Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Eto, ja ću ih poneti ako se bojiš... 'Ajde ti samo! Nikola sleže ramenima i pođe za njim. Udariše sve jarugom, dok izbiše pod Simičinu kuću.
Oteše kmetu devojku!...« Zarožani samo grabe naviše. Vika i puške, rekao bi, sve za njima. Kad izbiše na Golo brdo, zastadoše. Svi jedva dišu koliko su se zaduvali.
Matavulj, Simo - USKOK
Udri, mrcinjašu! Udri! Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“... Grješni Labud bješe sav crven kao rak i krupne kapi znoja izbiše mu po licu.
Radičević, Branko - PESME
Gojko, Rajko, Mileta, Nedeljko, I još Vlajko i taj silan Veljko Sa Turcima de se udesiše, Udriše im, ljuto i izbiše. Bog Srbinje pogledao s neba.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Brojim božiju mater! Dosta mi je oduzimanja i dijeljenja za čitavu Evropu. Kad izbiše do na kraj kolone, sa jednog čupavog konjička zakriješta nekakva baba u žutoj aladži (marami): — Hej ti, komšija, jesi
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A ovaj mu odgovori: — E, moj brate, usnio sam jedan san pa me teraše otac i majka da im kažem, a ja ne šćeh, zato me izbiše i kazaše mi da sam inat, pa me oćeraše.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
TETKA-GOSPAVE I mojoj se tetka- Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi: U pedeset drugoj, sasvim malčice, Izbiše joj, pod nosem, crne dlačice. Đavo ih baš na tom mestu istera! (U početku je ličila na Hitlera).
učena sova Koja zna osam hiljada slova, Deset vrabaca, tri senice I gnjurac iz jaza kraj vodenice, Vatrenih kresta, izbiše petli I kad nad bregom poče da svetli, Objaviše pesmom ranoranom Da život počinje sa svakim danom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bogme, oni se tu sastaše i mene jako izbiše, te ja ostah bez besa, crna garova i zelena zeljova. Sirječ!... ...Rekla meni baba Joka, da se manem puške i pištolja,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ a ovaj mu odgovori: „E moj brate, usnio sam jedan san pa me teraše otac i majka da im kažem, a ja nešćeh, zato me izbiše i kazaše mi da sam inat, pa me oćeraše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ovaj mu odgovori: — E, moj brate, usnio sam jedan san, pa me teraše otac i majka da im kažem, a ja ne šćeh, zato me izbiše i kazaše mi da sam inat, pa me otjeraše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
besvjesno učini joj se da je ovo danas sitno i smiješno, čisto odvratno prama čistoći osjećaja koji joj toliko puta izbiše u samoći, ispred prostrane pučine po kojoj lagano plovi barka i nosi u nepoznati kraj onoga mornara što ga je ona
Uzdrhta od radosti i uzbuđenja i pozdravi ga kao stara druga. I onoga časa iz njegove detinje duše izbiše utajeni osećaji jasno i sveže kao mlazovi vode iz planinskoga izvora, i časom mu ispred očiju iskrsnu i majka, i stari
Iz jedne od tih kuća, zaklonjenih između golih drveta, izbiše dva dečaka: gone pred sobom kravu. Jedan od njih duva u sviralu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Naskoro se izvi duga pruga ljudi, koji se provlačahu između drveća i žbunja, i izbiše najzad na prosečeni put kraj baterije. Topovi su bili spremni i mirni.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I luar gunđajući otide. Tada se i njih dvoje zagleda i mače. Pognaše živinu i, smućeni, šutke izbiše na put, te će u varoš. Sunce se bijaše posvema nagnulo zapadu, nu za sve još je žarilo i sipalo im svjetlost u oči.
Četiri čovjeka nosili su, na ramenu drveni, crni lijes. Za njim hodalo je nešto ženskih i sila dječurlije. Kad izbiše na čistinu, iznad sela, srebrni križ u rukama djeteta zasja na suncu.
Zar ti znaš što te sutra čeka? Ućuta i pognutom glavom ide pred Ivom. Opet izbiše na obalu. Na putu leže i lagano se miču pruge svjetlosti od nažganih lampi; u luci škripe brodice i cvili vjetar kroz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Po vrhovima planinskim pojaviše se najednom ružičasti sunčevi zraci, a iz dubokih ponora i jaruga izbiše mlazevi magle. Puče negde puška... — Na život i na zdravlje! — reče Luka.
Još dva puta su menjali oblog. Naskoro sam osetio kako mi je čelo vlažno, a po rukama izbiše sitne kapljice. Skinuli su mi obloge, i pokrili me. Svest mi se povraća i neko vedro raspoloženje...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ono topovi gruvaju! — s jezom promuca Đoko. Kad izbiše na zaravan pred školom, dječaci spaziše kako iza bregova, tamo negdje nad Unom, rastu, klupčaju se i šire oblaci gusta
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I odmah navališe na Zonu sve složno, i ne ostaviše je nikako na miru dok joj ga, kako im se učinilo, ne izbiše iz glave.