Dučić, Jovan - PESME
Samotan svugde i pred svim u strahu, Stranac u svome i telu i svetu! I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu.
Drinu, pored iste i brazde i setve, Između dva pluća u istome dahu — Dve reči iz iste molitve i kletve, Dva anđelska krila u istom zamahu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kapetan je opet ozidao kuću na istome mestu u Knjaževcu. Pokrio je, istina, kao što se kaže, hartijom, ali mu je žena vesela, i sinčić zdrav, i čupa ga već
Afrika
za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe pošto pripadaju istome belcu, te odbijaju da plate nove. Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca.
On i sebe i svoje drugove zajedno vidi kao jedno jedino duhovno biće koje služi istome fetišu. Taj fetiš naređuje da se ide ženi da bi se od nje imala deca koja će uneti nove snage u zajednički duh.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sela su, dakle, bila grupa od porodica koje pripadaju istome bratstvu, i ona često nose ime toga bratstva. Po shvatanju ljudi u plemenima grupe od kuća nisu smatrane kao
Matavulj, Simo - USKOK
da je Janko znao da u taj čas, na tome istome polju, u drugome brastvu, u kolijevci plakaše dijete, koje će docnije, kao najveći srpski pjesnik, divno iskazati tu
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1880. postao je načelnik Ministarstva unutrašnjih dela, 1884. ministrov pomoćnik u istome ministarstvu. 1886. bibliotekar Narodne biblioteke, 1897. državni savetnik.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad car Petar poruku cara Tatarina primi, odgovori po istome glasonoši caru Tatarinu i rekne: — Idi i kaži tvome caru da je moja kći umrla, nek traži u vilajetu drugu caricu, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iako se ne poznajemo, ophodimo se jedan prema drugome kao da smo stari prijatelji. Vojska nas je izjednačila, idemo istome cilju, borimo se za istu stvar. — Druže, gde ti je komanda? — zapita neko debeljka.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
U istome moru nađene su i neobične, dotle nepoznate vrste kraba, kreveta, moluska, morskih ježeva i dr. koje žive tu među algama
Rakić, Milan - PESME
sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud ne mičući, U istome krugu razgovore vodim, — A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u svakom gradu, svakom
Jer, ko snežna lava, u istome času Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ali Gospodar bijaše toga časa udubljen u molitvi; on stajaše pod desnijem svodom, na istome mjestu, gdje mu i danas mošti počivaju. Služba započe. Gomilica ljudi iziđe ispod svoda što izvodi nasred dokseta.
„Ta da, ondje gdje smo juče bili: Rekao nam je svima da se danas na istome mjestu nađemo, da će nam donijeti oraha i pokazati druge vještine svoga hrta. Pa što me briga!
Jednom se i Vira zamjeri starijem bratu. Ovaj je iz nekog starog prirodopisa učio, pa kazivaše da je i miš u istome razredu životinja u kome i lav, jer oba imaju četiri noge. „Onda čovjek i tice spadaju i usti red, jer su dvonošci!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ pa ga išćera od sebe. On potom sa svojom ženom i s onom staricom življaše dugo vremena u istome selu, ali u tuđoj kući, preporučujući se materi svojoj i ostalim prijateljima, ne bi li kakogod oca sklonili da ga
“ 24. KUM I NjEGOVA PRASICA. Jedan seljanin zamoli nekakva drugoga bogatijega od sebe u istome selu da mu kupi jedno malo prase, jer sam nije imao od kuda da ga kupi, pa kad uzraste da ga podijele; i ovi mu ga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šest sporednijeh oltara bijahu zastrti crnijem zavjesama. Nasred crkve ležaše mrtvi gvardijan, na istome „katafalku“ koji je služio za Škorancu i mnoge druge prije njega.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„oči moje sjajne“, Niti praznom reči i pokretom grubim Zbrisah čedne draži nekazane tajne; Jer, k'o snežna lava, u istome času, Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
prosute cjelim, Snažnog Orijona, Plejade i k tome Hijade, Medvjeda, kog još zovu i Kola, koji se vrti Na mjestu istome sveđ, Orijona neprestano motri, On u Okeanu od svih zvijezda se ne kupa nikad“.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Držao je da toga dana mogu biti prisebni samo retki ljudi... I eto, dočekao je da vidi sebe u istome položaju, dočekao je da i sam toga dana slatko jede burek, koji mu je poslao Mitko aščija, da pije staro vino, da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
onu mrvu hljeba ugrabio ona druga dva oči iskopaše, pa ih nestade, a slijep i kan̓ ti kad ne vidi kuda će, osta na istome mjestu. Ne potraja dugo, evo ti one dvojice, nose nekakvu travu, te onome ćoravome oči pomazaše, a on odmah progleda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Postoje pesnici koji ostaju u istome književnom stilu i služe se sredstvima i postupcima koji su za taj stil vezani. Takav je, na primer, Milan Rakić.
Nevidljivo lice koje nas tako precizno obaveštava rečima „još letos“ kao da se u istome trenutku nalazi pored Jusufa, a raspon od Jusufovog zatočenja pa do ovoga trenutka nije ništa drugo do unutarnje vreme,
nastavlja, razvija u šestoj strofi „Vuka II“: Po večeri jednoj ipak izađoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom, čekaše u nedelju Davnu [...].
Naravno, takvo zatvaranje teksta na samome kraju nije moguće ako se po istome načelu ne zatvaraju i sve manje a osetne celine iz kojih je tekst sastavljen.
Semantika, slikovni sadržaji i uopšte tematika – tek potom dolaze i podvrgavaju se istome elementarnom obrascu. Ali rešenje u Matićevom slučaju nikako ne treba shvatiti i kao konačno rešenje, jer ništa kod njega
Drugačije je, međutim, kad su u pitanju pesnici u istome jeziku i istoj književnosti. Kad se redom i kako valja čita Mišićeva antologija, onda se može osetiti kako pri samome
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se Stankovićevi prozni radovi ne samo mogli, nego su se morali čitati na jakome fonu beogradskog stila; kao što su na istome fonu čitane i pesme Vladislava Petkovića Disa.
jezgro, svakako pomaže da se prostorno oponiranje lakše prepozna u raznim Stankovićevim delima i na raznim mestima u istome delu.
sceni treće glave - zauzda konja zbog lošeg znamenja na putu (tada ga je kod kuće žena varala s rođenim mu bratom), u istome trenu „upija” svojim „očima vlažno nebo što se bilo naoblačilo”.
Na kraju se on vraća, smiruje i uspavljuje u istome bezimenom predelu koji privremeno nastanjuje jedan, poput Mojsijevog, nemiran narod u bezizglednom bekstvu.
No, kako se siže u romanu sklapa, tako se i sudbinske putanje likova približavaju, da bi se na kraju stekle u istome „strašnom bunaru očajanja” i „bezdanom ništavilu i praznini”.
Razlike se gube i čula sva tri lika počinju jednoliko da kovibriraju u istome pesničkom prostoru. A da je taj čisto čulni (opažajni) život značajan za razumevanje likova, vidi se i po tome što
Miljković, Branko - PESME
Verovao sam u san i u nepogodu, U dve noći bio zaljubljen noću, Dok jug i sever u istome plodu Sazrevaju i cvokoću. Sanjajući ja sam sve praznike prespavo! I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe pošto pripadaju istome belcu, te odbijaju da plate nove. Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca.
On i sebe i svoje drugove zajedno vidi kao jedno jedino duhovno biće koje služi istome fetišu. Taj fetiš naređuje da se ide ženi da bi se od nje imala deca koja će uneti nove snage u zajednički duh.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
JANjA: Hajd’, hajd’, hajd’!... Sad, Rade, sad!... (Janja i Porfirije odlaze.) ČETVRTA SCENA Radak sam na istome mestu, a dole na obali čuje se kako Janja i Porfirije ispljuskuju čamac... Skeledžija od vremena na vreme viče: „Brže!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
i Englezi radosno žurili svojim kućama na „permision“, dolazeći da se pozdrave sa nama, mi smo ostajali još uvek na istome mestu, nemi i tužni. Ni kuće, ni kućišta...
A Grenobl je prilično malo mesto, gde se svi iz viđenja poznaju. Pri rastanku dogovorili smo se da se sutra nađemo na istome mestu. Zemlja me nije držala. Izgledalo mi je kao da sam duševnim zamahom ponesen i da letim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pored Trenodije, ali u nerazdvojnoj vezi s njom, Orfelin je, u istoj mletačkoj štampariji, istim slovima, u istome obliku a bezmalo i u istoj veličini, takođe i u istoj metričkoj shemi, štampao god. 1764.
” Pesma nije datirana; može se pretpostaviti da je napisana negde između 1799—1805, a upućena možda onome istome segedinskome proti kojem i Trlajićevo pismo iz S. Peterburga od 25. marta 1805 (v. Letopis MS, 1827, č. 10. str.
” I sam dobar svirac u gajde, Trlajić u istome pismu insistira da ih dobije, ovako: „Vi ćete se udiviti na ovo naloženije i reći: načto će profesoru bačvanske
u P. 1718, što svakako treba da znači: Vitković u Pešti, a godina je pogrešna, m. 1817. U istome Zabavniku štampane su još dve Vitkovićeve pesme, Nadeždi i Mog Aleksandra pesma; prva od njih je sa punim imenom pisca,
RAZVRAT (str. 123). Prvi put štampana u Letopisu Matice srpske za god. 1864, knj. 109, str. 97; u istome časopisu, knj. 108, str. 40, zabeležen je i drugi naslov pesmi: Soblazn (može biti da joj on bolje odgovara).
Srpkinja, imitacijom Subotićeve Srpkinje, štampao je u Dragoljubu, Pešta 1846, 63—4, svoju imitaciju Subotićeva Srbina: u istome Dragoljubu gde su objavljene P. N.
Da bi se ovo mesto tačno razumelo, valja podsetiti na jedno drugo, u istome dnevniku, str. 33: Na praznik Sv. Ilije Milica je zabeležila kako su joj toga dana mati i sestra otišle u crkvu,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A sada zbogom! Sa vladikom se moram sastati. (Poljubivši je odlazi.) SEDMA POJAVA Na istome mestu. Jelisaveta sama, a zatim kapetan Đuraško. JELISAVETA (sa sobom) „....Staniša Turčin?...“ Turčin?... Ha! ha!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pred sami suton pade mu na pamet da bi mogao kukuruz prodati istome svome gospodaru, a zašto ne? I, teturajući, uđe u dućan i dovuče se u pisarnicu.
Ona pak čudila se što onako stoji na istome mjestu i ne progovara. Šutnja joj dodijavaš, pa da je pretrgne prva se oglasi: —Zar ste došli na stražu? —Na stražu?
Kad dođe nabliže, prihvati mazgu za oglavu i pridrža se za samar. Djevojka stajaše na istome mjestu k'o ukopana i plašljivo gledaše oko sebe. — Sada ih lipo goni doma! A danas si dobio nadnicu!
Ali u istome času osjeća teret društvenih veriga i, kao kroza san, sluša struganje pera po hartiji staroga, pogrbljenoga dijurniste,
Ilić, Vojislav J. - PESME
U tome istome času Odzva se strašniji udar u susret ovome glasu. I klisar nad veđe svoje podiže široku šaku, Al' polja šuštahu dole u
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi bismo je videli i u po bela dana na istome mestu, kada je ne bi Sunce svojom svetlošću zasenilo. Tako su vavilonski astrolozi došli do saznanja da zvezdano nebo
Zamislimo još da se sva ta zrnca kreću po svojim putanjama s desna na levo i vrte oko svojih razno nagnutih osa u istome pravcu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
LjUBOREVNIV — ljubomoran MAGNOVENIJE — mig, znak rukom, čarobna intervencija; tren, trenutak; u isto magnovenije »u istome trenu«, u ovom magnoveniju »u ovome trenu«, za nekoliko magnovenija »za nekoliko trenutaka« MAZUR — mazurka, poljski
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
po čitave ferije lečili se i pribirali snagu za ponovne napade; bili zarobljavani i ostajali po dve godine u ropstvu, u istome razredu, ali nas je ipak naša istrajna sedmogodišnja vojna dovela najzad do odlučne bitke, do mature.
bi za ljubav geografiji, da bi potvrdio četvrti dokaz o okruglini Zemljinoj, krenuo se sa jedne tačke i idući uvek u istome pravcu stigao opet na tu tačku. Profesor je pošao od Sretenovog nosa, kao tačke koja je vrlo jasno markirana.
Petrović, Rastko - PESME
O, strašna, ti! Po večeri jednoj ipak iziđoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom, čekaše u nedelju Davnu; izrazih sumnju
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I tu je u njemu boravio. Pak zakaza svome vilajetu da ga imadu bogom nazivati i tako služiti mu i poklanjati se, ka istome bogu.