Jakšić, Đura - PROZA
A moja bolesna devojka uzdrhtalim glasom reče: — Opet će biti — gladi. Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše tužnu pripovetku nesrećnoga života... ...
Kad nas je video, on se izdiže malo i pruži ruku da je celujemo, moj pobratim priđe ruci, a nevesta za njim... Kad je nju video arhimandrit, on ostavi
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Lako se naljuti; natušti se, griska donju usnu, desni brk suče i izdiže ga naviše, veđe mu se sastale na čelu, a one crne oči sevaju. Jao!
I taman da zametne uže na kazuk, a u gomili sveta opazi jednu ženu koja izdiže više glave dete u povoju. Kapetan baci uže momcima koji se čudiše njegovu poslu, zanese se i malo što ne pade u vodu.
Đeda ga namršteno pogleda. — Ja, — nastavi Arsen — nije vajde... nemoj što da se ljutiš! Đeda sasvim izdiže glavu, srdito oturi od sebe saćuricu s grahom i na bezuba usta ljutito istrese: — Znam ja to sve!
Opet ćutanje, niko ne zna kako da počne, kako da ga tješi, šta da mu kaže. Pop izdiže glavu i pogleda po svjema: — Je li ono teško selu? — Ne daj, bože! — graknuše seljaci.
Ona je dohvati objeručke i obli suzama. Osmijeh zaigra na popovu licu. On je dohvati rukom za bradu i izdiže joj lice prema sebi, pa ga gleda: — Služi ovome!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A jao, kosti moje! — ču se odande iza bureta. — Ko je to sad? — reče polako Jula, pa se izdiže na prste da bolje vidi. — Ej, starosti, starosti!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Svaku poznaje i od svake prosi. Čak kad neka njemu ne pruži, već do njega kome drugome prosjaku, on se izdiže, grabi joj iz ruku i meće u svoju torbu. A kad napuni torbu, odmah prestaje da prosi i diže se.
Još je rano! ... — Hrabre ga oni i pokazuju mu na crkvu čiji se krst svetluca iz varoši. — ’Oću li? — raduje se on i izdiže na prste da vidi varoš i uveri se da li će zaista na vreme, pre mraka, stići.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pri poslednjoj molitvi, i svakoj molitvi, međutim, čovek se izdiže iz sjena prošlosti i prolaznosti, pa prelazi u nadnaravno gledanje večnosti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
jezikom, ali osećaju tako silno, govore tako lepo da se ne oseća monotonija tipova, predmeta i osećanja, no se sve izdiže nad Vranjem i našim dobom, i daje jak utisak velike, večite drame ljudskog života.
Milićević, Vuk - Bespuće
Nebo je bilo zaleđeno i sivo. Svuda naokolo nepregledan dubok snijeg iz koga se izdiže, pored druma, ogolićeno drveće, prozirne šume i planine u snijegu i oblacima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Mene metnu na zid i okrenu tamo, svadbi, a ona osta iza mene. Odupre se o stablo nogama, izdiže, nasloni na zid, prigrli me, i, tako sakrivena iza mene, zagleda se u dvorište, svadbu: u one stolove do zida, ljude
— prepade me i trže od gledanja zagušljiv glas ispred mene. Pogledah, a ono se izdiže zaturen fes na čelo i ukaza oznojeno i zažareno mrko lice Mladenovo.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
obračuna možda prilika za najžešću svađu vaš je slučaj na redu vaša se sreća pita recite poslovicu neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kamdžija fijuknu kroz vazduh, ošinu ga po glavi i plećima, pa se opet izdiže nad njegovom glavom. Gojku se obrte svest...
— Evo, evo gle... životinjo!... Jesi video ko je Pera pisar!... I ti, smradu jedan... I opet se izdiže kamdžija, ali Gojko jednim brzim skokom istrča iz škole i udari se iz sve snage o nešto crno, meko...
Besna, divlja, smrtna žudnja za osvetom zapenuši, izdiže se i zaklokota u njemu; on skoči, izmenjen, strašan kao zver, iskrivljenih vilica i razrogačenih krvavih očiju...
On pretrnu, htede jauknuti, htede utrčati unutra... htede mnogo... pa se odjednom izdiže na prstima i pogleda na prozor. Ništa... mati joj se sagla, nešto se osvrće, trči po sobi tražeći nešto...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U glavi mu beše samo jedna jedina misao: — drenovak!... Kao munja jurnu on k palici, dokopa je u obe ruke, izdiže u vis i dreknu nekim neprirodnim, životinjskim glasom: — Za Hrista Boga i svetu Trojicu!
I Spasoje beše dočepao motku i pošao napred. I taman on poče da izdiže ruke, a palica fijuknu kroz vazduh i pršte na njegovoj glavi.
Baš kad je igra bila u najvećem jeku prođe poštar pored njih. Zapitaše ga ima l’ što novo, a on im izdiže jedan broj zvaničnih novina. Svi se skupiše oko njega, a on otpoče čitati: postavlja se načelnik I kl.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad je mreža izvučena na površinu mora, njena konusna kesa, od trećine njene dužine, izdiže se čekrkom u vis, tako da joj vrh dođe nad prostor za izručivanje uhvaćene ribe; sa vrha se odreši gvozdeni teret,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I, da je ne bi umrljala, naslanja je o lakat ruke i njime izdiže i prinosi ustima, da bi joj pucalo grlo. Odahnjuje ne mogući da se pribere od žeđi.
Ali ona se, sva srećna i zajapurena, brzo izdiže, prebacujući kosu na leđa, i siđe u kujnu kod Magde. Ova je pak, ništa ne sluteći, još manje o prodaji kuće, a sva
Okretala bi glavu prozoru, i tamo na nebu, međ oblacima, odmah bi tako jasno i istinski videla kako se ocrtava i izdiže on. Jak, visok, sa jakim rukama. I onda on počinje k njoj da dolazi.
Jedini kao da se tome dosećao svekar Marko, jer ga je videla kako se on sve više i jače probija izmeđ svatova i izdiže se na prste, da bi ga ona videla i time je kao ohrabrio.
Stanković, Borisav - JOVČA
Godi joj da nastavi istraživanje u tom pravcu. Polagano se izdiže, seda. Gleda ga netremice, pravo u oči, ispitivački. Hoće da ga još više raspali nestašnim pitanjima, zadirkivanjem,
JOVČA (kad je spazi gore, izdiže se više još, jedva se uzdržavajući od besa): Ovamo ti! MARIJA (sa svećom, smeteno, zadižući šalvare da se ne
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže Srebrna ruža. Dečak, zadivljen, kriknu I zagleda se u nju. Sav nežan, sav srebrnast, cvet je širio takav sjaj da su i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako se polako izdiže, iziđe iz korova i stade prema devojci, koja se trže i pogleda ga začuđeno. — Zar si još ovde? — zapita ona,
Đurica skoči, dohvati pušku i pruži je na onu stranu odakle se čuo pucanj. Iza jednoga žbuna izdiže se Marko i pogleda na njih u čudu i strahu, kao ’no lovac, koji je gađao ljuta zvera, pa vidi da je promašio.
Videći da oni gledaju sve u levo, pogleda i ona istim pravcem i — sledi se... Tamo daleko, na kraju potesa, izdiže se veliki go hum, po kome su se prostrle zelene Pašine Livade.
Prilazeći ponjavama, on opet zovnu Đuricu po imenu, pa, ne čuvši nikakva odgovora, izdiže sekiru, korači dva put bliže k ponjavi i poteže iz sve snage sekirom po onome mestu, gde je trebala da bude Đuričina
Posle zakopaju u zemlju i gotovo!... Ništa, kao da nije ni bila... samo se izdiže gomila vlažne zemlje... Jadna Joka, kako smo lepo živele....
Ispalio je već oba revolvera, pa dohvati magacinku. A spolja odjednom prestade vatra... Šta li će sad?... Đurica se izdiže polako na prste i pogleda na onaj prozor ispred kuće.
Pravda je zadovoljena, zakon je izvršen ! Kad ode sav svet i kad se na onome mestu, gde malo čas siđe živ čovek, izdiže gomila vlažne zemlje, jedna pogurena starica priđe toj humci, pade na svežu meku zemlju i obgrli suhim, slabim rukama tu
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kod doseljenika najviše se ceni znanje engleskog jezika jer tako se izdiže iznad položaja „žutokljunca”. U ovom slučaju pomoć mi je došla sa potpuno neočekivane strane, a za to sam morao mnogo
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
; „Okretala bi glavu prozoru, i tamo na nebu, međ oblacima, odmah bi tako jasno i istinski videla kako se ocrtava i izdiže on. Jak, visok, sa jakim rukama. I onda on počinje k njoj da dolazi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Odmah je tu iza njega mala zaravan, na njoj dva novija prostrana konaka i kladenac, a iznad njih se izdiže visoka i strma planina pod šumom i sa manje litica no što je ona druga, manastirska strana.
Krakov, Stanislav - KRILA
Na kmetovoj kući istaknuta je bela krpa. Predaju se. Neko pominje bombe. Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak. Dugo se još crveni dim dizao iznad ruševina.
Odjednom ga strah obuze da ga u mraku ne zgaze, htede ustati, izbode ruke na bodlje pokidanih žica, ipak se izdiže, ali se ponova kao udaren sruši. Olovna težina i strašni bol u nozi. — Ranjen sam, — seti se.
— Valjda spava, — misli Duško — a što su mu oči otvorene? Sad se on malo izdiže i vide da su one oči isuviše pune nečeg belog, ukočenog, a da se sred široko otvorenih usta smejahu krivi zubi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Bili smo na granici strpljenja. Uzeo sam dah da komandujem. Ali neki unutrašnji napon izdiže me. Promolio sam glavu iznad bedema od kamenja. Mrtva noć... Živog stvora nisam video. Spustio sam se.
Naši pripucaše. On diže ruke uvis i pade. Ubistveni zamah čelika naše artiljerije izdiže ljude kao talas. Neki se uspravljao. — Hoćemo li? — viču vojnici. — Lezi, lezi! — čuli se glasovi.
Razumela je. Odmače se i podboči rukama. Gledala me je i smeškala se lukavo. — Hm! — izusti i izdiže jedno rame. — Hteli biste da iziđete? — Da! — Izvolite!... Idite! — i pokaza rukom u pravcu vrata.
Ležala je još uvek na podu. Prišao sam joj. — Ustanite, molim vas — i dodirnuh je. Ali ona izdiže samo ramena, zatim ih odmah opusti, kao da se otresa mojih usluga. — Škodiće vam. — Ove moje reči kao da su uticale.
Odgovarala je samo na moja pitanja. U jednom trenutku zastao sam i pogledao je u oči. Ona saže glavu, ramena izdiže i lice joj se izgubi u pelcu. — Vi ste nešto neraspoloženi? — Ne! — Znam i razlog zbog čega...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
i zaključio ga svečanom pohvalom, koja na poetski način sažima značaj Nemanjine pojave i s realnoistorijskog nivoa izdiže je na višu duhovnu ravan.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Posle postane viši, tanji, kad počne da izdiže ćepenke, podupire ih, i pošto sluga izneo mangal, da raspali u njemu ćumura, i po tezgama poređao zembile, vreće, i
Najviše, najopasnije da se ona ljulja, izdiže. I držeći se na užetu, koprcajući se, zabacujući prsa i kosu s čela i glave, toliko se ona ljulja kao da hoće da se
Da je jak. I oseti da je jak. Izdiže se. Stojeći u sobi, gledajući pred sobom dvorište, baštu, onako visok, suv, oseti kako zaista postaje suvlji, viši, ali
Ilić, Vojislav J. - PESME
ćata i burno na kmeta naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže palicu gore, al' pijan na zemlju pade.
Kmet samo izdiže veđe, Pa onda istija tako u strašno hrkanje pređe, Da zaspa kô mrtvac pravi. Još tama vladaše gusta, A on se bunovan
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u
Sad će vam odmah biti lakše, odmah. — Gospa Nola se odjedared, snažno izdiže, i na jednu ruku njenog doktora Mirka obori umornu glavu i izdahnu. Napunila se soba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svaka grana pričinjava mi se kao puščana cev. Poleteo bih, ali me stid od ljudi. Strah me, čini mi se, izdiže izvan sedla i ja zamišljeno jurim, bežim... Kop se saplete.
Ponegde ukraj puta izdiže se visoko drvo sa granama zasutim prašinom, a lišće se tromo opustilo. U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja
Po nemu se zelene puste livade kao oaze, i ovde, onde, izdiže se po neko kitnjasto drvo. Napred se isprečio Kukuruz, grbav i čvornovat, obrastao trnjem i vinjagom, a nad njim se
Potrčali smo na suprotnu stranu. Za mnom je jurila jedna zaprega, vukući top. Ali od užasa, čini mi se, izdiže se šlem na mojoj glavi. Nama u susret jurio je onaj komandir, dajući nam izdaleka znak rukom: Nalevokrug!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (ustima uzima iz Mitkinih usta dukat i baca ga Salčetu u krilo). TOMA (izdiže se): Eh, a sada kad bi još i onu! Ali ne znaš je ti. Stara je to pesma.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad ide, ona se lomi u struku, sitno korača, a glavu izdiže i pruža je ponosno malo napred, kao vodena zmija kad izdigne glavu i brodi vodom.
sarafče i banćerče... u naš varoš nem’ ga, ete, jošte jedan potakav!... Pratija sam čoveka da ga nituje... Zona izdiže obrve i slegnu ramenima kao da hoće da kaže da se ne može setiti. — Što, jošte ne može da se setiš?! — Jok...