Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
ČINA LICA Jevrem Prokić Pavka, njegova žena Danica, njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski pisar Jovica Jerković Sima Sokić Sreta Prvi građanin Drugi
DANICA (razgleda dnevne vesti i čita naslove u sebi). VI IVKOVIĆ, PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (pošto je kucao): Izvinite! DANICA (hitno ustaje). JEVREM: A ti si, gospodine Ivkoviću? Izvoli!
DANICA (razgleda dnevne vesti i čita naslove u sebi). VI IVKOVIĆ, PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (pošto je kucao): Izvinite! DANICA (hitno ustaje). JEVREM: A ti si, gospodine Ivkoviću? Izvoli!
DANICA (hitno ustaje). JEVREM: A ti si, gospodine Ivkoviću? Izvoli! IVKOVIĆ (Danici): Hteo sam da se izvinim! Vas opet uznemiravaju moji klijenti? DANICA: Da.
Vas opet uznemiravaju moji klijenti? DANICA: Da. Malopre je bio jedan koji se, siromah, žali da ga gonite kao vuka! IVKOVIĆ: He, šta ćete! Takav je naš posao. Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.
JEVREM: E, baš dobro! Prikucaj ti to lepo na tvoja vrata, da te lakše nađu tvoje mušterije! IVKOVIĆ: Hvala bogu te je stiglo. Neću biti ovde dva-tri dana pa bi vas još više uznemiravali. DANICA: Nećete biti ovde?
Neću biti ovde dva-tri dana pa bi vas još više uznemiravali. DANICA: Nećete biti ovde? IVKOVIĆ: Da, moram malo do Beograda, zbog izbora. Na dan-dva samo. JEVREM (trgne se): Zbog izbora, je l'?... Aha, aha!
Aha, aha! Dakle, misliš zbog izbora u Beograd. Hm, hm! (Maše za leđima rukom Danici da se ukloni iz sobe.) IVKOVIĆ: Moraću! JEVREM: Pa jeste! (Maše energičnije Danici, koja ga prvi put nije dovoljno razumela.
Klanjam se! (Odlazi.) IVKOVIĆ: Doviđenja, gospođice! VII JEVREM, IVKOVIĆ JEVREM (pošto su ostali sami): A ovaj... šta sam ono hteo da te pitam,
Klanjam se! (Odlazi.) IVKOVIĆ: Doviđenja, gospođice! VII JEVREM, IVKOVIĆ JEVREM (pošto su ostali sami): A ovaj... šta sam ono hteo da te pitam, gospodine Ivkoviću? A, tako. A...
šta sam ono hteo da te pitam, gospodine Ivkoviću? A, tako. A... ideš li malo u Beograd, a? IVKOVIĆ: Pa da, da se vidim s prijateljima, da razgovaramo. JEVREM: Da razgovoriš... o izborima, je l'?
IVKOVIĆ: Pa da, da se vidim s prijateljima, da razgovaramo. JEVREM: Da razgovoriš... o izborima, je l'? IVKOVIĆ: O izborima, o kandidatu. JEVREM: Kako o kandidatu? Zar nije Petrović vaš kandidat? IVKOVIĆ: On je bio prošloga puta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U novi (str. 273). Pesma je prvi put objavljena u Podunavci, br. 18. za god. 1857, str. 137, sa potpisom ivković. Onde je st. 2 strofe VII: Ja protrnu: „Biće L....!” — što sam ja popunio; o toj Lenki, koja se kao udovica 1859. god.