Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— reče Srdar izlazeći s nategom. — Ja ne mogu više! Dobro će biti, ako i ja ne platim glavom. Iđem odma da legnem. Naredite da mi se donese u kamaru vruće rakije. Zaista izgledaše čovjek kao da je godinu bolovao!
U tome ga opazi Kušmelj, pa se uputi ka stubama. — Kuda ćeš, ti, Jerkoviću? — viknu Vrtirep. — Pa iđem da se pozdravim sa svojim ditetom. Jeto sam zbog njega jedan dan odija, pa se jeto ni vidili nismo. Kako je to!?
Šta sam mu ja kriv? Jesam li ja kriv šta ne može da spava po cilu noć, što su mu noge otečene. Ne, ne mogu više, nego iđem u koji drugi manastir, pa ako me ne prime, a ja ću tražiti službe. Mogu biti konjušar, ako ne ništa drugo.
Ona naša ne govori ni sa Bakricom, ni sa Žlandrom... Kuda ćeš ti? — Iđem da provodim konja fra-Jakovljeva. Zbogom ćaćo! Pozdravi sve i ajde za rana! — Ne mogu, dite, ja sam umoran.
— zapita mlinar. — De, to nam pripovidaj! — To, to — rekoše svi, i Dundak. — Iđem ja iz grada. Bilo je lito, a pridveče. Od silne vrućine jedva se moglo dijati, a prašina cestom, da te zadavi.
E, pa fala bogu, umrićemo svi, ko prije, ko posli. — Tako je! — potvrdi Bakonja uzdahnuvši. — A ja moram da iđem kući, pa ću sutra jopet ovuda. Ovo je poslidnji dan da sam u ovoj odići. Sutra ću se obući, pa iđem u grad.
— A ja moram da iđem kući, pa ću sutra jopet ovuda. Ovo je poslidnji dan da sam u ovoj odići. Sutra ću se obući, pa iđem u grad.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Govori mu lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam junak iz Lijevna grada, i ja iđem u kršne Kotare, da s’ nalijem vina i rakije; vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: majka Maru ne da
(južno od Petrinje) zulum — nasilje zulumćar — nasilnik ibrišim — svileni konac iguman — starešina manastira iđe, iđem — ide, idem ižljeći — izići izvaditi (agaluke) — izmoliti izgubiti (koga na megdanu) - pogubiti, ubiti: Izgume Grče