Dučić, Jovan - PESME
Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira. I sad iz daleka, Večernjega zvona kad se čuje jeka, Pominjem te s bolnom suzom što se roni.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dakle: ovo najmanje je Sida, ono veće Makra, ono još veće je Iva, a ovo najveće je Rada... Rada i Iva su, bome, Bečlije; a Makra i Sida su Bačvanke, onako klot Bačvanke.
Dakle: ovo najmanje je Sida, ono veće Makra, ono još veće je Iva, a ovo najveće je Rada... Rada i Iva su, bome, Bečlije; a Makra i Sida su Bačvanke, onako klot Bačvanke. — Pa jesu l’ poslušni bar, slušaju l’?
Gospodin popa vole tvoga bábu, pa će on doći opet... On vole bábu... — I mamu vole?! — reče jecajući mali Iva, koga držaše Jula na ruci. Je l’, mama, i mamu vole?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Hajduk-Veljka, Milenka Stojkovića, Miloja Petrovića, Petra Dobrnjca, Miloša Stojićevića, Ivana Jugovića, Hadži—Ruvima, Iva Kneževića »kneza od Semberije« itd. 1820. skupio je u Srbiji materijal za biografiju kneza Miloša. 1822.
U tome pogledu značajan je i uticajan rad dubrovačkog dramatičara Iva Vojnovića, jednoga od onih pisaca koji su na sredi između dve književnosti jednoga jezika, između srpske i hrvatske.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ja od roda ne imam nikoga; A da rečem, da mi je od Boga, Toga dara nijesam dostojna; A da rečem, da mi je od Iva, Moj je Ivo od mene daleko, Da je bio, bi me probudio Ili barem jednom poljubio.“ 151.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Benešić se smeje i kaže da je dosta za početnika. Tih dana je u kazalištu priređena proslava patriote konta Iva Vojnovića. Predat mu je i dar Narodnog vijeća: 100.000 kruna.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
mladoga dušana, Obilića, Kastriota Đura, Zrinovića, Ivana, Milana, Strahinića, Relju Krilatoga, Crnoviće Iva i Uroša, Cmiljanića, vojvodu Momčila, Jankovića, devet Jugovićah, i Novaka — poradi halaka, i ostale naše vitezove!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Visariona Bajice, Skadarski paša Sulejman, rasturivši prijevarom Crnogorce, lagumom razori krasnu zadužbinu Crnojević Iva.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Što čine djeca? — Što vide od oca. G) POSLOVICE-PRIČICE O BILjU Rekla iva: „Ne kvari mi žila, od mrtva ću napraviti živa!
“ — u narodu drže da je planinska trava „iva“ neobično lekovita (kao i srčanik, lincura). Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakog zla.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sjaši, beže; uzjaši, jope', beže? Sjaši, Čeko; uzjaši, jope', Čeko! — komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta!
Sjaši, beže; uzjaši, jope', beže? Sjaši, Čeko; uzjaši, jope', Čeko! — komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta!
Sjaši, uzjaši! — vičem ja, štuc mu ispravlja leđa, a on sja'iva i uzja'iva na onako gola konja. Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! sjaši...
Sjaši, uzjaši! — vičem ja, štuc mu ispravlja leđa, a on sja'iva i uzja'iva na onako gola konja. Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! sjaši...
Bojić, Milutin - PESME
Sve je pusto, kao da kletva pristupa. Kroz tišinu grobnu hrastova i iva Ni pogrebno zvono ne čujem da lupa. Kô nadgrobne ploče strče brda siva I glečere gusta sumaglica kupa.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Isto toliko fascinantnih impresija o Jadranskom moru i krševitim primorskim predelima nalazimo kod Iva Ćipika (1869-1923).
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
VRBA 43 ŽALFIJA 43 ŽUČENjICA 43 ZANOVET 44 ZDRAVAC 44 ZEBRICA 45 ZIMZELEN 45 ZLATOGLAV 45 ZOVA 46 IVA 47 IVANjSKO CVEĆE 47 IMELA 48 JABLAN 48 JABUKA 48 JAVOR I
O zovi upor. E. Majewѕkі, Bez i hebd. Wіѕła, 14, 1900, 527—597. IVA Bachweіde (ѕalіx helіx). Iva. Zbog svoje apotropajske snage meće se u amajlije koje se prišivaju detetu u kapu (BV,
O zovi upor. E. Majewѕkі, Bez i hebd. Wіѕła, 14, 1900, 527—597. IVA Bachweіde (ѕalіx helіx). Iva. Zbog svoje apotropajske snage meće se u amajlije koje se prišivaju detetu u kapu (BV, 27, 29).
U Vranjskom Pomoravlju bračna postelja za mladence obavezno je kićena z. radi plodnosti (SEZ, 86, 1974, 436). Iva. Prema verovanju u Kastavštini, sama trava iva je rekla: »Ja storin mrtvega živega, ako me skuhaju i daju mu pit moje
radi plodnosti (SEZ, 86, 1974, 436). Iva. Prema verovanju u Kastavštini, sama trava iva je rekla: »Ja storin mrtvega živega, ako me skuhaju i daju mu pit moje vodi« (ZNŽOJS, 39, 1957, 251).
« i tamo se ceni »kao univerzalni lek« (GZM, n. s., 23, 1968, 61). Upor. bilogorsku poslovicu: »Trava iva od mrtva čini živa« (ZNŽOJS, 45, 1971, 500, Bjelovar), za koju se pretpostavlja da je sastavni deo »čarobnjačke formule
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na ulici uhvati načelnikov sin Piero Iva pod ruku i pozove ga na objed. Nu Ivo zahvali, popođe malo obalom i svrati u kavanu.
— Najednom ućuta i pođe zamišljen pored Iva. A noć prolazi; mjesec se na mahove iza oblaka na vedrini pokaže, osvjetli njih, pučinu i oblake.
— A pošao je u svijet odmah za Jurom, — prekide oca mlađi mu sin, i pogleda u Iva, mignuvši okom. Ivo se sjeti da se Petar gledao s Katom, pa, otišavši u Ameriku, da je ostavio, i ućuta.
— Kad je vedro, uvijek ovako sunce zapada, odgovori i pogleda u Iva svojim mlakim očima, u kojima kao da se ogledala sva prošlost njegova tužna života. Pa opet sjede i — piše.
Otac mu se javi. — Došao' sam k vama da mi pomožete, ako možete — a možete! — govori mu stari Ante. — Gleda u Iva i široko mu se lice snuždilo, a oči mu vlažne, pa ih tare rukom da prikrije uzbuđenje. — Snašlo me baš nenadna!
— upita šjor Luku. Pa izvadi ukusnu kutiju za cigarete i izvadi iz nje jednu. — Molim! — i uze iz ruke od Iva kutiju šibica kojom se on besvjesno igrao; izvadi šibicu, mahne njome o banak i pripali.
Nada nju se nadviri i vladin dostojanstvenik. — Mi smo blizu sela, — reče tiho, i pogleda u Iva. — Da, presvijetli! Pa onda, razgledavši uokolo: — Sve je golo, — izusti kao za se brižnim glađom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
CIC BRANKO RADIČEVIĆ Al' se nebo osme'iva, Al' se reka plavi, A ribarče u čun sniva Jasno k'o na javi. On 'itnuo udičicu, ribicu je stek'o, metnuo na
Šantić, Aleksa - PESME
Stupa i jednako ispod borna čela Pogleduje tamo u kosture iva, Gde se na domaku reke, u dnu sela, Seoskoga uče stan samotni skriva.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA 595 60 LOV NA BOŽIĆ 612 62 JANKO OD KOTARA I MUJIN ALIL 644 63 SMRT SENjANINA IVA 657 64 SESTRA ĐURKOVIĆ-SERDARA 661 66 ŽENIDBA MILIĆA BARJAKTARA 683 66 ŽENIDBA STOJANA JANKOVIĆA 696 67
O Senjaninu Tadiji istorija ne zna mnogo. Svakako je to bio Tadija Petrović, savremenik Senjanina Iva, a postoji i pretpostavka da je to mogao biti i neki kotarski junak — Mandušićev sestrić Tadija ili koji drugi — s
I po drugom obrascu mogla se ispevati pesma velikih kvaliteta. Najbolji dokaz za to je Smrt Senjanina Iva, jedna, od najlepših naših pesama.
I zbog svega toga pesma Smrt Senjanina Iva daleko prevazilazi granice jednog lokalnog događaja i oseća se kao monumentalna slika čitave naše zemlje u periodima
imaju stereotipne i početke i završetke takve pesme kao što su: Bolani Dojčin, Ženidba od Zadra Todora, Smrt Senjanina Iva, Kostreš harambaša, Mali Radojica.
Takvo ponavljanje nalazimo u pesmama: Marko Kraljević i Mina od Kostura i Smrt Senjanina Iva. U prvoj dvaput ponovljenim u Markovom odsustvu: „Sad navali, luta Arapijo!
i Arapin, Marko Kraljević i beg Kostadin, Smrt vojvode prijezde, Smrt vojvode Kajice, Lov na Božić, Smrt Senjanina Iva, Senjanin Tadija, Predrag i Nenad, Tri sužnja i dr. Veliki umetnički značaj ima i direktni govor.
polju, Ženidba Maksima Crnojevića, Margita djevojka i Rajko vojvoda, Ivo Senković i aga od Ribnika, Smrt Senjanina Iva, Ženidba Milića barjaktara, Ropstvo Jankovića Stojana, Predrag i Nenad.
Sad sam, doro, ostario vrlo, ja ne mogu više vojevati, sad te šiljem s glavom nerazumnom, sa Ivanom, sa jedinim sinom: Iva j', doro, glava nerazumna, čuvaj, doro, moje čedo Ivu!
Otale mi Iva ispratiše i na more vodu naturiše, iz ćemija njega isturiše, ode Ivan zdravo i veselo. Ja kad bio pod bijeli Žabljak, viđ
A presti se nisam naučio, Turkom presti ne mogu košulja“. Al besedi Senkoviću Iva: „Roditelju, Senkoviću Đurđu, ako s’, babo, ostario vrlo, te ne možeš na mejdan izići, od boga si mene isprosio, bog je
Sad sam, doro, ostario vrlo, ja ne mogu više vojevati, sad te šiljem s glavom nerazumnom, sa Ivanom, sa jedinim sinom: Iva j’, doro, glava nerazumna, čuvaj, doro, moje čedo Ivu!