Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je Pavle izišao, vide Petra, kako stoji, naslonjen, kod njegovih konja, o drvo, kao iznemogao. Bio je barusav, bled, utanjio, kao da se celu noć u groznici tresao.
Teodosije - ŽITIJA
Sin poučavaše trudom oca, ali se starac iznemogao od starosti nije mogao podvizavati baš kao mladić. Zato je mladić dopunjavao nedostatak starca, i ne prestajaše da se
A prepodobni kao probudivši se iza sna, i sa slabim kolenima od starosti, Do krajnosti iznemogao od posta i prihvaćen od sina jedva se podiže, i njime kao žezlom podupiran stade na molitvu; i prepodobne svoje ruke
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako, dok je prolazio kroz sasvim drugi kraj, kroz sunčan dan, dremajući, iznemogao od bolova u stomaku, javljahu mu se, kao pričine, štale, boleštinama zaraženi redovi kuća, lelečući ranjenici i kišovite
Tako je, uobrazivši da je iznemogao, zadržavao kola i polegivao kraj puta, među stare panjeve, sunčajući svoj oboleo trbuh, posmatrajući satima, sa
u travi, uspavan retkim i hladnim vazduhom, sa velikim dolinama i tamnim šumama pod sobom, Vuk Isakovič se tako, iznemogao, mučio da se seti ma čega u svome životu što bi ga utešilo u tom čudnovatom zamoru i slutnji svoje smrti, što ga beše
Umoran od truckanja kola i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako se na putu koji se
Nikad, kao u tom strašnom bunaru očajanja, nad koji se beše, iznemogao, nadneo, posle tolikih nedelja napora i tumaranja, Vuk Isakovič nije osetio toliku žudnju za nečim radosnim, svetlim, što
Tek kada su kola pošla lagano uzbrdo, prema đumruku karlovačkom, Aranđel Isakovič pade unazad umoran i sklopi oči, iznemogao, opaljen žegom, osećajući prijatno da prolazi kroz senke rastovih šumaraka, zatim kraj mirisnih vinograda, preko potoka
Na toj strani kuće, šuma je bila na nekoliko koraka. Iznemogao i ogladneo, sav mokar od znoja, naslonjen o hladni zid, tako da je osećao da mu ta hladnoća prolazi kroz kosti, Aranđel
Držao se rukama najčešće za bolan trbuh, stojeći, kao uzet, iza svojih kola. Opuštenih ruku, opuštene glave, činio se iznemogao, smrtno oronuo. Visio mu je i podvoljak, visili su mu i očni kapci i obrve i uši.
Pri slaboj svetlosti žiška tad, Isakovič vide njene gole noge i belo meso pod kolenima, i onako star, iznemogao, već mrtav kako mišljaše, oseti kako sav zadrignu i nabreknu.
u duši, kao u beskrajnom krugu, jednako ponavljahu misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusiju, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja, i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao
Milićević, Vuk - Bespuće
sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava, — onda se on trza, zatvara prozor i pada, iznemogao i izlomljen, na krevet, i spava teškim, mrtvačkim snom. Dani su mu. bili isto tako pusti i bezbojni.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zar je to mladost? Uvek beh suv, iznemogao i bled. Čak mi je bledoća i godila. Moj korak beše trom, nemarljiv i nesiguran.
Stanoja uđe, a vrata za njim ostaše otvorena. — Stanojo! — ču se otuda iznemogao strinin slab glas. — Skupljaj pamet, Stanojo, mene neće biti više. Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Znoj me svega oblio, pa se po znoju zalepila putna prašina; odelo mi prašljivo i već poabano. Idem umoran, iznemogao, dok odjednom ugledam preda mnom, na pola časa hoda, gde se bêli grad što ga dve reke zapljuskuju.
Javi se za reč jedan bled, iznemogao starac, smežurana lica i bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte.
Javi se za reč jedan bled, iznemogao starac, smežurana lica i bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Otuda s njime u kola te pravo u onaj veliki dvor, pod visokijem brdima. Ovaj put jedva se pope uza stube, tako iznemogao bješe. Ljudi u crnini, praćahu ga zasobice. U dvorani čekahu ga ono petero; oborili glave a skrstili ruke.
„Šta misliš?“ upita serdar vidara kad ostadoše sami. „Bogami, dosta rđavo. Rana se počela zatvarati a iznemogao je jako... Neka još malo počine pa ćemo...
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ne, vojsko! Stanite, deco! Vojnici čuju Aćimov iznemogao glas, stoje ukočeni, bez pokreta, kao i seljaci zgomilani pod brestom, koji je na nekoliko crnih grana nabo nisko nebo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zenodotos, sav zaduvan, brisaše znoj sa svoje ćelave glave i gledaše, kao razdražen no iznemogao bik, na crveno ćilimče, prostrto za predavače.
„Teško meni!“, zakuka kralj. „Kako ću bolan, ostareo i iznemogao da vladam u svojoj državi gde varalice vuku mudrace za nos, a mene moji rođaci ostavljaju na cedilu?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ka prestonici (u tom trenutku sinulo mu je gde se nalazi), svlačen na mnogim stanicama, gde se tiskao svet i gde je iznemogao ležao na zemlji posmatran opet od radoznalih putnika čije je poglede, kroz otvorene prozore vagona, izbegavao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zastaje — ali se odmah javlja opomena smrti, i on kreće dalje. Iznuren, iznemogao, najzad se odluči: dobro! neka bude! ispružit ću se koliko sam dug i širok po dobroj majci zemlji, pa neka dođe smrt!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u duši, kao u beskrajnom krugu, jednako ponavljahu misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusiju, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao
Ta se scena gotovo cela može navesti: „Umoran od truckanja kola i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako
u duši, kao u beskrajnom krugu, jednako ponavljahu misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusidu, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja, i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao
Ćipiko, Ivo - Pauci
dotuži, s nategom nadigne se na ruke, i ispijenim očima, kao da nešto izgubljeno traži, luta mu pogled po kući, pa, iznemogao, opet nauznačice pada. — Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja.
Vidi se da mu se neće da na vrijeme stigne svojoj kući. Vraća se sa sveučilišta, utučen i iznemogao, a da nije svojima ni javio da će doći. Šta bliže pristupaše k selu, osjećaše u duši jaču čamu i trzavicu.
je lica znoj jednako kapao, a na licu njegove presvijetlosti opažaše se da mu je dosadno i da je od vrućine i umora iznemogao. Zasve primijeti da gospodin upravitelj jelnako ide ukočeno, u potpunoj, teškoj uniformi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
dole, i na svakoj od njih pretstavljen je čovek u raznim, sve starijim dobima svoga života; na poslednjoj na desno, kao iznemogao osamdesetogodišnji starac. Tu ga čeka smrt sa svojom kosom. I slika toka života sunaca izrađena je po istoj shemi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Poče već hladan vetar i neka susnežica koja bije pravo u lice. U zaklonu jedne stene sedi iznemogao vojnik. Obrazi mu upali, ali jagodice rumene, vidi se da je u groznici. Teško diše i gleda mutnim očima.
Oči su njegove bile mutne, a grudi su se sa naporom nadimale. Ostavili su ga tu, na miru da umre... Malo dalje ležao je iznemogao konj... A živi jedva odmiču. Otupeli su, beskrajno ravnodušni i svejedno im je da li vide mrtvog čoveka ili životinju.