Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je on čovek od perčina do pete, i to pametan čovek... Sve što ti on rekne - rečeno je. On nikad nije ludu reč izustio. Čak i šala mu beše lepa; osećaš kako ti blaži dušu kao blagi povetarac. Savete je davao ozbiljno, ukore blago...
A šta bi i mogao raditi na ovakom vremenu, kad nikud maći ne možeš? Čim je izustio ime Lazarevo, Turčin se pretvorio u samu. slast.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ne smeju, bez odobrenja, da napuste zemlju, na koju se preseljavaju. Kad je to grof izustio, začu se jedan oštar zvižduk, kao što se dželebdžije dozviždavaju i, odmah zatim, uzvici: „Nećemo da budemo pavori!
Tek što je to izustio, vide kako se Kajzerling trže i kako mu se oči šire, a obraze mu, kao neki talas, preliva rumenilo.
Radičević, Branko - PESME
Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka. Tek što ovo bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa od miline diže, Pa dovati s glave
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Da, nije sad važno ovo o čemu smo govorili. Zaustavit ću se, ako dopustiš, na onome što si maloprije izustio: „Ja sam sve to zamišljao samo onako, radi zabavice .” Eto, u tome je stvar.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nego, da bi i drugim ljudima mogô sve to pokazati, uzmi te dvi tikve sa suzama, i nek te bog živi! Kako to stari izustio, njeg nestade.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To su bile reči moga saputnika koji je već bio prošao kroz sličnu školu. Nijedan prorok nije izustio veću istinu. Na uglu Brodvej i Bauling Grin ulice nalazio se stari Stivensonov hotel, bela zgrada sa zelenim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Izvinite, nisam mogla odmah doći... Vi ste malo čekali? — O, ništa! — izustio sam nemarno, kao da njenim rečima ne pridajem nikakav značaj. — Čekam svoga prijatelja. — Nemamo potrebe za njim...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I tako je i bilo: poginuo sam, a reči nisam izustio. MRTVI JEZICI Kao ostaci izumrlih naroda, rimskoga i jelinskoga, žive još i danas, rasuti po raznim gimnazijama,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ruke mi hladne... A sunce pali i zemlja trepti od toplote. Pogledao sam sa strahom oko sebe, i onda bojažljivo izustio, kako mi je nešto hladno. Luka dobaci: — Da se nisi prebacio u datumu!