Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tutnji u njemu i oko njega, vrše đavo po crnome trnju. Jedna isturena jedinica Krajišnika već je dospjela do druma kod Boleča, na sam prag Beograda, i tu se, onako u mraku, povaljala po
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i seku dva plava oka, pa se na niže spušta, previjen I malo zatubast, nos; brada mu obrijana, neobično razvijena i isturena napred.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Padaše u oči njen kukast nos i tanka, šiljasta, napred isturena bradica, koja je, dok je Mara devovala, bez sumnje, ulevala neobična i strasna osećanja seoskoj momčadiji.
Nema kraja njenim mislima... A o čemu može da misli? O kući, o selu, o majci, o ocu... to nije; ona je isturena, izbačena otud, pa joj i nije do njih. O meni i sebi?... Jedan nam je kraj, šta ima da misli!... Ja joj činim sve...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Dragan me dohvati za ramena i privede blizu puškarnice. Osetio sam na obrazu kundak od puške, koja je već bila isturena kroz otvor. Malo sam pretrnuo. Pucao sam iz topa toliko puta, ali iz puške nikada.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pavle sedmoškolac bio je već, kako su drugovi govorili: „isturena ličnost”. Govorilo se to i od šale, i s priznanjem, pa i sa zavišću.