Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) Jedan dan izađoše Turci u polje pod bair. Ja pojašem stričeva hata (što je Gušancu dao sto dukata, ali je dobar bio), te se vas dan
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
tako oko deset sahati, baš kad se gospodin nataroš kretao u amt, otvorila se širom kapija Pere Tocilova, a na kapiju izađoše kola i konji; na kolima lepi arnjevi, a pod arnjevima sedi pera Tocilov.
Ej, blago onom ko se na tebe osloni! Izađoše napolje. Nastade tišina, a malo posle ču se neko šaputanje. — A di ga drži? — pita domaćin. — Pa valj’da je u džepu?
— A ne, doći ću ja već odmah posle večere — veli Pera. — E pa dobro, al’ izvesno... Izađoše i Melanija i Pera, a iz kujne se malo posle ču jedno: »Juf!« — Dakle?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Zbilja, baš dobro, ja bih vas molila; ona pokaza da izađu u hodnik vagona. Pa kad izađoše: — Đorđe je imao neprijatnosti u komandi? — Nikakve, u koliko ja znam. — Imao je, imao, samo vi krijete od mene.
Teodosije - ŽITIJA
I brzo iz peštere izađoše i tražahu da vide otkuda ovo slatko i za sluh prijatno pojanje dolazi. I pogledavši na stenu starčevu i videvši pešteru
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— izbaci ga iz dvorišta, pa pred Babića kuću. Izađoše napolje Babići; dva inžinjera i jedan zubar, poskidaše kapute i zavrnuše rukave, pa za klisom!
Milićević, Vuk - Bespuće
Ona je to vidjela, a još više je to osjećala u sebi. I on sigurno već ponovo spavaše kad izađoše kola iz sela i počeše se peti uza stranu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Bože, Bože, šta učini to od mene! — htede da vikne u očajanju, ali mesto reči, iz kljuna mu izađoše samo dva kratka jednaka sloga: — Ku-ku!... — I što je god heo da kaže, sve je izlazilo na „ku-ku!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima. Odoše u srez na razne strane. Za njima izađoše praktikanti i odoše u kafanu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad izađoše iz mutvaka behu obojica osobito zadovoljni. Ćir Đorđe nema dovoljno reči da pohvali dopis. Osobito mu se dopao.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Njeke drže sitnu đecu u naramku, njekima se našla ožica u ruci, kako izađoše u hitnji i sa zalogajem u ustima. A poveća djeca opet, propinjahu se, čevrljaju, otimlju se za mjesta.
“ pomišljajući neko na sina, a neko na sinovca, jali unuka. Nakon jednog sata, Gospodar i glavari izađoše. Mladež kad ga vidje snebi se malo, ali kad ih on posokoli smijući se, noge poigraše laganije, grla kliktahu jasnije,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— reče visoki, bolešljivi đakon, koji se jedva držaše na nogama. — Jeto fra-Tetke! Bižmo! — viknu najmlađi, te svi izađoše osim Bakonje, koji se začudi vidjevši fratra što je sjedio do strica. Dakle, to bješe fra-Tetka.
čas bi se digla graja, čas bi se smijali i šaptali, dok opet zavrdaše stolicama, opet začavrljaše molitvu, pa izađoše. Grgo ode u kujinu, a Bakonja se došunja za njim, pa reče umiljato: — Ako šta zapovidate da vam pomognem, šjor-Grgo.
Drugovi ga, šapćući molitvu, stigoše, pak položiše ljestve vrh Felicijana, pak izađoše iz groblja. — Sad odanimo najprije! — reče Lis kad bijahu na tratini prema novoj mađupnici!
Pošto duhovnici izađoše, on lagano krenu za njima, pereći uši da uhvati što govore. A kad polažaše trpezarijom, držao se zida, gotov da zagrebe
— A, zbilja, di je Bukar?... Kamo ga?... Brzo po nj! Škeljo otide da ga traži. Vrtirep i Tetka izađoše s mlađima pred manastir. Ostali fratri otidoše ka gvardijanu. Dugo su tražili Bukara.
— Imam posla! — reče Bakonja ne ustavljajući se, pa se pope u trpezariju. Tetka, Srdar, Blitvar i Duvalo izađoše iz ćelija. Vrtirep sta grditi Bakonju i htjede poteći za njim, ali ga ustaviše.
— Triba ga spasti dokle je na vrime — reče Tetka pošto izađoše. — Ali šta da se radi? Likarima ne viruje, a neće poslušati ničije savite, ničije, ni papine, kad bi mu i’ dâ.
Najzad, zamoren, nadu obraze i leže potrbuške, te ga sinovac poče češkati a oni izađoše. Bakonja je nestrpeljivo očekivao da dozna mišljenje svojih starijih drugova o stricu, te otrča za njima i zateče ih pred
— Ajte zbogom! Zbogom! Pošli zbogom! — veli svojima. I Tetka zastade dokle ne izađoše Jerkovići, pa mahnu rukom na stranca, da pričeka pred vratima. — Koja dobra, Dume?
I svi ostali, manje-više, podlegoše čaru, a Tetkino se lice postupno vedrilo dok ne primi izraz zanosa. Kad izađoše iz crkve, Vrtirep, videći da Tetka ne govori ništa, reče oporo: — Ti, Jerkoviću, ostaćeš danas bez ručka!
Bakonja ode da pozdravi fra-Zahariju. Gotovo sve žene Brzokusa, Zubataca i Krkota izađoše mu na susret. Među njima nađe i dvije nevjeste skoro dovedene, koje ga poljubiše u ruku.
Po klupama bilo je njekoliko postarijih gospođa. Fratri, jedan za drugijem, njih deset, prođoše mimo njega. Za njima izađoše tri đakona i pet đaka, u nošnji kao i njegova. Po opisu namah poznade fra-Bonu.
Miljković, Branko - PESME
SMRĆU PROTIV SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I dok se ranjenici grče u mukama i umiru po bolnicama često još pod doktorskim nožem, oni što su bili srećni te izađoše čitavi iz današnje borbe savladani umorom borave sad miran san pravednika, pod otvorenim nebom, odmaraju se da možda
— Čim ministri ovo izjaviše, momci počeše u skupštinskoj dvorani nameštati neke stolove i fotelje, pa tek što ministri izađoše, u skupštinu uđe — knez! Mi nismo znali šta upravo da mislimo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ravnih četrdeset talijera! — računaše Vojkan i, kad izađoše iz suda, premišljajući o golemim troškovima, veli Petru: —Opalilo i tebe, baš junački; umirio nas zakon!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Razgovor između Srbe i Nastasa išao je s početka s brda s dola, dok ne izađoše na temu. Srba reče tad živo: — Pa zar ti ne znaš? Vlajko je na robiji... kako je bilo? evo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Blagodariše i pohvališe Boga svi manastirci o tomu divnomu čudu. Kade dovršiše jutrensko pravilo, izađoše napolje pregledati gde što ima za potrebu hrane, ali punu hlebarnicu hleba i razliku mnogu ribu nađoše, sve hardove što
Te još sunce visoko bijaše kad iz grada u poteru izađoše i noć ih sustiže. Boreći se mnoge i žive Tatare pohvataše, bogažije, okruta, pusata, kolija bijaše puno polje.
Vrlo se posiliše i na glas izađoše veliko od Istoka do Zapada. Na sve strane započeše vojevati i preuzima ti poda se mnoge vilajete.