Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Postojavši nekoliko minuta, izađoh napolje, opet zviždučući da bih privukao pažnju na sebe. I jesam skrenuo, tako mi Boga!
Rekoh joj da je to izvan mojih moći, rekoh joj da oprosti za sve, i izađoh na ulicu na neki način zadovoljan što se i to sa drugom direktorom već jednom završilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čujem kako Aleksandar razgovara sa babom, te izađoh i ja. Pričam mu tada kako me je baba zamolila da joj zatrpam jedno bure ali ne govorim za svoje ranije nevolje.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pogodim se s njim i sednem u čamac. Ribar dovesla do obale, primi novac po pogodbi i, pošto ja izađoh na obalu, on odvesla natrag.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
još malo, pa kad videh da me niko ne zove, a vreme se radu primiče, digoh se i, dok bi udario dlan o dlan, obukoh se i izađoh iz kuće. Iđah polako, gledajući preda se, pa tek docnije podigoh glavu i zanemih od čuda. — Gde sam ja, šta je ovo!?
Starca nestade, u sobi se opet navuče gusta pomrčina, ali u ruci mi ostade hladna dugačka truba. Obukoh se brzo i izađoh iz kuće. Dan se već pomolio, a vetar fijuče još bešnje i strašnije. Izađoh na Kalemegdan i dunuh u trubu...
Obukoh se brzo i izađoh iz kuće. Dan se već pomolio, a vetar fijuče još bešnje i strašnije. Izađoh na Kalemegdan i dunuh u trubu... Vetar dohvati čarobne zvuke i odnese ih munjevitom brzinom daleko, daleko...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad izađoh, dočeka me u pretsoblju Adolf da mi uslužno baci ogrtač na ramena i da mi pruži palicu i cilindar. Izvadih iz džepa velik
No ja izađoh na vreme iz svog kupea i pođoh dalje peške. Da li ću tim pešačenjem stići daleko, ne znam“. Darvin me je pogledao svojim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala. Prikupih stvari pa izađoh, a malo posle voz zaista prođe postaju ne zaustavljajući se. Moglo je biti deset sati. Mesečina.
Oficiri se nasmejaše iopraćajući ga, a ja izađoh za njim. Na istoku, prema gradu, jedan belasasto-svetli kaiš, koji se rastezao nad grbenom i s mukom uvlačio u crne i
I voljan da porazgovara stražar dodade: Stade kiša, hvala Bogu. Ja produžih sporednom ulicom pa izađoh na Drim i na obali sedoh na četvrtasti tesani kamen koji se belasao.
čist i olakšan, nisam više imao potrebe da sedim skrštenih nogu, niti da se paštim oko one kockarske psihologije, te izađoh na jednu od zelenih terasa bogatoga konaka koji smo prisvojili, da proračunam tačno: koliko mi ostaje dana (ne do pada
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I njegovi su delovi bukvalno pomešani s njima: Iz kovnice izađoh, navukoh na sebe nebo kao kaban, Pod glavu želje stare, da odmorim svoje udove džina; Okolo svuda poljana, slovenski
po tome što je zbunjivao savremenike56, jednostavno nastavlja, razvija u šestoj strofi „Vuka II“: Po večeri jednoj ipak izađoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa
Miljković, Branko - PESME
PRVO PEVANjE Obreh se u nekoj mračnoj šumi DANTE To je bila šuma koja je pojela nebo šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad
da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim čeljustima pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i
Stanković, Borisav - TAŠANA
Vraća se Kata. KATA (radosna, vesela): Baš kao da sam znala te izađoh, jer ga sretoh. On, deda, pošao, ali kao da se pokajao i već hteo u drugi sokak kod drugoga da ide, te ga ja, molbom,
Petrović, Rastko - PESME
vidici, beskraj, parobrodi zaploviše more; A kao tikve žurne u polju, Kao hleb vruć, izvorom Sanjam. Iz kovnice izađoh, navukoh na sebe nebo ko kaban, Pod glavu želje stare, da odmorim svoje udove džina; Okolo svuda poljana, slovenski vetar
- i otuđiti od sveta! Ta izađoh iz džungle namirisane I pokrih zemlju telom da je sačuvam od isparenja, I njuškah je tako duge dane dok ne zastrepih od
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Plačući mi zajaokah i k Bogorodici podviknuh: »Gospo že Bogorodice ne ostavi me!« I so tim glasom izađoh od crkovne priprate hitro idući mi.
Eto, to ti i sad kazujem što mi se je pridesilo: uzeh vodeno crpalo, izađoh iz kuće u havliju da zacrpem iz bunara mi vode.