Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kaži, šta ćemo... — Neka stoji, kazaću ti posle — reče Spasoje prekidajući smehom. Povuče Đuru za rukav, iziđoše oba na stranu i počeše nešto šaptati. Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice!
Neko reče da je noćas čuo nekaka kola, gde često nešto prevlače, ali čija su, nije znao. I Vitomir i Tiosav iziđoše da vide. Pročudiše se kao i oni malo, pa se učiniše nevešti i odoše.
— gotovo ljutito preti Sava. — Ajde de, Savo, videću — kako ćeš mu doskočiti — reče Nikola smešeći se. Utom iziđoše već na vrh brda, gde ih Simica čekaše s kočijama. Opomenuše Simicu da dobro otvori oči niza stranu, pa posedaše.
Malo postoja, a pomoli se odovud Živan i s njim desetak ljudi. Svi se uputiše u Zarožje. Zarožani im iziđoše podaleko na susret. — Dobro nam došli. — Srećno vesele. — Ta mi smo svoji! — Kako si, Ćebo? — Dobro došao, kume!..
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bog da ga prosti!... Susedi počeše dolaziti i stadoše spremati da okupaju pokojnika... Popa i Jova iziđoše napolje... Noć se lagano spuštala... 8. NATUŠTENO NEBO Sahraniše Aleksu. Sveta je bilo dosta na pogrebu.
— odgovori mu Rudničanin. — Da nije zbog puške i baruta, pa gotovo bolja ova hladovina!... Vojvode iziđoše iz svojih šatora i prođoše kroz ljude, koliko da se vide i pozdrave. — Jeste pokisli? — Nešto malo, ali se da trpeti!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na jedan stub od zvonare stajao je naslonjen Pavao Đerić i kao soko gleda u pomrčinu. U taj par iz školske avlije iziđoše jedna kola, pa gotovo trkom pođoše ulicom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tavori se, gospodin-popo, od talijanskog rata i otkako iziđoše ove sekseruše banke, sve gore; pa dok mogu, — dobro, a kad udari ruda u breg, a ja ću, što kažu, »aljku na bataljku«, pa
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše. Ženske iziđoše napolje da pripravljaju ručak. Kakva radost za njih! Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je svojim
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ukaza mu se u snu, kakva beše pre nego što iziđoše pred svatove, kad ga je privukla pred veliko, okruglo, ogledalo, Varvarino, da ga, kaže, vidi, kako ga više nikad
Kad iziđoše na mali doksat, u gvožđu, i loncima cveća, pod njima je bila, svetlucava, mračna, cela Vijena, sa svojim krovovima, ulic
“ Ana je prva istrčala za Varvarom, kad Varvara izlete. Ona je videla te poljupce. Stade preneraženo. Za njom iziđoše i Petar i Đurđe, iako nisu znali šta se zbi.
Uzalud je Isakovič molio, i bogoradio, nije prošlo ni četvrt sata, a gospoža Evdokija uze ga pod ruku. Kad iziđoše, pred ulaz u tu zgradu, među kolima – i konjušarima, koji su sedeli u kolima, da se sklone od kiše – Pavle poznade
Evdokiju, pa gospožicu Teklu, da druge i ne spominjemo, ali nije ni jedna, eto, ostala u njegovom životu, nego uđoše i iziđoše, kao i te sluškinjice, koje je imao.
Teodosije - ŽITIJA
O POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU I odmah se napisaše njegove zapovesti te iziđoše po celoj oblasti njegove države sazivajući ipate i vojvode, tisućnike i satnike i ostale blagorodne, a ujedno i male sa
Ko uzveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne uzveruje i ne krsti se, biće osuđen“. Apostoli, dakle, po zapovesti iziđoše u vaseljenu, i propovedahu jevanđelje, naučiše i krstiše u ime Oca i Sina i Svetoga duha, što i postigoše, i prestaviše
u svome rukotvorenom manastiru, sveti dobro poučavaše igumana i bratiju slatkim duhovnim rečima, na što i zbog čega iziđoše iz sveta da se podvizavaju, i govoraše da treba trpeti što je za Boga, makar i teško bilo, i moleći utvrđivaše, jer od
naroda, veoma pohvali Boga zbog ovoga, jer nisu naprazno ni uzalud bili mnogi njegovi trudovi za nju, nego iziđoše u bogougodno delo, i kao od apostola, iznad svakoga prinosa, primi ih jedini koji poznaje srca.
se približio sa svetim moštima svetoga, blaženi arhiepiskop Arsenije sa episkopima i igumanima i sa mnogim blagorodnim iziđoše im u sretanje, i dostojno poklonjenje svetome i svetim njegovim moštima celivanje kao Božijem ugodniku satvoriše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poneka žena pratila ih je, sredinom puta, mesečinom, čak dole, do poljana. Poneka mračna kuća, iz koje iziđoše, ostade tako za njima, u tami, sa svetlošću što je dopirala iz širom otvoreno ostavljenih vrata.
Ni za trenutak nije se setio brata, ni za trenutak ne iziđoše mu pred oči njena deca. Bio je sam, u nekoj prijatnoj, visokoj hladovini. Ni najmanje nije mešao sebe sa bratom.
Bilo je žena i staraca, koji dotle iziđoše pred puk, noseći hlebove, rakiju i presvlake, vrišteći i kukajući za mrtvima.
Najposle, kad iziđoše, vide kako se oko njega vrti i saginje najmlađa Ananijeva kći. Jedno kukato i grudato devojče. Utonuo, još obučen, u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila, na brdu iznad Stona. Primetile su ih još pre nego što iziđoše na zaravan ispred crkve. Uvele su svoju četvrtu sestru u manastirski konak i sklopile za njom drvene šalone.
Sremac, Stevan - PROZA
Poče se kao kroz maglu prisećati svega onog što se desilo o ručku; mnoge slike mu iziđoše pred oči. I njemu dođe nešto teško, pade mu neki teret na dušu.
Radičević, Branko - PESME
krvav nagaziše, Pa se njime uputiše, Idu brzo, paze, glede, Daleko i već odvede, „Sad će, sad će“, željni zbore, Iziđoše već iz gore, Ma trag ide pravo k reci, Oni njime leti, teci, I do vode krv videše, Ali to im i sve beše.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Poslije toga prvog brijanja u životu, kad iziđoše na pašnjak, izgrebani i krvavi, odjednom osjetiše da su oni jedan drugom nešto više nego poznanici i komšije.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odjednom ču kako kola stadoše pred kapijom, pa onda kako svi iziđoše, pa popin drhtav blagoslov, jecanje Todino, plakanje i ugušeno ridanje ostalih... i... i... — kola odzvrjaše!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A sunce zinulo... Najzad je potporučnik komandovao da se jaše, i ljudi iziđoše kao oni pajaci iz kutija. Tada nove muke...
Bilo je to dvadesetoga novembra devetsto četrnaeste, u četiri časa izjutra. Kada iziđoše vojnici, komandir nam objasni: — Dakle, gospodo, danas u devet časova otpočeće naša ofanziva na celom frontu.
Na staničnu ogradu popela se deca, a kroz razređene letve čak i neki pas promolio glavu. Iz poslednjeg vagona iziđoše nekoliko oficira i dva đaka narednika, koliko da opruže noge. Obojica su bili moji školski drugovi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
U takoj sobi ne mili mi se nikakav rad. — Vaša je mnogo svetlija i veselija. — Jeste; hajdemo sad tamo. Iziđoše oboje i prošavši kroz veliki prostran hodnik, uđoše u manju, svetlu, lepo okrečenu sobicu.
Jedva iziđoše i dahnuše slobodno. Ali tamo daleko pred njima viđaše se drugi, još veći oblak, koji im se naglo približavaše.
Posle podne taman počeše rad, a uđe Stojan i javi s praga: — Evo ide učitelj brezovički. Iziđoše oboje, malo iznenađeni a i zbunjeni : u selu su posete vrlo retke, pa zato one vazda izazivaju neku nervoznu bojazan
Kad opazi nju, on se obrte deci, naredi im da se spreme, pa ih pusti kući. Ljubica stajaše u hodniku dok deca polako iziđoše iz škole. Za decom iziđe Gojko, gledajući pred noge.
i, brišući maramom oznojeno i zažareno lice, priđe k pisaru, koji već beše ustao i vrlo učtivo prihvati njen pozdrav. Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad. — Oprostite, molim vas, poče pisar vrlo učtivo, što sam vas zvao malo pre.
Ona se zanese, ne slušajući šta se radi oko nje. Kad iziđoše u portu, po svršetku službe, drugovi se upoznaše. Mesni učitelj je stariji čovek, već u godinama, prijatna, simpatična
Ljubica nastavi rad, pa kad opazi da su joj deca zamorena, pusti ih na odmor. Tek što deca iziđoše i ona, ostavši sama u sobi, zamisli se, a vrata se otvoriše lagano, u školu uđe sredovečan čovek, obrijana lica, s
Velja ih zateče na poslu ; uđe u Gojkovu školu i, pošto iziđoše deca, stade slušati zapleteno i nejasno Gojkovo pričanje.
A on, šmokljan... U tom se vrata otvoriše naglo, i Stojan uđe. — Evo pandura iz sreza.... Zove te da iziđeš. Iziđoše obojica, pogledajući se značajno. — Šta je, rođače ?
I ja odoh do kuće; ko zna šta može biti!... A nemoj tamo da se zbuniš. Kapetan je dobričina; ne boj se 1Lj! Iziđoše obojica zajedno iz dvorišta, pa se onda okrenuše svaki svojim putom.
— I ja ovo ne razumem, reče ona, spremajući se da iziđe i klanjajući se pisaru. Kad iziđoše u hodnik, ona nastavi: — Da vidimo kako je u opštini, da nisu tamo moje priznanice.
A sad vidim da se kaje. — Ej, moj grešniče!... odgovori mu Velja, i ode napred. Čim se svrši zbor, Gojko i Ljubica iziđoše, gotovo neopaženi, pa kao da ih ko goni, potegoše brzim koracima natrag u svoje selo... »Eto, i to sam videla! ...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A pogureni i bledi, i suhi kao đeram kad iziđoše pred žene, sestre, i majke. Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Eto ih! Pazi na sebe, viknu snaša Jula pa zatim iziđoše u avliju, gde u isti mah zastadoše putnička kola iz kojih iskoči jedan mlad i lep, no vrlo naduven gospodin, koji
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali još kako se tek obradova kad Marko, zanesavši krajeve od mintana tako da mu sasvim iziđoše iz pojasa i silava i razleteše se oko njega, izvadi drugu kesu, i, gurnuvši laktom sa sofre tepsije i tanjire, staklad i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na te njegove riječi, otisnu se iz gomile dvoje momčadi, jedna djevojka i nevjesta jedna, te iziđoše kroz kapiju; ostali šljedovaše njihovu primjeru; od njihovijeh koraka stade topot po drvenome mostu, a sijavica udari s
“ Sva četir izvadiše ledenice. Serdar izvadi iza pasa svoje dvije, koje mu bijahu uvijek svijetle i naredne, pak iziđoše pred vrata. „Stane!“ viknu on, pred kućom, „donesi taj dževerdar, pa gađaj i ti!“ Cura izleti, puškom u ruci.
Vidjelo s dvora napuni sobu te poblijeđe plamičak od voštanice. „E, utili svijeću pa ajdemo!“ reče vladika. Oba iziđoše iz spavaće sobe te prođoše malijem hodnikom pa uljegoše u drugu sobu.
“ reče Janko. „Prostrite im ovdje. I ja ću ovdje spavati. Sjutra će po ručku oni polaziti.“ Ženske iziđoše po prostirače. Pejo također ode, rukujući se s gostom. Sluga Mita izađe i on. „Šta ono u potonju reče Janko?
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Mt. 13, 45). Ugledajte se na mudre devojke koje napuniše svetiljke svoje milošću i spremne iziđoše ženiku svom na radost. (Mt.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi! Mijat polako potera konje. Čim iziđoše na put, konji pođoše brzim kasom. u očima mu ostade red visokih, golih jasenova. Ponižavajuće, i surovo.
— peškirom briše lice i sebi govori. — Ali, ja ću sam da se borim. — Gde ti je Đorđe? Aćim uze štap i bez reči iziđoše. Simka, uvijena u kaftan, stoji uz bagrem. — Je li došao? — Nije — slaga.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tabla bi obešena na svoje mesto; gospoda iziđoše iz dvorane da se svečano odenu za doček vladaočev. U određeno vreme stiže kralj sa svojom porodicom i bi na glavnom
One tri dvorske dame oslušnuše dobro šta ona dvojica govore. Kada se redom oprostiše od aleksandrijaca i iziđoše na kopno, a lađa podiže svoje kotve i otplovi iz luke, reče riđokosa plavojci: „Nisam li imala pravo?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Izvirivaše svi redom na prozor da razgledaju kandidate, koji su se tu poređali, pa naposletku iziđoše napolje. Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni
Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam, našao je!...« — Hej, kmete, ovamo svi! — viknu pisar. Iziđoše svi iz kuće. — Nema tamo ništa. Na drugom je to mestu; sad će nam sam Đurica dohvatiti — reče on smešeći se.
Razmisli se malo, pa se seti da je učinio pogrešku što je pogledao u krov, kad se obratio Đurici. Naredi te iziđoše svi iz vajata, pa razgleda ceo pod, po kome beše rastureno đubre od živine i stoke.
i kmet ostadoše u zasedanju da se, poverljivo, razgovore o drugim opštinskim poslovima, a ostali, zajedno sa Đuricom, iziđoše pred sudnicu i polegaše na meku zelenu travu. — 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo?
— Kod njega ne idi ; a ako mi što javi, videćemo. To je stari lisac, znam ja njega dobro. Posle ovoga iziđoše obojica k društvu.
Sve ovo beše izgovoreno takvim glasom, od koga hajduci zanemeše, zgledaše se, pa ne rekavši ni reči, iziđoše iz hrama zlovoljni i uputiše se izlasku...
— Pravo reče nama Vujo da su to luda posla — progovori Pantovac, ljutito, kad iziđoše van dvorišta. — Koji nas đavo vuče u crkvu! ... Stid me je, vala, od samoga sebe.
Javili su Jovu Dikiću da im spremi ručak. Kad iziđoše na čisto polje, koje preseca potok, ugledaše konjanika, s kojim su se morali sresti. Đurica poznade popa. — Pop!
— Znam, ići ćete u smederevsku Moravu. Ali ništa, sastaćemo se mi prije toga. Obojica iziđoše iz kuće i, neopaženi ni od koga, odoše kroz selo, dogovarajući se o daljim svojim planovima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na vas glas javljaju se i raduju im se! Najposlije, kad iziđoše iz sela, svatovi se ljubazno opraštaju s njima, preporučuju im u zadnju mir i ljubav, i jednako se osmjejkuju, kao da
—Je i gore, — javi se s kućnih vrata Žižice žena i nastavi: — Di si? Ča ne greš na objed? Valja da te išćem... Iziđoše na ulicu. Žižica u putu opazi da ga žena prati i okrene se prema njoj. — 'Ajde ti doma, ja ću doći!...
Ilija ne odgovori i ne pođe za njom, već ćutke preskoči na drugu stranu, a kad iziđoše na carsku cestu, opet ide ona za njim uzastopce. Hladno je i oblačno. Njoj je čisto od studeni lice pomodrilo.
Pošto Ilija i Lazo dobiše novac, iziđoše na ulicu. —Ni pare više! — reče Ilija pribirajući novac pri svetlosti lampe. —Nijesam se ničemu ni nadao, odgovori
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan škljocnu makazama. Kaplar izađe ispred zemunice i poče da mokri. — Svršavajte, šta ko ima. Iziđoše još nekolicina ispred zaklona. Komandir se šalio: — Popusti tako, poneki put, petlja...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Time mišljaše da pred cijelim svijetom osramoti njega i Radu, ali promaši cilj, jer seljaci, kad iziđoše iz crkve, ljute se na nj; vele Iliji pred crkvom: — Što si se, Ilija, sneveselio?
Voda je to: protiče .... A bog zna gdje navire! Rade dohvati komad saleđena snijega i, jednako držeći se za ruku, iziđoše iz špilje. — Da ručamo! — ponudi Rade i rasprti se.
Žene iščekuju žito, pa, dok čuše baktanje, iziđoše pred kuću. — Zar nema ništa u gospodara? — upita stara svojim suhim glasom.
S broda baciše uže i postaviše dasku. Iziđoše dva trgovačka agenta, nekoliko Zagoraca, a za njima, najposlije, sveučilišni đak Ivo Polić.
Izgleda da je prepolovljena; i svi su u dvorani jednaki... Oni se dižu. Prolaze mimo nj, a muzika svira i svira. Iziđoše; on im se naklonio, i oni mu odvratiše. Plati i ode.
” Taj vapaj mnogima ostade usađen u pameti, i kada iziđoše iz crkve na sunčevu žegu, nehotice im naviraše na usta... . „Bože, zemlji tvojoj dažda daj!
” govorahu. „Lako se iz ruk' omiču, a organ će ostat zauvik! ...“ Kad se je misa dovršila, Ivo bijaše među prvima što iziđoše iz crkve. Zaustavi se časom u hladu. Posmatra svijet što je iz crkve navirao i rupcem brisao znoj sa čela.
— Fala bogu, kad na moje trude ne mogu nać' ni šaku muke! — reče stari Ante i prvi iziđe... Za njim iziđoše sve jedan po jedan. — Neka gredu! — reče Rogo. — Ča ćete vi za njih poć' u prosjake?
Na ognjištu bi pokatšto zapucketalo, dok plamen pomalo zamiriše. Najednom iz pokojnikove sobe iziđoše žena mu i sestra. — Jeste li vidili ča nas je snašlo?
Kasnije, kada dva sina staroga Ante iziđoše iz kuće, a majka i Jelka uzvrtile se nešto oko ognjišta, mladić se oslobodi i reče iznebuha staromu: — Doša sam radi
On je sve svoje prodao i od njegova roda u selu već niko ne ostaje. Za njima žure se dva mladića iz zaseoka, koji istom iziđoše iz vojništva da budu s društvom na okupu. S njima je rodbina, prijatelji i ostarjeli im otac i majka.
— reče politički upravitelj i zamjenik državnoga odvjetništva sucu, kad stranke iziđoše. — Dakako... stvar je očita! — Rekao sam ti odmah da ću ih uloviti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I nečisti duhovi zamoliše Isusa: 'Pošalji nas k svinjama, da uđemo u njih.' I on im dopusti. Nečisti duhovi iziđoše te uđoše u svinje i krdo − otprilike dve hiljade svinja − jurnu niz obronak u more te se utopi.
dvojica manastirskih meropha, čobani Milutin Kudro i Siniša Treptupać, umotavši se u ovčije kožuhe i prtene kapuljače, iziđoše u nepogodu. Vratili su se tek u prvi suton.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pa dobro, što se ne radujete?... Što ne pucaju topovi? Svi se nasmejaše. Nekoji, da se ne bi smejali glasio, iziđoše napolje. — Da si ti živ i zdrav, mi smo to doznali još u podne, te smo se naradovali i preradovali...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja kad viđe crni Arapine će ga s' dojčin okaniti neće, on se vati vrancu na ramena, a u ruku koplje ubojito; iziđoše u polje široko, naljutiše konje od mejdana.
“ Iziđoše na Crvene st’jene; obazre se Kotarac Jovane, al’ sam ide Komnen barjaktaru, pa on reče Senjanin-Tadiji: „Moj Tadija, od
“ Usta Bajo na noge lagane, obojica na dvor iziđoše, iziđoše, pak se rastadoše. Bajo posla Njegošević-Mata da opipa bega Ljubovića, da na njemu pancijera nema.
“ Usta Bajo na noge lagane, obojica na dvor iziđoše, iziđoše, pak se rastadoše. Bajo posla Njegošević-Mata da opipa bega Ljubovića, da na njemu pancijera nema.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Evo, sad imamo kuću! — uzviknu Jovanče i zadovoljno pljesnu rukama. — Hajde da je pogledamo malo poizdalje. Iziđoše iz Tepsije i odmakoše se od logora jedno pedeset koraka.
Dala mi je samo jednu šugavu kiseljaču, odmah sam je bacio preko kuće. Lunja se pravila kao da ništa ne čuje, ali kad iziđoše na zaravan, blizu prvih kuća, ona kao da se nešto prisjeti: — Zbilja, daj da vidim taj tvoj šešir.