Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
, njegova po rodoca, sva u ludoj brizi i crnim mislima o njegovoj rani, izbezumljeno pojuri ka vagonima. A ona živost i metež na peronu, uzbuđeni i dirljivi uzvici, ona jurnjava, jeziva radoznalost i
— Od čega, mili? Pa šta to? Mili, polako da ne čuje mama! — Brani se, brani se, izbezumljeno je ponavljao Jurišić Neka čuje ko hoće. — Ubilo bi je, nju bi to ubilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prvo je hodao gore‑dole po sobi, kao duh, zatim je mrmljao, razgovarao sa sobom, izbezumljeno, a zatim je i na Đurđa vikao, iako nikog u sobi nije bilo, a njegov bratučed bio, tako, daleko.
Zatim, da zamisli, sebe, u ulozi muškarca. Najzad je svoju gošću navukla na sebe i pod njom drhtala. Izbezumljeno je ljubila njene grudi, njena usta, a izbezumljeno je i vikala, od uživanja.
Najzad je svoju gošću navukla na sebe i pod njom drhtala. Izbezumljeno je ljubila njene grudi, njena usta, a izbezumljeno je i vikala, od uživanja.
kad će i on doći, da budu opet svi zajedno na naselju, ali je sve to pitala, razborito, a ne sa drekom, kuknjavom, izbezumljeno. Smešila se tužno. Nije bila izgubila ni svoju lepotu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Na to se po celoj kući razleže plač i vrisak žena. Podignuta na jastuke, mrmljajući izbezumljeno, ona je pokušavala da rukama dohvati nešto, dok su joj brisali znoj i kosu sa lica i smirila se tek kad joj dovedoše
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I mudre kornjače i starice pitaju ce kuda svi toliko žure. Gde li su to naumili? A oni već mesecima izbezumljeno jure zadovoljstva, gore-dole, po obali, traže što prijatnije stvari, ukusna jela, što mekše krevete, kremove od kojih
Pritisak na njen zglob se pojača. Momak ju je sada gotovo vukao. Poče da se izbezumljeno otima, ali se zastide svojih trzavih pokreta; sama je sebi ličila na kokošku tek odsečene glave koja panično klepeće
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Počne da se kuca jajetom i da viče potpuno izbezumljeno: „Hristos voskrese!“ Ja i matori se povaljali od smeha. Bilo kako bilo, izmerimo pečenu kožu šivaćim metrom i podelimo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pucnji od pušaka i mitraljeza sliše se u jedinstven, gromki tresak. Vazduh je u kotlini treptao. Ptice su izbezumljeno lepršale u visini. — Neka vodnik drugoga voda ne drema! — viknu besno komandant. Onda se obrati komandiru: — Razornom!
Svi se unezvereno pogledaše, pa se baciše na zemlju. Neki potrčaše u zadnji zaklon. — Eto ga! — viknu izbezumljeno stražar kod mitraljeza, kao da ide strašna avet od čijeg pogleda ljudi umiru.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Istrgne joj sveću, otvori Vaskina vrata, osvetli sobu. Kad vidi da je prazna, izbezumljeno, drugim glasom): Šta je? MARIJA (pribrala se već.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Vi? Vi ne poznajete Petronija Svilara? Zar vi? Vi kažete da ne poznajete Petronija Svilara! — pitao je izbezumljeno. — Poznajem ja Petronija Svilara. — I ja. — I ja poznajem Petronija Svilara. — Pa, eto... kako onda?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Napolju nastala tiha i topla letnja noć, a selo se već smirilo od žurbe i žagora. Dok njeno dete iskraj ognja iznenadno i izbezumljeno ne vrisnu — Turčin!.. Ne daj, dado!.. Turčin!..
Na strašnu vest i ona je do Boga jauknula, ali videvši kako je iz kuće sve izbezumljeno potrčalo, njoj pade na pamet da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ali ja hoću života, slasti, slasti! — histerično vrisnu i zatrese glavom. Disala je brzo. Gledala me je izbezumljeno, ucakljenog oka.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sitnim koracima, glave zabačene unazad, izašao je Prohor, napravio nekoliko koraka i onda je čučnuo. Gledao nas je izbezumljeno dok se oslobađao svoga mučeništva.
Pitanje je odista bilo nezgrapno i nije ni čudo što se Nikanor tako razbesneo i izbezumljeno stao da viče da sam ja prokleti bezbožnik.
rod mogao otrpeti poniženje da, sred uspaljenog kola, najlepša među njima strasno steže butinama njegove kukove, da izbezumljeno podrhtava na prostirci rasute kose u travi, da jeca, škrguće zubićima, srkuće, a da on sve vreme misli na neku drugu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A naše stanovništvo stoji preplašeno pred kućama, izbezumljeno od straha i teške slutnje pred nastupajućim danima. Neki već tovare stvari i beže.