Petković, Vladislav Dis - PESME
1910. POVRATAK Opet vam se vraćam, moje noći crne, K'o umorno dete krilu majke stare, Kao gustoj šumi izranjene srne, Dok daleke zvezde tišinu ne kvare. O, kako je drago tu, pod vašim plaštom, Velikim i dobrim k'o moje stradanje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
naduveno lice, oči uprte u prazno, u ukočene noge, oko kojih skupiše se nogavice tankih gaća, i u velike pomodrele izranjene ruke. Neko vrijeme, kao da se svako zabavio svojim mislima, govore tek po koju isprekidanu rečenicu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jure popođe po sadu i razgrtaše vijovinu na trsima. — Gledajte! — reče i podviri u izranjene grozdove. Zrnje je satrveno, iz raspucane jezgre još se cijedi sok.