Obradović, Dositej - BASNE
To se zove „kαρκίνου βάδισμα račji hod”. Vreme svoje valja izmeriti, razložiti i za svako nadležeće delo opredeliti, pak onda ovo opredelenije i red nikogda kromje krajnje nužde i bolesti
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Pa mislite li je naći? MANOJLO: A kako ćemo je naći, kad se dubina ni izmeriti ne može, a kamoli iskopati? ŠALjIVAC: Ako mi dobro platite, ja ću vam pokazati jedan alat kojim se zemlja može skroz
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pre, da može tu koja mu je u ruci razumeti; s višim vnimanijem nego se zlato meri, na terazijama uma i rasuždenija izmeriti; istinu od pritvornosti i lažljivo basnoviti[h] izmišljenja raspoznati, imajući vsegda na pameti da nije sve što se žuti
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tako se jedan oštri ugao pravouglog trougla može izmeriti razmerom njegovih kateta ili razmerom njegove jedne katete i njegove hipotenuze.
bilo kakvom merom, pa dobijemo za rezultat ceo broj ili nepravi razlomak, nećemo tom merom nikad moći hipotenuzu tako izmeriti da dobijemo opet kakav ceo broj ili razlomak. Njena prava dužina ne može se, dakle, nikad pretstaviti takvim brojem.
Da bi, dakle, odredio zapreminu krune, potrebno je zaroniti je u sud, napunjen do oboda vodom, pa izmeriti onaj deo vode koji precuri preko oboda. Da, u to ne beše više sumnje.
Tako je i bilo, ali ne bez natezanja. Pokazalo se da se precurela voda pri zaronjavanju krune u nju ne može tačno izmeriti uvek precuri po koja kap više no što bi trebalo, a svaka kap bila je od presudnog značaja.
Izgubljen ili uništen, može biti ponovo vaspostavljen: treba izmeriti dužinu meridijana od pola do ekvatora, pa uzeti desetmilioniti deo tog Zemljinog kvadranta“.
„Ali, oprostite gospođo grofice, izmeriti taj Zemljin kvadrant nije ni laka ni jednostavna stvar“. „Sigurno!“ „A ko bi nam mogao garantovati da će ponovo
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vidim da se svi na Kuli, bez izuzetka, raduju što se našao neko ko će toj debeloj pijavici izmeriti trbušinu. Svima je već odavno dozlogrdio taj glupi debeli krpelj bez duše, tako svirep prema sebrima i osorljiv prema
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Treba izmeriti veličinu naše Zemlje!“, govorio je u sebi Eratosten, i razmišljao kako bi se to moglo izvesti. Tada mu pade na pamet da
ogromne prema onoj trećoj (Aleksandrija-Sijene), da je ugao između tih dveju stranica toliko sićušan da ga ne bi moglo izmeriti ni najosetljivije merilo. Taj trougao i nije, u stvari, trougao. On sede na klupu.
„Da, one su paralelne! Kad je ugao što ga one sklapaju toliko sićušan da se ne može ni izmeriti, onda su one paralelne.“ Eratosten veza u mislima središte stvarne Zemlje sa Aleksandrijom, baš sa onom klupom na