Upotreba reči ići u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

„Ne mogu, Aleksa, ja ne mogu!“ On onda reče: „Pa neću ni ja ići u kolo!“ Reče i ode... Kad je to govorio, glas mu je zadrhtao, a vrela ruka dotače se moje ruke...

„Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan! Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!...“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine.

On se rešio da je uzme, i to još ono isto veče, istu noć! „A ako devojka ne htedne s tobom ići?...“ pitao sam ga ja. jer me je tolika njegova naglost uprepastila.

Sirota mati!... Kod moje kuće smo proveli dva-tri dana, moj pobratim se nije sećao da treba kući ići. Tek kad sam mu primetio da će mu se majka za njime u brigu baciti, on se tužno osmehnu.

— reče jadno devojče, pokrivajući isplakane oči svojim belim ručicama. — Moraš, kćeri, i ti ići da ga dovedemo kući... Starac se već i zaboravio šaliti, pa mu je šala i izgledala malo hrapava, zajedljiva...

— Nikad! — odgovaraše Jelica, a glava joj klonu na njegovo rame. — Nikad više!... Ali, moj dragi, treba ići; otac će nas čekati. . . . . . . . . . . . . . . . To je bilo oko Petrova-dne, a, nekako, baš oko sv.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad ja kažem Mijušku da hoću da idem da vidim cara, ne beše mu milo, nego mi reče: ,Ostani ti u Valjevu, a ja ću ići u Fenek.

dogonio u grad za opravke kasarne, i da ima sa bina-eminom račune, a kad svrše račune, da on i opet u narod ne sme ići, da im sovetuje da prime ferman janičarski, jer će ga narod kamenjem zatrpati.

Srbiji nigde ni glasa ni traga od škola nije bilo, no svaki đak, koji je želio što učiti, morao je popu ili u manastir ići.

naložimo vatru i malo se stanimo; pak posle preko Save pređemo u Ašanju i tu malo nešto posedimo, gde sam počeo u školu ići. No ta škola slabo je bolja bila od škole moga popa Stanoja.

Zato idem natrag preko Save, a nemam pisara ni drugi̓ učeni̓ ljudi, no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da u svakom manastiru zapišu, da više nikad tko je Srbin

tvoj me brat Aleksa u Beogradu iz crkve predavao, a ti sad ovde, odsad gde čujem da ima vaš soj, neću na tu kavgu ići”.) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru.

„Mi znamo da si ti caru veran, a i mi smo tebi verni, daj ti tvoga sina neka nakupi vojske, a mi ćemo svi ići, mi smo bili toliko godina u Vidinu, i znamo kako se lako uzeti može, mi ćemo ga uzeti i tvome sinu predati, a s time

Aganlija opet rekne: „Hajdete, hajdete sada, kako sam rekao”. Na to moj otac pođe mu skutu i rekne: „Aga, mi ćemo ići, al̓ te sva ova ulema i ja molimo, da se smiluješ na one kuće i na onu fukaru i srpsku i tursku preko Drine, i ne

Moj stric kaže im, da on ne sme među Turke više ići, i da neće knez da bude. — Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera.

ostavimo, i otišao je Crni Đorđe po onom kraju iskupljati vojsku, a mi sad idemo u vrbovku, pak ćemo opet do koji dan ići Đorđu”. Time oni mene poplaše, što ne znadu gde je Crni Đorđe. Vratimo se zajedno kod zbega u Klještevici i tu noćimo.

Siroma komandirender nađe se u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u kontromanac ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne zametne s Turcima kavgu, i sve jednako viče: „Polako Janko, polako Janko!

) Damjan jednako saletio: „Hajde!” — Ja mu kažem da bez vojske neću ići. — „Hajde — veli — vojske ima dosta za ove Turke, samo starešine nema.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

To ti je najpreči i najsigurniji lek. U pozorište slobodno nemoj ići, jer možeš posle svu noć pljuckati i postati zlovoljniji. Bolje idi ti u kafanu »Kod petla«.

sviram u ćemanetu (violinu), to sam dužan ista kući Milunovoj s bubnjem doneti i kad on zahteva da sam dužan svirati i ići u svatove i gde me on prati da sam dužan ići i svirati, što će on naplaćivati, kao i bakšiš što budem kad prilikom

kući Milunovoj s bubnjem doneti i kad on zahteva da sam dužan svirati i ići u svatove i gde me on prati da sam dužan ići i svirati, što će on naplaćivati, kao i bakšiš što budem kad prilikom sviranja dobio, dužan sam njemu novce davati —

Okisao kao miš, sve se cedi voda s njega. Mrak — jedva se vidi ići. Kašto sene munja. Gore sveće u sobi Savkinoj. Vide se još one njezine drugarice gde proviruju na prozor.

Grujicom te osmoči malo pečenja ili ćevapa ili slanine, i uvek napomene: »Baš, što se tiče, učitelju, da neću sutra ići u parohiju, zvao bih te na večeru. Zaklao sam, što se tiče na priliku, onog velikog ćurana, ali neka stoji drugi put!

— upita pop, tokorse iznenađen. — Lepo, bogami! — nastavi učitelj još polako, onako prekorevajući. — Krasno! Ići, te me opadati i govoriti što nije istina... Baš ti dolikuje! — Ko govorio?... — Ti isti!

— Ovo je noćas da bog sačuva!.. Jedan lupa »daj budak«; drugi »obuci se i ponesi verige...« Hm, budak — verige — ići u ovo doba... nisu čista posla! — Ta šta se zanosiš vazdan! — oseče se Sava ozbiljno, pa otkači iznad ognjišta verige.

Njegova Smilja odvraća ga da ne ide. Govori mu da ne valja na Male Vračeve ići po lovu, kaziva mu i kako je nekakav ružan san usnila... Aja! Ne možeš ti njemu ništa!

Tri dana samo se jelo i pilo, pevalo i igralo... Kad se već svak nadovolji, rekoše neki da valja ići kući. Živan i Purko umalo se ne zavadiše oko Strahinje.

Naposletku, Strahinja zahvali i Purku i Živanu, pa reče da najvoli ići u svoju kućicu, jer je, veli, svoja kućica — svoja slobodica. I tako se Ovčanci kretoše kući s mladoženjom i nevestom.

oružja papendekl — tvrda hartija za koričenje knjiga; karton paskvil — pakostan epigram, pakostan spis pasom ići — goniti goveda ili ovce lagano da mogu da pasu pezevenk — nevaljalac pećenka — vrsta puške planinka — žena koja u

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Od Rače k Šapcu vodio je put. Beše to običan krčanik: oboreni grmovi, iskrčena česta, koliko da se ima kuda ići. Taj put vodio je, severnom stranom, iznad samog sela. Ukraj puta beše han. Tu je stanovao subaša sa svojim pandurima.

I reče: — Ne znam. — Nije ti ništa kazao? — Ništa. — Čuješ, čiča Mašo... — Šta? — Ja ne smem ići! — Moraš!... Meni je subaša rekao da te dovedem! — Kaži da me nisi našao. — Šta?!... Da lažem!... Subašu da lažem?!.

Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu... Bos čovek može ići. Ako se ubode, on izvadi trn iz noge, a ko ga ne mogne izvaditi, on navuče čarapu pa sakrije. A kad se ubode na jezik..

— Da zovnemo popu da mu čita molitvu — reče Petra. — Da zovnemo, da zovnemo!... Stoj!... Ja ću ići!... I ogrte gunj, pa se diže popinoj kući... Nađe ga pred kućom i nazva boga. — Blagoslovi, oče!

— Pa šta je rekao? — upita Stanko. — Rekao je da će ići. — Hvala i tebi i njemu!... Ali nije potrebno... — Kako nije potrebno?... — upita Katić.

Baš da smo ga i hteli braniti, ne bi ga odbranili. Popa se zamisli... Vatra je puckarala na ognjištu... — Hoćeš ići Ivanu? — upita ga kmet posle dužeg ćutanja. — Možemo. Hajdemo zajedno. — Hajdemo...

— Zar ne pušiš? — Ne palim. Lazar htede otići. — Neka, Lazo, nemoj ići. Tu ti je sad i otac, pa da razgovaramo. Lazar obori bajagi glavu. — Evo šta, Ivo.

— Tako je! — reče Kruška. — Ti si još i novčan — dodade Marinko. — Onda ja ću sam ići njemu. — Tako i treba. Ja se samo malo našalih, kao velim: da krenem stvar... Znaš, mladeži nije do čekanja!...

— Samo neka se svrši proševina, koliko da se zna! — reče Kruška. — Dobro. Ja ću još danas ići Milošu... — Tako vala, tako vala!... Pa onda ćeš valjda i mene pozvati na proševinu? — A... hoću, hoću!

Molim te... da pođem i ja s tobom!... Ja neću ići kućama. Lugove crnobarske znam kao svojih pet prsta... Molim te!... — Dobro, najposle.

— Je li, pobratame, a gdje je Bezdan? — Tamo! — reče Stanko rasejano i pruži ruku te pokaza. — Pa hoćemo li ići? — Možemo. — Ja znam šta bi ti htjeo... Stanko je ćutao. — Ti bi htjeo nju vidjeti, je li?... Pa dobro, dobro!

Kruška je tešio Lazara: — Ne brini! Kad se ja čega prihvatim, ono mora ići. Meni je neki merak da ta cura bude tvoja... i biće!... Kad stigoše kući, oni zatekoše lom. Ivan je praskao i vikao.

Dučić, Jovan - PESME

Taj znak što mrkne i što sjaje, Taj govor neba rečju tamnom! Dokle će ići i što traje — Ta gorka igra sunca sa mnom?

Savršen trijumf ravnoteže. Ministar svakom poznat kića, Što samo zlatna jaja leže. Od sad će ići kako valja: Nemaju zašto da ih krive, Svi će da umru za svog Kralja. A svi za novac da požive. 1943.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Toga dana bila je nedelja. Nisam morao ići u kancelariju. Kad sam se probudio, osećao sam se umoran i, razume se, odmah sam sebi objasnio svoj umor nespavanjem, a

mojih drugova koje je poslao gospodin da vide što nisam došao u školu. Sad se tek setih da je trebalo ići u školu. Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere.

on ne sme ni pomenuti đedi da njojzi samo kupi nov srmali-jelek; ali ona odgovori da za đedu nije ni pošla i da će ona ići svome ocu i iskati da joj on kupi, jer joj je muž dronja i ne sme joj uzeti ni šivatke dok ne pita onoga starkelju.

Pop je sve što je imao svoga zvao „crkveno” i „narodno”, a sve što je seosko „naše”. Mogao je on ići u koju hoćeš kuću, uzeti što je htio — niko mu neće ni riječi reći. On je to i radio.

— reče Ninko popu. — Nijesam — veli pop — nikad na to mislio. Da vidiš, nije luda ova učiteljeva. — A kako će to ići? — zapita Aksentije Smiljanić učitelja.

Onda pođosmo dalje. — Gospođice, ovde je tako puno sveta da se ne može ići. Hajd'mote, bolje, u manje ulice. Ona ćuteći pođe za mnom u Jahnѕѕtraѕѕe.

— Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo? — pitah ja. — A što? Ona smaknu ramenima. — Vi se bojite ići dalje u pustu šumu? Ona baci pogled na me. Pogled u kome je bilo nečega što ti ne umem kazati.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A zatim joj je pripovedao, držeći je za ruku, kako je on od velike i bogate porodice, i kako neće dugo ostati u selu. Ići će u Peštu ili Beč, da izuči hirurgiju.

— grmi gđa Persa. — Ama neki strah uš’o u mene, — veli pop Ćira, — pa nikako da se ohrabrim... Nije to šala — ići pred preosveštenstvo! Valjda sam ja To naučio! A kakve sam sreće, još mogu ja biti kriv! — Sav svet zna da je on kriv.

— Vid’o me juče iz svoje oficine pa mi pritrč’o da mi javi, a ja mu kažem: nek pričeka tebe! — Sad može ići u Beč da svrši hirurgiju...

— Sad može ići u Beč da svrši hirurgiju... On će ostati da dobroj strini dâ šest nedelja i da se venča, a posle će ići da študira hirurgiluk. — To je sve lepo, al’ svatovi mogu tek u aprilu da budu.

« — »Nego?« pita Soka grkinja. — »Pa ići će u Beč da študira hirurgiju i zubni doktorat!... da namešća zube i vilice...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Hvala; mi sad odma' ne možemo, al' smo onamo namerili, i ako gospođa dozvoli, mi ćemo tek onda ići, — primeti Ljuba. — Ja sam baš zato i došla, ako ko stran k nama oće, da i' odvedem.

— Ja dobro mislim, al’ treba još da se promislim. Ja držim već je po posla gotovo, a i druga polovina mora nabrzo ići, jer ja oklevanje ne trpim. — Ni ja! Što ima biti neka bude na brzu ruku.

Mnogi su Ljubu pokudili, ali on neće sve da veruje, pa misli: kad se Ljuba jedared oženi, sve će to drukčije ići. Osim toga mislio je da će Ljubi u početku ma čim zamazati oči. Ali teško je s Ljubom nakraj izići.

— Dakle, šta misliš sad? — Ništa; dok mi ne poruči, neću ići. — Tako i treba. Kad Ljubina mati vidi da ni sa ovom ženidbom nije sigurno, poče se i sama za Ljubu brinuti.

— Možete. — Pa ’ajd’mo — izvolite. — O, moliću, idite vi sami. Kako bi’ ja onamo sad mogla ići? — A zašto ne? — Zato jer bi se zastideti mogla. — Kako se ja zastideti neću? — Kod vas je drugo, vi ste muško.

— Paziću na sve, pa ću probati da i ja mešam francuske reči; al’ teško će ići. — Dakle, hoćemo l’ ići? — Hoćemo — hajd’mo!

— Paziću na sve, pa ću probati da i ja mešam francuske reči; al’ teško će ići. — Dakle, hoćemo l’ ići? — Hoćemo — hajd’mo!

— Hajd’mo, čika-Gavro, vreme je već! — Ta čekaj još malo. — 3adocnićemo se. Ja moram ići, imam slabog momka u dućanu, a mušterija mnogo, — reče Čarukdžić. — Idem i ja.

Bez mene nemoj odgovarati. — Ali, Ćirković je bogat čovek, ići će u Peštu, pa će sebi naći kakvog fiškala. — Nek traži koga hoće; što veći, skuplji. Svilokosić sleže ramenima.

Babonja zabeleži da je Alka nemeškinja. — Sad znam u čemu je stvar, a gledaću da bude dobro, premda neće sve lako ići. Vašeg brata poznajem. Šteta što je kao jurat propao, postao bi bio velik čovek, osobita glava — portentum.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali. — Verujem potpuno. — Ali moj muž neće ići, ja mu nedam.

I sve će ići po starom. A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer

i pamtiti njihove rokove; zametno je to kupovati, blankete, popunjavati ih, onda podnositi žirantima, naći otplatu, ići u zavod i moliti tamo one trbušate ćifte da se prolongira. Sve je to strašno zametno, a ovako...

Onda pričeka malo i prekide vezu pa nesigurnim, tu đim glasom pozva Jurišića i saopšti mu da će smesta ići za baterijskog osmatrača na crkvu sela B., a da on odmah dođe na njegovo mesto prema primljenom naređenju.

I sva je sreća što je bio raspust i rat te se nije moralo ići u selo, inače se onaj život ne bi mogao ni snositi. Uvenula bi kao svaki cvet što je otkinut i ne bi ni znala zašto je

I svi bi oni mislili da sam ja jedini srećan među njima. Jer šta može biti lepše i prijatnije nego ići verenici? „A u stvari, čak ni ona blaga baba, svetiteljka ona što su joj sina jedinca isekli na parčad.

Vodićeš me pod ruku. Priljubiću se jako uz tebe, jako, tako jako da budemo jedno. Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja!

Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja!

Afrika

Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam. On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati.

Zatim razvijamo geografsku kartu i on mi objašnjava kako ću ići, gde ću šta videti, ili gde je kakvu bubu našao. Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana

Dogodi se da poneko ima tako čudnu konstrukciju da može ići gologlav usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše

Kod crnaca postoji čitava hijerarhija saznanja misterija. Tatuaža su samo njini spoljni znaci. Jedna je tatuaže da sme ići sa ženama, druga da zna misao voća, treća da ima moć savladati vodu itd.

Prostraniju kolibu biramo N. i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge.

Oko dva sata N. reče da treba ići dalje. Trebalo je prvo s mukom razbuditi tumače i kuvare da spreme stvari, zatim upotrebiti sve moguće da se dignu

Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć. Ne bune se što će još ići; od trenutka kad su primili našu večeru, pristali su da nastave put.

Zanimljivo je već i samo ići Afrikom i gledati stasita stvorenja kako žure sa svim svojim pokućstvom na glavi. Oni imaju nešto što grdno liči na

Pošto sam video Bobo, ne moram ići da vidim Tambuktu koji je, kako vidim po slikama, savršeno iste izgradnje, u manje lepom pejzažu.

ptica i onda drhteći još od sanjivosti iskačem pod slobodno nebo; čudno i smešno u jutra kao kakav lik u uzbuđenju. Ići ćemo, ne kamionom već renoom Fontenovim, koji će nas za nekoliko sati prebaciti u Sikaso, na dvesta pedeset kilometara

Treba ići ipak automobilom do vode, preći je čamcem i onda drugim automobilom ući u Sale. Na samoj reci vrlo je živopisno i šaren

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: Ta vi možete i onako usrećiti vašu gospodični. No ja se zadržavam, a moram jošt dalje ići. Znate li zašto sam kod vas došao? JANjA: Kad čuim. MIŠIĆ: Poznato vam je da želimo naš varoški špital raširiti.

Koja na to ne gledi: mala, visoka, suva, debela, ona nije ništa. Da treba pravo ići, to znaš; no najlepše ćeš pravo ići ako ugneš krštine unutra. Što više, to bolje. KATICA (probira): Bogme lepo!

Koja na to ne gledi: mala, visoka, suva, debela, ona nije ništa. Da treba pravo ići, to znaš; no najlepše ćeš pravo ići ako ugneš krštine unutra. Što više, to bolje. KATICA (probira): Bogme lepo!

JANjA: Što mu fali, ne idi u kafana. MIŠIĆ: I to nije najveća dobrodetelj u kafanu ne ići. JANjA: Ne igra biljar. MIŠIĆ: Kako će da igra, kad je grbav?

Tu se vi varate. JANjA: Šta ćete vi, gospodin notarius, sos mene? MIŠIĆ: Zapovest je da morate sa mnom ići. JANjA: Zašto? Ja sum čovek pošten... O, moje lepe dukate, o, moje lepe dukate!

Gospodin notarius, to-j lepo, to je trgovaški, da mi terate sos pandura pod moju starostu? MIŠIĆ: Vi ćete sa mnom ići, a oni za nama. JANjA: Ama ja nisum nigda bio u magistrat. MIŠIĆ: Verujem, i vrlo mi je žao da se tako dogodilo.

JANjA: E kala, kala, samo da ne idimo u magistratu. MIŠIĆ: Nećemo ići. No poklanjate li vi nama ove banke i obligaciju jamačno? JANjA: U! Gospodin notarius, skupo vreme!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A što se tiče Mahale, on, Engelshofen, neće ići da vidi selo koje se uređuje po lenjiru, ni šorove što se ispravljaju prema koncu.

vojne službe, u Ćesarevini, rečeno da će landmilicijski polkovi da se kasiraju, pa ako na to ne pristaju, da mogu ići kud im je drago.

Razrogačenim očima prošao je, još jednom, pred njima i rekao im da sad mogu ići, kući. Bio je siguran da niko neće ni lanuti.

Njemu je rečeno da će biti kasirovan i da može ići kud mu je volja i on je apšit, iz vojske, dobio, bez ikakve krivice.

Nismo mi jobađi, pa da pitamo smemo li se seliti. Svaki traži bolje carstvo. Niko neće sa boljeg na gore ići. Ne može nas Garsuli okivati, jer smo Rosije željni. A šta bi sad hteo, debeli?

Ako ih je Pavle nagovorio da idu, treba ići! Varvara je, sa svojom jetrvom, sa kojom se dobro slagala, sedela, leđa u leđa, na klupi, u providnoj muslinskoj,

Triba Pavlu neko, mesto pokojne Katinke, eto to je! Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je! Ne smije tako udov ići po svitu, ali ste se uplašili da i vas ne metnu u gvožđa. Pa ste ga sama samcita ostavili. Eto to je!

Nabaviće ga i njemu, u Beču. A on ide u Beč i zato da tuži Garsulija. Otići će, kaže, i u Hofdeputaciju. Ići će i dvorskom sovetniku, Maleru, koji je serbska majka.

Otići će, kaže, i u Hofdeputaciju. Ići će i dvorskom sovetniku, Maleru, koji je serbska majka. A ako zatreba ići će da se tuži, za nepravdu prema serbskom nacionu, i Njegovom Veličestvu Francisku Pervomu, imperatoru rimskomu i Njenom

Sa osećanjem da je opet stigao nekud, kud nije nameravao ići, a otkuda nije sasvim sigurno da će u Rosiju otići. Bilo je mnogo vike i smeha, dok su se svi razmestili po kući i dok

Zatim leže na postelju: Kao onesvesnuo. Sve mu se više činilo besmisleno što je u Beč krenuo. Trebalo je ići u Rosiju, na konju, krišom, preko beskrajnih ravni, bara, kroz planinu. A ne ići i tražiti pomoć u Bestuševu.

Trebalo je ići u Rosiju, na konju, krišom, preko beskrajnih ravni, bara, kroz planinu. A ne ići i tražiti pomoć u Bestuševu. Otkud ovaj Valdenzer? Otkud ta ergela na njegovom putu?

Teodosije - ŽITIJA

Potom se vrati u Sveti grad Jerusalim, i u velikoj ljubavi sa časnim Atanasijem patrijarhom odmori se. A hteo je ići i u Veliki Vavilon i u Egipat, a iz Egipta, govoraše, ako bude Božja volja da stigne i na Svetu Sinajsku Goru.

I tamo ne htede ići. I često roditelji njegovi povodom toga bejahu neraspoloženi zbog njega, i govorahu mu: „Bruko porodice i sramoto, naša,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U nastupima lakoumne ljubaznosti i velikodušnosti često idu u popuštanju i odobravanju dalje nego što treba ići i daju najkrupnija obećanja iz zahvalnosti za najbeznačajnije poklone.

U nastupima lakoumne ljubaznosti i velikodušnosti često idu u popuštanju i odobravanju dalje nego što treba ići i daju najkrupnija obećanja iz zahvalnosti za najbeznačajnije poklone.

Stanovništvo se moralo iseljavati ili ići na rad u prekomorske zemlje, naročito u Ameriku odakle se neki vraćaju posle dužeg niza godina, a drugi stalno ostaju.

Znamo da su stočari počeli ići u pečalbu usled nesigurnosti i osiromašenja koje je usled toga nastalo. Bilo je dosta takvih, koji su, ugledajući se

Bilo je dosta takvih, koji su, ugledajući se naročito na Aromune, počeli ići u pečalbu. Najstarija je aromunska pečalba.

godine bila slobodna. Posle 1878. godine počnu u većoj meri ići u Bugarsku. Iseljavanje iz centralnog tipa u balkanske zemlje karakteristično je za ovo doba. Ali već od 1880.

Ali već od 1880. godine počnu, uz Grke i Cincare, ići u maloazijsko primorje, naročito u Smirnu i u Brusu; docnije su odlazili u Misir, ali nisu prestajali ići po zemljama

i Cincare, ići u maloazijsko primorje, naročito u Smirnu i u Brusu; docnije su odlazili u Misir, ali nisu prestajali ići po zemljama Balkanskog poluostrva.

Stapanje je moglo ići ovako. U velikoj davnini ovo je bila oblast naseljena aromunskim stočarima, koji su živeli u privremenim letnjim

je zbog toga vrlo rano upućeno na zaradu izvan svoje oblasti: ovo je jedan od krajeva iz koga se najpre počelo ići u pečalbu, i idu svi i iz tamošnjih sela i iz varoši Resna.

S onima iz kosturske okoline oni su prvi počeli ići u Ameriku. Kao i struško-ohridska kotlina, i ovo je zatvorena oblast, a južni deo Prespanskog jezera i Malo jezero

Po ugledu na mavrovsku grupu najpre su počela ići u pečalbu sela oko Gostivara, pa se to postepeno rasprostrlo niz Polog: što su sela niža, sve je poznije njihovo

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

vremena Popećemo se na sunce Šta ćemo onda Onda ćemo rasti čiste Rasti dalje kako nam je volja Šta ćemo posle Ništa ići ćemo tamo amo Bićemo večna koštana bića Pričekaj samo zemlja da zevne V.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Pogleda ga.) Čekajte, ne možete takav. Vi nemate malo bolji kaput? Taj je iscepan i prljav, ne možete takav ići. (Hoće da pođe u sobu.) ALjOŠA: Ne, gospodine inženjer, ne, ne, ne!

(Prelistavajući pasoš.) Gle, kakva srećna okolnost! Pasoš je viziran pre šest nedelja, kad sam pomišljao ići na sajam. Ta viza još važi. To je dobro, to je vrlo dobro! (Vraća pasoš u portfelj.

(Htela bi da pođe.) SPASOJE: Samo za časak. Hteo bih nešto da vas upitam. Vi rekoste, ići ćete advokatu da se konsultujete? NOVAKOVIĆ: Bio sam! SPASOJE: Pa?

ŠVARC (iznenađen): Kako? SPASOJE: Taj ćete mi pasoš ustupiti, a sutra ćete ići u policiju i prijaviti da ste pasoš izgubili ili vam je možda ukraden. ŠVARC (buni se): Ali, gospodine!

SPASOJE: Sutra ili, recimo, prekosutra. ŠVARC: A kažete, mogu biti bezbrižan? SPASOJE: Sasvim! ŠVARC: I mogu ići? SPASOJE: Čekajte! (Otvara pasoš i nožićem za hartiju odlepljuje njegovu fotografiju i daje mu je.) Može vam trebati.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ruka koju je držala u mojoj bila je suva i vrela. Rekoh joj da ćemo ići auto-stopom. - Ti znaš šta je to? Potrebno nam je samo da napravimo ruksak, nešto kao šator, porciju za jelo,

Ostalo ćemo već pronaći, Rašida! - A ako ne pronađemo? Hoćemo li i onda ići s tim ruksacima kao vojnici na maršu? - Ne. Ne kao vojnici. Vojnici idu zato što moraju.

- Ne. Ne kao vojnici. Vojnici idu zato što moraju. - To je svejedno: ići ćemo, a ja ne volim da vučem ni ruksak ni bilo šta. Ja imam ušteđenih oko hiljadu i pet stotina.

Ja sam ostao da ležim u potkrovlju, iako je već uveliko bio dan, jer je bila nedelja i nije trebalo ići u školu. Pokušavao sam da zamislim izraz Melanijinog lica, sad već sasvim siguran da toliku gomilu gluposti ni ona

Bila je to jedna od pesmica s kojima se može ići do sto jedan i nazad, i ja nisam ni primetio da sam stigao do Pogače, jer je to čvorna tačka koju čovek mora da

maj i drugim sličnim, uzbudljivim temama. Više bih voleo da smo ćutali, ali se nije moglo ići i ćutati, a još manje govoriti o ocu, Staniki ili Timotiju. Znali smo da ne možemo ići ovako do beskonačnosti.

Znali smo da ne možemo ići ovako do beskonačnosti. Ona se prva trgla. - Želim da danas dođeš kući na ručak! - rekla je a ja upitao kojoj kući i

Najednom me je, ne znam zbog čega, bilo stid. - Ako treba da idem, ići ćemo zajedno! - rekao sam i tako smo pošli po Rašidu.

Markoti je, nedavno, tamo u Bosni obolela mati. Posle raspusta on će, svakako, ići da je obiđe i biće mu potreban novac za to. Melanija zna da je njegova mati bolesna i da će on ići.

Melanija zna da je njegova mati bolesna i da će on ići. - U redu, neka i zna. Ali, kako ti znaš, Atamane! - Zna Mita.

Već sam mogao da čujem Staniku kako mi obećava da ću ići u šegrte ako nastavim kako sam započeo itd. itd. Ja ne znam šta je život; ja nisam morao Da se borim za svakodnevnu

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Jedno je svršeno. — Ja ću se razgovarati sa Krečarem, pa će i Čamča ići s nami u Krakovu; sve poznaje u prste onde. Tako se svrši „sovjet“. Raziđu se.

Kad je gospodar Sofra kakav dogovor imao sa stranima, onda je gospođa Soka morala napolje ići, a znak je njegov po pogledu primala. — Šta ima novog? — Ništa, došli smo da se o onom jučerašnjem porazgovaramo.

Pa niti je kakva veća strogost prema njemu u početku upotrebljavana. Doduše, Pera je rad bio i dalje ići u školu, za trgovinu nije imao volje, ali očina volja bila je preča.

Oproste se sa birtašem, sednu na kola, pa tako opet po redu putuju. Prva kola prostrana. Čamča pokaže put kud treba ići, pruži se u kola pa zaspi. Tako isto i Krečar.

— Hej, Čamčo, evo sela! Kuda ćemo sad? — Šta si me budio? Znaš ’de smo, samo tim putem treba dalje ići, pa ćemo doći u drugo selo, pa onda opet u treće, i tu ćemo opet stati i konje raniti.

Gospodaru Sofri i Krečaru čisto džigerica raste, kad vide kako već platno prolazi. Moraju i onako lagano ići i odmarati se, a Čamča tu priliku upotrebi i dalje u korist. Uzme kalendar i gleda gde su usput vašari.

Srećno dete! Sad je sa Sofrom samo gospođa Soka. Gladi ga po čelu. — Al’ ste oslabili. Jel’te, nećete više ići na tako dugačak put. Ne morate, niste spali na to! — Više nikada, premda sam dost’ profitirao, i još ću profitirati.

Bar to da mogu doživeti, lakše bi’ u grob... Kada si rad ići, kaži koliko ti treba novaca. — Biću zadovoljan što mi vi date. — Je l’ dosta dve hiljade? — Ja sam zadovoljan.

Šamika lakše odane. — Pozvala me da ih posetim. — Možeš kad ’oćeš; kola su uvek gotova. I doista, ići će tamo Šamika. Posle nekoliko dana ode Šamika u posetu u Š. Veliko čisto selo; tuje i spahijski dvorac.

— Nemajte brige, poslaćemo. Još se donekle razgovaraju. Šamika se izvini da mora ići. Gospođa Matilda ide zvati oba Polačeka, ovi dođu tako kao iz posla i srdačno oproste se, moleći ga i drugi put za

A od ponoći do jednog sata maskenbal, posle opet igranka. — To ne mora rđavo biti. Hoćete li i vi u maske ići, Herr von Kirić? — No to mi još ne pada na um; mi ćemo gledati, pa smejati se.

Stari Polaček veli da mu je ugodnije „purgerbal” nego li „noblbal”. Tu je i dan bala. Šamika se ne pripravlja; može ići onako kao što je sad obučen. Pred veče Šamika iščekuje, kad eto na dvoje saonice Polačekovi u avliju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Tamo ga je baron Engelshofen jednog dana našao, poljubio, oslobodio, tako da će uskoro da se vrati i neće ni ići u rat. Kako će sa njim vratiti se i ona sedmorica što su otišli iz Zemuna.

Pokazati da se može ići do Bavarske putem koji je predlagao on, a ne onim, koji je bio naredio graf Serbeloni, đeneral konjice, bila je Vuku

Ipak je svaki dan obećavao svojoj snahi da će ići patrijarhu. Od onog dana kad je zatekao snahu povređenu, Aranđel Isakovič beše kao izbezumljen.

toliko hvale, taj je tek pravi Ciganin, što svoje obešenjakluke i lenjovanja zabašuruje večitim ponavljanjem obećanja da će ići u Rusiju, gde će sve biti bolje.

čelo glave, da ne bi gledao za njom, onako čvrstom, Isakovič je u sebi zbunjen ponavljao da sutradan valja rano ustati, ići patrijarhu, doznati novosti, spremiti se za Beč, spasavati vojnike od nove seobe i oduzimanja oružja, misliti na decu,

patrijarhu, doznati novosti, spremiti se za Beč, spasavati vojnike od nove seobe i oduzimanja oružja, misliti na decu, ići bratu u Budim, đeneralu u Temišvar, kupovati konje, kola, podići kovačnicu u selu, premestiti kapetana Antonoviča,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“²⁰ U Bačkoj, i ne samo tamo, smatra se da kad devojka svom momku metne krišom u džep slepog miša, ovaj mora ići za njom kao slep.

Makedonija), kaže se da će ovo dete biti srećno, odnosno da će biti „ajarlija“, i „kismetlija“, što znači da će mu sve ići od ruke.

se veruje da „ako napraviš neku uvredu ili štetu kumovskoj kući, đavoli će početi gospodariti u tvojoj i ništa ti neće ići od ruke“.⁶⁰ Ritual krštenja počinje pozivanjem kuma.

32 Ovaj običaj Vuk je opisao ovako: „Kad počne dijete ići, onda umjese pogaču, pa skupe svu djecu (koja mogu trčati) i momčad iz kuće, te je izlome djetetu više glave: kako

valja se, kaže se u narodu, „da pođe put istoka i to da zgazi prvo desnom nogom, pa će mu posle posao kroz ceo život ići napred“.

Njime prestupnika i njegovu porodicu selo potpuno izoluje i odbacuje. Tako žigosani, prezreni ljudi nisu mogli ići na slave, učestvovati u društvenom životu, a nisu se mogli čak ni udavati i ženiti.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Kao između planeta i zvezda pratilja, zna se između podanika i cara koliko je milja, i kojom stazom ko ići mora da ne dođe do sudara.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

granici, gde je njegov ded dobio zemlju kao solunac — potpuno golu pustaru da se snalazi kako zna i ume, tamo gde su V-ići mesili zemlju i nabijali je svojim kvrgavim tabanima, podižući s mukom zidove svoga budućeg doma od blata, pleve i

A kada bi osetili da im se primiče sudnji čas, V-ići bi putovali na drvenim sedištima trećom klasom putničkog voza da uštede onima koje ostavljaju i ostave svoje kosti pod

A sjajni su bili V-ići! Jedan od njih je bio guslar i uz petrolejku je satima pevao pesmu o smrti nadvojvode Ferdinanda.

« Ali stari V-ići pomreše, a mlađi se raziđoše po svetu. Ona ista kuća od blata i pleve poče da tone, vraćajući se bačkoj zemlji.

— Neću kapu, neću kapu! — vrišti dete. — Ići ćemo tatinim autom. Tata ima auto, znaš? —Taksi, srce... — ispravlja je nežno majka. —Šta je to taksi?

Matavulj, Simo - USKOK

— Ne sjutra. Prvoga dana Božića polazi se samo brastvo! Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno! Po svoj prilici, ići će i knez i još dvojica-trojica od naših! A ja bih želio, gospodine Janko, da ti sjutra obučeš naške haljine!

Prvo i prvo, vježbaće se u pisanju srpskoga jezika, učiće talijanski, sređivaće starinske spise, kojih ima mnogo, ići u lov s njekim od vojnika, najradije, razumije se, s njim. A kad mu dođe novac od kuće, daće ga knezu da mu zida kuću.

Podaj joj cekin, a za drugi kupi joj svilenu maramu, a za ono što preteče uzmi vina... Ići će njeko od naše momčadi sutra u grad, pa ćemo sve to urediti. Na tome prekidoše i pođoše dalje kroz mrak.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Nije li tako? MLADOŽENjA: Vi imate pravo. Ali tu mora teško ići, gdi nema poznanstva izdalje. PROVODADžIJA: He, he, he! Što ti je mlad čovek.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Obzir prema duševnom ustrojstvu i mogućnostima primanja mlađe publike ne mora ići na uštrb razmaha imaginacije; on, naprotiv, može poslužiti kao mera i uputstvo za pronalaženje odgovarajućeg tona, i

(pomalo, s neke strane sramotno); veseličasto zujanje žrvnja; rđak (sitničava zlica od čoveka); zapristajati (ići ukorak za kim); okastiti u svijet (uputiti se u svet sa tvrdom namerom); hodalice (lutalice, skitnice); bodenici (ljudi

ili: visok); napopastiti (saleteti); dobatati (dobatrgati); lopužaner; botati (nabadati, ići tamo-amo); zgubidan; spaponjati (strpati u zatvor); trnapiti (iznenada ispasti otkud); sronačiti (pasti, o građevini,

„Ništa ne brini, to će ti ići lako, samo probaj, videćeš!” Okapao sam, noćima, da opravdam poverenje, da zaslužim prijateljstvo.

čula i u svoju glavu, osloboditi se stidljivih obzira i stega, verovati u čudo ne očekujući od drugih da ga potvrde, ići onamo kud uobrazilja hoće i ne sumnjati u put, to znači učvrstiti veru u izuzetni smisao svog prisustva među bićima i

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ko je hteo da nešto više uči, morao je ići u tuđe škole, katoličke i protestantske gimnazije, gde se predavalo na latinskom jeziku.

Pored svih zabrana, ruske crkvene i školske knjige unose se u srpske krajeve. Srbi počinju ići u ruske bogoslovske škole, naročito u kijevsku Duhovnu akademiju, u kojoj je od 1721—1762. bilo dvadeset i osam Srba.

Sva književnost ima karakter prosvetiteljski, gotovo pedagoški. Klasicizam svuda zavlađuje. Srbi počinju više ići u škole, i tamo se uče klasičnim jezicima i dobijaju klasičnu književnu kulturu.

delo jednog nezadovoljnog kaluđera koji u crkvenoj karijeri nije doterao donde dokle bi po svojim sposobnostima mogao ići; zatim, to su polemike sa liberalnim političkim protivnicima koji su hteli u srpskoj crkvi da ograniče moć episkopa.

»Ovo je treća godina, pisao je 1816. Karadžić Kopitaru, odkako sam se ja s vama poznao; od onda sam natrag počeo ići, i približavati se govoru narodnom, i jošt nisam na pravo mjesto došao...

dopustiti da se »kirilečeska slova štroje«, značilo je za »slavenoljubitelje« odstupati od pravoslavlja i slovenstva i ići u susret tuđinstvu.

no kao delo, dokazuju kako se i iz običnoga života mogu stvoriti velika umetnička dela, i novi srpski pisci počinju ići stopama svojih ruskih učitelja. Pod uticajem ruskoga realizma stvara se realizam u srpskoj književnosti.

Milićević, Vuk - Bespuće

— Vi ćete skoro u Zagreb? — zapita ga ona. On ne očekivaše njezino pitanje i trže se. — U Zagreb? Ne, neću ići ove godine. To jest, ne mislim više nikako tamo odlaziti, - i bi mu neprijatno što ga ona ovo pita. — Ostajete ovdje?

Radičević, Branko - PESME

što ti noga kroči Da uniđe u pećinu, Al' na susret zver ti skoči, Gladna zverka na te zinu, Nemoj, dragi, nemoj ići, Loša kob te može stići.

konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode vraga biti mu pomoću.

Oću bome odrešit joj uze, Otrti joj teške bede suze — Oću ići u slobode boj, Makar život izgubio moj! Eno četa braće amo stiže, Kako mi se duša silno diže!

žitku, moj prelepi sanče, Zbogom, zoro, zbogom, beli danče, Zbogom, svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju.

23. Ja mora ići u daljnu pokrajinu I ostaviti mili zavičaj, Doline, gaje, brda još visinu, Di zače živit mog života maj, I

I pozdravljaju g' mlogobrojni kljuni; I dalje vrelo zveči kojekuda A međ sobom cveće s' nježno buni: Sa njim bi ono ići dole telo, I pita se, od zefira bi li smelo. 31.

34. Ovako jeste krasno ono mesto, Večernji onde taki jeste sjaj, Kad svako veče ići nisam prestô, Dogod premaleća trajao je kraj.

Dotad već sam izgubila, Te potraži svoju strinu Kod koje sam onda bila, Pa joj reko: 'Moram smesta Iz nesretnog ići mesta.'“ 62.

Ta slab si mi jošte jako!“ „Moram ići!“ — Ona: „Kuda?“ On je glenu punan čuda, I gleda je pozadugo, Al' to samo, ništa drugo; Ni rečice ne izusti,

(17. IV 1848) IZ ZAOSTAVŠTINE LIRSKE PESME UBICA BEZ DA ZNA „Sjajno sunce već je selo, Dalje ići nije telo, Za goru je ono zašlo, Tu je krevet sebi našlo, I ja meni moj Na obali toj.

stvori kô kamen, Kao one klisurine jake Što se digle nebu pod oblake, Utvrđene možda za svakada, A ja moram veće ići sada? Oh, zašto me još u klici Nesi, Bože, umorio?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac. — Kaže da je zadovoljan. — Ta neće valjda ići da zagleda đevojku — kakoće djed. — Još ćeš tu nekakvoj dokonoj paripini ići ugađati i tabane mu češkati, a!

— Kaže da je zadovoljan. — Ta neće valjda ići da zagleda đevojku — kakoće djed. — Još ćeš tu nekakvoj dokonoj paripini ići ugađati i tabane mu češkati, a! Oho, opet je počelo nekakvo neobično koškanje između djeda i samardžije!

— Idi pa vidi ako meni ne vjeruješ — mamurno prožvaka starčić. Djed se neodlučno uzvrpolji stojeći u mjestu: ko će ići privirivati u jedan tako posvećeni posao kao što je slikanje sveca, ikone?

Nikad s njima nijesam volio ići. Kuda te samo đavo nadari da ga učiš očenaše? Eto ti, baš ti to i treba. Zar bi meni, na priliku, palo na um da ti

Ako ćeš ići, slobodno i mene povedi. Hajde! — Kakav si, ti bi još i krenuo — već smirenije kaže intendant. — Nikada čovjek ne zna

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu. Zamisle se: šta li je time mislio? JUSUF: Taj ti neće ići naruku. Ja sam ti govorio na vreme... HASANAGA: Jedva si čeko da me podsetiš!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— ’Oću, ali ne boj mi se ti! Evo mama, tata, svi oni čuvaće te i paziti kao ja... Ne boj se ti... — Ići će, Dimitrijo, ići će naša Toda, ali i ti mi se ne boj — reče mu blago Todina mati. — ’Će ide? — promuca on.

Evo mama, tata, svi oni čuvaće te i paziti kao ja... Ne boj se ti... — Ići će, Dimitrijo, ići će naša Toda, ali i ti mi se ne boj — reče mu blago Todina mati. — ’Će ide? — promuca on.

Zalogaji mi zapirahu, ruke drhtahu a prsti behu oznojeni. Posle večere odmah se digoh i rekoh materi da ću ići u kafanu, pa polako, krijući se, dođoh iza kuće na potok. Vlaga potoka još više me dirnu.

— Ne, ne! — Ustadoh. — Ići ću u „Rašku“, da tamo čuvam vinograd. Njoj glava klonu, kosirče iz ruku ispade. — Ako! Idi!

celom izrazu lica osećalo se: da on zna da ih je prekinuo, da je upao, da nije za njihovo društvo i da treba da ide; i ići će — ali opet nije mogao da ide. To kao da i snaška Pasa oseti, i bi joj tako žao na njih, što oni Tomču tako cene.

Kostić, Laza - PESME

Položiću joj telo na čudna nosila, od pokidanih žica i starih gusala. Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica.

A kraj nje će da idu sve sitna siročad, skorašnjih poljubaca ljubavni porod mlad. Pred nosili' će ići po redu popovi, u odeždama crnim sa sveti krstovi.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

— He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići? Odgovori carević: — Hoću, štogođ vi radite to ću i ja raditi. — E, vala, dobro; kad je tako, sjedi!

A carev sin ne htede ići za njim, nego pođe da traži drugoga lova govoreći u sebi: — „Kad se vratim, naći ću ja tebe“.

Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaja i za trećega zeta, i zmaj ga uputi kud će ići dok ne nađe grad gde su dvori i trećega zeta.

a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu reče: — U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto niti ga otvaraj, ne šali se glavom. S otim ona otide.

u budžaku konj, kao da je gubav, tako se čini, ali on je najbolji; on je brat moga konja, njega ko dobije može u nebesa ići.

uzmi tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu i na kojoj strani vidiš svjetlost na onu stranu baci kamenje, pa ćemo ići na onu stranu.

U snu se zaljubi u nju tako silno da, kad se probudio, odluči ići po svijetu i tražiti je. Kad se dobro spremio n uzeo dosta novaca, pođe na put.

Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele. Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio.

A mali svaki put kad bi dognao goveda, morao ih je najprije povezati, pa onda tekar ići u kuću. Dokle bi siromah mali povezao goveda, zabavio bi se tako dugo da bi ovi dotle sve pojeli, te bi on, kukavac,

— Braćo, hajte me spustite u ovu jamu, a ja idem tražiti starca, i tražiću ga dokle ga ne nađem, pa ma morao ići do na kraj svijeta. Ovi sad brže-bolje spletu od pavetine uže, te spuste Marka u jamu.

Ali mu sluga reče da ne traži ništa drugo do dobra konja i junačko oružje samo, jer je veli — rad po svijetu ići i dobra činiti.

Kad on to čuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ići da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Evo pametne i valjane gazdarice. Šta si ti danas kuvala, Mago? MAGA: Bogami, nisam ništa. Eto, mrzilo me ići na pijacu. MAKSIM: To je žena; a ne da rasturi kuću. SOFIJA: Pa šta ste ručali?

Kad sam ja jošt na bal išao? Za mene je bal! SOFIJA: Pa ti nemoj; ići ću ja sa Leposavom. MAKSIM: I dete da mi kvariš! SOFIJA: Da su balovi škodljivi, ne bi i ljudi držali.

MAKSIM: I dete da mi kvariš! SOFIJA: Da su balovi škodljivi, ne bi i ljudi držali. MAKSIM: Dosta, ja neću ići. SOFIJA: Kako ti je volja. MAKSIM: Ali nećeš ni ti. SOFIJA: Ja moram. MAKSIM: Preko moje volje?

MAKSIM: Jesi li ti poludila, more ženo? SOFIJA: Kažem ti, ti ostani kod kuće, ako te mrzi; ići ćemo nas dve. LEPOSAVA: Kako ću ići, kad nemam ni belu aljinu? MAKSIM: Eto, jesam li kazao! SOFIJA: Pak?

SOFIJA: Kažem ti, ti ostani kod kuće, ako te mrzi; ići ćemo nas dve. LEPOSAVA: Kako ću ići, kad nemam ni belu aljinu? MAKSIM: Eto, jesam li kazao! SOFIJA: Pak? Treba joj kupiti, dakako.

Tako, ona viče, a ja pevam, dok ne malakše, kao ono čovek od velike bolesti. Posle mogu ići po kući, i raditi što oću, samo se nekako kujne klonim, jer se bojim, da se opet ne dimi. MAKSIM: Šta to znači?

Biletina mora da je opstojateljna. Dakle pripovedaj. SOFIJA: Šta ćete više, kad je morao ići na bal. JEVREM: Na bal, Maksa?

SOFIJA: Već zato ćemo lako. Pa treba i tebi da kupiš jednu aljinu; sramota je tako ići. Ako je do štednje, uštedićemo s druge strane. MAKSIM: Teško meni i mojoj uštedi! Čuješ, Soko, nemoj se šaliti s balom.

PUTNIK: Ja ću u Carigrad morati ići, molim dakle o Srbiji. DOKTOR: Pređe nego o tome što počnem, treba da znate da Srblji žive i u Bosni, gdi je znatno

, pa počnu se razgovarati. DOKTOR: Breg se razgovara! ŠALjIVAC: Kad može ići, valjda se može i razgovarati. No, poslušajte!

MANOJLO: Ali ja se bojim. DOKTOR: Osvime, Perzerine, zar ne čujete? MANOJLO: Eno sad zove obojicu; sad možeš ići. ISAJLO: Da vidiš, đavoski je posao. POZORIJE 9.

Niti mogu ići u vizite, Nit se s Milanom razgovarati. I moj baba nije imao drugog posla, nego da je dovodi. Vučko (koji jednako

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

STEVAN: E dobro! (Pođe.) SULTANA: Kud si pošao? Svršio si posao, najedio si me i izujedao kao pas, sad možeš ići. STEVAN: Zapovedate jošt štogod? SULTANA: O, što mi nije narav zapovedati, da ti jezik iščupaju! — Idi mi zovi Pelu.

Ako vi nađete da je bolja nego što je mi opisujemo, gora jamačno nije. STEVAN: Oću li ići za čou, milostivi gospodine? TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne!

SULTANA: Tako ti imena božija, nemoj više! Što god kažeš, sve ću uraditi. SRETA:... Oćeš ići na bal? SULTANA: Kud god ti rekneš, samo ne udri više.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Talasanje trepavicama i ti sistemi! Ići neprestano ulicom kao da si negde zadocnio. Biti pametan, razuman, protezati se prema guberu, studirati i olakšati

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Batiću, sad sve znaš; ako ti je itno, možeš ići. BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim. (Jelici.) Sluga ponizan.

A ja tebi kažem: gledaj tvoju kuću i ekonomiju, pa kad stečeš, i tvoj muž bude iste pameti kao što si ti, onda možete ići kud vam je drago. 4.

I ja sam mu govorio da primi tako važnu službu, ali on nikako neće. Njemu je najmilije kad može ići od varoši do varoši, i kad se ljudi dive njegovim sposobnostima. Madrid ga neće nikad zaboraviti.

MARKO: Ja ću dati da se donese. ALEKSA: A našto? Ja ću sam ići; i tako mi je glava od ove naprasne promjene zabunjena. MARKO: Kako god vi znate.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Sve je dosad bila šala, sad vazdušni čeka put, valja ići avionom, pa je deda zabrinut. Šapuće, gunđa smrknuta lica: „Nikad me nije nosila ptica!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, videćete je sigurno. — Onda ću se peti ovim uličicama? — Bolje je da uzmete ovaj put sa strane. Ići ćete blagim nagibom između maslinjaka i vinograda, sve do kule. Zatim možete sići bilo kojim stepenicama niz ulice.

— Hteo bih da pređem na Veće. Da li biste me prevezli? — Ne treba ići pošto je počela tramontana. — Ali talasi na jezeru ne izgledaju ništa ozbiljno.

— Naš dečko vam može pokazati ostrvo. Malo šta ima da se vidi. Zamak ima veliku zbirku oružja. — Hvala, ići ću sam. Još nešto: mogu li biti probuđen pred pet? Čovek koji me je dovezao prevešće me u pet u Eskalonu.

— Nikad to nismo čuli. — Kako je onda moguće da ima jegulja! Ja sam uvek slušao da jegulja ima samo tamo odakle mogu ići čak u naročita mora radi plođenja. — Ne verujem da ove mogu igde izići. — Gde nalazite trsku za pletenje koševa?

Kad sam se vratio ženi, rekao sam joj: „Čim prođe zima odselićemo se sa ostrva. Ići ćemo u neko selo gde ima doktora i škole. Ne treba ovako šta dočekati ponova!

Obećao sam da ću vas drugi put upotrebiti. — Ne čini savršeno ništa... Zidar je već morao ići. Žena Karlosa, koji se spremao da nosi cement, razbolela se. Hoćete li sada da prošetate?

Tako smo kvit. Kada sprovedu svetlost na Ostrvu, ići ću tamo da živim, samo da vas više ne gledam. — Pipo stanuje daleko? — Ne; tamo kraj obale.

Šta će biti taj novi čovek? Ribar? Možda i nešto sasvim drugo! Možda će ići da živi na drugoj strani! Mi ne možemo ništa da znamo o tome šta će biti sa životom jednog čoveka.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Ah, kako je lepo, kad bi mog'o znati, Ravnim poljem ići, šarno cveće brati! Moj najlepši venac što sam poljem brala, Učitelju svome baš sam jutros dala — Tim najlepšim

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA (zgrane se): Vi ste ovde? SARKA: Pa da, izabrala sam ovu sobu, tu sam se smestila, ali ne mogu tek ići po kući bez papuča. DANICA (očajno krši ruke): Gospode bože! Zavesa DRUGI ČIN Ista soba.

ADVOKAT: Ja ću sasvim drukčije. AGATON: Baš sam radoznao kako mislite? ADVOKAT: Ja mislim ići u sud i zhtevati da se još sutra otvori testament. AGATON: Zar može? ADVOKAT: Zašto ne bi moglo?

Ostavi ti to samo meni pa ćeš videti kako će sve ići kao namazano. (Sa raznih strana iz raznih uglova i vrata, kao i stepenika, zbiraju se svi članovi porodice.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ni sami ne znaju kuda će. Do prvoga mraka ići će tako, onda će skrenuti na neku utrinu, razapeće ponjave, kao čerge, i sedeće pored vatre, osluškujući pucnje topova.

Jauk je dopirao sa one strane. Naši ranjeni vojnici, koji su još mogli ići, pritrčaše obali uzdignutih ruku, moleći da ne gađamo.

Otvorenih usta dišemo. Ali je još vidno... Rajko ječi i vapije za vodom. Paljba se utišala, te Jankulj izjavi da će ići za vodu, makar poginuo. Dohvati čuturicu, zastade malo na otvoru, onda potrča bunaru.

Ali sa pola puta vrati se zadihan. Veli, kako na motki đerma nema kofe... Treba ići na Savu, ali sa one strane vrebaju stotine pušaka. Sada se diže Stanoje.

Komandir baterije pozva nas dva vodnika. — Komandant je naredio da odmah sada pođe jedan od vas dvojice. Ići ćeš prvo ti — i pokaza na mene. — Ta se baterija nalazi prema četvrtoj četi... — A gde je četvrta četa? — Kako, gde?.

Čekala sam samo da te vidim, a sada ću ići u diviziju da te tužim“ — i uđe žurno u kuću. Za njom uđem i ja, i počnem da je umirujem.

— Hvala bogu! — veli Milutin — te ne moramo ići na osmatračnicu u pešački rov. Vojnici odmah počeše sa kopanjem zaklona...

Naiđe kapetan Jovan i poče da nam razlaže situaciju. — Do Kruševca bih terao ovako... — E, teško je ići ovako po kiši i razlokanim putevima — upade Milutin. — To je baš dobro, i podrži, Bože, još malo ovako.

— Naredniče, nisi rekao, nego si naredio u ime moje. Predadosmo mu pismena izvešća. — Možete ići. Mi pozdravismo i okretosmo se nalevokrug. Kada odmakosmo, progovori Dušan: — Jesi li video što je pseto od čoveka!

— Ama, mi ćemo da zaglavimo budak noćas — veli mi Aleksandar. Predosećamo da smo na krajnjoj granici dokle se sme ići. Ili se to nama samo čini u ovoj mračnoj noći. Ali ne smemo dalje.

! — Baš zato što nas je mnogo, nemoj da se plašiš... Nego mi te, snajo, prvo molimo, a ako ne htedneš, bogami ćeš ići kao ptica — objasni joj kapetan Jovan. — Ama ne velim ja ništa. Ali još ima kuća u selu.

— Ama ne velim ja ništa. Ali još ima kuća u selu. — Ići će i oni, ali ti se spremi! — savetuje joj kapetan Stanojčić. Za to vreme ordonansi su izbudili gotovo celo selo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

ne ide vam sve kao podmazano? — Man’te se... Kad bih znala da će ovako ići cele godine, bacila bih sve još sad. — He... a niste još ništa ni počeli. Polako!... Svaki je početak težak.

Posle ovog saopštenja, pisar se diže. On nađe da je ovo va prvi mah kao početak, dosta; a posle već, ići će sve svojim redom... S naročitom namerom on prekide razgovor baš na ovom mestu...

Ali posle šta ono govoraše o nekakvom nakitu, ukrasu, šta li? Pa o plati... i to već nije ništa. Nije mi teško ići u srez. Pa o onim učiteljima... A ona učiteljica. veli, biće otpuštena... Ah...

Čim sam čuo sinoć... o koječemu, odmah sam rešio da moram ići ovamo, da se obavestim sa vama i da se izvinim... Ljubica raširila oči, gleda i ne razume šta ovo on govori.

— Kazao gospodin upravitelj da će sutra svi đaci ići u crkvu. I vi da se spremite da idete sa vašom decom. »Hvala Bogu, čini mi se ovako reče, odahnu čiča, jer ga je

— Kazao sam, bratiću, i ono gospodin upravitelj; viđu da on tako baš hoće«. — Kaži gospodinu da učiteljice ne moraju ići u crkvu, kad je ona udaljena.

sa decom u crkvu, pa je tada u sebi pomišljala, da će i ona dočekati taj srećni dan, kad će ovako isto sa svojim đacima ići. Pa eto, dođe i taj dan! Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama..

On pritrča i uze je za rame. — Treba se dogovoriti... Danas-sutra... ovih dana moramo ići na ispit... trebaće tvoja krštenica... Pa posle...

— Kako hoćeš... kako god ti hoćeš. Ako ti rekneš, neću ni ja ići... Kako god ti kažeš !... — Ama ne pitam te ja za odobrenje da idem, nego za mišljenje, reče ona, smešeći se.

Najzad pobedi žensko uporstvo, ona planu i stade kao da će izazvati koga na dvoboj, pa odlučno izjavi da će i ona ići. Kad bi vreme polasku, Ljubica dođe, obučena i nakićena svima svojim dragocenim adiđarima.

»Eto, i to sam videla! ... Vuče me neka nevolja napred, a osećam da ne treba ići. Svejedno, sad bar znam da sam... da sam...

Odvoji malo sira, koje jaje pa gotov ručak. Jok, ja hoću svakad kuvano, a sa naše dve plate to će ići kao podmazano. — Pa šta ćemo danas? Nemamo ništa za kuvanje... — A zar je malo živine po selu, pa kupuj.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi. Pišti Rada kako zmija: “Jao, lele, men’ do Boga, Kako li ću majci ići?“ Al’ govori mlad Nemija: “Ako ne smeš majci d’ ideš Ajd’ d’ idemo mojem domu.“ 210.

BEĆARCI 253. Vazdan vedro a uveče tama, Diko moja, ne smem ići sama. 254. Savio se ruzmarin do straže, — Lolo vraže, džandari te traže! 255.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Dok Drobac ne izmakne? GINA: Muški klimakterijum je gori od ženskog! DARA: Te vaše svađe ostavite za kasnije! Ići ćemo polako, s Dropcem se nije šaliti! Ko zna na šta možemo da naletimo! A ti, Gino, ti ćeš nas čekati ovde!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I svud oko mene stoje ruže tajanstveno, spuštenom glavom. Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša

Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, jer je gadno tamo reči crne jadati iz srca raskidana. I videti da od cveta

Tužno je ići čak do poljana. 1912. POBEDI Videh tvoja kola od krvavog zlata, zasuta ružama i ženama golim. U moru modrih telesa

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

nervozan, pa viknu: — Dobro, dobro, ostavi te svoje ludorije, nego, što je glavno, kaži ti meni kako si smeo takav ići ulicom usred bela dana? Ja stadoh gledati niza se i oko sebe da li nije šta neobično na meni, ali ništa ne primetih.

i pođem s jednim pandurom, koga mi dade da me odvede u gostionicu, ukrašen zvezdama i ordenima, te sam mogao mirno ići ulicom bez graje i gužve od svetine, što bi moralo biti da sam onako bez odličja pošao.

Sutradan sam morao promeniti hotel. Kad sam ulicom išao, morao sam ići pristojno, bar sa nekoliko ordena, te tako niko ne obraćaše pažnju na mene.

To tako mora ići u početku poteško, ali će se narod postepeno navići, pa će dolaziti i sam. — Tako je, imate pravo!

Po mome dubokom uverenju, najglavnije je da se prvo teorija dobro utvrdi, pa će posle ići lako, i onda će se videti da će se sve ovo vreme provedeno u teorijskom izučavanju privrede stostruko nadoknaditi.

I zaista svet se počeo odvajati u razne grupe i ići raznim pravcima; svaka grupa žuri na svoje određeno mesto gde će držati zbor.

— reče momak učtivo i pokloni se. — Onda dobro — reći će ministar, zadovoljan odgovorom. — Možete sad ići, ako je po volji. Momak se opet duboko pokloni i iziđe.

— Gospođica svastika ima dara? — Ta ona dosad nije slikala ništa; ali, ko zna, može se očekivati uspeha. S njom će ići i njen muž, moj pašenog; i on je izabrat za državnog pitomca.

— Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može. Mi moramo znati kuda idemo, inače možemo propasti gore, mesto da se spasemo.

Što se mene tiče, ja ću za ovim mudrim vođom ići dok me traje. — Svi ćemo, svi za njim dok nas traje. Vođ je ćutao.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Prvi put u veku izašao je iz kancelarije pre svršenih školskih časova. Uputio se pravce nasipu. To je značilo, da će ići najmanje dva časa... U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio.

Svako srce jače zakuca, lica blede, a donja usnica, osećaš lepo, grčevito igra... Zađosmo u šumu. Trebalo je ići još četvrt časa, pa da se počnemo nadati, da ćemo nagaziti na zverove, za kojima smo pošli.

Gde su obe palilule, pomislim se i uviđam jasno da nema smisla ići... Ali pusto đakonsko srce: zna da mu nema više od jedne čašice (pop Cuca je velika cicija), i opet vuče, vuče...

Sokom i šta joj je ona odgovorila, on se bogme strašno naljuti, stade vikati na sva usta i grditi ih, reče im da će on ići baba Soki i reći joj da pristaje; reče im kako su one budale, kako će Kaja zbog te ludosti postati usedelica i plesti

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Metneš ga na kantar, vidiš koliko je teško, odrešiš kesu pa platiš. Ono, ne kažem da će to ići sasvim kao namazano; Ilić će se uzjoguniti, ali spremi kesu, pa eto ti! JEVREM: Kako to misliš?

O, ljudi božji, pa meni puna glava briga, i sad još mi vi došli da se svađate! SPIRINICA (uvređeno): Pa mi možemo ići. Možemo se mi i na drugom mestu svađati, ne moramo baš ovde! JEVREM: Ama, ne kažem to.

DANICA: Ne tražim ja da se udam u Beogradu, niti da idem u Beograd. I ako odem, ići ću sa svojim mužem. SPIRINICA: Al' drugo je to... SPIRA (prekine je): Drugo je, dabome, kad ti je otac poslanik.

DANICA: I za taj slučaj ja imam plan. Kad sam se već upustila u borbu, ići ću do kraja. Boriću se kao pravi opozicionar. IVKOVIĆ: To je vrlo muški od vas... Ali...

IVKOVIĆ (smeje se): Da, da! JEVREM: Što ti je, bože moj, sudbina! Neću ići u skupštinu kao poslanik, al' ću ići kao skupštinski tast. (Ivkoviću.) Ja ću pisati govore!...

IVKOVIĆ (smeje se): Da, da! JEVREM: Što ti je, bože moj, sudbina! Neću ići u skupštinu kao poslanik, al' ću ići kao skupštinski tast. (Ivkoviću.) Ja ću pisati govore!... PAVKA: A dućan, Jevreme?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pustio sam da ga najpre samo po čuvenju i po delima poznate. Probudio sam zainteresovanost u vama; i sad će ići lakše. Dakle, slušajte! Svak zna i poznaje u selu Miću »Oficira«.

onda kad mu rekoše da to nije ni najmanje opasno, jer će Ljubica ostati doma; a izabrana je samo forme radi; neće nikuda ići i biće mu jednako pred očima. — E, može, može onda! — veli ćir-Đorđe.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Četvrtak — četvrti U mestu se vrti. U petak moj tetak Prodô sav imetak. U subotu zacelo Ići ćemo na selo. Nedelja je najbelja, Bela kao kudelja.

Vuku i Jošu, Kolo plahovito-vilovito, Promeni lični opis i nošnju I poče živeti incognito Pod mostom spavati, ići u prošnju — Verujte, od braka bolje je i to! Za prebivalište odabra Zvečan, Trideset tri godine (Da, trenta tre!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Po čemu one mogu naslućivati da im zbog zasićenosti bare ili jezera treba ići dalje? Tako isto, kakva misteriozna komanda daje svima jeguljama na kugli zemljinoj nevidljivi istovremeni signal za

Mi nismo imali ići pravcem i putem islandskih ribara. Put preko okeana vodio nas je pravo ka Sargaskom Moru i Bermudskim Ostrvima i imali

Kad dođe vreme za njeno izvlačenje na brod, ovaj se zaustavi, počne ići unazad dok se kabl ne ispravi tako da bude uspravan, pa onda brodski za to udešeni koloturi izdižu mrežu sa dna i

vode već jako oslabile, a hladne vode im se stavljaju na suprot kao kakav zid koji ih zaustavlja, razbija i ne da im ići dalje.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A ko zna zašto? — mislio je starac. Da li što već, onako star, nije više mogao ići po trgovini, te, valjda, ne donoseći i ne zarađujući više, nema onaj ugled kao pre; ili, a to je najviše jedilo starca,

I znalo se kako bi tada svaki od njih, ne verujući samom sebi, kad baš mora da izlazi u čaršiju, pre izlaska prvo morao ići na ogledalo, da se ogleda i vidi da mu se slučajno po licu i očima što ne poznaje.

Seća se da zbog toga kao devojčica nikada nije volela ići k njima, još manje, kao kod drugih, po dva i tri dana tamo ostati. Ne zna se baš zašto je poludeo.

ne bi ostala sasvim zaboravljena — ne radi sebe, nego radi matere i kuće — i ona sa tim zajedničkim životom, sa svetom ići, izlaziti. A međutim ona ništa sa njima nije imala zajedničkog. Sve je za nju to bilo tako tuđe i strano.

kada će imati muža; kada će i ona, kao i njene udate drugarice, imati svoju kuću i u njoj biti domaćica, sa mužem ići po rodbini, po slavama, večerama, kao i po saborima i svuda gledati kako će se što bolje | provesti, što više jesti

Ali dok ona siđe i polako poče ići ka kapiji, a ono Magda, koja je kao uvek bila ušla odozgo kroz komšiluk, da bi prekim putem pre matere došla i

I sada ona zato još ne može k sebi da dođe. Ne može nikako da se pomiri s tim da će morati kuću napuštati i ići sa njim, i to tamo u Tursku, ili ko zna kuda? Čak Sofka poče osećati kako će biti to i bolje.

Brzo iz sobe izlete. — Sofke, ako nije on! Sofka zastade. Nije mogla da veruje. Neće valjda toliko ići daleko da, dovodeći kupca i prodajući poslednje, čini to još sa svirkom i veseljem! Ali odmah ga razumede.

voleo, videlo se po tome što ga kod „pobratima“ ostavljao, nešto stoga što je bliže bio manastir, da bi mogao češće ići i tamo učiti, a najviše da se kod Marka i njegovih, kao kud i kamo pitomijih, svetskijih, što više prilagodi, nauči,

i jaganjci; iz one komšijske kuće, odmah preko bašte, gde je sada ograda bila izvaljena, da bi se moglo u nju komotno ići, jednako su dotrčavala deca, sluškinje, jednako se tamo vukle haljine, jastuci, jorgani, kolije, jer će se noćas tamo

Već je bio prvi mrak. Uza stranu kuće o sniskoj streji i direcima bile su obešene i poređane lampe, da bi se videlo ići tamo, njima, pod hladnjak.

Pandurović, Sima - PESME

On je čovek čestit, dobar...“ Glas muzike neke ječao je tmuo. „A ja ga volim; Ja moram s njime ići, vidiš evo...“ Glumac je neki u dvornici pev’o; Žagor života talasa se svuda, Radosti, bola, a ne zna se kuda.

„Da s tobom šetam volela bih više. Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava

ljudi, žene, S negodovanjem, u starom kaputu, I s iznurenjem noći probdevene, K’o noćna priviđenja u zamkove svoje, Ići, umoran, u svoj prazan stan, Da legnem, s dragim spomenom na tvoje Lice, — da opet sâm prespavam dan.

Preci će se naši iz grobova dići Za poslednju borbu! Dok se diže para Iz prosute krvi, dalje ćemo ići; Vodiće nas senka velikoga Cara, Polumesec dok se ne sruši u krvi, Il’ dok ne padnemo — poslednji i prvi!

A biti bez ljudi, i biti uvek sâm, Zato nam treba biti odveć jak, Imati svoju veru i svoj hram I hrabrost ići kroz pustoš i mrak; Lupati telo, ranjavati duh Kroz nizak, tesan i memljivi trem; Nemati utehu za nasušni kruh:

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu. Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se. Kukati na tuđem groblju.

Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu. Kratkim štapom u duboku vodu podupirati se. Kukati na tuđem groblju. Kupovati mačku u džaku.

— Niko ne može natkati mahrama, da cijelom svijetu usta poveže. — Komu vašar kapu kupuje, onaj će ići gologlav. — Teško onome po komu se svijet svijesti. — Ko za svetom plače, bez očiju ostaje.

— Lisica častila danju ježa pa ga uveče ustavljala na konak, ali on nikako nije šćeo ostati, govoreći: da je rad ići svojoj kući.

manastiru, naređujući uveče mlađe šta će koji sjutradan raditi, reče nekakome Petroniju: „Ti ćeš, Petronije, sjutra ići na Braiće“.

Kad ujutru svane, Petronije, ne čekajući da mu iguman kaže zašto će ići iza Braiće, uzme pušku na rame pa upravo u Braiće; i provedavši onamo čitav dan, vrati se pred veče opet u manastir.

Zbog toga su iz trećeg sela svi pobegli, a samo ostala jedna baba, koja nije magla ići. Naišavši na nju, Turčin je upitao: — Na čemu jašem, babo! — To je, aga, šatra patra, — vilajetska zatra!

Daće bog, rodiće zob, neće biti Ćira bez vodira! — Rekao neki Ćira kad je kosio livadu, te svaki čas morao ići na potok da pokvasi brus, jer vodir nije imao, a uzdao se u zob.

je stara baba, s gvozdenim zubima i s rogovima, koja se javlja kao avet u gluvo doba noći i, kako ne može ići, uzjaše čoveka koga goni da je nosi, kuda ona hoće i dokle ona htedne. 4.

Samo jedna mu kći ne htjede ići, već ostade u gradu, gdje je ostalo zakopano golemo blago. Kralj je tu svoju kćer prokleo da se u zmiju pretvori i tako

9 Baji, buji, moje čedo malo, Baji, buji, a narasti nani, Pa ćeš ići u svatove uji. Majka će ti ujaka ženiti, I tebe će u svatove zvati Kada stanu ujaka ženiti, Na dori će divojku

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad ovom caru dođe takovi glas, onda kaže svom zetu, da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide. Kad dođe carevoj kćeri, a đavo se začudi, pa poviče: „A!

Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru đe sjedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo

Jednom licem na Božić reče on svojoj ženi: „Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele.” Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio.

a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu reče: „U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi ni po što, niti ga otvaraj, ne šali se glavom!” S otim oka otide.

u budžaku konj kao da je gubav, tako se čili, ali je on najbolji; on je brat moga | konja, njega ko dobije, može u nebesa ići.

Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaja za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda će ići dok ne nađe grad, gde su dvori drugoga zmaja, a onde reče mu da će čuti za trećega.

Kad prođe nedelja | dana, zapita Stojša zmaja i za trećega zeta, i zmaj ga uputi kud će ići dok ne nađe grad gde su dvori i trećega zeta.

A carev Sin ne htedne ići za njim, nego pođe da traži drugoga lova govoreći u sebi: „Kad se vratim, naći ću ja tebe.

” Kad on to čuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ići da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu.

Car po smrti ženinoj pošlje sluge po onome gradu da obiduju sve đevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne nađoše, posla ih po bijelome svijetu da traže eda bi se po sreći koja našla, ali sve zaludu.

Maćija za njom preteći pesnicom rekne: „Čekaj nesrećo! ne ćeš ti sama tako ići, odmah sutra i moja će kći.” Kad u veče dođe joj muž, a ona počne mu govoriti: „Znaš šta je, čoveče!

Kad ovom caru dođe takovi glas, on kaže svom zetu da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide. Kad dođe carevoj kćeri, a đavo se začudi, pa poviče: „A!

Sveti Sava - SABRANA DELA

(Lk. 15, 24) Jer ovoga blaženi otac gospodin Simeon zažele ići u Svetu Goru, kao pastir dobri potražiti jagnje odbeglo, i uzevši ga na rame, prinese Ocu svom i svojoj želji, i da od

I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku. I otud ću u Sinajsku Goru, i kada se vratim, ako budem

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Ovo je stvarno kiša nad kišama! S leve ću ići kad se budemo venčali! A ti znaš, maco, da si mi bio drugi? (Ruku podruku, ispod kišobrana, izlaze sa scene.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ko se zadovoljava samo kao ovca ići za drugim ovcama, pravda da njemu nije potreba ni misliti ni rasuždavati. Ukorenjenije stari[h] običaja podobno je

Moj običaj nije bio silom ni s pratnjom veliki[h] đaka u školu ići; ovo je običaj bio mog mlađeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il’ doteraju u školu ili dovuku.

Za napitak nije nam bilo brige, jer je Niki Todor kazao da ćemo sve pokraj Begeja ići. Ja kažem da imam tri grošića od oni[h] što mi je poslednji put moj tetak dao (a da je znao na kakav će mi i[h] put

Spominjem se, otkad sebe pamtim iz detinjstva, da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: „Ići ćemo u Semarton.” S većom sam željom čekao Đurđevdan nego Uskrs. Provodili bi tu po deset i po petnaest dana.

” Sad se je vreme preokrenulo. Učen čovek, ako će i pešice ići, svaki ga poštuje, a neučena, videći gdi se vozi na vranci, „Vranci vranca vuku” — govore, i pravo imadu!

Ja tamo idem gdi službu iskati, jer bi[h] rad nemecki dobro naučiti.” „Kad sam pošao, moram kudgod ići; ’ajde kud ti drago!” — otveštam ja.

Drugo, ko je u kolesi, ako će biti pra[ha] da se zaguši, on mora onim putem ići kud ostala kola idu, ako mu se i neće.

Ko ne zna, pravo je da se da uputiti i naučiti od onoga koji zna; a gdi ovo ne biva, tu moraju stvari ići naopako. Na primer, stara baba, koja već nije za rađanje dece, nek se ne udaje ni prvi red, nekamoli treći i četvrti; a

Na koncu, uveravajući me on će mi drago sutrašnje poznanstvo biti, u samo veče pođem doma. Podaleko mi je bilo ići, al’ se vidi lepo od beščislenih fenjera, a put mi je poznat.

i vidim sebe u sostojaniju da mogu i sâm o sebi u napredak napredovati, javim mojim prijateljem i blagodeteljem da moram ići. Bog sâm zna kako mi je žao bilo ove preslatke ljude ostaviti!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ti si iska dvajest, znajući da to donosi pet. To se već razumi! Sad, daklenka, možeš ići, i pozdravi maju, i Anticu, i Mariju, i Jozicu, i Roka, pa i stričeve... Zbilja, šta oni rade?

sad vi!... — Pa dobro, ajde, ići ćeš — reče Brne sjetivši se jutrošnjeg njegova ponašanja. — Ići ćeš kad zaladi. — Bolje je odma da ne morim tuđega konja i

sad vi!... — Pa dobro, ajde, ići ćeš — reče Brne sjetivši se jutrošnjeg njegova ponašanja. — Ići ćeš kad zaladi. — Bolje je odma da ne morim tuđega konja i da dođem ranije kući!

Ćosić, Dobrica - KORENI

dukati žulje i peku. Boli njihova težina u nedrima. Sići će s kola i ići peške. Vratiće se u Palanku. Sačekaće dan. Htede strah da poveri Toli, ču njegovo zviždukanje, pa glasno reče: — Rađaš

Sigurno ti ga je tast kupio. — O kakvom se to ubistvu govori po varoši? — Čakaranac je mrtav. — I to će ići na dušu moga oca — snuždi se Vukašin. — On je štampao plakat o tvojoj ženidbi. — To me se sada ne tiče.

Svi su putevi moji i svi su isti. I svakim mogu da pođem. Padaće prezrele jabuke. Ubraću nekoliko za večeru. Ići ću jarkom, iako je tama, da me ne prepoznaju seljaci u opustelim sokacima, kojima poslednjih dana najviše mrtvi prelaze.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ovo je još gore nego ići u školu! Sam vučeš kuću, sam nabavljaš hranu, a još si i tako malen da te može svako zgaziti! Pa i te trave!

Što se više penjao, bilo ga je sve više. Bio je gladan i žedan, a pred njim je bila visoka, strma stena. uz nju se moglo ići samo puzeći. »Pa dobro!« Princ stisnu usne. »Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao?

— Nije potrebno ići tako daleko! — Crvenokosa se osmehnu. — Tvoja sreća nije ni na vrhu sveta, ni na dnu mora! — A gde je?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tako se opet moglo, nešto spokojnije, ići utihlim beogradskim sokacima. Istorijska komedija ipak je ostavljena za sledeći dan. Sledeći dan je bio utorak, 5.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ Ona šapnu: - „Oh, mili slavuji!“ „Dić' ćemo se fruškogorskom raju, Ići ćemo sve u zagrljaju, Plandovati po onom bukviku“ Ona reče: - „Ti ćeš nosit' Smiljku!

„Kad s' okrepiš na tome studencu, Tada ćemo poći gore k vencu; Ići ćemo stazom i vijugom, Ići ćemo proplankom i lugom, Onom visu“ - „Što je nebu blizu.

„Kad s' okrepiš na tome studencu, Tada ćemo poći gore k vencu; Ići ćemo stazom i vijugom, Ići ćemo proplankom i lugom, Onom visu“ - „Što je nebu blizu.

Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju!

svojim zemaljskim, i grobom, „Životom večnim - i raspetim Bogom Da neću više grešit' se o Tebe: Po tvom ću putu ići čvrstom nogom, Zaboraviti na samoga sebe!“ V.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Evo žertva s oltara čistoga! Ne dadu joj pravo k nebu ići, na koga je slavu sažežena. Poklonika viđi siromaha kako plovi morem k svetilištu: gotovo je smrznut pobožnošću,

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ Učenici odmeriše još jednom stas učiteljev i njegovo stopalo i sazidaše u mislima zid označenog oblika. „Pa morao bi ići ceo dan pored tog zida“, reče jedan od učenika. „Ne, deco“, odgovori Pitagora, „Morao bi ići danima“. „Danima!

„Pa morao bi ići ceo dan pored tog zida“, reče jedan od učenika. „Ne, deco“, odgovori Pitagora, „Morao bi ići danima“. „Danima!“, viknuše svi od reda.

„Stojim vam, dragi moj, rado na raspoloženju“. „No ovde to neće ići, stvar je strogo poverljive prirode, a ovde nas osluškuju“. „Pa kuda ćemo?

“ „Pa da ih ostavimo za sutra“. „Neće ići! - Toplo je vreme, ribe će se usmrdeti, ako do sutra ne budu pojedene“. „Pa dobro, Marko.

Da to ne može ići do proizvoljne visine, izgledalo mi je jasno. Odlučih zato da eksperimentom ispitam tu stvar“. „Najbolji i najsigurniji

“ Oni cupkahu od radosti i nestrpljenja. „Ali, deco!“, reče preneraženo stara majka, „to neće ići. Moram našeg dragog gosta odvesti prvo do dedice“.

Takve promene, ako se zaista dešavaju, moraju ići sitnim, nama nevidljivim koracima, mi ih ne možemo posmatrati svojim očima, jer za to je naš život isuviše kratak.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pa se odvratno nasmeja. — Da mu ustupim Slovenkinju? — Gospodo — rekoh ustajući — izvinite me. Umoran sam... moram ići. — A, ne može. Nećeš. Pij! — derao se Nikola.

— Ali svi rekoše da Nikola koji se ludački kikotao treba da ide kući i da ja moram ići s njim. Mi smo se neko vreme opirali, ali, naposletku, poslušasmo.

Ali se ona energično usprotivi: — Ne, nećete ići — reče ona hvatajući me za ruku koja od toga dodira zadrhta. — Ima mesta ovde. Sutra već nećete ga poznati.

učenika pomenutog zanata, bila je veoma prosta: pratiti trupu dotičnog garnizona u svima njenim taktičkim kretanjima, ići za njom u stopu: na manevre, u ratnu službu, kao i na egzercirišta, strelišta, gađanje i kupanje.

Danas, docnije, posle, ići ću čak u kafanu, radiću sve onako kao da si potpuno zdrava! Ona ga je mučno slušala, mrštila se, nije mu verovala.

Pakuj se, pa brzo na put. Mislim da ću ti u svemu popustiti: putovaćemo po onom tvom planu, ići ćemo kud god ti hoćeš, ostaćemo koliko ti budeš htela. E pa lepo posetićemo i tvoju staru učiteljicu Francuskinju.

A dogodine ići ćemo svi troje, i svake godine, i nećemo nikad propustiti da vidimo tvoju Francuskinju, i više neće niko misliti da smo

Ali ja moram ići dalje pa ma ti i ne bio u stanju da osetiš: koliko dve tako suptilne male nožice mogu da opiju čoveka koji ženu nije

mi je ona što se ne prilagođavam ovome ili onome u novim prilikama, što ne pojmim da se bar na glavne balove mora ići, što sam sve mračniji i nervozniji; a ja sam joj zamerao podražavanje njenim drugaricama koje mi se nisu dopadale i, u

Ja brzo odjurih svojoj verenici da je pitam, da li bi htela ići na ovaj bal, čiji program hvalih, i sa nekom neobjašnjivom nadom da će ona odbiti da pođe.

Dakle, toga dana morali smo najpre ići kolima Do prilično udaljene stanice, a potom vozom. U kola smo seli obojica kod Pavlove kuće. I eto, bilo je to tada.

Gledaj ti, veli, nje, šta ona zna, šta mi ona tu nagvažda! Na patriotske, veli, sednice! Kao da je to teško ići na patriotske sednice.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

To bi u neku ruku značilo da u svemu, da bismo došli do konačne i sigurne spoznaje, moramo ići do samog konca. A to znači: do tačke neuspjeha.

Zastati i ušančiti se na jednoj tački prije toga možda znači ne ići do kraja svojih mogućnosti, ne ostvariti u potpunosti sebe. I zato, uvijek dalje!

Odakle, molim te, odjednom ga pretenzija kod tako mekog i predanog stvorenja? Varaš se, mila! Neće to tako ići! Izvini, ali, za ovaj put, to se neće dozvoliti!... A, tako! Onda je opet sve u redu.

Kad pacijenta samo otvore i zatvore, tok čitave stvari znatno se pospješi... A sad moram ići, predugo sam se zadržala. * Tako, dakle.

A možda je, kao što će se kasnije pokazati, to bila pogreška. Kad je u pitanju enigma, besmisleno je ići putem najvjerovatnijeg: da se radilo o najvjerovatnijem, enigme ne bi ni bilo.

U bjelasavim čarapama, raskrečenih nogu, pokuša ići dvjema stazicama u isti mah. Vidi, može se i to! Tad izvuče lisnicu s legitimacijom i s nešto sad već suvišnog novca,

Slično je i ovo... Pokuša opet ići dvjema stazicama u isti mah, pa trima, pa četirma: stvarno ide! Evo, čitava delta je moja!

Vježbala je dalje, do one druge tačke kad počinje ići sve lošije. Pa je tjerala još dalje, do one treće tačke kad se prsti počnu zaplitati i pogrešno grabiti, i kad dijete

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

srce, i kad se čovek malo bolje zagleda u ono neobično sevanje očiju mu, moći će bez dvoumice pogoditi, da Đurica neće ići običnim tragom svih seoskih momaka, već je njegov put odvojio od ostalih. Nu imađaše on još drugih karakternih osobina.

Čovek treba samo da počne, a ja ga ne mogu šiljati s kim bilo. Ti moraš ići — odgovori Vujo i produži put. Kad stiže kući, Vujo ode pravo u sobu i stade na ono prozorče od ćilera.

— Jesam... onako uzgred. Kmet mi reče da će tebi javljati sve, što god bude doznao, a meni reče da mogu ići k nemu. — Kod njega ne idi ; a ako mi što javi, videćemo. To je stari lisac, znam ja njega dobro.

Đurica se začudi: — Šta je ? Kud ćeš sad ?... — Moram ići. Ostavi me sad, molim te! — Nemoj, bolan. Što? Sedi samo da ti kažem. — Ne mogu, ne mogu! Sad me ostavi, a posle...

Samo, vi’š, ovo je dete došlo ovako ... treba joj kupiti odela i preobuke. — Sve ću ti sutra poslati, a sad moram ići. Za nekoliko dana neću dolaziti, dok ne posvršavam neke poslove i dok ne vidim šta ćemo činiti posle. Sad, u zdravlju!

— Baš ti gledaj kako bilo, te je još danas prekri kod koga u selu. Ja moram sad odmah ići za odbornike, pa da sa njima dođem ovde i da saslušam tvoju majku.

— Pa kako ćemo, kad ne može drukčije? Eto, nisi mogla ići sa mnom da bijemo Sretena, a ne možeš sutra ili prekosutra na poharu. — Sve jedno, hoću da idem, pa šta bude.

Kad stigoše potesu, beše već svanulo. Sad se moralo ići čistinom, jer potok, krivudajući kroz njive i livade, ne imađaše ko ritom ni šiblja ni drveća, a i korito mu se beše

— Pa je li sve izvršila ? — Morala je, jadnica. Čekalo bi je gore zlo. — Kako li je mogla ići zavezanih očiju? — Kroz suknju se vidi lepo.

I s jedne i druge strane ponavljaše se zviždanje, da bi onaj, što im prilazi po mraku, znao kojim će pravcem ići. — Stoj ! — reče Đurica lagano, kad opazi čoveka blizu sebe. — Ko si ? — Ja sam, Đuro, od Jova... — A, Miša!

Upamtio je poslednji Novičin savet, pa je hteo prvo da se sa njim sastane. Ali toga radi morao je ići pravo u svoje selo, da ga preko sigurnih ludi pozove k sebi.

— Zar ti znaš kud će me poslati? — Znam, ići ćete u smederevsku Moravu. Ali ništa, sastaćemo se mi prije toga. Obojica iziđoše iz kuće i, neopaženi ni od koga,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek samo prema istoku ići, jer tamo još ne vlada pomor. Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode.

njega, pita je on je li gotova, a ona reče da jest, pa da ide opet pitati što će sad, „i to — reče mu — ja ću sad sama ići“. Ali joj soldat opet ne dade, nego otide sam, pa kaže: — Evo je došla opet smrt, pa pita šta će sad raditi.

Kad paše još trista godina, dođe sveti Petar pa reče: — Starče, sad moraš ići, druge nije. A starac reče: — E, pa kad nije drugače, ja hoću, ali samo da vidim kako će mi biti duši.

Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele. Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio.

jedan mali, sakati miš, koji se je bojao ako se vojska pusti da je on prvi na redu: — Ne puštaj, ako boga znaš ,ja ćy ići, pa što god bog dade!

a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu reče: — U sve podrume možeš ići, ali u dvanaesti ne idi nipošto, niti ga otvaraj, ne šali se glavom! S otim ona otide.

u budžaku konj kao da je gubav, tako se čini, ali je on najbolji; on je brat moga konja; njega ko dobije, može u nebesa ići.

Popevši se gore, stane ići iz jedne sobe u drugu, i tako naiđe na jednu sobu u kojoj vidi svoju sestru đe sjedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo

A carev sin ne htedne ići za njim, nego pođe da traži drugoga lova govoreći u sebi: „Kad se vratim, naći ćy ja tebe“.

— He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići? Odgovori carević: — Hoću, što gođ vi radite, to ću i ja raditi. — E vala, dobro kad je tako, sjedi!

Začude se divovi pa ga upitaju šta to hoće. On im odgovori: — Što ćemo ići na vodu kad se može sve vrelo prenijeti i za nekoliko dana možemo ga popiti?

Divovi ga upitaju šta to radi, a on im reče: — Što ćemo ići svaki dan u drva kad se može sva šuma prenijeti i za desetak dana izložiti.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Moja jesen stupa; ide moja zima. Al' ja ću sa srcem ići sve do groba Uporno, kroz borbu i kroz vidik sivi: Tu ću ga spustiti, nek u smrti živi.

Al' ja ću sa srcem ići sve do groba. I predeo mira, u zavičaj mraka: Ostaviću suncu moje srećne dane I velike želje, još nedopevane, I

DANI UTOPLjENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići Prostorom snova pod vidikom jadâ.

Brzo, naglo odoh iz svog praznog stana, Ugodno mi beše kretati se, ići Razvalinom ovom života i dana, Koju sunce sutra ponovo će dići.

Sećanjem opet ja nalazim sebe U mrtvom kraju plodnoga neznanja, I sklapam oči: duh nema potrebe Mrtvom dolinom ići bez penjanja, U mrtvom moru tražiti pogrebe Ljubavi, bola, zvezda i stradanja.

Al' zemlji će sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće goru: Njoj promena nosi proleće i zoru; Jedva čekam veče da i meni svane. 1904. KAKO MI JE...

II O tome kuda skoro imam ići, I kakav meni grob podneblje krije, Da li će duh mi iz tela se dići, I gde će biti kada mene nije, — O tome evo ja ne

Kao sunce, i ja spokojno ću ići, Ravnodušan, dalek za sve što se zbiva: Glas do juče poznat ne može me stići U ćutanju novom koje me pokriva.

Ja znam da skora sloboda će ići Kroz sve krajeve da otkupi žrtve: Ja znam da skoro niko neće dići Naraštaj mrtvih i suze za mrtve, Jer lepe reči svud

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Rekoh mu: ”Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku.” ”Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Za vreme letnjeg raspusta više nisam morao ići na reku Paseik da testerišem drva niti na Hakensak polja da zapinjem iz sve snage, kako bih držao korak sa iskusnim

uključiti se u Rutovu klasu studenata bilo je nešto izuzetno po mišljenju Nivena, ali još više je vredelo ako se moglo ići u korak sa njima.

Očekujem da nije bez razloga verovati da oni mogu nagovestiti kuda treba ići u traganju za objašnjenjem sunčevih fenomena.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Oni su iz društva izostali, ne htevši s njim dalje ići, bili su morem i besanicom umoreni. Zastali su onde kao uklesani: niti se miču niti o sebi glasa daju...

Tako u kući bude odlučeno da ona otputuje prvim parobrodom što kreće za Trst. S njome će ići i Lazo Jovov, momče što se već dvaput vraćalo iz Amerike.

Iz razgovora doznade da se oženio i da će osle rjeđe na more ići. Osjeti pred njim nasami svu odavna potajenu žensku volju: ko zna hoće li ga već ikada videti?

! A kako bi lijepo bilo da je samo svoja i slobodna, da može ići gdje je volja! Požurila bi dolje k njima, i sigurno među njima našla bi nekoga s prijinim osmijehom, i umirila bi se...

Red je ići; Antica to zna, i nije joj žao. Dapače, ona u sebi osjeća želju da se čim prvo kući povrati, i tu želju ne može nikako

I crkva je podaleko: zimi bije led, a leti pripeka, pa se ne mili ni ići. Pa i fratar im je obično osorit, ljut, gdekad i škrt; ljuti se radi maloga bira i što mora da živi kod njih u ovome

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pa ipak, kad dugo i strpljivo radite na pripremanju kritičkog izdanja romana, uočavate ponešto što bi moglo ići u prilog upravo pogrešno postavljenom pitanju.

Il da! Oh, da, da! ne! Mene je još jedino, gle, strah Dokle će uz božanski, božanski, znati ići moj dah! Pesnik u vučjem obliku, dok se dahom dotiče s nebeskim svodom, odeva se i u njegove boje, obvija se plavom

Upravo zato što je zapeo što dalje ne može ići, on počinje da razgleda stih u celini. I tada i primećuje da stih ima jednake krajeve, pa ga može i unazad čitati:

Dakle, može i brže i lakše nego što se mislilo. I ne smemo se zaustaviti: moramo ići do kraja, iz godine u godinu. • Profesor ste srpske književnosti HH veka na Filološkom fakultetu u Beogradu,

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Eto vidiš! A ne ide to ni kao što ti misliš, zete. Treba i pet i šest puta ići na isti prag. Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga zbunjeni.

ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?

ANKA: Samo, molim vas lepo, kažite vi meni da znam šta vi zahtevate od mene, šta ja treba da radim, dokle smem ići? ŽIVKA: Idite dokle hoćete, šta se to mene tiče.

Ne znam, videćemo... Tek potrebno je nešto radi nijansiranja... ŽIVKA: Ići ćemo zajedno kod moje krojačice. NINKOVIĆ: Vrlo rado! ŽIVKA: A šta mi još preporučujete kao otmenost?

ŽIVKA: Tražiću još danas da ga premeste u Ivanjicu. VASA: I to sam mu kazao. ŽIVKA: Pa šta veli? VASA: Ići će on i u Ivanjicu, ali će povesti i ženu. ŽIVKA: Rotkve mu strugane! VASA: I to sam mu kazao. ŽIVKA: Šta?

Ju, ju, ju, ju... Anka, skloni mi ga ispred očiju. ANKA (priđe i uzme ga od žandarma). ŽANDARM: Ja mogu ići? ŽIVKA: Možeš, vojniče, i kaži gospodinu članu: ja ću već... reci mu, sve ću mu kosti porazbijati. ŽANDARM: Razumem!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

je ovaj put u rekciji: uz poštovati ide akuzativ babu, ali ne može u isti mah bojati se, jer uz njega mora ići genitiv najviše se boji babe.

kad se opisuje kako majka vodi sina Stojana da ga na zanat dadne, posebno se naglašava da ide „sredinom čaršije”. Ići sredinom čaršije ili ulice, a ne uza zid, sasvim je sitna, možda i beznačajna pojedinost.

195 Što je za nas stvar individualnog izbora, da li ćemo ići više uza zid ili sredinom ulice, to za Stankovićeve likove podleže jednoj lako prepoznatljivoj sociokulturnoj normi.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Stočarstvo je u Gori uništeno i nastala dotle neznana pečalba. Ne može on ići u Smirnu i Sarajevo da gradi halvu i prodaje bozu. U drukčiju je pečalbu pošao.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red... Na izvor je ići lako — Prazne ćupe, voljan gred. Ali natrag — teret to je...

Bilo mu dovoljane Za slaba tela glad, — Al’ već mu valja ići, Palo mu na um sad Da golubove svoje Nije nahranio.

Teško j’ dobrom među zlima! Oseća se u samoći — Al’ da nema jarka sunca Do veka bi bilo noći. On će ići svoje pute, Da poseje seme zdravo; On će trpet’ muke ljute, Al’ će reći što je pravo.

Posla opet bab’-Anuška, to jest carica, Posla gardu da dovedu dedu ribara. „Još jedared moraš ići zlatnoj ribici (Ako nećeš, odmah ću ti glavu poseći).

Svaka pesma može biti Od pedeset grama — Ipak poziv na pretplatu Pesma j’ nad pesmama. Al’ i poziv može ići U zapeć da drema, Ako zove i priziva — A odziva nema.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

belog; ali opet mi zato, gospože, zameriti ne možete što velim da je uvek bolje čitati kakvu poleznu knjigu nego na bal ići; jer se na balu mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i skače; ne spava se celu noć, bogzna šta se

A gle, moja Fineska, o beštija jedna, da se samo ne izgubi; ja je moram ići tražiti. Dakle, ja ću zacelo doći na ručak, nemojte se ni najmanje sumnjati, ja nisam nigda u tom moje grubijanstvo

FEMA: Kukavico, to je nobles... Ti nećeš više raditi kao dosad, samo ćeš za mnom ići, mene i najveće madame ...madame, vrag im materi, nisam mogla otoič pogoditi ...

Sve kažu da nisam vospitana kako valja. MITAR: Kad nisi vospitana, a ti ćeš ići sa mnom. EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto?

VASILIJE: Da vidiš kad zgrnem dvanaest iljada. Onda neću u ovakvom janklu ići, nego gerok od najlepše čoje i dva para pantalona. A tebi ću načiniti vikler od same svile. EVICA: Nemoj vikler.

FEMA: Adies, Žan. (Vasiliju.) Samo francuz sun mamzel. MITAR: Nemaj brige... Zbilja, Femo, da l’ bi ti imala volju ići u Pariz? FEMA (izvrće oči): Ah! Les Pariz, les nobles, les modes, les intov.

Miljković, Branko - PESME

koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena

Krakov, Stanislav - KRILA

Uplašeni vranac skoči. Kamenje vrisnu pod kopitama. – Ludorije. Rasturili se! Hoćemo li i u smrt ići poravnjati? Lako je njemu sa konja pričati. Gunđajući Mija prinese ustima grlić. — Potporučnik. Kakav je to bezobrazluk?

Petrović, Rastko - AFRIKA

Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam. On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati.

Zatim razvijamo geografsku kartu i on mi objašnjava kako ću ići, gde ću šta videti, ili gde je kakvu bubu našao. Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana

Dogodi se da poneko ima tako čudnu konstrukciju da može ići gologlav usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši time što se on suviše

Kod crnaca postoji čitava hijerarhija saznanja misterija. Tatuaža su samo njini spoljni znaci. Jedna je tatuaže da sme ići sa ženama, druga da zna misao voća, treća da ima moć savladati vodu itd.

Prostraniju kolibu biramo N. i ja za sebe, a u onu preko puta ići će Mej sa svojim ocem, sestricom i svojim crncima; u ostale naše sluge.

Oko dva sata N. reče da treba ići dalje. Trebalo je prvo s mukom razbuditi tumače i kuvare da spreme stvari, zatim upotrebiti sve moguće da se dignu

Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć. Ne bune se što će još ići; od trenutka kad su primili našu večeru, pristali su da nastave put.

Zanimljivo je već i samo ići Afrikom i gledati stasita stvorenja kako žure sa svim svojim pokućstvom na glavi. Oni imaju nešto što grdno liči na

Pošto sam video Bobo, ne moram ići da vidim Tambuktu koji je, kako vidim po slikama, savršeno iste izgradnje, u manje lepom pejzažu.

ptica i onda drhteći još od sanjivosti iskačem pod slobodno nebo; čudno i smešno u jutra kao kakav lik u uzbuđenju. Ići ćemo, ne kamionom već renoom Fontenovim, koji će nas za nekoliko sati prebaciti u Sikaso, na dvesta pedeset kilometara

Treba ići ipak automobilom do vode, preći je čamcem i onda drugim automobilom ući u Sale. Na samoj reci vrlo je živopisno i šaren

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

S tobom ću ići! S tobom Stanoje! Kô senka neka duha divijeg Na koraku te svakom sećajuć: Da si vojvoda! Srbin! Osvetnik!

“ „Ja ići moram, moja nevesto! Neću da misli roblje pašino: Gle, čuven hajduk nikud ne smije, Nego se krije kao krtica!

“ Ona ga opet stade moliti. Nato će opet tmula grmljava Upornu volju njojzi javljati: „Ja moram ići, videt šta hoće; Raje se tiče pismo pašino!...“ PRVI TURČIN: Pravi jaramaz đaur!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

napoji, odmah da se povede na opredeljena mesta; vojska iz Aleksinca preći će preko obadva mosta na levu obalu Morave i ići će drumom pravo u selo Žitkovac.

— Jadni P...! šta ćeš ti ovde sam kao suvo drvo u planini? Ili ići napred sa desetak ljudi, bez nade na uspeh, pa poginuti, ili odstupiti pa biti obešen od Černjajeva?...: ...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali su ljudi zaista bili umorni... Mi smo izvučeni iz jedne borbe. Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu. Za vreme rata između čoveka i mašine od čelika ne pravi se razlika.

S teškom mukom je savlađivao ono očinsko osećanje koje je gajio prema nama. — Da... jedan od vas mora ići. — On je nas podjednako voleo i bilo mu je teško da upravi prstom na nekog od nas. — Ova dvojica su bolesni.

— On je nas podjednako voleo i bilo mu je teško da upravi prstom na nekog od nas. — Ova dvojica su bolesni. Ići ću ja — reče Luka. — Ja se sada osećam potpuno sposoban — dodaje Vojin.

Vazduh je bio oštar, i naše lice vlažno od magle. Pri vedrom danu, ovuda se ne bi moglo ići, već dalekim zaobilaznim putem.

Po dnu je bilo nabacano kamenje, da bi se pri kišnom vremenu moglo ići. Čujem neko zveckanje i topot. Iza jedne okuke sretoh vojnike u šlemovima, koji su za sobom vukli mazge.

— Odakle ćete osmatrati? — zapita me. — Odavde, iz rova, gospodine pukovniče. — A ne, morate ići na objavnicu. — Ali, ja isto vidim i odavde. — Ne znam ja... Imate vi artiljerci često običaj da razmanete po nama.

Vojnici su skočili da nas pozdrave. — Gde je gospodin poručnik? — Evo, ovuda. — Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal. Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O...

— naredi komandir. Onda se obrati meni: — Šta ima... događaj je jasan. Mi smo svoju dužnost izvršili... Možemo ići. Pri polasku pozdravismo mrtve. Išli smo ćuteći. Kod prvoga topa komandir zastade. — Zbogom, naredniče!

— Ne! — Znam i razlog zbog čega... Mi smo ovde na usamljenom mestu i vi me se plašite. Možemo ići. — Ja to nisam kazala. Ostaćemo ovde. — Hajdemo! — i ja sam je uzeo pod ruku. Ona se lako opirala, ali je ipak išla.

Najednom ona izvi ruku i baci pogled na časovnik. — Vi žurite... Možemo ići. — Ne, imamo još vremena. — Ipak je bolje da smo tamo. Ona lako uzdahnu.

Želela bih da ste uvek, uvek sa mnom. — Naravno, iskusnija žena rekla bi: „Dajte mi reč da više nećete ići tamo.“ Ali moja Arleta bila je još neiskusna, bezazlena, i nije se mogla snaći u zamkama života.

“ Grizao sam usne i gutao, da ne zaplačem. Ali mi se iz grudi ote kao krik: „Ja neću ići!“ Prišao mi je major Milan: — Slušajte vi, mali, ne pravite komediju ni sebi ni nama!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

možda jasnije nego i iz mnogih Brankovih rođenih stihova, videti šta je on sve smeo a šta morao odgurnuti da bi mogao ići dalje, koliki već znatan rezultat mimoići a kojih se sve ispitanih puteva poetskih funkcionisanja odreći.

Idem — što ću? (sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s mojijeh oputa, Ići kuda nova sreća prstom sl'jepo kaže, Ostaviti što m' je tada stalo da pomaže.

Tako se volja ispunila sveca i božija prva, Srca i mišce mi udesne snaga se javila skoro. Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se,

Aratos ga i to bilo, I onoga kom’ je milo, Ali, znate, čovek mora, Iz atora i dekora, Ići tamo svaki put, Ma trošio dukat žut. Dukat — ni to nije blago!

Zapevaće pesmu, odjeknuće gaj: „Zavičaju mili, odmora mi daj!” Uzabraće, možda, još i koji cvet, Pa odmoran ići sve dalje u svet. A kad padne veče i večernji mir, Zašumiće jablan, proteći će vir.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Znaš, mladići su... JELISAVETA: Sad možeš ići — A pustićeš ga, kad dođe on — znaš. VUJO: Žnam!... (Pri odlasku.) I napustiću ga baš!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Znam ja đe su carska vrata... — To ti stari možeš odma' tražiti, dok ti unuk odraste, a sad ustaj! — Baš se mora ići? — pita Mijo i gleda oštro u đendare. — Mora! Zakon te goni; mi te ne gonimo.

Kažem vam, braćo, ko kaluđera nije služio — taj se ne zna Bogu moliti! — Mićane, 'ajd opremaj konje. Ići ćemo tamo u Melinu čatati nekakvoj babetini strašnu molitvu...

bravče ili goveče kurdelj ― klin u plugu; traka, pantljika lepirica ― leptirica lumera ― numera, broj ljumati ― ići brzo maksuz ― naročit, poseban mâl ― „imovina (obično pokretna), roba, stoka, blago“ marivetluk (marifetluk) ―

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: A ti nemoj da doživiš! Ne moram ja ići, može on ovamo doći ako pristajete. ANĐA: Ama kako ako pristajemo? Niti znamo ko je, ni šta je, ni...

) Boka! (Glasno.) Hvala ti, Joso! JOSA: A ja onda njemu rekoh... MARICA: Dobro, čula sam. Idi sad, Joso! JOSA: Pa ići ću, dabome! H MARICA, zatim ANĐA MARICA (ushićena): Slatko ime, Đoka. Bože kako sam uzbuđena! (Čita.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

kako se on diže, oblači, odmah bi ulazila mati sa svećom i, kao tobož da do njega stoji da li će se tako rano dići i ići u dućan, brižno bi ga pitala: — Hoćeš da ideš? — Idem! — odgovarao bi kratko.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(ZNŽOJS, 7, 1902, 195). Inače se o ž. v. veruje da pod njom stanuju nečastivi. Stoga, kad grmi, ne valja ići pod nju, jer je sveti Ilija udara gromom, gađajući đavole pod njom (GZM, 6, 1894, 371).

koja se meće u usta ubijenom i ispunjenom vuku, sa kojim će se posle ići od kuće do kuće i prositi (ZNŽOJS, 7, 1902, 254).

, »da im vještice ili zli duhovi ne nahude« (TRĐ, NNŽ, 3, 48). Ko nosi sobom štap od crnoga t., može ići slobodno kuda hoće (ZNŽOJS, 7, 292; 13, 148). Od t.

Ćipiko, Ivo - Pauci

da se otmem ... Jednako um me k tebi nosi!... Htjedoh ići kući, ženi, znaš... Ali, eto, što bih tajio, potražih tebe... I nađoh te. —Bilo sa srećom! ... A što ću ti ja?

iz komšiluka znadu da za Mašom luduje, vrebaju na nj skriveni iza drveta, a sumnjajući da bi ona mogla k njemu noću ići, penju se na visoki brijest, što je prama župnikovoj kući, i kao mačke preže ... A Maša, đavo, jednako ga draži.

— Poći ću ja s društvom, mlađi sam... —Ne budali, što ti na um pada? ... Gdje je to? Ti ćeš ići kad mene već ne bude; a da, dok ne budem mogao ići, već kao da me i nema! — Mogli bi kupiti vina ovdje u varoši...

—Ne budali, što ti na um pada? ... Gdje je to? Ti ćeš ići kad mene već ne bude; a da, dok ne budem mogao ići, već kao da me i nema! — Mogli bi kupiti vina ovdje u varoši... i trošak je manji, — opazi Rade. — Taman si pogodio!..

Služio staroga gospodara sedam—osam godina, a jednom iznebuha odluči ići kući; Veljaše da mu je otac na umoru; uze najam i ode.

Premišljajući o svačemu, pade mu na pamet da je sjutra subota, ne osjeća se lagodan u životu, pa neće ići u grad. Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili,

„Pa da vidimo kako će ti trgovina ići za rukom!” završi pismo gazda. Uto kroz podrum unije u dućan gospa Pava, razbarušene sijede kose, kratka vrata,

— pomisli i strese se od boli. Ali, dok bol popusti, misli: — Ići ću, dok svane gazdi; moliću ga da pare primi na račun i da obustavi dražbu; nije moguće da neće biti mekši kad vidi

— Lino je, — reče Ivu kad je pored njega stao i upitao ga hoće li uzjahati. Ivo zahvali, jer da mu je draže ići pješice.

— Vama je dosadno ako se o birokraciji ne govori, — našali se doktor. — Treba ići, blizu je jedanaesta, — odluči se i sudbeni pristav koji bješe zadrijemao. — Sutra imam stranaka!

, Uto, ozgo iz sela, čuje se čeljadetsko dozivanje, i živo zarže. — 'Aj demo! — javi se djevojka. — Nije druge, valja ići! — trže se i Ivo. — Dođi i sutra. . — Ako budem mogla .. Pa se časom ćutke gledaju i— poljube.

A valja, da sele! . — Da što će ovdje pocrknuti od gladi! Imali bi svi ići! — jetko reče agent Ridić, i nastavi: — Vjerujte mi, boljemu nijesam se ni nadao, no se čudim što ne darovaše i koje

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

On je sve ono što se tražilo imao u preteranom suvišku, pa nije imalo nikakve potrebe ići dalje od njega. Glup? Znam najmanje tri konja u Kuli koji su bistriji od Mijata.

Govorio sam sebi: Dimitrije, ti si najzad slobodan čovek. Možeš ići kud god zaželiš, nikakva mantija ti se ne zavrzuje oko nogu.

Eto, dakle. Nema ništa od moje budalaste nade da možemo, kad smo već slobodni, ići onamo kuda nas prva pomisao navede. Dimitrije kaže da MORAMO odlučiti kuda dalje.

Mislio sam da će čopor ići u strogom redu, najpre golema veprina, zatim krmače, pa nazimad i najzad prasići. Ništa od toga.

Ilić, Vojislav J. - PESME

primi, pa onda ovako kaži: „Gospodin na domu nije, i tek će uveče stići, Pa, da vam ne bude dugo - možete slobodno ići.“ Da, to je doista mučno!

10. Bog bi to znao! Novembarsko veče Padaše tiho kao magla tavna, Kad moj kočijaš dođe, pa mi reče: „Možemo ići, kola su pripravna.“ Krenem se dalje.

On je grabio naglo i zguren mislio tako, Nabivši na glavu gunjče, jer pljusak osu se jako, A valja poduže ići. No munja kad plaha senu, On stade kô direk pravo, jer svoju sopstvenu ženu Upazi kraj selskog druma.

On smućen nad njome kleče. „Ići ću u cveće danas“, seti se kako mu reče, I zadrma je rukom. Kmetica podiže glavu, Jedva se pomače s mesta kad slatku

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pesnicima čast i poštovanje; njihov duh sme uzjašiti na pegaza ako se ovaj ne odritne, ali misli naučnika moraju ići peške, jer ne smeju izgubiti čvrsto tle pod nogama. One idu korak po korak.

Zbog ove je ubrzanje tela u padu manje na ekvatoru nego prema polovima. Zato će sat nepromenjena klatna ići sporije u ekvatorijalnim krajevima nego u našim, kako je to u stvari opazio Riše na svojoj naučnoj ekspediciji u

u njega, ja se uverih da se u njemu sve nalazi što on predaje, pa i više, te da nije potrebno ustajati u ranu zoru i ići na njegova predavanja.

Tome je lako pomoći. Možete ići.“ Onaj mladić zvao se Kamil Flamarion, a ova scena bila je početak njegove sjajne karijere.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići. Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka.

Sada će naša sramota po Kumanovu, Skoplju, Velesu. Nećemo smeti ni po trgovinu, ni po svojim rodovima i familijama ići. TAŠANA (razrogačeno, preneraženo): Pobegao, ostavio me! (Pruža ruku ocu): Daj otrov!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Zato što je niko od mladića nije voleo kao ženu, Nola se počela s mladićima družiti. Pokušala je ići u lov, i zavolela lov, lovila i krupniju zver, postala odličan strelac, i bila, kako su sami lovci govorili, jedini

S druge strane, Nola je Lazariću rekla hoću, a pred ocem je objasnila postupak. — Moram ići, zato što ovde ne mogu ostati. Prilika mi je da se udam sad ili nikad. Ko bi me od naših momaka uzeo, ovakvu ljudesinu!

Onaj bogataš sa ucenjivačkim pismom, i njegovi sinovi, nisu se viđali nigde pun mesec dana. Posle je otac opet stao ići u radnju, a dečake je pratio u školu čuvar. Vlast, kao obično u slučajevima hajdučije, i nemoćna, i netražena.

Nijedno dete nije rodila, a kad umre, ići će joj za sandukom familija, oha-a, sinovi, kćeri, unuci.” — Usred takvih razgovora upadne ili glas gospa Nolin, ili

nego ćeš ići onamo gde maločas reče, i svršićeš školu za inženjere... Vidim da gospodin Štab, varoški inženjer, lepo zarađuje, i lepo

U crkvu je prestala ići. Prota došao da je poseti, i da zapita što je nema, da nije pala u greh da na Boga žali. — Kako bih na Boga žalila,

— Uh, sad još i poslovice da slušam. — Sedi! Nema još ni šest sati, a i da ima nećeš ići dok ne dođu ljudi kolima za utovar onih burića...

Ti si njemu najbolji drug i brat, i on to zna i kad spava... Zbližavajte se još... Ako se budem ovako osećala kao sad, ići ću i ja s tobom u Pariz, da znaš. Da vidim u Parizu moga Pavla, moje dobro dete.

— Navikavate se, dragi Kaleniću? Moći će se i tako? Malo će sporije ići s vašim radom, ali vi ćete stići. — Kako bih vam rekao.

Marko sad dohvati sina za desnu ruku, i tako je izudara kundakom puške, da je Stefan dugo morao ići u bolnicu i lečiti prste manjim operacijama i trljanjem. Sve se među Vlaovićima svršilo ipak viteški.

Htela je pošto-poto da uči školu kao Josif. Vriskala je histerično: — Nemojte me ubijati! — Ama ne možeš, dete, ići u školu kao Josif, jer se devojčice ne primaju u tu školu. — Onda me pustite da učim neki zanat.

— Mi ovde baštovanskih škola nemamo. Lekso, sine — umiruje je mati. — Ja ću ići tamo gde ima škola. Ja znam i gde ima, i šta se sve tamo uči.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Osim sviju mu se obače najbolje dopadne Velimir i Bosiljka; tako po svetu ići i tolike zemlje, naročito Egipet, bez krajcare viditi, toliko bez muke trpiti da svoju ljubeznu jošt lepšu nego što je

kao junak nego kao žena hodio, i u svom entuzijazmu zaključi i njega i Burjama u jednom reprezentirati, to jest po svetu ići, ali ne jecati i uzdisati samo, i sudbini nigda mira ne davati, nego svakom slobodno u oči pogledati, i gdi nužda

čudo lepote cele okoline bila, zaljubio, od nje ravnim načinom ljubljen bio; kako je potom gonenijem neprijatelja na more ići morao, tu od pustaija uvaćen bio, koji noseći ga u ropstvo, najužasniju buru iskuse, lađa im se potopi baš kad su

« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!«) »Ali vi znate, braćo, da je naše žrebije ići — ne kud oćemo, nego kud nas teraju.

»Ja sam čula da se već neka mašina iznašla na kojoj se može u mesec ići.« »G. spisatelj, vi rekoste malo pređe da u mesecu niko ne kuva; dakle šta rade sluškinje?

« — Molim vas, samo da se ne čuje. — »Govori se da je malo...« — Kad ćemo je prositi? — »Zar nećete ići da ju najpre vidimo?« — O, ona će mi se dopasti; daju li novce pre venčanja? — »Novci su u svako vreme gotovi.« — Pravo!

ein Mädchen unter die Haube brіngen), za kapom čeznuti »za udajom čeznuti«, s kapom vizite praviti »po udaji ići u zvanične posete« ili »kao udata žena u posete ići« KARDAŠ (tur.) — drug, prijatelj KARUCE (ital.

čeznuti »za udajom čeznuti«, s kapom vizite praviti »po udaji ići u zvanične posete« ili »kao udata žena u posete ići« KARDAŠ (tur.) — drug, prijatelj KARUCE (ital.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

do ponoći mirno da spava, odmarajući se od svojih dnevnih briga, ali je od ponoći on morao uzimati svoj pokrivač i ići čak u treću sobu, legati na divan i pokrivati se preko glave, ako je rad bio da spava i dalje.

Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške. Vele: da bi se stalo na dve noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u životu mogao ispraviti, potrebno je najpre da puzi, kao što mora najpre

po podne nemamo škole, a drugo, što je Mešulam, na osnovu poverljivih dostava, obavešten da će susedi sutra posle podne ići u vinograd te nikoga neće biti kod kuće. On je svoj predlog završio Mojsijevim načelom: „zub za zub, oko za oko!“ tj.

— Tako, sad je pravilno, sad možeš ići! — veli profesor. — E, sad je dockan! — odgovara Stambolić, sav opušten i otromboljen.

To je ta strana gde je noć kad je kod nas dan i, obratno, gde je dan kad je kod nas noć. Zatim ćemo ići sve dalje i dalje, preći ćemo preko Sretenovog desnog uveta, pa opet dalje i dalje i dalje, i evo nas na Sretenovom nosu

za površinu ravnu kao staklo reći će vam da ne priznaje da je ravna, pa će najzad, u toj svojoj negativnoj upornosti, ići tako daleko da će i ono čemu vas je sama ona učila sporiti.

Iz svega toga da se izvesti kao zaključak da tebi treba dati dvojku i da ti možeš ići na mesto. Što se tiče one rođake fizikine, hemije, koja se u srednjem veku drukče zvala, pa pošto se kompromitovala a

Drugo čemu te uče u vojsci, to je: da ideš u korak. Ne smeš izostati niti smeš preteći, već ići istim korakom kao i onaj do tebe, kao i onaj ispred tebe i kao onaj iza tebe.

Sećam se da sam jednom u Makedoniji video konja i magarca upregnute u ista kola, te su morali ići u korak. I koliko je puta siromah konj pokušavao da napravi veći korak, da pođe brže, ali se svi ti pokušaji razbijali

Sad ostaje još samo da umrem, kako bi publika, koja čeka kraj predstave, mogla ići kući. Ja ću već i u tom pogledu učiniti sve što zavisi od mene.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Pukovniče, želim da obiđem položaje i da vidim moje vojnike u rovu. Komandant me zovnu: — Ići ćete ispred nas. Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi. Kretali smo se lagano kroz šumu.

Tada svi oni počeše govoriti Kralju kako je opasno ići ovako u grupi. — Nemojte vi meni objašnjavati... znam valjda da se u rov ne ide sa konjima.

Zapitah, gde je podnarednik... Ali on se sklonio negde i niko ne može da ga pronađe. A sada treba ići u divizion, i već možeš da pretpostaviš šta me tamo čeka. Javim ostalim komandirima da se ne muče, i odem u divizion.

Ali nije bilo puta da bismo mogli odstupati pravo u pozadinu, već smo čitav kilometar morali ići pored samog rova. Povlačenje je otpočelo u pola noći.

Mi smo na pragu naše otadžbine. Ako nas vi napustite, nećemo ići ni koraka dale, već ćemo se vratiti svojim kućama. A ako ostanete sa nama, ići ćemo dokle nam vi naredite.

Ako nas vi napustite, nećemo ići ni koraka dale, već ćemo se vratiti svojim kućama. A ako ostanete sa nama, ići ćemo dokle nam vi naredite.“ I sada sam se rešio da ih na svoju odgovornost vodim u novu bateriju.

Pred Mitrovicom zastadosmo, da odiđu malo trupe koje su nailazile i sa severne strane. Kroz varoš se jedva moglo ići od silnoga naroda. Mnoge izbeglice su ovde zastale. Ranjenike su dovde doneli.

— Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo. — Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva!

Oni veruju svome komandantu i svojim oficirima. Ići će sa njima, ali nevoljno i tužno. Prosto po navici i slepom poverenju u starešine svoje.

Sa ovoga mesta nailazimo na bespuće, na kozje staze, kojima može ići samo po jedan čovek. Pred nama odmiče jedan puk pešadije.

nije moglo ući, jer je bila puna vojnika, te se zaklonismo iza zida. Komandant hrabri vojnike, kako će sada lakše ići jer silazimo i put nam je pod nogama. — More sve nam je jedno, te jedno — veli jedan pešak.

Idu ljudi od mesta do mesta, namamljeni pričama o hlebu i toplom suncu Jadranskog mora. Priča se već da ćemo ići ovako do mora, a onda će nas prebaciti negde, da se odmorimo. Neki vele u Francusku, drugi u Afriku.

Petrović, Rastko - PESME

Il da! Oh, da; da! ne! Mene je još jedino, gle, strah, Dokle će uz božanski, božanski, znati ići moj dah! Ne, ne, ne; oh, ne! Izgovorih Smrt, i reči: Ona, njen Dlan!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Žalosti crna! Zar će im sinak kao nakaza ići svetom? Gde da mu nađu leka? Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: — Dajte detetu

Konačno, Drvoseča diže ruke od skidanja maske. — Sad ćeš kao vojnik, blesavko, ići svetom! — podrugnu se samome sebi i zviždućući, vojničkim korakom, siđe u grad. Bar za vojnika mudrost ne treba!

Na trepavicama mu je blistala rosa. Možda suza? — Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi! Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić, ko zna?

— Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame. — Možeš ići.. — od dodira ruke Sunčeve majke žena oseti kako, najednom, postaje prozračna i laka.

— Pa, šta da radim? Kako da stignem u carstvo smrti! — zaplaka Lepotica, a zmija reče: — Ići ćeš dugo! Na dnu mora je pećina, u njoj bisernica školjka, a u školjki dve trave.

Već je i na kraj zemlje stigao, i ivice neba se dohvatio, kad devojka kriknu: — Kao pas ću za tobom ići, oprosti mi, oprosti... Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose.

Tek kada rub istočnog neba porumene — ona otvori oči, i šapnu: — Moram ići! Ču li mladić njen šapat? Ko zna! Zvezda je od te noću, svaki put kad se nebeska bašta kao ružičnjak svetlošću ospe,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

bi mu bio u nevolji, ako bi mu bilo za nevolju; Latini su stare varalice, ujaka će našeg pogubiti, a nezvani ići ne smijemo“.

Eto dolje pod gradom Leđanom izišô je kraljev zatočniče, zove tebe na majdan junački; valja ići majdan dijeliti, ili nećeš odavde izići, ni izvesti svata nijednoga, a kamoli Roksandu đevojku!

odjaši od konja labuda, uzmi gospu na bijele ruke, pak je nosi na tananu kulu; od mene ti bogom prosto bilo, nemoj ići na boj na Kosovo, već ostani u bijelu dvoru“.

Marko pita svoju staru majku: „Sjetuj mene, moja stara majko, kuda mi je sad ići najpreče: il' ću ići na carevu vojsku, il' ću ići kralju u svatove, da ga vjenčam s gospođom kraljicom; il' ću ići

Marko pita svoju staru majku: „Sjetuj mene, moja stara majko, kuda mi je sad ići najpreče: il' ću ići na carevu vojsku, il' ću ići kralju u svatove, da ga vjenčam s gospođom kraljicom; il' ću ići Sibinjanin-Janku, da mu

svoju staru majku: „Sjetuj mene, moja stara majko, kuda mi je sad ići najpreče: il' ću ići na carevu vojsku, il' ću ići kralju u svatove, da ga vjenčam s gospođom kraljicom; il' ću ići Sibinjanin-Janku, da mu krstim dva nejaka sina?

sad ići najpreče: il' ću ići na carevu vojsku, il' ću ići kralju u svatove, da ga vjenčam s gospođom kraljicom; il' ću ići Sibinjanin-Janku, da mu krstim dva nejaka sina?

Već daj mene trista janičara, pokuj njima krive kosijere, i daj njima lagane motike, ja ću ići bijelu Kosturu, ne bi l' svoju povratio ljubu“.

Ti se jesi krvi naučio, učinićeš krvcu o prazniku“. Nuto Marku velike nevolje! Mučno mu je ići bez oružja, a još gore ne poslušat majke: ne šće uzet ništa od oružja, već posjede Šarca od majdana, okrenu ga niz

Petar nalbantin je izmišljena ličnost. Hoću isti Arapu na mejdan, tj. hoću ići... 40 Kajica Radonja je nepoznat istoriji. Kraljem od Maćedonije ovde se naziva despot Đurađ Branković.

Milutina gresti (predem) — ići grijota — grehota grozan — pun grožđa (vinograd); krupan (suza) grotom — v. grohotom grohotom — glasno Grocka —

pristasao pristati — u pravi čas doći: Eto nama neće pristat blago ni za zdravlje ni za našu dušu pristati za kim — ići za kim, pratiti koga: I pristô sam nezvan za svatovi prifatiti — prihvatiti pro — preko progariti — reč nejasna

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

razmrsila Kuka stopalo ŠTA ME SPOPALO ODOH MEĐU ARAPE GDE NE NOSE NI ČARAPE Stvarno je najbolje dići nos Pa ići bos IZA PRVOG UGLA Iza prvog ugla Neki đavo čuči Neka muka čeka Da čoveka muči Iza prve gore Pa u drugoj gori

PUTELjAK Od sela do sela puteljak I bagremi se stisli Puteljkom ide seljak Vodi konja i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I misli o čoveku ZNAM DA JAHATI UME AL

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Toga dana rastuženi Nikolica uz put reče svojoj kuji: — Žuja, gotovo je sa školom. Kad ne daju tebi, neću ni ja ići.

— E, ovo će već ići. Grickao je zamišljeno tvrdu stabljičicu nepoznate biljke i odjednom se oglasio: „Ovdje živi hrabra četa harambaše

— Zato smo se ovako iznenada i sastali. — I baš je rekla ko će gdje stražariti i ko će s kim ići? — nepovjerljivo upita Stric. — Ne, to je ostavila da se mi sami dogovorimo — reče Jovanče.

— Ehej, važniranje će doći tek poslije, kad se malo uvježbamo i ojačamo pa postanemo pravi vojni kuriri. Onda ćemo ići od čete do čete. Biće tu onda i puška, torbica, vojnički opasač. Nema tu šale, brajko moj.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I Zamfir pokaza Zoni onu lipu pred kapijom u avliji. Samo dotle, reče joj, sme ići; ni na avlijska vrata ne sme više sama, bez nekog od starijih, izići!