Dučić, Jovan - PESME
KNjIGA ČETVRTA: PLAVE LEGENDE Prijatelju Ivi Ćipiku 1. ČOVEK I PAS S početka je padala tanka, sitna, crna kiša. Alpijskim putem iznad jezera peo sam se te
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U narodu se kaže: „Svakoj travi vještica odoljeva, samo nije omanu i odoljenu.“ O omanu i ivi, biljkama sa isto tako snažnim odbrambenim svojstvom, u narodu se ovako peva: „Da mi ne bi ive i omana, ne podranih
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Iz „Hajduk Stanka“ pokrade Janka Kȏ kuca tuđu kost, Andriću Ivi (neka nam živi!) odnese s Drine most. Njegošu slavnom iz „Gorskog vijenca“ otkide sjajno perce, projuri besno
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ETERIZAM Drugu Ivi Andriću Moja je bajka: da se u snu dok se spava dobra čine, i da ništa nije java. Nismo znali a imali smo čedo u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Žalokanj ti sam šta nisam poslušâ Baricu! Ona me odma slala, prije nego je Jurić dâ zlato! „Ajde, kaže, odma k Ivi. Red je da Ive zna prije nego se zlato primi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ha, ha! — obrnu se mladić, smijući se k Ivi. — Znate, gospodaru, njega zovu Rogo! —Muč', grdobo! —A brat mu, Krnje, lugar je! — nastavi Cirilo.
—Uzbalija, da: vi jite sira, ma isto meni će bolje bob sprobit'... A da je i boba! — I on se nanovo obrne k Ivi i gledaše mu smijući se ravno u oči. — Bože moj, zašto mi živimo! Sve je za vas! Rđava rana do boga, a ubi trud!
Svrnuše puteljkom u doce. Jure razgradi i uljeze u svoju ogradu. Na lazi obrne se k Ivi i reče mu da ne ulazi, jer će se ukaljati. Po vinogradu pliva voda, k'o da je more. Ivo zasve zagrne nogavice i uljegne.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Od žalosti junak i ne čuje, on ne čuje što besedi Iva, već saleti svoje čedo Ivu, saleti ga da odseče glavu, Eto Ivi goleme nevolje! Oće junak da izgubi glavu, da od koga, već od babe svoga!
Kad to čuli Srblji svikolici, onda oni raspustiše roblje; ode roblje kud je kome drago. Blago Iva i Ivinoj duši! I to Ivi niko ne pripozna, ni Ivanu kogodi zafali, a kamoli da Ivanu plati!
godine“. Svoju dušu vrći u čistotu, tj. osloboditi dušu greha. Uz stih I go Ivi niko ne pripozna V. Jovanović kaže: „Filip Višnjić, slepi guslar koji je 1815.