV, XXXVІ ostala ista kao i u prvom srpskom izdanju; preostala pisma su, koja manje, koja više, promenjena i proširena, a sva zajedno povezana
Tri stoleća iza toga opusteo je Vavilon i raspao se tokom vremena u gomilu praha i pepela. Ista sudbina zadesila je i ostale velike gradove Mesopotamije.
On treperi sada u hiljadu boja i u odblesku Zlatnog Roga. Ne mogu da verujem da je to ona ista varoš koju sam jutros ravnodušno ugledao.
na izvrnuto zvono i kad izvedoh računskim putem jednačinu njegovog meridijanskog preseka, ja uvideh da je ta jednačina ista takva kao ona koja određuje i oblik kapi vode koja usled athezije visi na horizontalnoj ploči.
I otišla bi još mnogo dalje. Ista ona peć, Sunce, koja zagreva našu Zemlju, zagreva i one planete koje su se ohladile i, obavile čvrstim ljuskama.
Onda bi se termičke prilike opet popravile, da se godine 114000 pre Hrista povrati skoro ista ona velika hladnoća. Bilo bi zamorno kada bih produžio i sa ovako sumarnom rekonstrukcijom rezultata mojih računa.
To je zbog toga što onde vlada, preko cele godine, skoro jedna te ista temperatura, jednaka srednjoj godišnjoj. Ako se ide još dublje u unutrašnjost Zemlje, onda se opaža da je i tu temperatura
Odavde posmatrana, njena ploča ima tri i po puta veći prečnik nego ploča Sunčeva, koja nam odavde izgleda ista tolika kao i sa Zemlje, jer se od Sunca nismo, u stvari, ni udaljili. Kako je divna naša Zemlja!
Ispod mestanceta, priljubljenog uz šumu i bregove, spuštaju se cvetne livade ka Švarci. S druge strane ove reke ista slika: livade, kućice i zaseoci, pa onda železnička pruga, a iznad ove, po bokovima bregova, velike šume.
Sada vidimo jasno šta su te gomilice: i to su ostrva u vasioni, ista takva kao i naš Galaktični sistem što je, skup sunaca koja izgledaju nagusto zbijena zbog njihovog ogromnog otstojanja
Stanković, Borisav - TAŠANA
DRUGI ČIN Dok je u prvom činu sve tužno, dotle je sve u drugom veselo, svetlo, puno života. Soba ista, ali raskošno nameštena. Lepršaju se po zidovima okačeni dugački svileni peškiri.
SAROŠ (prekida je): Pre si bila druga, a sada si druga... TAŠANA Nisam. Za tebe sam uvek ista. A sad još manje imam da se od tebe krijem, stidim, bojim. SAROŠ (gorko, kao jedva čekajući na to): Da, da.
I ona u njenu crkvu, ja u moju džamiju. Oh, a ista reka teče, u koju se kupasmo i brčkasmo, isto trepere i šumore topole pod kojima smo se odmarali.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ugledavši je ponekad, dok je još izlazio, gospodin Avram bi se brzo skrio i posmatrao je. Uvek ista: prione uz neko drvo, i vazda stisnutih pesnica gleda oko sebe kao da nekoga ili nešto čeka.
Po palankama, sem u ponoć, ima još jedno gluho doba, a to je u podne. Ima ponoćna tišina, ima ista podnevna tišina. Pusto je u ponoć, pusto je u podne. Ima pauza života u ponoć, i ista takva pauza u podne.
Ima ponoćna tišina, ima ista podnevna tišina. Pusto je u ponoć, pusto je u podne. Ima pauza života u ponoć, i ista takva pauza u podne. Po palankama, zamor i dremljivost javljaju se dvaput u 24 časa.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— »Hi, hi, hi!« — Badava se smejete, gospodična, agina je kći takva ista pravila dobrog tona, i tako isto mlogo na moral držala kao i vi sami, ali ovakovog momka omilovati, koji je sigurno
Samo je nužno jošt stepene kako se ista ljubov razlikuje naznačiti. Ova devojka ima 5.000. »Gospodična, vi se meni dopadate, i ja bi želio vas za suprugu
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Uostalom, samo bez te prostosrdačne dečje iskrenosti, zar se ta ista sujeta ne javlja uvek i docnije kod čoveka? Mlada gospođa Olga dobila je o rođendanu brilijantske butone i zadela ih je
Mesto da jednoga mladoga poetu okolina podrži i ohrabri, a ono, eto, ta ista okolina ga juri da ga bije. Zamislite kada bi to bila opšta pojava, kada bi poete za svaku svoju pesmu morali
— Pred nama je, dakle, jedan autentičan slučaj i prema njemu treba primeniti što strožiju kaznu, kako bi ista poslužila kao primer i svima ostalim anonimnim piscima stihova po anonimnim mestima!
Univerzitetska je diploma najveći luksuz u Srbiji. Nego pođi ti opet na ista vrata, ali poslušaj me: krij kao zmija noge da si svršio univerzitet.
Sećam se da sam jednom u Makedoniji video konja i magarca upregnute u ista kola, te su morali ići u korak. I koliko je puta siromah konj pokušavao da napravi veći korak, da pođe brže, ali se svi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne plane puška iza nekoga žbuna. Izgleda da je ista misao i ostale mučila. Baterija je žurno išla. A već od sela nastajao je drum. Još samo da pređemo ovaj šumarak...
Negde u selu zakukureka petao. Setih se Jankulja... Ali šta ćemo sad?... Sem nekim drugim putem da pođemo. Ista misao mučila je i komandira, i on zapita seljaka da li ima koji drugi put. — Evo, vod’! — pokaza nam on rukom u mrak.
Ali maglovito predosećam da moja osećanja dužnosti nisu ista. Onda sam bio u svojoj bateriji, sa svojim drugovima, sa poznatim vojnicima.
— obrecnuh se ja na njega. — 3ato... pobogu, čovječe, đe ću ja njemu plaćat! — Ama, mi ćemo platiti. — Pa mi smo ista vjera, ne bilo te!... Škiptaru da platiš! — govorio je s prezrenjem. Onda se obrati Aranutinu.
Tramvaji su zastajali. Grci nas posmatrali radoznalo, i pomalo čudeći se, kao da ne veruju da smo mi ona ista vojska čiji su izgladneli i podrpani delovi došli u Solun pre nekoliko meseci.
Izgledalo je kao da u svima nama tinja jedna ista misao: ostalo nas je malo. Da li ćemo i mi izneti čitave glave? Sa protivnikom se poznajemo. Teško će biti...
Petrović, Rastko - PESME
Bregovi su tako meki, ljubavi moja velika, Bregovi su tako meki, i reka nije duboka; Ma kud da pođemo, budalo, bagro, ista nas smrt čeka, Ista nas baš smrt čeka, kraj mile seljanke, U vojsci i železničnoj stanici.
ljubavi moja velika, Bregovi su tako meki, i reka nije duboka; Ma kud da pođemo, budalo, bagro, ista nas smrt čeka, Ista nas baš smrt čeka, kraj mile seljanke, U vojsci i železničnoj stanici.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila. A ona uvek ista: nijedne bore na licu, nijedne sede u kosi, lakonoga i nasmejana kao sunčani zračak leti kroz kuću.
Sin se povijati k zemlji stao, unuk nevestu doveo u kuću, već i praunuk kućom trči, a ona stalno ista. S čuđenjem, prekorom i kao nekom mržnjom gledaju je snaha i sin, ulica i grad. — Đavolu je dušu prodala!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Borbu domaće vlastele protiv Turaka pevač ne odvaja od narodne borbe. Za njega je to jedna ista borba. On u samoj činjenici da je nekad postojala moćna domaća država nalazi opravdanje narodnoj borbi, izglede za njen
zakoračuje u XVI vek s punim oblikom kosovske epopeje, i pošto je izvesno po gore pomenutim pisanim spomenima da je ista epopeja u XV veku bila uža, drugojačija i manje sređena, mogli bismo s dosta sigurnosti tvrditi da je glavna, najšira i
njihovijeh; kâ da bješe Banović Sekula, ma nemaše konja Sekulova; kâ da bješe dijete Grujica, ma nemaše konja Grujičina. Ista ova osobina Markova snažno je naglašena i u pesmama drugih balkanskih naroda.
Pomenuti događaji i ličnosti nešto su drukčiji u pesmama nego u istoriji, ali je to uvek jedna ista očajnička borba bez izgleda na uspeh.
“ Uostalom, ona nije ni česta ni uvek ista: Ili grmi, il' se zemlja trese? Niti grmi, nit' se zemlja trese, već pucaju na gradu topovi, pa tvrdome gradu
čovek utiče na život i posle svoje smrti, da ga goni napred, da ga upija mrtvim očima i da ga napaja mrtvim dojkama. Ista pobuda gonila je smrtno ranjenog Momčila da svome ubici uputi one nadmoćne, ljudske i junačke reči: Amanet ti, Vukašine
ti uzmu moju milu seju, seju moju milu, Jevrosimu, ona će ti svagda vjerna biti, rodiće ti, kô i ja, junaka. Ista pobuda izražena je i u Sekulinim samrtničkim rečima: Ukopaj me na drumu široku, da s' naslušam trupka od konjica i
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU... Tako doista nekima noću Zgađa se duša Ka pravo ista što je Crkva hramna. PUT PO ZVEZDAMA Nek se promenjuju dani i godine svojim zavičajem, kako je Gospod izvolio, — a ne
I krošto li si došao ovamo? Kakvo li je sjednačenje svetloće s mrakom? A mi smo ta ista prava pomrčina, zato i u grobnomu mraku priličnome nam živimo se.
) Nego on so tim prekrati carevu reč i njegovu mu misao taki razonodi. Ama na carevo o tom pouzdanje jer on hoće do ista to njemu početi praviti, ta i uze apostol u ruke đuniju i drugu utvar majstorsku što je za to, i obeleži po zemlji da
Misleći govori: ovo je svakome pravi i smotreni čas, ovo je jaka sila i vlast ista, strašljivi obrazi, besmrtni vojištani.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ama, vele, nova knjiga, neisečena, — jok, jok! Je li ona dospela u antikvarNicu, — ona je stara! Ona je sad, ista Zona, nikako drukše, nego kao jedna poništena taksena marka!...
Odsekla ga Zona, ošišala se, a na tršavoj glavi joj muški šešir neki (pa došla ista poznata madmazelj d’Angulem, što uči decu francuski).
naučija se!“ Vide li? Ne čuri mi se. Keif si nemam na drugu... Isti taj duvan, ama, neje ta ista mušljika! Tri-četiri dima, pa gu frlji’!... Mani milo što mu čorbadži-Zamfir navodi njegove reči.