Jakšić, Đura - PROZA
Hleba!..“ To je sve što može gladno stvorenje da izusti, a ono ti drugo kazuju mutne oči, bledo, uvelo lice i napred ispružena suva ručica koja čeka na zalogaj hleba od
brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu se rasplamtaše želje i strasti, pa, i nehotično, duboko uzdahnuvši, izusti: „Stano!... Aa!...“ Po toj samoj reči, po samome zvuku, video sam da je poznaje — i to da je dobro poznaje.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A on to izusti, a Strahinja poteže obe puške te gru! gru!... Samo nešto pisnu i kao malo zaječa. Dim se raziđe. Nigde ništa!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prekrsti se!... Ona obori glavu. Čudila se svojoj kuraži. Mislila je: to neće smeti nikad izustiti, pa eto — izusti... Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala. — Otkud znaš, pitam te!
šta onda da reknem?...” U njenoj duši nasta lom. Da li da kaže ili ne?... Stotinu razloga nagonili su je da i to izusti, ali tu beše i onaj stid što ga je s majčinim mlekom posisala, i on joj zapuši usta... „Pa i nana sad ćuti!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
bila, i dalje, prema njemu, ljubazna, i donosila mu ručak, večeru, mandelmilh, i voća, Isakovič je osećao da ona treba da izusti samo reč, dve, pred oficirima, njenim švalerima, pa da po njega dođe rota vojnika.
Vasilije će raditi na tome da izazove, na celoj teritoriji Turske, pobunu, gnädigster Graf! Kad Pavle izusti to, Kajzerling se trže, kao da ga je opario. Viknu Volkovu da mu zove premijer‑sekretara Černjeva, čim oni odu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nego da će ga ipak nasaditi kad saznaju, to stoji; a saznaće, jer Čamča ne zna ništa zatajiti. Tek što izusti, ali eto Čamče. — Nazdravlje ručak! Došao sam da vam se zahvalim što ste mi noćas čast dali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vide kako svi gledaju u njega i ne mogaše da izusti ni reči. Srećom Princeza Mati prekinula je svoj govor samo za trenut, da odmah zatim nastavi, zagledana, tronuto, u
Dovoljno je bilo da izusti njeno ime, pa da episkop skoči. Trebalo je ćutati. Jer nestajao je taj život za koji dotada mišljaše da je sav čvrst,
Radičević, Branko - PESME
“ To izusti, ode dvoru moma, Osta samac, Gojko naš siroma, Osta čudan, u misli se dao: „Zašto“, veli, „pre to nesam znao?
“ to samo izusti, Pa konjica u kob Gojku pusti. Dočeka ga Gojko — udriše se — Poda njima zemlja se zatrese, A nad njima sablje se
“ To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti. A Zmajević — oh mahni mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma je čudno ispod ovog neba, Od
Brata sam mu na kolac popeo, A njega ću jošte na čengele, Samo čekaj — no sad da se ide.“ Taku riječ Mustafa izusti, Pa s družinom NIZ polje se pusti.
Kâ junaci one čarne gore, Što za pojak smiono se bore, I ti gleda smrti u čeljusti, Smiono gleda, te meni izusti: „Živi, brate, u grob idem ja; Zbogom ostaj, opevaj mi pra!
Nje nestade, svet mi se opusti, Ode drago još što u njem' beše; Oh, te reči što sada izusti Sve mi, sve mi iz njega odneše. Hej prijane, šta to kopat poče? „Za nju raku.“ — Ne budali, čoče!
O Mile, Mile, a tako ti Boga, Ta kuda dede gospodara svoga?“ Ni reči na to Mile ne izusti, Već samo malo u čamac se spusti.
Vas mi sada Višnji dade, Da l' će biti kô do sade?“ 71. Devojčica sasvim klonu, Kada vaku reč izusti, Ka dragome svome tonu, Na grudi mu glavu spusti: Velji jad joj slomi snagu; Žao beše njenom dragu. 72.
I čudno joj bi po ćudi, Pa da njemu što naudi: — „Bože, Bože!“, to izusti Pa staklence dole spusti. Da naudi — ne mož' biti, Kako je mogla pomisliti?
Ta ti plačeš, što je tebe?“ Privuče je bliže sebe, Pa je glenu: „Ti si, ti si! Uh, moj Bože, strašna li si!“ To izusti, Pa se zgrozi, ruku pusti: „Bež' od mene, beži smesta!
“ — Ona: „Kuda?“ On je glenu punan čuda, I gleda je pozadugo, Al' to samo, ništa drugo; Ni rečice ne izusti, Onda glavu dole spusti, I dovati svoje halje, Pa s' oblačit ode dalje. Obuče se, ma što skoči?
“ „Muči, ja sam straža tvoja, Brže samo skači, beži, Brže, brže, ne oteži!“ — Ova rečca što izusti, U srce mu melem pusti. On s' primače, pogleda je, Što izreče istina je, Što nevere jošte bilo, Njeno oko istopilo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— To je moja stvar. — A šta ti veliš na to, drugarice? — okreće se predsjednik babi. — Kako Stevo kaže — kratko izusti žena u crnom. Predsjednik pažljivo odmjeri bivšeg mitraljesca.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dabogda mu preselo, ko izusti reč presedan! Nije moguće, već mogućno, a od sigurnog je bolje bezbedan. U poslednje vreme...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ostala tri druga mu, nagoše se na sjedalima, baš kad onaj to izusti; vidjelo se da i oni to isto šćahu. „A čemu, striko! Mogu i ja!
“ Stana se baš pomoli na vrata, kad joj momak izusti ime. Ona to ču, a na njima poznade, da je o njoj neki potajni razgovor, pa se malo snebi.
A-ja! Jedna mu je riječ jednako bila na ustima i nju izusti: „Ma, boga ti, Stane, šta ti misliš, šta je Janku?“ „Ja... šta ja znam? Šta opet mene pitaš?
joj na licu, kao u otvorenoj knjizi, da je već predobio, pa joj drmnu rukom, kao da je opomene e je i nju već red da što izusti. „Pa bogme i ovo siromaštine što nam je Bog dao, ko će nam je uzdržati, ko li obrađivati?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Onda svinjarče začne govoriti: „Devojko, jeli ti na čelu zvezda?“ Tek što on to izusti, a Turčin mu u reč: „Valaj baš smo u jednoj misli.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Srela se sa očima na ikoni: one su je gledale s takvom ravnodušnom mržnjom da nije mogla da izusti spremljeni molitveni pozdrav. Milunka je klekla pred kaluđera, krsteći se i ljubeći mu mantiju u visini kolena.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš! — Kraba zaćuta, ali i dečak nije mogao da izusti ma i jednu jedinu reč. »Verovatno sanjam!
To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ To izusti, reče: „Sljeduj za mnom!“ Odvede me u carstvo svjetovah. Kako kaplja rose sa cvijeta ili zrnce leda prozračnoga pri
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u bolnom izrazu, bezumne oči molile za milost, ali on, zgrčen pod pogledima onih očiju što su sijale divljim besom, ne izusti nijednu reč i jedini osećaj što ga obuze bio je: da je sasvim sam, strašno izgubljen, bez pomoći ljudi, da ne postoji
kad se vratio odvojili su ga nasamo pa su mu okove ćuteći otkivali i baš kao da niko nijednu reč nije pred njim smeo da izusti. Samo je hodnikom opet odjekivala reč „politički“ i udarci žile i jauci čuli su se preko celog bogovetnog dana.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i sve ne izusti što htjede reći, jer se efendija uzvika, plane i ošamari ga. Momci priskočiše, stadoše ga grditi i potisnuše ga svom
Veli: — Istrgla vrijes, pa negdje pobježe, bojim se štete! Jesi li je vidio? — Nijesam! — jedva izusti Danguba. — Ovaj čas je bila, — govori momče i brižan za njom gleda uokolo. — Ti planduješ, — zavidi mu momče.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dovoljno je bilo da izusti njeno ime, pa da episkop skoči. Trebalo je ćutati. 364 Jasno je, prema tome, sasvim da u Seobama senka služi za
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali ga Sefer blago tače rukom i izusti: — Povrati se, čiča-Rujo, i ostavi oružje, vjere ti! — Viđi, da ti kažem! — uzviknu ovaj ončas granovesno, ustuknu
— Nije, pobratime — nevoljno izusti domaćin, ne mogući da se drukčije izvuče iz nezgodnoga položaja. — Eto vidiš!.. Ustani, pomakni se!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ „Podignite prevese sa slika!“ Kralj izusti, a sluge su brze, Priskočiše... umetnik im krati: „Moje slike tuđe ruke mrze: Dopusti mi da ih sam obnažim.
“ I knjižicu svoju vadi I beleži ime njeno. Udovici s’ grlo stište Kâ da j’ gŷši mòra neka, Pa ne može da izusti: „Nisam krala moga veka!“ Ode doma praznih ruku, Deci svojoj bez goriva...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pitanje jedno drhta nam na usti, A ni to ne sme niko da izusti, Ove dve-tri reči, pune večna jada: „Šta ćemo sada?..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Drugi Bugarin, pogođen metkom, pade ali i onako ranjen, upravi pušku na moga kaplara i okide... „Ah!“ — izusti kaplar i ispusti pušku. Toga Bugarina dotukoše kundacima. Razležu se povici: „Udri ga!“... „Ne daj da beži! „ „Jaoj!“.
Kosa mi se diže. Jedan od naših zabi Bugarinu bajonet u usta. „A-a-a!“ — izusti onaj. Jedan od Bugara izvadi bombu... Dobrovoljac ga uhvati za ruku, a drugi mu zabode bajonet u slabinu.
Razumela je. Odmače se i podboči rukama. Gledala me je i smeškala se lukavo. — Hm! — izusti i izdiže jedno rame. — Hteli biste da iziđete? — Da! — Izvolite!... Idite! — i pokaza rukom u pravcu vrata.
— A, bogamu! — izusti Ćirić. — Samo da li ćemo imati toliko moći i snage? Ovo je već peta godina kako se iz dana u dan trošimo. — Sad...
Jakšić, Đura - PESME
Da l’ ostati u boj ljuti?... U krv ćemo utonuti... A uteći?...“ ..Buljubaša ne izusti, Zasiktaše noži ljuti, Zazvečaše puške tanke, Crne puške belgijanke: „Buljubašo, žena beži, A u našoj krvi leži
Ćipiko, Ivo - Pauci
— prihvati mladić. — Dok je svit davao, bilo je lako... — Davaće i otsle ... — U što? — ravnodušno izusti Jure. — Bog nas neće zapustit', — javi se i djevojka. Ivo nije znao što da reče, a tutnja mu bijaše teška.
— A što bi mi htjela reći? — predusretnu je. — Daleko je to u Ameriku, a? — s nategom izusti ona. — Daleko... —Je li čak tamo priko mora?
— nastavi susjed i pogleda na nj. Jure podiže glavu; oči su mu podbule i zakrvavljene. — Valjalo bi providit', — izusti jedva čujno. — Providit'! A okle? ... Uvik su ovaka moja dica, ozva se ona naglo i otresito. — Jemaju praviщu!
On se ustavi kod zida, nasloni se na nj, pogleda je i naglo izusti: — Još danas i sutra!... Marija se učini nevješta pitanju i mirno odvrati: — Došla sam pohoditi mrtve...
O kamati ne treba ni govoriti. — I to je prvi čovjek u mjestu! —s očitim uvjerenje.m da istinu govori izusti doktor. Iz varoši začu se snažno vikanje: „Živio!”, ponovno udaranje muzike i bacanje raketa.
Sigurno prilazi k njoj u maslinik: — Fala ti! — izusti. — Jedva sam se iz kuće izvukla, govori mu ona zadihana. Sjede na ledini; prama njima kao nevino dijete leži more;
— Idi slobodno! — ponovi on, s očitom voljom da sve sazna. — A gdje je Petar? — besvjesno izusti djevojka. — Naći ćeš ga! — Neće me! Ućuta časom.
— Kate! — Zar sviće? — prenuvši se, sanjivo izusti djevojka. — Izišao je mjesec! — 'Ajdemo prvo dana! Oboje se diže. Ivo gleda u more, u mjesečinu. Ona stoji do njega.
— Kate! — javi se Ivo, kad je odmakla nekoliko koračaja. Ona se obrne: — Zbogom! — izusti on. I stoji kao prikovan na mjestu dokle god čuje njen hod, šuštanje odijela i kotrljanje kamičaka ispod nogu joj.
— Za polje imate naodara, a dućan zatvorite! — reče odlučno Ivo. — Fala ti, gospodine moj! — prezrivo izusti šjor Luka. — Ti bi me lipo svitova. — Znam ja kako će biti kad mene nestane!
— Da, presvijetli! Pa onda, razgledavši uokolo: — Sve je golo, — izusti kao za se brižnim glađom. — Ipak moglo bi se pošumiti ono zemljište, i pokaza kretom ruke na strane od potočine: — Ono
— Nemojte o tome ni govoriti! — nasmija se Ivo. — A zašto je vama obojici pružio ruku, a meni izusti s uvjerenjem uzbuđen učitelj, i zabrinug nadoda : — K vragu, zašto je i dolazio! .
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Priskočiše i drugi da ga podignu. Tiho pokušava da nešto kaže, no izusti samo reči: „Tihonov sistem sveta“. Odmah zatim on se onesvesti. U samrtnom ropcu, iznesoše Tiha iz dvorane.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ustuknu Zlatokosa korak unazad, ali izusti: — Tvoja svirala! Niz leđa prisutnih skliznuše žmarci. Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takvi su, na primer, sledeći: „To izusti, a dušu ispusti“, „Bog mu dao u raju naselje, nama, braćo, zdravlje i veselje“, „Nas lagali, mi polagujemo“, „Odvede je u
Naravno, to ne vredi za rimu koja predstavlja opšte mesto (na primer, u stihu „to izusti, a dušu ispusti“), nego za onu koja posle dužeg ili kraćeg niza jednoličnih stihova izbije kao kakva varnica iz sudara
To govori vojvoda Momčilo, to govori, a s dušom se bori; to izusti, laku dušu pusti. Kad pogibe Momčilo vojvoda, a gradu se otvoriše vrata, pak iziđe kuja Vidosava te dočeka kralja
“ To izusti, a dušu ispusti. 40 SMRT VOJVODE KAJICE Podiže se gospodine kralju od prekrasne od Mađedonije iz pitoma mesta Smeder
To izusti, pa dušu ispusti. 44 VOJVODA JANKO BJEŽI PRED TURCIMA U istoku jasna dzora lice rumenjaše, bože, jasna dzora!
To izusti, laku pusti dušu. Pobaci ga Crnojević Ivan, a pohiti u bijeli Žabljak. Ja kad dođe pred gradsku kapiju, a pred gradom ko
To izusti Despotović Jovo, to izusti, a dušu ispusti. PESME SREDNjIH VREMENA 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV Vino piju Novak
To izusti Despotović Jovo, to izusti, a dušu ispusti. PESME SREDNjIH VREMENA 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV Vino piju Novak i Radivoj a kod Bosne, kod
“ To govori, a s dušom se bori: to izusti, laku dušu pusti, i umrije, žalosna mu majka! Bog mu dao u raju naselje! Nama, braćo, zdravlje i veselje!
Vala bogu kad sam te video, te me živa moja želja minu! Ne mogu ti rane preboleti, već ti prosta moja krvca bila!“ To izusti, pa dušicu pusti. Nad njim Predrag jade jadikuje: „Jô Nenade, moje jarko sunce!
To izusti nevestica Vinka, to izusti, pa dušicu pusti. Hvala bogu, hvala jedinome! Koviljka je srca milostiva, ona znade šta je si
To izusti nevestica Vinka, to izusti, pa dušicu pusti. Hvala bogu, hvala jedinome! Koviljka je srca milostiva, ona znade šta je sirotinjstvo (od maloće
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: — Rat! Pred školom je stajala učiteljica Lana isto tako uznemirena.
Opet lom, tresak i grmljavina kao da čitavo selo propada u zemljotresu. — Bombarduje! — jedva izusti Mačak. Jovanče lagano podiže glavu i virnu u onome pravcu kud se izgubio bombarder.
—A otud smo nekad bježali — tiho izusti Vanjka i suze mu počeše kliziti niz lice. I Jovančetu se oči začas napuniše suzama, pa nije mogao ni da vidi Strica