Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
da opipam i njegove slabe strane, pa rekoh: „Elem, sve to životinjsko carstvo, koje ste vi, gospodine barone, otkrili, izumrlo je do poslednjeg svog stvora“. „Jeste, dragi gospodine!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
crni i u oblacima ugušeni ogromni bršljani kostura, gordi posmatrači prohujalih vekova, kao prostranstvo na kome je sve izumrlo, kao predeli davno ugaslih, beživotnih planeta smrzlih u ledenoj kori — mračni i veličanstveni amblemi sveopšte smrti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
prelamalo u kapljama ljudske krvi, kojom je danas tako obilno orošeno bojno polje; koliko je samrtnih uzdaha na bojištu izumrlo sa izumiranjem tvojih zraka; koliko se suznih očiju zaklopilo pri tvome zalasku, da te nikad više ne vide; koliko će
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu. Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na
Jakšić, Đura - PESME
Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe... Smrtno bleda lica, gore nebu leti: Poginuli vitez eno se posveti!... 1857.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zvono je već poodavno otkucalo svoj znak, možemo izaći napolje. Ovde, gore na Akropoli, je sve izumrlo, no dole bruji bujni život moderne varoši. Ali ću joj odmah zavrnuti njeno električno osvetljenje.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— i tu bi upro kažiprst u teme. — Tu je Severni ledeni pol. Tu je večita zima, nikad ništa ne cveta, sve je izumrlo, a i ako ima čega, to je zakržljalo. To su, uostalom, neispitani prostori.