Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A otkud ti ovde? — reče malo iznenađeno kad poznade Nogića. — More, Jovo, on meni čudni̓ stvari nakaziva. I pop Miloje stade pričati kmetu sve što mu Nogić
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju! — viknu iznenađeno. — Ju, ta šta vam je; umal’ niste ljosnuli! — Ju, »hozl«, grom ih spalio! I baš sad kad sam u najvećem poslu!
Afrika
Pošto se izvučem iz ćebadi, iznenađeno gledam vuneni kostim za kupanje koji mi je preko odela. Zaboravio sam da sam noćas, drhteći od zime, išao da otvorim
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Za onoga koji pati i iskreno saučešće je od koristi. LjUBOMIR (iznenađeno): Kako... Vi patite? PAVLE (trgne se): Ne, ne patim... Pa ipak, zašto se zavaravati, ipak, patnja je to! (Potreseno.
RINA: Zamisli, moj prvi muž, muž koji je izvršio samoubistvo davljenjem, pojavio se, živ je. MILE (iznenađeno): Kako, kako? Živ?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Opet zaželeh onu kuću u šumi, ali ne rekoh ništa. Timotije me je iznenađeno posmatrao. - A, to si ti! - rekao je na kraju. - Zaboravio sam da je danas tvoj red! - dodao je.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
promaje i hučanja nevidljive vode, ili će ga, pak, domaćinski pozdraviti obična gola ledina s par dokone konjčadi koja iznenađeno bulje u pridošlicu: valjda nije vuk, a?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
promaje i hučanja nevidljive vode, ili će ga, pak, domaćinski pozdraviti obična gola ledina s par dokone konjčadi koja iznenađeno bulje u pridošlicu: kanda nije vuk, a?
Svi se iznenađeno trgoše: šta je sad ovo? Pade svetac među njih odnekle odozgo, iz raskošne orahove krošnje! Kako, zbog čega — pitaj boga!
— He-he, a što bi to kao moglo biti? — nepovjerljivo zarza samardžija, a i bradonja iznenađeno pogleda u čupoglavog starca kao da se čudi otkud li mu izleti ona crkvena riječ „blagočestiv“.
—Pa ono tamo. Vidiš, tamo — neodređeno pokazuje nena nekud u pravcu Save. — Aaa, u obruču! — iznenađeno otegnu Marko. —Pa tako, brate, kaži, sin ti je u bandi, je li? — Šta ja znam, kažu da je tamo negdje, s našima.
— O-op, da se stane bez diskusije, ovo je naša narodna cesta i naša rampa. Seljak se zagleda u Panteliju, iznenađeno gakne i skače iz kola. — Ma jesi li ti to, Panto, jabuko moja, kumiću moj rođeni?! Otkuda baš ti ovdje?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Cveto, dođi, ili... — I htede da se digne, ali se trže iznenađeno, kad vide nju gde dođe i naže se nad njim. — Što si došô? — upita ga ona prigušeno. — Ja?! — Zagrcnu se on i uplaši.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SVI (iznenađeno): Ide? MIĆA: Da, ide s njom. GINA: Je l' s tetkom? MIĆA: Nije s tetkom, nego s onom? SIMKA: Ama, sa onom devojkom?
DANICA: A ta je? ADVOKAT: Ja umem biti i ljubomoran. DANICA (iznenađeno). Ljubomoran? (Gleda ga dugo u oči.) Ne razumem. ADVOKAT (hteo bi da zabašuri utisak): Uostalom, to nije tako važna
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Kakav točak?... Kome je on trebao? — govorio je iznenađeno komandir. Potom se odmah uozbilji. — Jeste li preduzeli štogod?... Dabome...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Gospođa u crnini: Ajde sa mnom pa ćeš mene vezati... Hoćeš?... Ajde!... Siroče: (Pogleda je radosno iznenađeno.) Tebe da vežem? Gospođa u crnini: Da, ja ću ti dati poklona, da me odrešiš... Hoćeš?... Siroče: Poklona ćeš mi dati?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ima l' što novo? JOVICA: Znaš, idem ja jutros čaršijom, a načelnik, pa tek spusti meni ruku na rame... JEVREM (iznenađeno i surevnjivo): Ama, na čije rame? JOVICA: Spusti ruku meni na rame. JEVREM: Ko spusti? JOVICA: Gospodin načelnik.
Čekaj: idi mu kaži da je... Čekaj!... Idi dođavola i nemoj nikom ništa da kažeš. DANICA (gleda ga začuđeno i iznenađeno i odlazi desno). JEVREM (uzbuđeno hoda i govori nešto sam sebi, mlatarajući rukama).
SPIRA: Pa zato da se okaneš ovoga. DANICA: Koga ovoga? SPIRA: Pa ovoga što ti je do sada bio verenik. DANICA (iznenađeno): Kako dosad? SPIRINICA: Pa dosad dabome, jer sad više nije.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I sa osmehom, videći kako joj to sve lepo stoji, iziđe, i čisto zapahnu u kujni sve. Seljaci nemo, iznenađeno se digoše. Počeše da joj prilaze ruci, ali ona ne dade.
Ali kada videše tolike svirače, toliku svetlost, trčkaranje, kao pri svakoj svadbi i proševini, svi se iznenađeno trgoše i uveriše se da je zaista i sa njom, Sofkom, već jednom svršeno...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Valjda si se i sam katkad zaželio zvjezdanog neba nad glavom! Ušla je gospođa Mizzi. Iznenađeno nas je pogledala. — Ihr streitet? Um was handelt es sieh?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Eno njegove kuće! — Kojega prote, pobogu? — Kod prote Dejana Popovića. — Šta?.. — uzviknuh iznenađeno. — Još odmah posle rata ostavio je gore svoja brda i sišao na Kosovo. Samo da ga vidiš kako se naselio i izgra– dio!..
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pošto se izvučem iz ćebadi, iznenađeno gledam vuneni kostim za kupanje koji mi je preko odela. Zaboravio sam da sam noćas, drhteći od zime, išao da otvorim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sedeli smo jedno prema drugom. — Arleta, pogledajte me. Pogledala me je iznenađeno, široko otvorenih očiju. — Recite mi nešto prijatno. Ona je oborila pogled.
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžI RISTA (Stani): A, Stano, ljut sam na tebe! STANA (iznenađeno): Zašto, dedo? HADžI RISTA Tako, ljut sam. Prolazim pa vidim: te ovde kukuruz istovaren, te onde prosuto, onde bačeno,
Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa... KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu? Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ah, da znate kako je to bilo prijatno iznenađenje za nas Amerikance kad ste nas pronašli. — Kako?! — učinih ja iznenađeno? — Da.
— Naročito volem batak. — Kako batak? — upita plavo devojče iznenađeno. — Pa tako, kad majka ispeče gusku na pirindžu, ja uvek tražim batak.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA Drugi ću put! A sada i ja da idem. Jer bolesna sam. TOMA (iznenađeno): A ne... Nemoj, kćeri! Ako te grlo boli, uzmi šerbet, rosu... Biser da ti rastopim, samo da te grlo ne boli.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odjednom se začu prasak suva granja, Stric iznenađeno viknu i za tren oka nestade ga pod zemljom. Lunja skoči. — Ode Stric, upade Stric! Dečaci se strčaše oko jame.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A nju je to silno ljutilo, ponos joj vređalo. Jer, dok je svaki drugi zablenuto, iznenađeno i s nekom tihom čežnjom poglêda, — na Manči se to nikad nije moglo primetiti.