Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kao Judita, kao Ester, Mardoheja kći, koja bi još mogla kraljeve opsenuti, neće da se uda. Ona je izgoreli vulkan, nije već živo, zeleno, ponosito brdo. Imala je zaručnika. Zaručnik je prosi, otac zateže. Zaručnik umre.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pod nogama nam se raspadao izgoreli parket – trag vatri na kojima su se grejale nepoznate vojske. Živeli smo između dve igranke, od subote do subote.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Malo ih se živih probilo do mora. A oni koji dođoše do vode što se plavi Ličili su na izgoreli grad koji se još ponegde puši. Toliko su bili gladni i mršavi Da su im šajkače padale na uši.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ostavljajući ih, verovao sam da je sa njima svršeno, da naša ognjišta više ne postoje i da su naši dragi izgoreli u zemaljskom paklu.
— Čkonjo! On se neprijatno trže i oblačeći na nago telo svoj izgoreli šinjel, promrmlja: — Odoh ja da ubijem ono pseto. Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Preko celoga temena, kuda su žandarmi, dižući ga valjada na kola, zbrisali i skinuli rukama izgoreli puhor kose, viđaše se crvena, ispečena koža, pa jednom mestu napukla, pa tu zija ogromna spržena rana.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Pa šta ću mu ja? — odvrati župan. —Ništa! — vrcne ona malo razgovorom. — Dajte malo suhih drva! —Zar ste sve izgoreli? Ča radite od njih? —Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su. — Osušite ih... Vidiću ja. Uljegoše u kućicu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njega tješi care gospodine: „Ne boj mi se, moj posinko Marko! Ako su ti dvori izgoreli, ljepše ću ti dvore načiniti — pored mojih, kô i moji što su; ako ti je blago odnešeno, da t' učinim agom
Kad ti staneš mene dvore gradit, mene hoće sirotinja kleti: „Gle kurvića Kraljevića Marka! Oni su mu dvori izgoreli, a ovi mu pusti ostanuli!