Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko se smeška, a Lazara znoj probija. – Oboriće Stanko — Lazar malaksava! — reče Ivanković. Kad to ču Lazar, on navali svom snagom na Stanka... Ali Stanko se čuvao tako vešto da milina beše pogledati!...
— Ne boli... Ali mi neki crveni kolutovi na očima pa ništa ne vidim... — Ama ko to puca, ljudi? — upita Ivanković. — Lazar! — viknu nekoliko njih. Stanko trljaše oči... Kad je sebi došao i počeo malo nazirati, on sede.