Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
jaukali su samo ranjenici, svaki čas još ponekog nije bilo među živima, ni slepi Filip, stalno uz njih, nije više pevao, iznakažena telesa gomilala su se i u šancu i van šanca a pod tmastim i nelagodnim prostorima, nad Mačvom, jednako su gruvali