Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
sam slušao od starih ljudi, kad intereždžiji ode duša na onaj svet, rastope srebra pa ga zaliju; a telo mu nikad ne može istrunuti u zemlji; nego pocrni i skameni se, pa tako ostane vek i amin — kao crn ogoreo panj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Nos) 299 — Šta misli zvonar kad zvoni? (Kad će prestati) 300 — Šta ne može istrunuti? (Ime) 301 — Šta ne može ni jedan čovek o sebi kazati? (Da je umro) 302 — Šta nije još niko na svetu zaboravio?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nije još dugo — doći će i ono, Doći će svetlost, dan mutan il' beo I mnogo sveta. Udaraće zvono. I ja ću zatim istrunuti ceo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta sada? Sebi je reč zadao, a od sebe nema uzmicanja. Na kraju, jednom se živi, jednom mre! Mogao je već na robiji istrunuti, mogla mu je pustinja kosti osušiti. Seti se Varalica kroz šta je sve prošao i bi mu lakše.