Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Neću, neću. — I odmahivaše rukama od sebe sav dršćući. — Kako? Zar hoćeš drugi da kopa grob? On se diže. Ja mu iznesoh malo rakije. — Ne, ne, oku mi daj, oku! — I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta.
— Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu. Uze staklo, pogleda ga naspram sunca, prodrmusa rakiju, brk mu se nasmeši, pa naže i ispi do pola.
Muži počeli da ištu puške, a devojke se oslobodile i same pevaju. Iznesoh Tomči napolje žar. A on još nije savio cigaru. Skut mu i kolena posuti duvanom i razvijenim cigarama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— popitaše ga svi. — Eto šta je bilo. Ubih medveda, a medvedica nalete na mene, htede me udaviti, te jedva glavu iznesoh. Što ulovih, to mi ostade, a što dobih u šumi, to donesoh i vama da vidite.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PORFIRIJE (obzire se plašljivo): A nu!... Nego učinih neku štetu begu iz Vučkovice, te jedva glavu iznesoh!... Samo ćut’, da ne opazi ovaj pogani Cincarin, što li je... Te se sad vrzem oko Dunava, kad uzmoram... znaš!... Pst!