Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega svi čuju dosta je slušao naše kukumavke izgoreše mu nokti od silnih sveća i vrat mu je pridavljen od peškira koje vezujemo oko hrasta ništa mu naše temenanje ne prija
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vreteno! Vepar! Izgoreše! — Nisu, ne boj se, ćuti, Anđo — ustaje, pokušava da smiri ženu, drži je za ruke, a njene besmislene reči šire strah i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Otkud ti ovde, deda Stojane? — Izgoreše ne prokleti Turci, bog gi ubio. — Zar upališe Cerje? — Upališe, upališe, prokletnici prokleti! Na noć ga upališe.
Vidiš li da će ovaj svet ovuda ama baš dibidus da propadne. I ginu, i kuće im izgoreše, imanja im propadoše, i vamilije, pusto, u svet prskoše.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (posrćući, silazi sa čardaka i tare usta): Usta mi izgoreše!... Oh! KOŠTANA (silazi za njim; i brižno oko Stojana): Bolestan si? Da ne sviramo i ne pevamo više? Ho ćeš, a?