Teodosije - ŽITIJA
Čime ću ti vratiti za sva dobra tvoja? Iznemože mi um, tvojom dobrotom zadivljen. Da te dostojno hvalim i pevam ne mogu. Slava tebi predobrom, slava tebi
kraj grada Prizrena, više sela po imenu Koriša, na toj gori zastadoše da se odmore od napornog puta, jer sestra njegova iznemože i usnu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sebi za devizu: »Starim učeći se«, i na dvadeset dana pred samu smrt pisao je: »Dnevi se i godine potkraćuju, telo iznemože, a duša bi jošte nešto hotela.« Visoko razvijen i duhovno i moralno, on je prirodan i skroman i u knjigama i u životu.
Radičević, Branko - PESME
Molila se — on je čuo nije, Otimala — pomoglo joj nije, I jošte bi da još jadna može, Ali eto sva već iznemože, Pa na muci k nebu pogledala, Ozgo Alu u pomoć pozvala, Ala čuo pa joj pomogao, U dušu joj čudnu misâ dao.
Kostić, Laza - PESME
” Izreče Ture, obode žerava, kaluđeru starom iznemože glava, klonu mu glava od teške muke, ispadoše ključi iz mršave ruke, i jedva se seti da treba da javi poruku lepu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1855. Milica Stojadinović Srpkinja PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN PUTNICI „Majko jadna, majko draga! Iznemože naša snaga — Na kamenju golom spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim rukam’, svim mukama
mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim rukam’, svim mukama Ne moći ti pomoć dati — To snositi, majko draga, Iznemože naša snaga! Što imamo još, samelji, Pa kolače spravi bele, I svakom po štap odelji.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gleda gore, gleda dole, vidi nebo i zemlju. Vidi gore i vode; veli pomozi, daj mi ruku, prihvati me! Zakon iznemože, duša je ogrdila, greh je skljusi, ja se odvodim neznanim putem, a zločinstvo tušteno! Tužan ja čovek!
Dobro te znam, kakav si čovek, da si vrlo opor i tvoja je šija gvozdena žila... Iznemože kovač nadimljući mu mehove, nesta i olova za streljanje, uzalud kujundžija srebro kuje, — vaše vragometstvo se ne izruči.