Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Što predstojeće šaljivo pozorište na svet izilazi, povod je najviše ovaj, što sam jednom s ljubeznim mojim prijateljem g. doktorom Pekarovičem, o srebroljubiju besedeći,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Ja je vidim uvek u poslu. NIKOLA: Ta po ceo dan pipa, al’ ništa ne izilazi iz ruku. MAKSIM: Hej, hej, srećan si ti čovek, to ja znam! NIKOLA: Šta ću, da je malo oštrija, volio bi.
MILAN: A, boj je za skotove, a ne za ljude. To već izilazi iz mode. STANIJA: Opet vaša nesrećna moda. Što je dobro, ne valja, što je zlo, treba. LjUBA: Zar je tebe deda tuko?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Oće — đavola! I mada već sada nasigurno znate ko je ubica u toj vašoj blesavoj filmčugi, nekako vam se ipak ne izilazi iz neprovetrene sale, nekako vam se ne ostavljaju semenke i kikiriki, grickate i grickate, a mogli biste se zakleti u
Hoću da kažem, sve je kao svetski, sve kao ležerno, baš kao na filmu, a ovamo, momak koji te doveo na doček ne izilazi iz mračne komore dok vam srčane pretkomore udaraju i, udaraju, kao pokvarena pumpa za bicikl!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
u svatovskom čaušu stekao i svog pravog narodnog glumca, koji svojom interpretatorskom glumom i monološkim tekstovima izilazi iz okvira kulta i običaja — i stvarno znači dramu, glumu i teatar, naravno u granicama siromašnih scenskih,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
moram i vas, kao što vi zovete, unterhaltovati, i tako unterhaltujući vas i prepovedajući što sam kojegde čuo i vidio, izilazi Pokondirena tikva. Je l’ tako, gospodična? U Vršcu, 1830.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A mjesec, kao da ga je onaj lahor prenuo, izilazi iza brdina, lijepo pušta svoje zrake što drhte nad pučinom, odbljeskuju se u njoj i provlače se kroz maslinik.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« (»Dobro i nemecki govori«.) Stariji, međutim, iz druge sobe došli, i devojka izilazi napolje. Prvodadžija. E, kako se dopada moma, jesam li kazao da je lepa? Mladoženja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nakitio vina, onda Šarca sveza za dorata, a za Šarca Đema Brđanina, pa usjede Đemova dorata, ode pravo gradu Vučitrnu. Izilazi gospoda rišćanska: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, objesi nam Đema Brđanina, evo tebe tri tovara blaga!
Eto g’ majci đe iz lova ide, nosi majci lova svakojaka!“ Ni bi sina, ni od sina glasa. Kada bude na istoku sunce, izilazi Milićeva majka, sunce gleda, pake progovara: „Blago mene, eto mi snašice!