Miljković, Branko - PESME
H IZMIŠLjANjE SVETA Kraj vatre kojom ne hrane se dani Izobličeni oblici od žestokog rastvora Sna i praznine. Istino govora Sve je zamenjeno rečju pa nejasan poj mami.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I verujem da s' samo u sto leta Iz pepela svog rađa feniks ptica, Pa sama sobom da razvija krila. O, pravdo božja i istino sveta! Daj stablom da narasti takva klica, Da sve to lepše peva srpska vila!
Ako, bud sam lišen sveg na javi, Opsenami, sni, me obradujte, Istino mi što se ne pojavi, Voobraznom smislu to darujte.
i okončenije mnogogubo prenebreženog dosad stihosočinjenija zajemljuju da ćeju svim prosvještenim, rod i jezik svoj istino ljubjaščim Serbom, Serpkinjama, da i svim Slavjanom i Slavjankinjama, istočnik čistog duhovnog uveselenija biti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.