Jakšić, Đura - PROZA
Bežao sam, a nisam znao kuda... I drugi su bežali... Izgledaše kao u ono prastaro doba, kad su se narodi iz jednog dela u drugi deo sveta selili da sebi novo otačastvo traže: preko
A, međutim, opet izgledaše kao jedna jedina porodica kojoj je kućni starešina preminuo: niko nikoga nije vređao, ni mlađi starijega, ni stariji
Katkada je po sedam-osam stotina kola zastalo da se u kakvome ritu ili šumi odmore. Izgledaše kao četa divljih Avara, s tom jednom razlikom što u našoj gomili ne beše nijednog ratnika.
Gomila zaneme od straha, izgledaše kao da sanja strašne snove; bleda i čisto besvesna lica lutala po uspravljenoj svetini, bez celi, bez namere, bez jauka
Prosedeo je. Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe kao sneg belo. Meni izgledaše mnogo lepši nego pre.
Na bledim crtama njenim prostirala se neka neobična mirnoća; izgledaše kao da je smrt svojom hladnom rukom pomilovala. — A šta je tebi teško, čedo moje?
„Nije mi ništa, dobro moje dete, samo što ne mogu da jedem“. Posle toga je opet zatvorila trepavice i izgledaše kao da spava... Ja i Aleksa gledasmo je zabrinuto.
Po kroju njenoga stasa, po crtama njenoga mršavoga lica, mogao si suditi da je nekad bila lepa, ali sad izgledaše kao senka: oči upale, jedva si u njima mogao videti i senku od nekadašnje svetlosti, lice mrtvačko, bledo...
— Mora da je bio Prus, pa je pomislio da ga je negde na barikadama republikanskim pogodilo đule, a uistini i izgledaše kao onaj koji umire: „Di lajte sind... di... di...“ i tako zahrka naš siromah kulturtreger.
nosilo je kapu, a u desnoj parče sira, u čistu belu hartijicu zavijeno — hartija beše bela, a sir vrlo fino rasečen izgledaše otprilike kao koverta od kakve depeše; — metnu sir, skoro s nekim rešpektom, na stoče, pokloni se učtivo i ode.
On se osmehnu, i u tome trenutku izgledaše, zaista, divan. Sve one bore koje su godine i pakosti ljudske u njegovo lice urezale govorile su u tome času o blagoj i
— dodade Sremac. I dva pandura pratiše u teškom gvožđu okovanog Milisava. Za tri meseca mučenja kao da je ostareo. Izgledaše kao čovek od trideset godina: lice bledo, oči upale u glavu, a u čelo se udubila jedna duboka bora, koju učitelj nikada
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dođite da vidite! I harambaša i hajduci priđoše. Turčin beše udaren baš u samu jabučicu pa, kako ju je zrno raznelo, izgledaše kao da je zaklan. — Valja! — reče harambaša. — Muški! — hvali Zavrzan. — Ruka ti valja Carigrada!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona istrže ruku i naglo iskapi čašu. — Ali, gospođice! Ona mi izgledaše uvređena. Ne hte ništa više govoriti. Ćutali smo oboje. Popesku Dovrši svirane, zaklopi klavir i diže se. — Laku noć!
Ona ne otimaše ruku, ali izgledaše ozbiljnija nego što bih ja hteo. Ovo je zgodna prilika da ogledam njeno „srce”, pomislim se.
Iz toga šala provirivaše joj lice kao iz nekog crnog okvira. — Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo? — pitah ja. — A što? Ona smaknu ramenima. — Vi se bojite ići dalje u pustu šumu?
Otvorih oči i ugledah momka koji je ložio furunu. — San! — rekoh. — San! — I sve mi izgledaše neverica. Poklopih rukom oči i pokušah da nanovo sastavim razbijenu sliku. Vatra se u peći beše razgorela.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Beše lepša nego ikada! Onako sveža kako se nadnela nad kola, izgledaše mu kao bujno rascvetana ruža među pupoljcima posle majske kiše kad se pruži strukom svojim preko staze baštenske.
Teodosije - ŽITIJA
Vedro gledajući na ikonu Hristovu, izgledaše kao da dušu predlaže u ruke njegove. I gle, kao nekim dobromirisnim aromatima vazduh se ispuni tako da su se svi koji
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da nema čega da se boji, ni ako ostane živa, i njena smrt mu tada, na kraju tog, tako dugog, čekanja da je dobije, izgledaše toliko grozna, da je mislio da će onda i on propasti, odleteti jaukom nekud glavačke, u vodu, razdražen, očajan,
Kad bi ipak rodila dete, mesto da umre, što napitom Aranđelu Isakoviču, u tom trenutku, ne izgledaše nimalo nemoguće, on je verovao da bi se sva ta njina nesreća dobro svršila i da bi on, u tom slučaju, bio mio i drag i
žućkastim i mutnim, uvek razrogačenim, saginjući se, dotičući mu se ruke, ali na veliko zaprepašćenje svoga oca, kako izgledaše, uzalud. Aranđel Isakovič postade, dolaskom gospože Dafine u kuću, čudan, a za vreme njene bolesti još čudniji.
Matavulj, Simo - USKOK
Ovaj pošljednji, ćorav i sakat u prstima lijeve ruke, izgledaše kao da se vječito kezi. — Ne znam — veli Janko smijući se i rukujući se redom s njima... — Ne znam, imaćeš...
Onaj drugi, otac Josif, mlad čovjek, jak, kratke, crne bradice, lica neobično široka, izgledaše priglup. Starac bješe rodom od njekud od Morače, a mladi bješe Crmničanin.
Milićević, Vuk - Bespuće
s velikim rukama koje držaše nespretno na koljenima, s jednim golemim zavežljajem iznad svoje glave, ispod kojega izgledaše još sitniji, jadniji, kržljaviji, sa svojim preplašenim očima, bojeći se vječno nečega.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ti si bila živa, brza, hitra, a tvoja mati povučena, suva, uvek se sklanjala i bila u brizi. Izgledaše da je ništa ne interesuje, da ništa ne vidi i gleda do samo svoj rad: okopavanje, filizenje i prašenje duvana po njivama.
na motci, pred kućom, obešena ponjava; uz zid prislonjeno nekoliko drveta; mali prozori izlepljeni hartijom — sve to izgledaše tako malo, sitno, povučeno i skriveno kao da se bojaše čije navale i kao da svakom govoraše: „Molimo te, ne diraj nas.
— Ako hoćeš daj, ako ne... — I pođoh. Ona napreže svu snagu. Nije smela da se odvoji od grane za koju se držala, jer izgledaše da bi pala. Pa, žmureći, pruži mi: i lice, i usta, i oko, sve. Ali ni koraka k meni da kroči. — E, neću!
Opet poče pesma. Ali ne onako toplo, poverljivo, već nekako suvo, duže. Izgledaše da više pevaju iz milostinje prema Tomči, kako ne bi opazio da on nije za njih, i da zato oni pred njim ne mogu onako kao
Ošišan, obrijan i obučen u tom stajaćem odelu, izgledaše kao da će na pričest, u crkvu. Samo su mu nogavice na čakširama bile otkopčane, jer su i noge od bliske smrti već
Kad se ispesmo u kujnu, i to do vrata, u mraku, naiđosmo na oca mu. On se, kako izgledaše, beše zaneo u neko opasivanje. Valjda se bio raspasao, pa se sad stezao onim svojim dugačkim pojasevima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona ga izvadi iz kutije, pa stade obrtati i razgledati, a oči joj ne trepću, i čini se ona sama ne diše. Izgledaše kao dete, kad dobije tako retku i neočekivanu igračku, o kojoj dotle nije moglo ni sanjati.
A ti, jesi li se namučila u putu?... Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala. Mati joj, Smiljka, izgledaše starija od oca joj.
Tako se učestaše pohode, skoro svakoga dana, a u Ljubičinu stolu gomilahu se one crne kutije s nakitima. Gojko izgledaše teško bolestan.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— I pojavi se Mesija? — upitam. — Ne. — Nikako? — Valjda nikako! — reče ministar ravnodušno i izgledaše kao da bez volje priča tu priču. — Zašto? — Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa.
Ministri se zaustaviše na pristojnoj daljini, skidoše kape i prikloniše se do zemlje. To isto uradi i masa. On izgledaše nešto zbunjen, preplašen, a u isto vreme jako začuđen, ali se s mesta nije micao, stajao je nepomično, kao statua.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ceo mu taj govor izgledaše kao kucanje časovnika u mračnoj sobi. On čita i kao kroz san čuje nešto nalik na ono: tik-tak.... tik-tak...
i toplo junsko sunce koje i najmučenijoj duši daje poleta i života, ali njemu na duši beše tamno i oblačno, njemu sve izgledaše crno i nesrećno.
nisi mogao nikad opaziti stroga i suha izraza: u celu licu mu viđaše se neko nežno učešće i blago zadovoljstvo. Izgledaše mi kao čovek, koji je pretrpeo teške udarce sudbine, pa je vreme zalečilo rane njegove i u dušu mu ulilo srećni i tihi
Odjednom se otvoriše vrata, tata utrča ljut, surov, strašan kao što obično izgledaše poslednjih dana, dohvati mamu za kose i viknu...
I sad mi izgledaše da ću videti nešto novo i neobično strašno. I video sam... čitavu lokvu krvi... Ležim kod kuće i jednako se čudim
tres — tres... Izgledaše mu kao da ga neka ne vidljiva, nu prijatna sila obgrli, pa mu priča o dalekom, davno zaboravljenom detinjstvu, i čini mu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A usred te gungule i toga urnebesa digao se plamen od buradi i miris od zeitina, gasa i katrana. I sve to izgledaše kao neka samrtna voštanica Don-Pedru (pa i onom čiča-Milisavu Pajiću, starom predsedniku), kako se to duhovito izrazio
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Godine mu ne bi umio odrediti sudeći po crtama, jer mu lice iako malo žućkasto i sjedinama okićeno izgledaše ipak mladoliko. Osobito krupne, plave mu oči bijahu pune živosti. Duguljasti obrazi i nos.
Sveti Sava - SABRANA DELA
vreme jasno, ovaj brižljivi muž svu sveta ovog slavu i čast ni za što ne smatraše, i krasota života ovog kao dim mu izgledaše, a Hristova ljubav rastijaše u njemu i razgorevaše srce njegovo kao dom njemu spremljen i sasud prečisti Duhu njegovom
Jer, zaista, braćo moja ljubljena i oci, čudo beše gledati: onaj od koga bojahu se i treptahu sve zemlje, taj izgledaše kao jedan od tuđinaca, ništavan, rasom obavijen, ležeći na zemlji, na rogozini, i kamen mu pod glavom, i svima
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Iđem odma da legnem. Naredite da mi se donese u kamaru vruće rakije. Zaista izgledaše čovjek kao da je godinu bolovao! Za njim se izvere Bakonja, takođe jedva se držeći na nogama. Stric pođe da ga prati.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Pri ovim lepim rečima, njegovo se lice preobrazi. Slabunjav i sitan, ali sa osmehom punim samopouzdanja, izgledaše kao orlić koji zatrese svoja krioca da uskoro poleti.
Zato mi izgledaše skoro nepojmljivo da Aristoteles, željan nauke i pouke, ne ode do onda već slavnog i poznatog filozofa. No svejedno, bio
Taj cilj je bio: pokazati se dostojnim blagonaklonosti princezine. Jer sve što je on dotle u nauci uradio, izgledaše mu beznačajno. Ostvariti nešto što bi ga uzdiglo daleko iznad svih njegovih kolega, to bi mu bio pravi lek.
Majka se zadovoljno nasmeši. Isak, lepo izrastao, izgledaše sveže i veselo. Njegova svečana odeća, jedna vrsta crne mantije sa belim ovratnikom koji mu je pokrivao i grudi,
Uživeše se u ta vremena, smejući se veselo, jer sada im izgledaše mnogo što šta lepše no što je u stvari bilo. Govorilo se i o Njutnovoj veštini, koju je onda ispoljavao u pravljenju
Predeo kojim je terao svoja kola viđao je do sada nebrojeno puta i uvek ga posmatrao ravnodušno. No ovog puta izgledaše mu kao izmenjen i daleko lepši nego ikad do tada.
On izgledaše vrlo izmenjen, oronuo i nekako čudnovato zabezeknut. Skinuh pred njim šešir, no on ne odgovori na moj pozdrav.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Razlilo bi mu se tada po licu tako veliko zadovoljstvo, da izgledaše drugi čovek. Nu devojke su ga izbegavale, kao i momci.
Sakupi se veliki zbor pred kancelarijom. Kapetan razgleda provaljeno mesto; rupa beše mala: izgledaše da se ne može kroz nju ni glava provući. Ljudi se čude, zevajući i protežući se.
i trgne je istoga trenutka, kao da se ožegao; čas trgne glavom unatrag, zabaci je i istoga trenutka zaigra nogama — izgledaše kao da u njemu vri čitava bura, pa ne može sebi oduške da nađe. To beše čuveni, u onom kraju, Pantovac.
očekivaše čas, kad će pasti na njega, sad ga je odjednom pritisnuo celom svojom strahovitom težinom i — kako mu sad izgledaše — smlavio ga, uništio... Nije mogao da se pribere zadugo... Ali, proležavši poduže vreme, poče se oporavljati.
Sve što je čula da je Đurica uradio, njoj izgledaše i neobično i umesno, sve joj to beše i čudno i primamljivo. I što se više ona starala da ovu neobičnu pojavu sebi
Sunce padaše koso na lišće pred njim, a on, u onom hladovitom okviru, izgledaše joj kao vanzemaljska pojava, kao ona svetla junačka lica iz naših pesama, koja nam bude topla osećanja za sebe.
— Pa kaži mi ovde. — Ama znaš... proći će ko... Baš te molim: svrati malo — reče on, a glas mu izgledaše tako nepouzdan, tako nepoznat... — Ne znam, kako ću... — Hajde, molim te. Valjada me se ne bojiš?
Ali pošto mu Vujo prepolovi dobit, opet mu ostade malo, te sad izgledaše gde bi još udario. Jatak mu pokaza trgovačkoga veresijaša iz Beograda, koji se vraćaše s puta po jugozapadnim okruzima.
neobično lice poslušnikovo, koji, sa svojim dugom i razbarušenom kosom, sanjivim naduvenim očima, dugom i uskom rasom, izgledaše kao strašilo.
legnuvši na leđa, ugleda zeleno i gusto lisje bukovo, koje se raširilo i visi pred njegovim očima, ali mu ono sad izgledaše kao da je izraslo iz neba, pa visi nad njim.
— Samo ti mrdni, pa ne brini! — odgovori Novica, za koga to, kao što izgledaše, ne beše nikakva nepovoljnost. — Hoću li ga posjeć’, ili pravo u čelo? — Bolje je da ne pucamo. Nož ti je oštar ?
Sad mu sve izgledaše drukčije. Tužna i setna usamljenost širi se oko njegova gnezda, pustoš u dvorištu, tiho nemo ćutanje u okolini, nijednoga
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Možda je propalo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ha, ha, moji zemljaci u đeneralnom štabu! — reče pukovnik Rajevski, i ono ozbiljno lice, što izgledaše kao da se nikad nije nasmejalo, razvuče lak osmeh — moji zemljaci!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Stigoše u bukovu, staru šumu. Rade nadviri nad jedno suvo, šuplje drvo, što izgledaše kao kakova starinska, porušena kula. — Ovdje sam se— veli — jedanput, u ovu bukvu, sakrio.
Bio sitan, mršav, šiljaste glave, sa dugim ušesima; izgledaše, po kazivanju seljaka, kao umrli dan, samo što su mu oči bile neobično svijetle, sjale se.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad poče svojom sigurnom rukom da na školskoj tabli ispisuje matematičke obrasce, izgledaše mi kao Fidija, koji sa dletom u ruci kleše hram boginje mudrosti.
No, taj lepi osećaj nije bio sasvim nepomućen. Sa visine do koje su se oni vinuli, izgledaše im njihov dotadanji rad uzan i skučen.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A tako i persijski paša, što je pred njima serasćer, njega izgledaše gde je, što li čini, je li opravan na boj. Naskoro skobiše se pod gradom ujedno: onaj stiže iz preko mora od Azije, a
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I mesto na kome su maločas igrali i kikotali i podvriskivali ostade prazno i pusto i izgledaše tužno s onim pogaženim ranim prolećnim cvećem koje se otkidalo i otpadalo s igračica!... I Zona pođe zlovoljno kući.