Jakšić, Đura - PROZA
— Ti si buntovnik! Ti si izdajnik otadžbine! — vikaše sudija. — Ja sam branilac naroda, branilac pravde i ljudske i božje!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Iza onog šušnjara gledao je Lazara... Mlad, zdrav, mogao bi biti dika i ponos svima, a ovamo, eto, postao izdajnik. — Da ga ubijem?... — premišljaše Deva. — Ali, ne!... To mi Stanko nikad ne bi oprostio!...
Lazara, koji se tek počeo kraviti, taj smeh prenerazi. On pogleda Stanka. — Tako će proći svaki izdajnik! — zagrme Stanko, a oči mu senuše. — Tako mora proći svaki onaj koji vodi nekrst na krst!
Dučić, Jovan - PESME
A veru moju crkva ubila, A moju sumnju strah zaledio, Usta me laži samo ljubila, Izdajnik samo za mnom sledio. Moj se duh božjeg vina napije, Srce se svetoj reči otvori, A bdim pred strašnom bravom kapije,
U tvrđavi dosta izdajnik i jedan, Dovoljan i ključić od najtvrđeg grada! Sam Arhangel sruši bedem nepobedan S kog zastava časti prva je što
I mrtve uče sad da miruju. Moj dobri rode, svi su rđavi, Vapaj tvoj ne čuju što tuguje! Izdajnik i sad još u tvrđavi, S ubicom žrtva sada druguje. Loman je, rode, most na provali, Svud su u pričest otrov stavili.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Vi sve druge korešpodente imate, zašto ste protiv Srpstva. ŠERBULIĆ: Ovo je izdajnik, treba ga primjerno kazniti. SMRDIĆ: Pravo kažete.
GAVRILOVIĆ: A šta vam pomaže, kad nema odbora, a neće više ni biti. LEPRŠIĆ: Šta, i vi kvarite odbore, izdajnik jedan! (Udalji se.) SMRDIĆ: Mađaron!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: A vi, zar ništa bolje niste mogli izmisliti protiv mene u dopisima nego da sam izdajnik otadžbine? JEVREM: To bar nije ništa, to je sasvim nevino.
JEVREM: To bar nije ništa, to je sasvim nevino. Čim se dvojica ne trpe, onaj drugi mora biti izdajnik otadžbine. Tako je to u politici.
) Nije! (Prvim.) Vi, dok ste bili na vladi, upropastili ste ovu zemlju! (Dru gim.) Ćutite vi, izdajnici! (Prvim.) Ko je izdajnik? (Drugim.) Ti! (Prvim.) A ti si lopov i hulja! (Svojim glasom.) Pljus! Pljus!
posle svakog značajnijeg govora mora da se larma. Jedni viču: „Tako je!” — drugi: „Nije!” Pa onda jedni viknu: „Ti si izdajnik! — a drugi: „Ti si lopov!” Pa onda jedan poslanik opali drugome šamar, i onda se pređe na dnevni red.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Raspali se Mićunović Vuče, pa se Hamzi poprimače blizu: „Kakvo Vlaše, krmska poturice! Đe izdajnik bolji od viteza? Kakvu sablju kažeš i Kosovo? Da l' na njemu zajedno ne bjesmo, pa ja rvâ i tada i sada?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Umreće ti i snaja. Aćimu kao da je sunce spalilo oči. Ostale su dve modrikaste jamice. — Đorđe nije izdajnik — dodade na Aćimovo ćutanje. — da nije prerovska baba izgubila svinju, ne bi po kiši lunjala po vrbaku. Tako ga je našla.
Sve je ovo janičarska krv. — Ne balavi! Andra zaneme. Sede na čergicu. Zar ovaj još uvek isto misli? — Đorđe nije izdajnik — reče izazovno. — I ti se spremaš da mi kažeš zbogom? — To je moja stvar.
Zaklinje mu se na vernost i podaničku službu. Vođa stranke — izdajnik! Pa To sam znao! Kao da mu je i milo što je znao. Gleda po praznoj ćeliji. Baci novine i pljunu na njih.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gde god je pogledao, bila je tuđa smrt. Mokar, sav u blatu, Zmaj od Hoćaja je opet bio ništak koga ni smrt neće, izdajnik samoga sebe, vojvoda nag od poraza.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Bolje je s bijelijem obrazom i raja biti no poturica, no krstov izdajnik, Miloje!... — Ćuti nijesam ja više Miloje! — Bićeš opet, bićeš. Evo, molim te, kumim te. Smiluj se! Dođi k sebi!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?... A vi ste primili Za krv naroda ropsku naplatu! Tri puta deset novca srebrnog. — I ja sam kriv?...
KNEZ ĐURĐE: A što je nevera? ŠULOVIĆ: Zar on? JELISAVETA: Što je izdajnik? VUKSAN (za sebe): Izdajnica si ti!... hijeno zlobna Štono osmehom dobroćudnosti Plamen prikrivaš pakla nutrašnjeg...
Upropastio te osmeh jedini, Vojvodo naša — stari Radošu!... (Glasno.) Oprosti, kneže, izdajniku tom! Taj izdajnik je svu krv prolio Za Ivan-begov i za Đurđev dom... KNEZ ĐURĐE: „...Tom izdajniku?...“ Izdajnik je, da!
Taj izdajnik je svu krv prolio Za Ivan-begov i za Đurđev dom... KNEZ ĐURĐE: „...Tom izdajniku?...“ Izdajnik je, da! Svaka mu dlaka sedog temena Jasno svedoči sramnu izdaju...
KATUNOVIĆ: Reci: Vuk Branković — reci: izdajnik! Svoga si kneza sramno izdao. RADOŠ ORLOVIĆ: Ja nisam, lažeš! On je izdajnik! Crnu je Goru ženi izdao.
Svoga si kneza sramno izdao. RADOŠ ORLOVIĆ: Ja nisam, lažeš! On je izdajnik! Crnu je Goru ženi izdao. KATUNOVIĆ: Oh... ne mogu... Zar... da osvo...je?... (Katunović izdahne.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I ko taki Srbin nije nije ni Srbin, već Švabo, Šokac, špijun, izdajnik!“ Ja sam bogme, velim, gazda, mislio da vi tražite da carevina ukine ovu prokletu trećinu i desetinu, a vi počeli
David: Tako je to kod mene sve teško, olovno, čvrsto... Još sam ja nešto načuknô. Gazda Stevo kaže da sam izdajnik, e pa kad sam izdajnik, ja ću i to izdati. Sudac: Šta je to, Davide? De-de nam kaži.
Još sam ja nešto načuknô. Gazda Stevo kaže da sam izdajnik, e pa kad sam izdajnik, ja ću i to izdati. Sudac: Šta je to, Davide? De-de nam kaži. David (usteže se): Boga mi, ne smijem.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Klevetnik (Vuk Branković, istorijski i epski zet kneza Lazara) po istim zakonitostima epske sheme postaće izdajnik, kao poslednja karika u lancu da bi se na psihološko-istorijskom planu opravdale neminovne, tragične posledice bitke.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovako je ispalo nerazumljivo. Jer, dok Kajafini plaćenici trgaju Hrista za haljine, Juda, njegov izdajnik, još uvek ga ljubi kao da se s njim oprašta, kao da ga toliko voli da ne može s njim da se rastane.
Na sve to Dadara je oholo odgovarao kako je gađao izdajnika koji pomaže neprijatelju. Izdajnik zaslužuje smrt i samo smrt.
Uopšte se nije o tome radilo. — Ti si izdajnik! rekao je Dadara mirno. Nemam snage da ponovim šta mi je sve rekao. Ukratko: optužio me je da sam spreman da predam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali komandant kaže: „Ko je vera, a ko nevera“... Izdajnik. Teška je to reč — izdajnik... Jer Kralj je sa vojskom, njihove starešine... drugovi...
Ali komandant kaže: „Ko je vera, a ko nevera“... Izdajnik. Teška je to reč — izdajnik... Jer Kralj je sa vojskom, njihove starešine... drugovi... A opet, u zemlji su ostali stari roditelji, deca.
drugovi... A opet, u zemlji su ostali stari roditelji, deca. Ali, teška je reč — izdajnik! Ah, kad bi mogli da obuhvate sve rukama svojim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol. Izdajnik domovine odlazi u pakao: Opadô je svoju braću krasnu kod Turčina, sile peksijanske; zato gori lice pod očima.
Orbinija, izdano na svet 1601. godine, zakoličnih razloga, nego zbog toga što tako mora da mrzi nevera Veru, izdajnik rodoljuba, gospodin seljaka. U tome je „logika i ukus“ pevača XIX veka.
U istom, HU veku pominje se i jedan određeni izdajnik: Probiscio. Njega u XVI veku zauvek zamenjuje Vuk Branković. Zašto je baš Vuk dobio to sramno ime, i zašto tek u XVI
I Jerina je u stvari izdajnik: ona, na primer, u pesmi Oblak Radosav, ubija najbolje vojvode, lomi krila krajini, uništava zaštitu otadžbine.
Ne biti strašljivac, ne biti izdajnik, ne osramotiti se pred družinom — pred otadžbinom, to je bila jedina misao, jedino osećanje.
zalažu za sebe u pesmi Uroš i Mrnjavčevići, heroj Strahinić ban i njegova kukavna tazbina u pesmi Banović Strahinja, izdajnik i branilac otadžbine u Kneževoj večeri, Marko i neki njegovi protivnici u nizu pesama, dobra i zla snaha u pesmi Jakšići
za vreme turskog gospodstva važno sedište vlasti (kadiluka) nevjera — (znači i:) neveran, nepouzdan čovek, izdajnik nego — (znači i:) samo neđe — negde neimar — graditelj, majstor koji gradi kuće, crkve, gradove nejak — dete, mlad,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
ovi nedorasli dječaci, istinski uzbuđeni, zarekoše se da će jedan drugom biti vjerni i da se meću njima neće naći izdajnik, koji će učitelju batinašu odati gdje se kriju mali odmetnici. — Izdajnik! To niko neće postati!
— Izdajnik! To niko neće postati! U ovoj zemlji gdje je sve do juče sijevala sablja tuđinskih porobljivača, drugarstvo i vjernost ci