Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On poćuta malo, pa opet zovnu: — Radojka! Radojka! — Ko je? — ču se iznutra sanan ženski glas. — Ja!... Strahinja! Iziđide časom! — odgovori Strahinja brzo, pa prinese uvo uz vrata.
— dodade Strahinja. — O, Purko! — zovnu Živan još jače ozgo. — Oj, more, oj! — odazva se Purko. — Iziđide, malo 'vamo, iziđi! Purko iziđe onamo do vratnica. Svi se ućutaše da čuju šta će biti. — Što zoveš, more, što?