Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A on udri zagrći onim žarom; a ono pišti, puca, istura žiške čak u pajante... A on jednako zagrće, dok se već ne utaja. Još natrpa ozgo drva, da dobro sagori.
Lalić, Ivan V. - PISMO
u petom činu, što je kraja Početak; koštan otpad gozbe crva, Ta nepravilna kalota, to kube Pokretne crkve, što istura zube Da nit pregrize što svetove spaja. 2.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Brzo, moj lipi Jere — doda žena. — Ajdmo — reče Kušmelj, uzevši kuburu s oružnice, pa istura Kenja pred sobom. Bakonju spopade takav smijeh da se izvrati nauznak.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) Napolje iz moje kuće! VASILIJE: Slatka majstorice, samo još jednu reč. FEMA: Kest mašir, marš! (Istura ga.) Bezobraznik jedan, opoganio mi lepezu. Sad je moram pokloniti Ančici. EVICA: Ah! FEMA: A šta ti tu uzdišeš?