Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
GLAVA ŠEĆERA Tek se sunce smirilo, a Radan Radanović iz Krnnća izmiče s praznim kolima iz Š. Počesto ošine volove — hita kući, daleko mu je...
— Što se tiče na priliku — malo do vinograda — odgovori pop, a izmiče. — More, beži amo — eto grada! — viknu učitelj jače za njim i čudno mu bi što ne svrati, kad to nije njegov običaj; ali
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
5. SIMA KATIĆ Hajduci se smejahu poteri... Prikriveni iza jednog žbuna, gledali su kako potera izmiče i kako pojedinci strahuju od svakog šušnja. Da su mogli, oni bi se na sav glas smejali...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I evo, Boga mi moga, počinje tutnji, huji, survava se, stropoštava, izmiče i beži negde od mene bestraga i ja više ne gazim nego lebdim i groznu neku mutnu i bučnu vrtoglavicu i kalambur osećam
A ja koračam: jedan dva, jedan dva, jedan dva. Pst! To život odlazi. To život odlazi, on lagano i nečujeno izmiče, a ja se survavam, sigurno, pouzdano padam, davim se, tonem. Jaoj, kuda ću? Ne znam. Jurišiću, ti si trulež.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dublje, skrivena razornost dečje pesme izmiče ovakvom rezonovanju i osećanju. Onu prokaženu, površnu, didaktičnu dečju poeziju niko nikad nije ozbiljno branio.
Slikajući dečje ponašanje, pesnik se dobroćudno smeši, ali uz taj osmeh ide prodoran pogled, kome ništa ne izmiče. Prema blagim manama, on je blagonaklon; prema težim strog, ili ironičan.
u sašaptavanja divnih samardžija i pametnih konjića, u sveopšti, ohrabrujući red, koji je nesumnjiv, iako mu ustrojstvo izmiče, ili baš zato. Tajna mora da postoji, jer bez nje ništa ne bi imalo ni lepote ni smisla.
Radičević, Branko - PESME
lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što izmiče, Seče age posred pasa — „Ala, Ala!
Leglo momče, pa zaspalo Baš u jedan po ponoći, Al' do dana još je malo, Mora i dan potpomoći; Jutro dođe, pa s' izmiče, Al' što s' ovo momka tiče? 80.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Vidi ga, topi se i nestaje u sutonu, izmiče nepovratno kao čitav ovaj nevjerni, laživi život. Šta ćeš, došlo vrijeme da se umire, pa to ti je.
ljudi, jer im od štrapaca i napora nije više ni do života, a kamoli do tamo ne znam kakve švapske divizije koja izmiče pred baćuškama. Nek izmiče, neće ga, majci, daleko.
Nek izmiče, neće ga, majci, daleko. Ilijin sat konačno je navijen i sasvim lijepo proradio, ali sad se momčina uzmučila oko toga
O moj kumiću, jabuko moja, hodider ovamo. Opet se grle, lupaju po ramenima, a onda se zarumenjeni kum Pantelija izmiče za korak od rampe, zateže bluzu, salutira i kaže ozbiljno i službeno: — Druže, molim legitimaciju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I izmiče ispred pokojnika cepteći od straha što na dnu srca oseća da to „tvoja, tvoja“, nije možda istina. Ponekad to je tako s
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Plamsa bosiljak zlatasto zelen. Zrakom od medi devojka uzri, a kolski točak trudno zaškripi. (Grabi, ne predi: izmiče se nit hitro u raznit, u tamno mesto, nestih-stalaktit.) Rasipa rđu lišće kruškino. Iznutra šumi predeo freska.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nikad ga stići, premda sam vredan, izmiče uvek — za korak jedan. OGNjENA VILA U gluvoj noći, u krugu mlina, mećava gusta povela kolo, u pustoj šumi poviše
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
On se ne može uhvatiti doslovnošću stvorenog, niti mišlju kako je smislenost u stvaranju začeta. On izmiče prividu sličnosti sa Ničim. Svemoć Ničega prema njemu je, sluti se, prava nemoć.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Starac se strese od toga pogleda i izmiče se žurno ispred nje... Dođe jedno jutro i stade pred nju: — Kazao gospodin upravitelj da mu pošljete onih devet đaka.
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (pometen, pomaže joj, namešta jastuke iza nje, okrenuvši glavu, jer ne sme da je gleda: brzo se opet izmiče). VASKA (sve razdraženije): Ha, ha! Gle kako se zbunio, kako je pocrveneo!
(Tare čelo od znoja, straha, jeze. Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem.
Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina! JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Od ležanja se mlada hrskavica krivi. Kasnije, s godinama, raste i ispravlja se. I čelo im poraste. Kosa se izmiče ka temenu, čelo se produži. Sve je sumnjivo. Od drhtanja ruke mlaz dima se upredao i zavezivao. Pa i nos. Nije moja krv.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Bio sam siv tamo u gradu. Ovo je Zemlja Plavih vetrova. Ovde su vrapci plavi, ali moje vreme izmiče: uzmi pregršt semenki i idi, mnogo je bolesnih i nesrećnih na svetu...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Terdžuman nekoliko puta, uzastopce, pročitava natpis na tabli, osluškuje mu zvuk, već pomalo nepoznat, smisao mu izmiče, smisao se gubi, kao i pri svakom ponavljanju.
Čim je Miloš počeo da izmiče, nastojala je da ga vrati, a što je više nastojala on je brže izmicao. Koliko je bivao dalje od nje to ga je ona
Slavi se praznik, Velika Gospojina. Dok ispred manastira, pod dahom leta koje izmiče, započinje slavlje, gore se, u odajama manastirskog konaka, završava drama: u manastirsku trpezariju ušla je, dakle,
Najzad su, pošto je još jedno stoleće počelo da izmiče iznad razvalina Pirinčane, u jesen 1930, kako je pisala „Politika“, „ostaci starog turskog hana na Dorćolu, ruglo ovog
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i kad i jeste prilika da se nešto solidno razmisli i odlučno smisli o tom kratkom i uistini žalosnom životu što izmiče, trči i nestaje tako brzo i ludo da čovek i ne oseti kako je značajno to što on rušilački čini: da se kosa na glavi
U istoj nameri, nosači venaca, kojih je bilo mnogo, nekoliko redova, takođe pođoše brže. Ocenivši da im poslednji red izmiče, vođe crnih kola, na kojima se sanduk od metala primetno truckao, snažno su trgli podbratke, dok je vozar, u isti mah,
Čuje se, veli, čak do Metkovića. — Deder još mêko, deder sad — kaže seljak, i sve se više izmiče i udaljuje da čuje i oceni kako ona medenica zvoni izdalje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Hajde da se izmiče! — progovori Pantovac sasvim drugim glasom, želeći da prekrati neprijatan spor u ovakvu vremenu, gde je dragocen svaki
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oko njega odapiru se i okreću mlade devojke. Teщki kamen melje masline; pucaju koštice; testo masno, lepljeno, puno ulja, izmiče ispod njega i svaljuje se teško u žleb.
Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam!
Kad mu sijevanje zasjeni oči, sklopi ih časom, i opet požuri. Ispred njega izmiče čeljad iz kuće u kuću, sigurno da se miri. Stade pred vrata niske kućice. Časom oklijeva, pa, napipavši uzicu, povuče.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i njegovo insistiranje na različitim verbalnim omaškama i snovima, dakle na onoj oblasti u našem svakidašnjem životu koja izmiče svesnoj kontroli.
ne možemo a da u isti mah ne primetimo da ta objavljena pesnička lepota ima nešto tajanstveno, što nam se otima, što izmiče našem poimanju.
Ali odmah valja dodati da sve granice koje u periodizaciji postavljamo podsećaju na analitičku rešetku kojoj izmiče fluktualni razvojni tok. Tako je predstava koju smo maločas dali o lirici predratne moderne odveć uopštena i siromašna.
Tako, na primer, koliko god da je snažna, slika „opasah bedra drumom žurnim kroz gore“ izmiče nam čim pokušamo da je iz irealne prevedemo u realnu.
Mi znamo da je Matić u početku kao mahom i ostali pesnici njegovoga pokolenja, odbacio tradicionalan stih. Izmiče nam, međutim, pažnji da je time zapravo odbačen stih kao izražajna i formotvorna jedinica.
Tu negde i započinje novi jezik poezije. Taj jezik očito izmiče pojmovnome shematizmu koji vreme strogo deli na prošlost, sadašnjost i budućnost, prostor razume kao konstrukciju
On izmiče svim šizmama u prirodnome jeziku na gramatičko jezgro i stilsku periferiju, na racionalno i emocionalno, na neutralno
od autora pa do epizodnog lika, uzajamni prelaz sa spoljnjeg na unutarnji opis, kao i motivacija postupaka koja nikada ne izmiče kontroli, sve to Andrićeve romane i pripovetke čini uzornim književnim tvorevinama.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i to što joj „od straha i užasa poče crkva da se vrti” - jer ne može više izdržati, pustiće dečju ruku koja neprekidno izmiče - snagom sinegdohičnog prenošenja prerasta u sliku njenoga dubokog duševnog stradanja.
Nemir, naime, koji je očigledno erotski, tako silno zahvata Sofkina čula da joj telo izmiče ispod kontrole: odvaja se, osamostalju je, gotovo otuđuje od njene svesti, tako da ga u isti mah i iznutra poseduje kao
nadrealisti su, u skladu s tim, poricali književnost kao nešto što je institucionalizovano, slaveći poeziju, koja izmiče svim pravilima i pogodbama.
Krakov, Stanislav - KRILA
Olovna težina i strašni bol u nozi. — Ranjen sam, — seti se. — Ura—a—a, već se izmiče i slabi, ali bombe prašte kao pakleni vatromet u noći. — Lakše, lakše, prevalićete me...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Preko od nas na suprotnoj (levoj) strani Morave videle su se gomile naroda gde beže drumom. — To izmiče naše stanovništvo (većinom žene, deca i starci) iz gornje Morave, kuda su Turci upali.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Zbilja? — promuca on i oćuti kao da mu se nešto ispod nogu izmiče. —Tako je! — potvrdi ona jednako blagim osmjehom. U to vidje gdje mu se onaj gospodin nakloni. Svi zaćutaše.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ (rešeno, spremajući se): To! Evo... Sada! (Pauza.) TAŠANA (sva uznemirena izmiče ispred njega). SAROŠ (zadržava je): Šta uzmičeš? TAŠANA (uplašeno): Šta je to, za Boga?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pedeset godina on ribari. Pedeset godina lovi veliku srebrnu ribu. Pedeset godina mu riba izmiče, ostavljajući za sobom uništene i pokidane mreže. — Ej, uloviću ribu Srebrenku!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ciganka! Ko da više!... Ulazi Kata. KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije! KATA Šta hoćeš majka da ti donese? (Hoće da mu opipa čelo.) Kamo čelo?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo.“ Od siline njegovog glasa otpada lišće s gore. Njegovoj sablji ne izmiče niko: Što propušća deli-Radivoje, dočekuje mladi Tatomire: što uteče mladu Tatomiru, dočekuje dijete Grujica; što
desna mu je ruka osečena i lijeva noga do kolena, vita su mu rebra izlomljena, vide mu se džigerice bele. Izmiče ga iz te mloge krvce, umiva ga lađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže lebom bijelijem.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
snebivam se smutno. Vidam gde novi izvor izvire, i bistra voda ključa tekuća, — a i to motrim, jer davnašnja uztoka izmiče bežeći ispred njega! OTKROVENjE JOVANOVO Samosam stajaše na jednome mestu.
Tako i gde se god u kom domu nahode mnoge knjige, izmiče, i beži odonud svako đavolsko dejstvo i mačtanje, svaka prividna havet kloni se, ne smi nasrtati na kućane i vrlo s