Upotreba reči išao u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

O! O! O!... Kakve žrtve, a kakva nagrada!“ Te iste jeseni nisam išao nikuda „na stranu“. Kod kuće sam se u živopisanju upražnjavao. I mirno sam po vas dugi dan molovao.

gde se nikakvoj radosti nema nadati, a posle diže sumorno glavu i stade mi pripovedati: — Tako, pre nekoliko godina, išao sam sa mojim kožicama u Paraćin na vašar iz Krivog Bira.

Onaka pogan nikada nije dobra kob... Išao sam dalje, i već sam počeo zaboravljati na ono što sam na putu video, al’ kad sam i poslednju ćupriju, baš ispod same Sv.

Ali... — Jest, brate, tako je! Pa iako Miladin nije nikud dalje od Beograda išao, dodade skoro hvalisavo: — Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i upamtili; mnogo dobrih, a,

Ni reči ne govoreći, išao sam dalje. Kad smo bili u manastiru, reče nam jedan duhovnik da nas arhimandrit u svojoj ćeliji čeka...

Obradović, Dositej - BASNE

Da ti hoćeš mene uputiti gdi ja mogu tako odebljati kao ti, tamo bih ja išao.” Uveri se pas, i toliko više štomu se počelo bilo već i gladniti, i odgovori kurjaku: „Dobro, kad je tako, a ti

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Dimitrija i najmlađega Simu, koji je u Ćesariji učio vojenu akademiju i bio kadet, a posle sa ćesarskom vojskom išao u Italiju (on je 1813. godine postao vojvoda).

Siroma sultan Selim sedam je vezira na Vidin s vojskama slao, da pobede Pasmandžiju, a i Hadži-Mustafa-paša iz Beograda išao je na Vidin i žestoko se tukao.

I to mogu slobodno kazati da u našoj nuriji, — sva sela koja crkvi u Brankovinu idu — niko na kakav drugi sud nije išao niti je kavge bilo. Sve to mi poravnamo i pomirimo, uveravajući dobre o carstvu nebesnom, a strašeći zle mukom večnom.

) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru. Naša vojska gotovo sasvim je u gradu vladala i sav grad bio je gotovo

) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru. Naša vojska gotovo sasvim je u gradu vladala i sav grad bio je gotovo kao opljačkan: ni na topu,

” — Memed-aga Fočić častio se kod svog brata i po lovu išao, no kad čuje da Crnoga Đorđa nisu poslani Turci mogli pogubiti, nego je pobegao, uplaši se Fočić i ne smede preko

” — „Bre — veli, — kako sam išao, sporo sam došao.” Pitam je li dobio moje pismo; kaže, da nije, no kaza kako su razbijeni.

” Odem Simi. — „Idi Katiću, neka on dade!” — I tako sam išao svakome po dvaput i baš nijedan ni grošića. Ja najposle dođem onako ljutit našem čadoru, zovnem popa Simu iz

Peje iz Zabrdice, koga je Fočić oknežio kada je moga oca posekao, i koji je Peja sa Jakovom i Karađorđem u vojsci išao na Požarevac, koga je Karađorđe omilio i jedan mu od turske ucene srebrn nož poklonio, — isti buljubašica Mitrić izbaci

Samo kaza mi g. Nedoba, da ima jedna soba za jednu personu blizu njega. 13. januara išao sam kod g. štatskog titularnog sovetnika Pavkovića, razgovaram se, no dođe jedan oficir, tako odem. 14.

Nedobe — a da će on pismo do ujutru sveršiti kako treba — no da ja rano k njemu dođem. 24. januara. Išao sam rano g. Pavkoviću, no nisam ga našao, otišao u kancelariju. — U 7 sati bio sam kod g.

25. januara. Išao sam g. Pavkoviću i dao mi ona pisma: od 7. januarija pod imenom Gajinim, Melentijevim, Molerovim i Cukićevim; drugo od

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ja sam kupio za moju čeljad nešto šećera — mogu vam dati, kad baš hoćete... Makar ja opet išao kastile za to u varoš. — A da li će valjati? — Kako ne bi valjalo?

« Međutim je išao pred pandurem pokunjen kroz čaršiju Mojsilo Pupavac. Za njim pristala deca varoška, a graja se Digla: »Iha!

nisam ja, nego oni... Zdravlja mi, nikad ni pomislio... Idi, veli, te iskopaj... a ja što ću?... — Odmah da si išao s kim si i kopao — da vratite dete na svoje mesto, gde je i bilo!... Jes' čuo, sad odmah, ili ne, noćas moraš!

Spremljeno je sve kao što su sinoć ugovorili. Čiča Mirko je išao do popa, te ga zamolio da i on s njima pođe, valjaće očitati što.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nije se tuđio od ljudi, baš je išao među njih. O svemu je vodio računa. Ako je neko žalostivan, i Kruška je, samo što mu ne kane suza iz očiju!...

Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim, dolazio u kola gde mladež igra, pa se tu razgovarao i šalio...

Jednoga dana uputi se u selo, koje mu ne beše daleko. Išao je zamišljen stazom; suve grančice puckahu mu pod nogama, a opalo lišće šuštaše.

— I to sve veli pop? — I pop, i kmet, i... svi!... — Pođi sa mnom — reče Kruška. I vrati se nazad. Marinko je išao za njim. Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše.

Marinko je žalio Turčina. Obojica dugo ćutahu. Turčin je puštao dimove iz svoga dugog čibuka, a pogled mu je leno išao za onim kolutima... Najedared zapita: — A kako žive pop i kmet? — Kao braća. — Bi li se oni mogli zavaditi?

Op je išao tromo i leno... I stiže kući. Radeni ljudi pano večeraju, rano ležu, da bi ranije sutra na posao ustali. Otac njegov,

Neka mu Turčin kaže da svoga sina sveže — on će ga vezati kao dušmana, pa da mu oči iskaču... I Lazar je išao kao ovca na klanje... Opet se okrete Marinku: — Je li, čiča Mašo? — Šta je, rode? — Što me ne pustiš?

Marinko uze Lazara za ruku i uvede ga u odaju. Lazar sasvim izgubio svest. On već nije znao šta radi. Išao je, jer ga je Marinko vukao. Da ga on nije poveo, ostao bi na mestu kao okamenjen. — Eh... biva, Marinko!...

I samom Ivanu beše vrlo teško. On se kajao zašto prvo nije javio Aleksi za taj slučaj... Dođoše kući. Aleksa je išao napred. Negova Petra izide pred lude i smeškaše se, kao dobra domaćica, kad vidi goste na svome pragu.

Pa bez oproštaja okrenuše svi leđa kući koju su do juče poštovali. 10. RASTANAK Iznajpre je Stanko išao lagano, ali ga gnev poče poduzimati. I što gnev bešnji, tim i koraci veći...

I još mnogo trebalo je da joj kaže... Pa se krenu Sevića kući. Išao je lagano; samo, kad je bliže voću došao, on požuri. Smotrio je u voću Jelicu gde zalučuje telad.

— Bog te čuo! Ime mu Gligorije. Bog bi ih znao što ga prozvaše Devom; ako nije zato što je vazda išao poguren, te je izgledao malo grbav. Čudan beše to čovek. On je bio... vodeničar.

Dučić, Jovan - PESME

na svoja brda, gde je doskora hodio silan i svirep kao priroda; gde su ga se bojali veprovi; gde je okrvavljenim rukama išao do orlovskih gnezda, stare davio i mlade krao; i odakle je rušio stene, da u ponorima čuje njihovu smrt; i gde je živeo

SVETAC Noćnim putem, belim i prašljivim, vraćao se svetac iz grada u planinu gde je bila njegova koleba. S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa ceo dan dok je svetac govorio učeći ljude milosti i strahu od Boga, a ne

Pustinja će se posle toga pokriti cvećem i rumenim plodovima. Svud će biti klasje do pojasa i šume do neba. I on je išao sve dalje za suncem i zvezdama, i sejao u pustoši i pevao u tišini.

Nije mislio da li će doći crne i bele ptice i pozobati u sjajnim brazdama crno i belo seme. On je išao sve dalje, i sejao, i pevao.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ko, nego ti?“ Obično posle takvih pripovedaka ja sam njoj davao Kasiju caricu ili Dositijeve Basne, pa sam ipak išao u kafanu da se nađem sa Jocom doktorom.

U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kavanu svako veče. Večeramo, on turi čibuk pod levu mišku, zadene duvankesu pod pojas, pa hajd!

On se namrgodio. Gleda na stranu, kaže: — Poslao sam ga u Beograd da se opravi. — Pa dobro je išao, Mitre. — Valjda ja nisam ćorav ni lud; valjda ja znam kad sahat ide i kad ne ide! Moja mati šta će, ućuta.

— Sine, ustani da idemo u crkvu!... Kad sam išao lane u Beograd po jespap, video sam u Topčideru Peru Zelenbaća u robijaškim haljinama, tuca kamen!

A ima i ugursuza, pa duvaju i u ključ. Tu pre, kad je ono Sreta išao u Beograd, a onaj obešenjak Mićin sakrio se za direk, pa pišti u ključ. Svi poskakaše, i sam načelnik skoči!

A ono ništa! Pa posle još ide mirno kao buba! Ali niko drugi nije umeo s njom kao ja. Kalfa Vidak išao jedanput po bakar na Savu, a ona samo ovako — on opet turi glavu međ' noge i ispruži bradu kao da mu je đem u ustima.

Ko nije imao čarapa, trebao je samo nedjeljom proći pored popove kuće, pa već više ne bi išao bosonog. Ono dobra što su imali, kao što rekoh, nijesu računali u svoje, već u narodno.

Pričao je mnoga čuda što je vidio u Biogradu, da mu jedva vjerovasmo. Za Maru veli da je najprije s pismom vladičinim išao u jednu školu i predao ga školskom starješini.

Sad smo se svi nadali da će nam Mara doći za učitelja. Već je pop s nekoliko starijih ljudi išao zbog toga i vladici, i on im utvrdo obećao. Siromah pokojni učitelj, čisto nam je... baš se čovjek griješi! ...

Niko se nije s njim družio, osim jednog Jerotija Kovačevića koji ga je zaklanjao i branio. Taj je Jerotije čak i išao njemu. Šta su njih dvojica govorili, to se ne zna.

Opet uredno igram gimnastiku i ispružam ruku sa trideset šest funata u njoj. Juče sam pešice išao u M., vratio sam se u 8 uveče i pojeo dve ćulbastije.

Ćutao sam i išao sam dalje. Nisam ni mislio da je neko hotimično gurnuo me laktom. Ja sam se bavio nekakom nejasnom mišlju: bacio sam

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Šaca je išao polako sve ispod bagrenja, dok nije došao blizu pop-Spirine kuće. Tad mu je jače zalupalo srce kao svakom, ma kako smeo

To bi mu, — kaže, — pop Spira još i oprostio; nego je on dočuo da je onaj, to jest pop Ćira, čak išao di treba da izradi da njegov budući zet, to jest sadašnji gospodin Pera, dobije pop-Spirinu parohiju!...

svešteničkoj kćeri kakva je Jula bila, nego Šaca, koji je, istina, vrlo lep bio, ali uvek kratke rukave nosio, i zimi išao bez zimskog kaputa. Ali, što bi, bi! Jula je bila Šacina i Šaca njen.

Leti mu je bilo lako. Uvek je imao poneku priliku da putuje, jer se uvek desilo da je neko iz sela išao svojim poslom nekud. I kad sad g.

— Šta se dereš k’o magarac! — obrecnu se na nj iz avlije domaćin, koji je, kao svaki popa, radije išao u goste nego ih primao. — Ako su gosti, nisu valjda kurjaci! Kapija se otvori i kola uđoše. — O-o-o! Dobro došli!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

kad dolaze mrtvački sprovodi, ide s popom ili klisaricom po groblju i pomaže joj a samo bi subotom odlazio u varoš, išao po čaršiji i prosio.

Taj nije prosio više nego što mu je trebalo a nikad ne bi, i da mu dadu, obukao odelo. Uvek je išao u toj dugačkoj, prtenoj košulji koju niti je prao, niti svlačio dok je ne pocepa.

Prigrćujući tu ponjavu, torbu i košulju oko sebe išao je kao uvek nemarno, upadajući posred blata svojim dugačkim, bosim nogama i gledajući u stranu, uporno, natmureno.

I stenjući koje od mnogog odela, koje od suvišnog jela, vukao bi se dišući mrtvo, teško, prosjački... Jedva bi išao i vukao se, ma da je u tom nagomilanom, većinom novom, pustinjskom, odelu, a još onako krupan i koščat, izgledao dosta

I onda se vraća, ali slobodniji, rasplakan, pijan. Tada bi išao na svoje grobove gde, veli, da mu je žena i kći zakopana. Seda tamo.

Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi se nazirao kroz oblak, išao, lutao. Ljudi, slušajući to njegovo pevanje i lutanje za mesečinom, govore: — Bekče pijan peva.

XII COPA Od njega su se deca najviše bojala. A on bi baš na njih išao da im se plazi, i da se onako u dugoj košulji, s torbom, štapovima, raskrečenih, dugih, mesnatih nogu, unosi u decu

Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se čuo kad išao. Išao kao neka senka, ali pravo, kruto. Svako bi jutro njega bilo pred varoškom, sabornom crkvom.

Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se čuo kad išao. Išao kao neka senka, ali pravo, kruto. Svako bi jutro njega bilo pred varoškom, sabornom crkvom.

Po tome bi se poznavalo da je on hadžija dobre volje kad bi, dolazeći u kuću, ne išao pravo gore, na gornji boj, u svoje odaje, već bi zastao i spaziv Stevana kako obično tamo u dnu dvorišta oko ambarova i

I zaista on je uvek, gde god išao po čaršiji, ulici, vukao, skupljao kamenje i trpao u nedra, pojaseve. Kad negde naiđe na mnogo, on izuje čakšire, gaće i

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kod ovih je Ljuba do neke rafinerije trgovačke došao. Išao je često po vašarima. Tu je iskusio svu romantiku trgovačkog života.

Već se nije dopadalo Ljubi kako je čuo da su njegovi gosti kod Cifrićke na kvartiru. Namirisao je da je zlo, pa nije ni išao kod gospođe Perse u vizitu, jer je znao da je već sve uzalud.

Ljuba je sve to unapred znao, pa niti je više gospođi Persi išao, niti je što pisao, nego se brinuo o novoj kakvoj partiji.

Ona mu počne prebacivati, što se nije na njeno pismo odazvao; prebacuje mu još i da je čula kako je išao u D. tražiti bogatu devojku.

tražiti bogatu devojku. Ljuba sve to odriče, kaže da je on davno nameran bio onamo doći, no trgovina ga zadržavala, a išao je u D. da kupuje zob. Julka mu sve da za pravo, premda vrlo dobro zna zašto je Ljuba u D. bio.

„Kad sam išao Savku Siridžićevu gledati, pravio sam nove haljine — izlišne — moglo je i bez nji’ biti — koštaju sto forinti.

„Kad sam bio da prosim Soku Redićevu u S. — put tamo i natrag pet forinti. „Kad sam išao sa čika-Gavrom u J. da prosim gospođu Persu sa šildgerehtikajtom — trošak dvadeset forinti.

Umre veliki notaroš, a Marko postane prvi. Ako je ko hteo tešku parnicu da dobije, išao je Rogoziću na svetovanje, i to i sa strane, i u reč njegovu svako se pouzdati mogao, uvek je kraj pogodio.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ranije bila je vera i ta vera činila ga je mirnim pa je za nju radosno išao u smrt i branio je svom snagom. Ali sad je došlo pravo na život, ono pravo na opstanak, posle toliko ispunjenih

On zaželi da puši. I po stoti put, idući pretraži sve džepove i sve rupe i sve poderotine, i ne nađe ništa. Išao je uvek za onim svetom što je žurio Kraljevom Trgu, pa se klizao, povodio i spoticao pijano i bolesno.

Afrika

Idući uskom stazicom pletenim konacima u Alepu, ja kao da sam išao i putanjom koja vodi kroz ovakvu istu usamljenost i životnu saradnju predela oko Studenice ili hrvatskih Fužina.

On je išao kao odeven majmun ili klovn, i njegov ponos što je elegantan nije mogao da probije kroz izraz užasa i nesreće koji se

Crnci su svetleli tad zapaljenom travom. Južni Krst išao nam je kao ukošeni, pogrbljeni putnik. Zatim, pred ponoć stigosmo u jedno selo čije su kolibe u odbrani od zverova

N. je išao od jednog do drugog, vikao na njih i udarao blago svojom batinom. Bio je skoro nežan sa njima. Ja sam bio za to da se

Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao. Išao sam da vidim kovačnice Sikasoa, na kraju sela, odmah pored ispreturanih brežuljaka u čijim rupama kovači tope metal na

ne pa mulil, lui mon flel aval boku flus (frus), musje (On kaže da neće da umre; moj brat ima grdan zort, gospodine)! Išao sam da im donesem kinina i obećao da će deran svakako ozdraviti.

Zaboravio sam da sam noćas, drhteći od zime, išao da otvorim kantinu i iz nje nasumce izvukao prvu toplu odeću na koju sam naišao.

Onaj za kim je najviše žalila, Išao je korakom nesigurnim. „Moama Me, moama blenfelo moro ani Me, Narana anu blima Aluma fara kama Me, nsega Me ne harera

Kad se zna kakav je afrički teren, a da sam išao kroz prašumu, savanu i brzake, pod vrelim suncem, bez dobrog pića, i da sam spavao u polju, — onda tih četiri hiljade

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

26 III ZAMUKLA JE PESMA POD BAGRENjEM U MAHALI 47 IV ISAKOVIČ, MEĐUTIM, ODE, KUD GA ŽELjE VUKU... 70 V IŠAO JE TAKO U VAROŠ U KOJU NIJE BIO POŠAO 88 VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU 102 VII NEĆE VIŠE VIDETI SVOJU PLANINSKU

I da ih okuje, ako ustreba.“ Engelshofen se osmehnu. Pri pomisli da Grk i ne sanja da je on išao kod tih oficira i u zatvor, da sa njima odigra, uveče, partiju faraona.

Nemaju šta da gube sem života, koji im je i tako dosadio. Trifun je bio iskusan oficir, koji je išao, u ratu, i na Franceza, i na Prajsa, godine 1744, pa je znao da su to ludorije, i da je to nesreća.

“ Uzalud su se Isakoviči, katkad, trudili da te veze prekinu. Taj svet, koji je sa njima izišao iz Servije, išao je za njima, kao stado, za klepetušom. Pratio ih je i dolazio im je u posetu, da im priča o svom životu i svojim jadima.

A ako nestane na putu, niko neće moći reći da nije išao dokle god je mogao da vidi, pred sobom, zvezdu Danicu, na putu u Rosiju.

“ V IŠAO JE TAKO U VAROŠ U KOJU NIJE BIO POŠAO Po priči Isakoviča sudeći, njegovi bratenci stekli su utisak, posle, da familija

Đurđe je imao običaj da kaže, u familiji, kad ne bi bilo Pavla: „Naš je Paja išao, kao udovac, kao smrznut, ali pravim putem, do Budima.

I Pavle sa njima, do varoši Grana. Uskoro ih je, sve više, pokrivala prašina, sa puta, koji je sad išao sred dolina i naseljenih mesta. Pojavi se i rumen voćaka duž puta.

Valdenzer je išao po kući da goste poseti. Smeh je odjekivao gde god se pojavi. Vikao je samo da budu tačni u trpezariji. Kroz jedan sat.

svoju kiku, kako je najbolje znao i umeo, a zatim se obukao i dugo posmatrao, u ogledalu, kao kad bi među kirasire išao, po Engelshofenovom naređenju. Pitao se, međutim, u sebi, kud trči? Kud žuri? Koga želi da sretne?

Kao neka sen, kojoj se žuri, Pavle je već bio zašao u obližnje ulice, po mraku. Išao je, kao da ga vijaju. Bio je zaogrnut svojoj abom, iako je bilo toplo, a, u ruci, stezao je svoju sablju.

u Temišvaru, gde se na nemeckom kreveljilo, gde se i on kreveljio, kad je među kirasire, prema naređenju Engelshofena, išao.

Teodosije - ŽITIJA

Uz to je mrznuo od zime i zadovoljavao se samo hudom vlasenicom. Uvek je išao bos i stekao tvrdu kožu da se nije bojao povrede od kamena.

— u ovom životu — reče — više me nećeš videti! Sveti se podiže i dok je brzo išao svom bratu, Stefan još brže izišavši iz života Gospodu otide, a niko nije smeo da ga udostoji inočkoga obraza,

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

i glasovite periode dolazi druga sa zevom ili prekidom: način istorijskog razvijanja i napredovanja ovoga stanovništva išao je dakle cik-cak linijom. Kao da je tome donekle bila uzrok i energija violentnih tipova, koja se na mahove razvija.

bolji a delom lošiji kolski putevi, jedan za Ferizović, železničku stanicu na Kosovu, a drugi za Bujanovac, koji je išao kroz Končuljsku klisuru i izbijao na moravsko-vardarsku prugu.

Takva su npr. Firaja i Brod u Siriniću i Rečane u Sredskoj. Ovde je proces arbanašenja išao sporo, vekovima, i nije daleko odmakao.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Čuo sam samo fijuk vjetra kroz visoku travu pored rijeke. Ehej, da su meni tako brze noge, išao bih svako jutro da Žuću vučem za rep. Opet je nastala tišina.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Sahranili smo vas, i to svečano. Ja sam sa gospođom išao za sandukom, moj zet je držao govor, moja kćerka je šest nedelja nosila crninu, a ja sam vam položio venac na grobu; pa

(Vraća se.) XIV LjUBOMIR PROTIĆ, ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Sreo sam gospodina zeta; on je već išao po redakcijama. SPASOJE (Protiću): Išao si? LjUBOMIR: Da, ali teško se može uspeti.

SPASOJE (Protiću): Išao si? LjUBOMIR: Da, ali teško se može uspeti. To je senzacija prve vrste, to se ne ispušta lako iz ruke.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Vrlo važno! Išao sam ulicom i ponavljao „vrlo važno”, sve dok nisam primetio da za mnom korača čitava gomila dečurlije.

Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred. Rašida mu je govorila o svojoj profesorki iz fizike. On je samo duboko i s razumevanjem klimao glavom.

- Jadna tvoja majka! - još u pidžami, jer je kao i svi direktori išao nešto kasnije na posao, očuh mi je prilazio s licem kao da je progutao nerasečen limun, žabu ili tako nešto.

Vlada je, dok je išao u gimnaziju, bio majstor za te stvari. Sada se ponašao kao kurva, ponesen parčetom celuloidne slave.

Na početku romana on je bio u zenitu slave: išao je na turneju, žene su jurile za njim a klubovi se otimali. On sam, i mimo fudbala, bio je vešt: imao je uvek više

preterano privlačilo, jer nisam voleo hladnoću, pa sam ponovo okrenuo pogled prema drugom kraju šina, onim koji je išao za Atinu, Istambul, zatim preko Arapskog poluotoka prema Indiji i još dalje do Indonezije i Japana u susret večitom

Zašto se uvek sve od mene traži? Ljudi moji, šta vi mislite da je moj džep? Šta mislite? - išao bi po kući i hvatao se za glavu čim bi mu neko od nas pomenuo novac za sveske.

i na sto načina pokušavao da Bagrickom podmetnem to pod nos, ali se on jednostavno pravio da ne primećuje, a onda je išao unaokolo i pričao: „Onaj Galčev Crvenko, znate...” Moj stari nije više imao oči za njega.

Zviždeći, trgom je išao Ataman noseći u rukama list hartije a na glavi ono svoje čudo od kape koje ga je pokrivalo skoro preko očiju.

Mislim da sam potrčao prema groblju. Jesam u stvari. - Čujem da ćeš u neku drugu školu? - Saša Albreht išao mi je u susret. - Ne znam. - Možda ćeš otići u Beograd, Slobodane? - To bi bila premija. Ne verujem!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Najpre je počeo učiti trgovinu, pa onda je postao „tabak”, zato se tako izmešano nosi. Tabakluk nije mu dobro išao, počeo je trgovati, i to srećno.

Gospodar Sofra pomogao se za vreme ratova Buniparte. Posao je dobro išao, „crnih banaka” bilo je tma. On je te banke držao u jednom jakom zidanom lagumu, u kadi i u buretu.

Gospodar Sofra misli se, o tome već davno planira. — Ta kako sam da idem? — Kad bi ti pošao, išao bi i Jova Krečar. — Ne bi zgoreg bilo, onda bi’ i ja išao. — Pa i sam bi’ išao.

— Ta kako sam da idem? — Kad bi ti pošao, išao bi i Jova Krečar. — Ne bi zgoreg bilo, onda bi’ i ja išao. — Pa i sam bi’ išao.

— Kad bi ti pošao, išao bi i Jova Krečar. — Ne bi zgoreg bilo, onda bi’ i ja išao. — Pa i sam bi’ išao. Nešto novaca imam, a još bi’ nešto podigao, i ako ne bi’ mogao kao i vi, a ja bi pokraj vas profitirao, jer kad se u

E, druga su onda bila vremena! Posao mi sve bolje išao, sve sam više ulagao, više primao, a manje trošio, svi su me falili da sam vredan; štaviše, držali me da se počinjem

Osobito je voleo biti u Poljskoj, jer su ga poljski šljahteci zbog njegova lakrdisanja voleli. On nije nikad išao običnim putem, već stranputice.

Gospodar Sofra grohotom se nasmeje. — No ti si baš vrag, Čamčo. Praviš medveda i od mene i od grofa. Ne bi’ išao, al’ kad sam reč zadao, moram. Sad su svi zadovoljni. Ceo dan im je prošao u zadovoljstvu.

Krečar je kazao svojoj ženi, gospođi Agri, da ne bi više za ceo svet tamo išao; kako ih Čamča stranputicom vodio, malo nisu glavu izgubili. Najzadovoljniji je Čamča.

— Al’ za ovaj mah ne mogu se ženiti; voleo bi’ malko putovati, pa kad se vratim. — A kuda bi putovao? — Išao bi’ u Talijansku.

Naučio je brzo i Talijanski, jer talijanski se jezik lepi. Gotovo svaki dan je išao u pozorište, i to najviše u „Fenіce”, i to kroz „vodenu” kapiju.

Prođu dve nedelje. Šamika se pripravi i ide da pokuša sreću kod Polačekovih. Dođe u Š. Uđe unutra; baš je išao u sobu starog Polačeka, pre nego što će Lujzi. Ovo je svečana, zvanična poseta. Na Šamiki skupoceno runo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

ćutanje, sve upornije što je bivao stariji, i on je, kao i otac mu, koga je pri svakoj važnijoj izreci spominjao, mirno išao u rat. Seobe mu behu dosadile i nemir koji se ni u njemu, kao ni u svim tim njegovim ljudima koje je vodio, nije stišavao.

Svet je išao za njim, ne usudiv se da ga zaustavi. Tad, iznenada, kad krmača zastade, on se stropošta na nju i preturi.

Pokušao je da ode iz vojske, ali zar onda nije išao isto tako za žitom? Naselio se u Galcu, terao svoje šlepove do Beča, pa ipak izgubio sve.

Potucajući se za ocem koji je išao uz vojsku, do Carigrada i Beča, trgujući žitom, stokom, duvanom i sve više srebrom, on je počeo da uzajmljuje novac

U neprekidnoj svađi sa ocem, koji je išao za vojskom, i bratom, koji je naglo uspevao u toj vojsci, Aranđel Isakovič omrznuo je i ostale, što su se sa njima

Spustivši se u doline, voćnjake i plodne ravni Gornje Austrije, puk je išao vrlo rado, bolje hranjen, a naročito, zbog žurbe, manje vežban.

Lomeći puk, koji beše opet razdražen, jer je išao poslednji, vežbama prelaska preko reke, uspeo je da vojnike pribere za onaj poslednji čas, za koji ih je brižljivo

Razlika između one koje se sećao i ove sad, beše tako užasna, da je celo veče išao po dvorani razrogačenih očiju i kao bezuman, očajan što je i ovo morao da preturi preko glave, želeći neprestano da se

se biju, ni s kim se biju, ni za koga se biju, ili ne razmišljajući o tome, Isakovič je gazio po bojištima kao i kad je išao drumovima, gojazan, težak, sa potpunim odsustvom shvatanja na duši.

U ovom ratu pak, počev od Pečuja, išao je, u gomili, sve teže. Ponižen, kako mu se činjaše hotimično, prešao je Rajnu posmatrajući svoja dela kao da ih neko

konjima što se na pucnjavu nisu ni trzali, sa svojim psima što su začuđeno njušili miris baruta, zagledajući mrtve, išao je Isakovič, ne znajući gde je njegov puk, jer se ljudi behu pomešali.

Digavši se, len, toliko len da uskoro opet zaspa u hodu, mrmljajući nešto kroz nos, mrtvi Arkadije je išao pravo prema svojoj kući. Zastajkivao je samo kod štala i sa uživanjem udisao miris konja, osluškujući udar kopita.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

⁶ Kada mlada stupi u novi dom, običaj je da zgazi jaje ili da razduva perje sa tanjira, da bi joj i porođaj tako lako išao.⁷ U šabačkom kraju, da bi porodilja lakše rodila, kroz nedra joj propuštaju jaje da padne na zemlju.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Mislim da sam tu naučio kako se treba izvući iz mreže, ako ste nekim slučajem zec. Posle sam išao sa svojim domaćinom njegovoj kući.

I tada, odnekud iz samog srca sumraka, pričaju da je izašao nekakav čovek, pognut pod teretom pruća na plećima. Išao je nogu pred nogu preko visoravni, a kada ga okružiše, svi su u glas tražili od njega da im dovede automobil, ili makar

Nekada mu sve to nije bilo potrebno, pa je išao sa rukama u praznim džepovima. Na proslavi godišnjice mature, čini mu se da su svi strašno ostarili, sem njega.

Matavulj, Simo - USKOK

vezuje Katunsku nahiju (a preko nje i svu Crnu Goru i Zetu) s Kotorom, toliko je star, da je, po svoj prilici, njim išao i car Dušan iz Zete u grad.

On bješe najmlađi Njeguš koji je išao na Cetinje, kad ga red dođe, da služi vladiku gospodara. U njemu se ogledaše sva oriđinalnost crnogorska.

Oni se poznaše i sprijateljiše kad je vladika prvi put išao u Rusiju... To je bilo... ček’ da sračunamo. Od smrti vladike Save ima sad trideset i četiri godine; tada je sadašnji

— Tako će biti! — potvrdi Rako Mrgudov. — Nego sav ovaj razgovor išao je na to da te na kraju zamolimo da nam pokažeš kako se po nauci siječe! Donesi, Vuko, dva jatagana s oružnice!

— prihvati Ceklinjanin. — Za pripovjest je koliko jedan Cuca može pojesti! To sam još kao dijete slušao! Moj stric išao je jednom onamo da sudi. Pričaše: „Odoh onamo da kmetujem. I častiše me.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ni u jednom posleratnom književnom pokretu nije se s ovom ličnošću ozbiljnije računalo; Radović je išao svojim putem. Pre nego što će početi da objavljuje, dugo okleva; dečjem pesniku treba vremena i hrabrosti da sebe

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz prozor, a ja sam napred išao. ŽUTILOV: Zar vam nije dosta što ste člen? SMRDIĆ: Kao po kom pravu predsjedatelj nešto više znači nego drugi členovi?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Jedan posao ovakve vrste i ovolikoga obima, koji se sada prvi put radi u srpskoj nauci i književnosti, nije išao bez velikih teškoća, koje mogu znati samo oni koji su radili slične poslove.

1698. bio je u Feldvarcu u Bačkoj. 1704, preko Srbije i Makedonije, išao je u Jerusalim. Još 1721. živeo je u fruškogorskom manastiru Velikoj Remeti.

otišao je kao »đak« u diplomatsku službu erdeljskog kneza Mihaila Apafija. Njegovim poslom išao je u Jedrene, i u Turskoj ostao tri godine, uvek u diplomatskoj službi erdeljskog kneza. 1668.

Njegovim poslom išao je u Jedrene, i u Turskoj ostao tri godine, uvek u diplomatskoj službi erdeljskog kneza. 1668. išao je sa bratom Savom u Rusiju. Po povratku opet je stupio na staru dužnost, 1675.

1741. bio je u Beču, 1745. do 1746. išao je na hadžiluk u Jerusalim, 1750. kao štamparski stručnjak radio je u Beču da se nabavi srpska štamparija. Umro je 18.

Iste godine, u naročitoj misiji Pravitelstvujuščeg sovjeta, išao je u Bukurešt, u stan ruske vojske. U leto 1807. prešao je u Srbiju, i sav se stavio u službu njoj. 1808.

On je tim jezikom vladao bolje no iko kod Srba i išao tako daleko da je pojedine sastave svoje pisao suvremenim ruskim književnim jezikom.

obnavljanju Velike škole i Bogoslovije nije moglo biti ni govora, jedini srpski list toga vremena, bečke Novine serbske išao je u celoj zemlji svega u 5 primeraka. Još 1827. Vuk Karadžić piše da u Srbiji »ni u sto sela nema svuda jedne škole...

1836. išao je u Lajpcig da štampa svoju istoriju drugog ustanka. Svršivši taj posao, u povratku u Srbiju 1837, zaustavi se u Pešti

1836. ponovo je išao u Rusiju, zadržao se neko vreme u Beču i tek 1837. stigao u Petrograd. Ostatak života proveo je u stalnoj borbi i u

stigao u Petrograd. Ostatak života proveo je u stalnoj borbi i u teškoj vladavini. 1846. išao je državnim poslom u Beč, gde se zadržao do 1847. 1848. pomaže Austriju u Dalmaciji; 1849.

1865. izabran je za narodnog poslanika na zagrebačkom saboru, gde je igrao vidnu političku ulogu. 1867. išao je na slovensku etnografsku izložbu u Moskvu, i zbog toga izgubio državnu službu. 1870—1872.

Sremac, Stevan - PROZA

Bio je tačan, smeran, prava praktikantska duša. Išao je na prstima kad je što podnosio na potpis kaznačeju ili pretpostavljenom pisaru, tako da mu je to već postalo druga

na potpis kaznačeju ili pretpostavljenom pisaru, tako da mu je to već postalo druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga svoga veka, svuda, i u kafani i na ulici, gde god bi samo video starijega od sebe.

Tri puta je svedočio onako kako je to partijski interes i disciplina zahtevala; glasao je kad je trebalo, i redovno je išao u onu kafanu koju je držao čovek od vladajuće partije.

« Zatim bi išao redovno na kafu u kafanu kod Naste. Tu bi se pošalio malo s Nastom kafedžikom, koja je bila tako širokih grudi da je

načelnik, predsednik i šef pošte i telegrafa. Kod ovoga poslednjega je najradije išao i najprijatnije proveo. Kad dođe, a on skine samo kaput, a pripaše mesto kecelje neku staru suknju gospođe Perke

Šetnju bi redovno završavao dolaskom u mehanu, gde je išao poglavito radi posmatranja i studiranja seljačkog sveta. Sedi tako pa posmatra seljakove navike i osluškuje mu želje i

da dâ računa o svojim birovskim zloupotrebama u onakvom stanju u kakvom mu je kapetan celoga svoga službovanja išao po srezu, dobivajući počešće i klasu.

(Maksim se uvek držao u predavanju postupnosti i išao u izlaganju polako od poznatijega nepoznatijem.) Kaži ti meni, Tiosave — ti, ti što povazdan duvaš u duduk po selu —

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Na čelu je, laka koraka, ponosito išao nadaleko čuveni Čavlin Dalmatinac, pravi hajduk, s prsima u srebru, i glasno popijevao, nagoneći suze na oči svakom

Džakan je odnekud načuknuo samo toliko da je taj Napoleon, takoćer, bio neki fašista koji je išao na Moskvu isto kao i Hitler danas, i tamo nadrljao, pa se ustoboči u mjestu i začuđeno graknu: —Pazi, molim te, i sad

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Nećemo se ni mi obrtati onako kako Hasanaga duva! HASANAGINICA: Zašto si išao kod Hasanage? BEG PINTOROVIĆ: Tražio sam ilmi-haber, eto zašto! MAJKA HASANAGINA: Onda je, znači, svršeno!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A glas mu je bio kreštav, jak i iš’o kroz nos. Ni na jednom mestu nije se zadržavao. Išao je od kuće do kuće po mahali. Svakome po nešto uradi, pomogne ili štogod načini.

Sedeo je kod kuće, nadgledao rad i išao ponekad sa ženom i materom po rodbini i saborima... I svi se tome zaradovaše.

Uvek je gledao da se nađu. Ako ona pođe na njivu, on bi izdaleka išao za njom, obilazio puteve, samo kako bi izgledalo da se slučajno sretaju.

“ I Mita bi, bez pogovora, odmah išao da to radi. Pa zajedno nisu s njim ni ručavali. Obično su ručavali otac mu i majka, ali većinom sâm otac, onda mati

Odosmo. Moj stric je išao napred, slobodno, obično, a ja sam sve zastajkivao, plašio se nečega. Bojao sam se da ga vidim.

I čula je da je, dok je bio mlad, putovao, išao na pečalbu, posle se vratio, dva puta ženio, ali kažu, da su mu obe žene umrle, i zato, kad je hteo i sada treći put

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kako ću je dati kad ne znam šta si i otkuda si; noćas došao, hoćeš odmah da je vodiš, pa ne znam ni đe bi išao sestri u pohode. Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi.

Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa

Kralj mu odmah sve to naredi. Pošto Grbo primi sve i napravi mu se rame pođe na put. Išao je dugo s volovima dok ne prijeđe u đavolsku državu, pa odmah jami sjekiru i poče sjeći đavolsku šumu.

U toga cara bile su uši kozje pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi

Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.

Svet je gomilama išao da osuđena u zatvoru vidi. Rob na belome lebu svetu progovori: — Da zna car Petar košto ne zna, te da mene iz zatvora

Kad se dobro spremio n uzeo dosta novaca, pođe na put. Išao je tako dugo vremena, dok dođe u jedno mjesto i vidi ovo čudo: čovjek jedan vrlo se muči da digne jedan veliki kamen,

Miloš se i opet hranio iz Divonjina roga, a Divonja je išao svaki dan na pašu. I tako ti oni prožive tu mnogo vremena.

Zloćo ostaje zloćo, i badava ćeš sve činiti, ali mu nećeš ugoditi. Taj dečko išao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući maćija bi odmah rekla svom čovjeku, a jadnom i benastom ocu dečakovu: —

Kad je tako svršio s kravom, digne se odatle u svijet. Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu.

Kad je tako svršio s kravom, digne se odatle u svijet. Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu.

Tu se sad naš Marko oprosti s orleticom, i ode da traži svoje lijepe pobratime. Išao je on tako, išao, pa dođe do jednijeh velikijeh i lijepijeh dvora.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Neću, da šta ću; aljine se neće prati; cvetovi se nećeju kupovati? Kad sam ja jošt na bal išao? Za mene je bal! SOFIJA: Pa ti nemoj; ići ću ja sa Leposavom. MAKSIM: I dete da mi kvariš!

MARKO: Iskustvo je stari put za poznatog putnika. Sad ću ja faliti onog koji je deset redi jednim drumom išao, i nije put pomeo! Ali načini novi put, ukloni kažiput, pak onda, ko ne zađe, reci mu: aferim!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

b. (bez broja), malo je kao pevao i svašta, a preterano bi bilo tvrditi da je išao skroz-naskroz pravo, već nekako kao ukoso, oću da kažem... Mislim, nalazio se u sasvim euforičnom stanju ...

makazama, a za njih se u svoje vreme kupovala panja, mlelo, štofovi, soda-bikarbona i, uopšte, svet je tada u kupovinu išao, izgleda, s makazetinama, priča bakuta (cik-cak), pa kad oduzeše učtivom tipu te tačkice, kao predstavniku poraženog

Ubijte me, ne mogu! Priča o Drndi i babi Šofer Drnda išao često u Trđu da nabaci delove za kolica. Usput je trkeljisao na mrtvo ime, valjao štofove i munđario s lažnim zlatom.

Kada bi ga izvodili pred publiku; sipali bi mu u oči pola litre atropina da što lepše svetle. Išao je ležerno savijene glave, sav nakovrdžan i namirisan, sa njuškom na čiju se negu trošilo šest kutija najskuplje pomade

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: On baron, a ja prost trgovac, to mi se ne svidi. JELICA: Da ima ovde grafova ili barona, on bi išao k njima. A ovako traži opet koji je najotmeniji. Jeste li čuli kako je bedinter kazao? MARKO: Hm! Hm!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U šumi ovoj i ja sam bio s deset junaka vino sam pio, išao doljom i uzbrdicom, s čarobnom kapom nevidljivicom, s lukavim Ćosom vodio borbu, donio priča prepunu torbu.

Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti. Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran pao.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, ja nisam video, ali kažu da je išao i jedan automobil. — Mora da je bio debeo led? — Sedamnaest pedalja. — Doviđenja dakle. — Doviđenja, mladi gospodine.

Tramontana me je tukla u lice i bilo je hladnije no ikada u ovim krajevima, ali ja sam išao i išao. Trebalo mi je tri sata dok sam načinio tri kilometra do Belmontehe.

Tramontana me je tukla u lice i bilo je hladnije no ikada u ovim krajevima, ali ja sam išao i išao. Trebalo mi je tri sata dok sam načinio tri kilometra do Belmontehe.

Je li vas vozio? — Ne, trebalo je da me vozi prošle godine na ostrva. Posle sam sa njegovim sinom išao u ribnjake a stari nam se pridružio. To nije bio jedinac; mislim da je imao još jednog sina.

Da mama nije došla sa pijavicama i pustila mi krv, šta bi bilo sa mnom! Stari ribar je išao po sobi kao dadilja. Dodirivao je sve, i kad je stigao do prozora, otvorio ga širom.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

A svi znaju da sam do vrline ja išao stazom oskudnom uz koščato rame naroda, da sam dižući ruke s oblaka brao trnje i klečao sred močvare u hladnoj

*** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama! Zar u poslednjem času psuješ? Uvek si pijan išao u bitku Ne ali pogledaj zastave ni vojnik ne može sve da izdrži opet ga u neki pohod zovu ili su to znamenja da

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Samo, još jedino Petar nišandžija nije mogao da preboli. Držeći se za štit topa, išao je tako, bludeći pogledom negde u daljinu, I mislio na ženu i svoje selo.

Ljudima sada treba pružiti malo razonode. Dojadilo mi je da gledam uvek ista lica. A Milan je išao od šatora do šatora, mešajući karte, i tražio nekoga „džentlmena“ koji bi mu izišao na megdan junački: od farbla, preko

A Stanoje tempirač priča: — Ne mogadoh više. Pa kud puklo da puklo, pomislih i pođoh. Bio sam pribran i miran, išao sam čvrsto do vode... Ali kad zaklokota čuturica, e uvati me strah, majku mu... A znaš, nije lako...

Dok sam bio na dogledu baterije i komandanta, išao sam kuražno; ali čim zađoh u jednu šumaricu i osetih da sam potpuno sam, obuze me neki nemir.

Ali neprekidno sam se češao i kao u nekom bunilu prevrtao. U neko doba se vratio i Tanasije i čujem gde priča da je išao čitav kilometar i jedva našao prekid. Pred zoru prestade sasvim paljba i začu se žagor ljudi.

A sav onaj narod izbeglica, prozebao i izmučen, išao je sa nama. Često su premoreni vojnici uzimali decu iz naručja majki, pa ih nosili pored topova i razgovarali sa

Jedan železničar u vojničkoj uniformi išao je žurno, udarajući o točkove vagona gvozdenim čekićem. Na staničnu ogradu popela se deca, a kroz razređene letve čak

Još mi je isuviše bio u svesti onaj njegov strogi lik i nakostrešeni brkovi. Išao sam nevoljno. — A, došao si. Dobro... Pošto ti se desio taj slučaj, to se obrati ađutantu da ti da dozvolu.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ko se ne seća s kakvim je osećanjem išao prvi put na svoju novu dužnost! ... Koliko je tu pomešano miline sa nekom polusmešnom zbiljom i važnošću.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Zbog čega, zbog svega! Sofija joj je Sekulu spasla od mučenja... SOFIJA: Ja ga spasla? SIMKA: Drobac je išao za vama kao opčinjen, Sekulu nije ni pipnuo! A pokojni Filip ga je spasao od smrtne kazne!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U uniformi boje sladoleda. Prolazim kraj kafana, kraj kojih sam prolazio u detinjstvu, i raj Pozorišta, u koje sam, išao. U uniformi izgužvanoj bivšeg oficira, i tražim prenoćište.

Ništa ne može da se zadrži. I ja, kud sve nisam išao. A eto, ovde, kako veselo teče ovaj potok. On je rumen, i žubori. Naslonih, dakle, glavu o razbijen prozor.

Voz nije mogao dalje. Valjalo je preći, preko Čortanovačkog tunela, peške. Bilo je hladno. Išao sam u gomili nepoznatih putnika. Trava je bila mokra, pa smo klizili lagano, a neki su i padali.

Oni, sad, sasvim, liče na poštare; sablju nose visoko podvezanu, ona ne zvecka više. Tako prolaze dani. Išao sam da vidim zelene sfinge i zamrzle basene u dvorcu Belvedera.

Nad Notrdamom se vedri, trepere pobledele zvezde, kao iskre bežičnog brzojava. One javljaju da dolazi proleće. Išao sam po pozorištima, školama, izložbama, skupštinama, i jednako razmišljao šta da vam sve javim.

Uostalom, ovaj patos, to je zao uticaj Tolstoja na mene, koji je mrzeo kulturu, voleo seljake, išao bos, i jahao skupe konje. Glumci su, razume se, sjajni. Ukus, scena, brzina radnje, savršeni su. Ali, to znate.

Došao sam na ostrvo, i išao sve dalje od ribarskih kuća. Vrhovi brežuljaka pozeleneše kad videše da im idem, i ja se uspeh na njih.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio. — Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga. — Ja sam išao po celom vašaru, nailazio sam čitave čopore magaraca, merkao sam, tražio i opet, eto, nisam kupio. — A zašto?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

(A već i da ne pominjem neprestano, treba imati na umu da je svaki, ko manje, ko više, pretrpan ordenima. Kad sam išao hotelu s onim pandurom, moram i to napomenuti, video sam gde vuku u zatvor jednog što je ukrao cipele u nekoj radnji, a

Sutradan sam morao promeniti hotel. Kad sam ulicom išao, morao sam ići pristojno, bar sa nekoliko ordena, te tako niko ne obraćaše pažnju na mene.

— Ne, povukao sam se s političkog pola. Doduše, u početku sam pomagao naš politički list novcem, ali nisam išao na glasanje, niti se jače isticao u politici. Od mene je dosta i to. Drugi nisu ni toliko činili...

Dokle je to došlo, videće se iz ovog događaja. Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa. Prispe lađa i počeše izlaziti putnici.

U detinjstvu me je, pre škole, vaspitala sirota strina, i to, razume se, kao pametna žena, bez batina, a posle sam išao u školu, gde su, od osnovne škole pa do najviše, programi tako divni da ja i dan-danji verujem da je moja strina bila,

a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao čitav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda. Išao sam tako vrlo mnogo godina, i otišao nekud tako daleko, daleko od svog zavičaja u neki nepoznati kraj, u neku čudnu

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Inače se zvao: »gospodin Mojsilo«. Bilo mu je oko 45 godina. Živeo je usamljen, kao sova u duplji; nikome nije išao, niti je koga primao. Šetnju je mnogo voleo; šetao se mnogo van varoši, i to večito sâm.

Događalo se, bogme, da je ponekad i sa zebnjom išao na ispit. Pre dve godine nije mogao da savlada čitava dva odeljka iz istorije Srba, pa opet — provuče se.

— Da se upravo napred izvinim za svoj neuspeh, o kome ću ti pričati. Bio sam učitelj u Grabovcu. Cele godine sam išao od mesta do mesta, provodio se, živeo kô svaki mlad čovek, a škola je tako ostajala na »starijem đaku«, koji je mučio

Ja strčah sa amvona, pa u oltar, i ovo idenje dođe mi nalik na ono, kad sam u detinjstvu prvi put išao da vidim lava, slona, tigra... I sad mi izgledaše da ću videti nešto novo i neobično strašno. I video sam...

No najradije i najčešće je bivao trgovački veresijaš. Išao je iz jednog sela u drugo i kupio veresiju svima trgovcima, koji su mu god punomoćije dali, a takvih je bilo dosta, te

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Preskoči i Englesku. Vidi-der ti tamo, u dnevnim vestima: da nije ko od bivših ministara išao u dvor, jer, znaš, čim bivši ministri počnu da idu u dvor, onda znaj da će biti krize!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Tu je dakle naviku zadržao i docnije kao slobodan čovek i išao češće u kafanu. Kad bi izašao koji njegov rad, on bi ga onda, ako niko ne čita, po nekoliko puta pročitao.

Kad je oblačio nemačko odelo nije imao mašne oko vrata, nego je išao razdrljenih grudi kao onaj Mara iz revolucije; a kad bi se opet seljački obukao, nije smela izostati dugačka mašna koja

a mogao je ranije stići, ali ništa ne čini; bar je dao prilike da vas za to vreme, dok je on polako dužim putem išao, upoznam s kafanom, jedikom i personalom ćir-Đorđeve mehane.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

A kao munja dotle je išao. Najednom, trolejbus se ukočio, Trole se izvile ko kriva slova, — A onda je dalje prošišao ...

Od blagorodne, tople kiše maslačak rastao sve više, više, išao sve dalje od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana maslačak nežno dotakao beli oblačak.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Zatim je 1872. godine izaslata jedna opet američka ekspedicija sa brodom »Haѕѕler«, sa kojom je i toga puta išao Agasic.

sa brodom »Gauѕѕ«. Ekspedicija, sa kojom je pisac ovih redova 1935 godine išao u južnu polarnu oblast, u prolasku od Madagaskara do Kergelenskih ostrva, naišla je na pustome i zabačenom ostrvu

Ekspedicija je, idući istim putem kojim je išao Alfred Vegener, naišla na njegove ostatke i mesto njegove propasti. Pratilac Eskim nije nađen, kao ni istraživačeve

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A najviše su padala u ona doba godišnja kada je nekada, još kao mlad, išao na ta putovanja i nauke. I čak za vreme tih putovanja umrli mu otac i mati, Sofkin deda i baba.

bez gajtana, s brojanicama, sitnim brzim koracima stade on pred Todoru, nekadanju svoju snašku, koja, dok je Vanko išao po njega, beše skuvala za nj kafu, iznela u žutoj taslici duvana, sve to metnula ispred sebe, pa zavivši cigaru i pušeći

On tresući se, oslanjajući se i pipajući svojim štapom, koji je bio masan, išao je i jednako kao budeći se govorio: — O, o Todoro! Kako si mi, Todoro? Šta mi radiš, Todoro?

Ali je on sa materom od kapije tako polako ovamo dolazio. Tako je mirno išao, jednako čisteći i ispravljajući svoje ugužvane čakšire od sedenja u kolima, kao da je ovo sad svakidašnji, običan njegov

Ali to ništa nije pomoglo. Najmlađi iz brastva Markova, još neogarena, detinja lica, kao da je ispod zemlje išao tako neopažen prošao sva arnautska sela, našao selo i kuću u koju su bili odveli Jusufčića.

I da joj nije bilo još toga Arse, ko zna šta bi bilo od nje, onako same. On joj je bio sve, i selo i varoš. On je išao po varoši, po čaršiji, i onda sve njoj ovamo do sitnica pričao.

— Evo me, tato. I ljubila bi ga u ruku. On bi joj davao dar izgovarajući se kako tobož išao tako po čaršiji, pa mu slučajno palo u oči, a osobito kakve minđuše, i eto kupio za nju.

Samo je njega osećala, kako joj dopire do ispod pazuha. I nikako nije mogla kolena da mu sagleda, tako je on sitno išao pored nje. Služio sam prota i svi sveštenici i đakoni | pa i klisari sa grobljanske crkve.

Sjahavši s konja i smatrajući za dužnost da on sada ima da je oko nje, da je on vodi, išao je peške odmah iza nje, šireći oko sebe laktove i kao braneći je, da je drugi ne potiskuju. I to nju čisto tronu.

Ne boj mi se kćeri!“ pruži joj ruku da prekorači korito i uđe. Sofka kroči i, vođena njime, pođe. Ispred njih išao je Arsa sa ispred sebe uzdignutim koritom.

I sam valjda osećajući da će kuća, naročito ona mala, jedino okrečena sobica, | na Sofku učiniti težak utisak, išao je ispred nje kao hoteći sobom da zakloni kuću.

ona mala, jedino okrečena sobica, | na Sofku učiniti težak utisak, išao je ispred nje kao hoteći sobom da zakloni kuću. Išao je poklecujući jednom nogom i naslanjajući se sav na nju, da, ako Sofka posrne, on, tako poduprt, može odmah da je

Pandurović, Sima - PESME

Mesečina. Kroz aleje sane Tuga veje, i šumore grane. Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim

Ogrn’o sam pokrov sreće ubijene! Korakom nemim ispod neba plava Išao sam hodom teških somnambula — To je bio tol’ko san koliko java: – Šetao alejom zaspalih zumbula, Potrvenom stazom

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Mi ćemo za serdarom, u Katunsku nahiju, jer nas pripovijetka naša tamo vodi. On je uz Praćište išao pred onom četvoricom, pa pošto se podobro pope, pod jednijem sivijem kukom, gdje je uvijek običavao počinuti, sjede da

U to i ljudi svi u gomili, dođoše iz pregrade. Mali je Milun išao pred njima noseći luč. „Daj, Spasoje i ti Luka, rastaknite, pa da se sječe!“ reče serdar.

On mi sad piše šta je radio, koliko li ga je jada ubilo trčući tamo-amo, tobože da mi pomože. Išao je i u Beč, pa najzad veli izradio mi je oproštenje.“ „Dakle, sad bi ti mogao doma?“ zapita serdar.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

obrasci velikih i značajnih književnih tvorevina; preko ovih tvorevina sa oznakama malih i neznatnih ostvarenja išao je put u velika književna dela; upravo te dve hemisfere narodnog tradicionalnog stvaralaštva stajale su i danas stoje u

Koliko hljeba pojela, toliko jada imala! Ko te izda, izdalo ga ljeto! Krv platio na svom domu! Kud god išao, vazdan kukao! Kuća mu se kocem zatvorila, ljuba mu se u rod povratila, a vas mal mu u begluk otišô!

Tog ću zeca uhvatiti, odneti gospodaru, pa ću za nj dobiti... — Išao Ciganin njivom pa opazi zeca gde spava u jednom grmu.

“ — on mu odgovori: „Išao sam na Braiće kao što si mi ti sinoć rekao“. Slovo „iže“, ali sirca niže. — Zapisao kaluđer na sircu (đe se reže)

Blago mene, evo moga kuma, samljeće mi bez ujma. — Kazao nekakav u sebi, koji je išao u vodenicu, pa našao kuma vodeničara; ali vodeničar opazivši njega sa žitom, pomisli u sebi: Blago meče, evo moga kuma,

radi polagano skinuo ular s Herove kobile, koju je Hero za sobom vodio, i metnuo ga sebi na glavu, pa on mjesto kobile išao za njim.

PAPRAD (BUJAD) Dok je još sveti Sava išao po zemlji, i činio dobra, pređe jednom preko Javora, i dođe čak na Rudnik. Ono što je bilo pred njim zemlje i prostora,

Otuda se reče: „Nad Hercegovinom se prosula Bogu torbica“. KAMENO SIJENO Išao sveti Savo sa đakom i tako dođu u Todorov do; to je bilo usred zime, kada su čobani na torini i kod ovaca.

iz pećine i vladati svojim dobrim narodom, a zlatno platno koje otka, prostrijeće po svojoj zemlji kuda njen narod bude išao.

VUČITRN (Vojvoda Vuk iz Hercegovine). Pripovijedaju da je nekakav vojvoda Vuk iz Ercegovine išao s vojskom na Kosovo u pomoć knezu Lazaru, pa ga tu sreli vojnici, kazali mu da je vojska razbijena i knez Lazar

Ispod njega kosio plodna sjemena, pa išao na duge i široke njive: manuo desnom, bog mu dao srećom, rekao: „Pomozi, Bože“. — Bog mu dao i pomogao!

zelenijem lišćem i svakojakijem cvijećem; oko njega su se vili blavori, i jednoga je u ruci nosio i s njim se igrao. Išao je onaj dan i k manastiru sv. Jakova (oko ½ sahata od grada).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos. Onda reče u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u njega.

s njezina krila, pogledi žalosnu i plačnu devojčicu, pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad govorila, ruža ti zlatna iz usta izlazila!

U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi

Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.

Kako ću je dati, kad ne znam šta si i od kuda si noćas došao, hoćeš odmah da je vodiš, pa ne znam ni đe bi išao sestri u pohode.“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre noćas | da se vodi.

Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad na jedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa

moj brate, reče vodeničar: „Lako ti je ići na vojsku; da ja imam takoga konja, tako oružje i take haljine, i ja bih išao.

se sve popio i proćerdao, tako, da nikakih drugih haljina nije imao, osim jednoga ćebeta, kojim je ogrnut po sokaku išao, i nekake stare kapetine, kroz koju mu je perčin bio propao.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

god hoteo slušati, kazivao bi[h] mu od jutra do noći povesti iz prologa; gdi bi god majstori i momci šili, tu bi[h] ja išao kazivati kazanija i žitija različni[h] svetaca; svakom bi se mililo slušati ono što ne zna.

čin roditeljski, u kom činu upažavao bi[h] najveću svetinju posle boga na zemlji; kako bi[h] čuo da u crkvi biva venčanje, išao bi[h] ga gledati s takim umiljenijem kako god svetu liturgiju.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Najzad on sam objasni Dundaku zašto nema mira. Dundaka srete Škoranca usred bijela dana, išao od voza k manastiru. Dundak, slobodan, a vješt kako se treba ponašati u takvijem prilikama, prekrsti se, izgovori

Od tada nesta svake opasnosti. Bakonja je na novom konju novoga gvardijana gotovo svakoga dana uza Srdara išao preko vode i odmarali se kod Jelicâ.

Mačak odavno nije dolazio na predavanje, jedino je išao ka fra-Brni, dokle je on primao. Već su tri mjeseca otkad svakoga dana nestrpljivo očekuje poziv da otide da se

Vrime je već... — Posli ćemo o tome razgovarati — odgovori tiše Bakonja, mignuvši put Bujasa, koji je išao podalje, s desne strane Srdareve. Butre je već bio u vodi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

A ujutru, rano, iz mehane ga najpre poveo u magazu žitarskog trgovca Vasića. Otac je išao napred, sa štapom preko ruke, a on nekoliko koraka za njim.

Čime će decu ishraniti do proleća? Mora da ga moli. Bog je njega, Tolu, zato izmislio da bi neko po ovoj zemlji išao na kolenima i pognute glave. Gde će on s Đorđem Katićem da se parniči oko pravde? Hleb mu treba.

Tu, za Tomom Vučićem i njemu spodobnima, izvikasmo novog knjaza, a ja isto ostadoh. Kad smo se vraćali, svako je išao svojim pravcem. Preskakali smo torove i krali seljacima ovnove.

Pošten ne beži. On nije kriv. Nema nikakve veze sa očevom politikom. Može mu glave doći što je išao u agitaciju za oca.

Aćim shvati i seti se kad je poleđenom prtinom puste, u luk savijene ulice išao zanesen kao mesečar, ne odgovarajući na pozdrave opančara i dućandžija.

Nije verovao očima: sa ispruženom rukom za pozdrav, nasmejan, išao je k njemu... Nije valjda on, nije, o, pameti! Njegov protivnik na.

donosio i odnosio pisanke. Uvek nekoliko koračaja iza njega išao. To mu je jedanput rekao i on je zapamtio. Tako su i iz suda po starešinstvu izlazili.

To mu je jedanput rekao i on je zapamtio. Tako su i iz suda po starešinstvu izlazili. Onaj s najmanjom platom išao je poslednji. Sve čavke u čaršiji zanoćivale su na sudskim tavanima. Sada su, do samog suda, napravili novu apsanu.

od koje se dale moglo samo posle dugog bavljenja po kancelarijama srpskim i austrougarskim, on ne bi silazio iz voza, išao bi dalje, svejedno kuda, tamo gde ga niko ne poznaje.

— ljutito reče Aćim. — Pa radujem se — gotovo prošapta Đorđe. Obojica gledaju raskrvavljen mesec. — Ja sam išao u Beograd da molim tvoje prijatelje i Vukašina da te spasavaju iz apse. Niko nije hteo prstom da makle za tebe.

Niko nije hteo prstom da makle za tebe. Ja sam išao... — Sada to nije važno. — Trebalo je da ti ranije kažem. — Idi i večeraj sa ženom — naredi kasnije Aćim.

Neku godinu kasnije razumeo je, i njihovu tajnu ćutao. Gavril mu je krstio Vukašina. Tada je već bio sed i nije išao u vrbake da gleda mokre žene. „Ovoga na škole da daš“, rekao mu je kad su izišli iz manastira.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kako se sve to ponavlja! Mali čistač se osmehnu. Zvezdan je i sâm, nekada, bio dečak. Svetlokos, svetlook išao je svetom i lečio bolesne. Naročito su mu se deca radovala.

Je li dan ili čitavu večnost išao dok nije iskoračio iz Zemlje Bisernik Čaplji i ušao u Carstvo zelenih patuljaka? Kako da zna?

Majka htede da ga pokaže susedima, da se pohvali, ali samo što se okrete, a dečak s tanjirom iščeze. Ko zna koliko je išao? Na kamenitom putu mesec mu je bio jedini drug.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

godine, vidi se da je šanac, onim delom prema dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta koje će biti podignuto tek pošto šanac bude uklonjen a Kapija

Konaku u Topčideru, već pripremao za odlazak iz zemlje, Jovan je u kući Baškalfića, u Beogradu, bio okovan, a on je išao na poklonjenje tom pokvarenjaku koji je sve zakuvao. Da li baš sve? I da li samo on?

Jeza, ne od straha, od zgranutosti. Njemu, Gospodar-Jovanu, jeste, jedan jedini put: u avgustu 1842, u Žabarima. Išao je na Vučića i vučićevce a znao da gubi.

Samo je imao da bude spreman na sve. Išao je iza nizama, sav oko i yxo, ni o čemu nije mislio, i, unutra, neka tupost, a ipak je video svetlosti na prostorima

Istorija, međutim, beleži da je Vasa Čarapić, od početka ustanka, išao iz bitke u bitku. Ostala je zapisana, najviše kao ohrabrenje ustanicima, njegova pobeda nad dvama Alijama (Halilima),

a razgorevale su se tamne, još nestvarne, radosti, strepnje su se, u trenu, pretvarale u puhor, Uzun Mirko je svemu išao u susret, ustanici su ga grlili, već se znalo, glas o Kondinom i njegovom junaštvu obleteo je sve prolaze: ustanici su,

Neka životvorni konac tka tu maglu, pa šta bude. Čudio se svojoj slavi koja je, sve više, postajala šum van njega. Išao je iz bitke u bitku, iz godine u godinu.

se opet spušta u gungulu Velike pijace koju sad i ne primećuje, pa pođe Carigradskim putem, prema Stambol-kapiji. Išao je pored dućančića, kojih je bilo više nego ikad, a ničiji pogledi i ničiji šapati nisu, sad, išli za njim.

Stojan je išao za ralom, bila je njegova smena; Petar se odmarao. Odjednom, ralo zapne i to ne slučajno: pod kamenom, duboko u brazdi,

Više kije došao u Beč iako je, marveni trgovac, mnogo putovao. Išao je u Sofiju, u Bukurešt, u Peštu, čak i u Istanbul. U Beč nije kročio.

Tursku ponekad isporučivao odjednom preko stotinu volova i koji je prolazio i kroz bespuća i kroz bojišta, nikada nije išao naoružan. Šaputalo se da, zbog nečeg, izaziva sudbinu.

Buna je započinjala pa trajala a on je išao ka njoj, privučen jezom što se rasplamsavala. Sad kad je pojmio da je pesma put koji vodi i od nepostojanja i ka

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Dolinom te reke išao sam uz vodu do njenog izvora na Pindosu; odavde sam pošao nizbrdo dolinom Arahtosa do onog mesta gde se on izliva u

U tom pogledu bio je on izrazit racionalista, ali je njegov racionalizam išao za tim da razmišljanjem dobije tumačenje prirodnih pojava.

Put koji sam pri tom išao bio je ovaj. On pokaza rukom na tablu koja je visila iza njega na zidu. „Evo ovde vidite tri slike kojima su Zemlja,

A sve kad bi i dalje stigao, vratio bi se praznih šaka. A ja, Mardohaj, išao sam od jednog jevrejskog geta do drugog. Tamo se nađoh sa svojim jednovernicima. Oni znaju sve!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Stezao sam nos da ne prsnem u smej. Tako mi je nešto smešno bilo. On se teturao, navaljivao na mene svom težinom, išao čas brže čas lakše. — Drži tempo, druže, tempo! — opominjao sam ga. — E, moj pobratime, eto dokle sam doterao.

Žurio sam u bolnicu, i tako sam išao ispod streje sagnute glave, sa nabijenom kapuljačom, zamišljen, kao što idem uvek, gospodo, vi znate.

Čovek je išao putem kojim je uspevao da raskrči mnoge prepreke što su ljude razdvajale. Sve ogromne prepreke vere pale su.

kaiš, koji se rastezao nad grbenom i s mukom uvlačio u crne i mračne oblake, odavao je zoru, ali je noć još vladala. Išao sam, svejedno mi je bilo kuda, samo da jedanput dočekam svanuće i doživim dan bez kiše.

običaja, i onaj svet koji se tiskao, pun svežeg i zvonkog smeha, gazio je čvrstim i slobodnim pokretima, mahao rukama, išao uzdignute glave, i tako ulivao neko naročito, čarobno raspoloženje i nekakav čudan polet volje.

On je išao pored nje lagano, upola okrenut, u onom nervoznom uzbuđenju koje čoveka čini komičnim, izveštačenim i nekako naročito

Evo, dakle, šta je pomenuti Lazar tamo napisao: Prvi put sam, veli on, to osetio u šestoj godini, u zimu, kad sam išao u susednu varoš, da kod svoga dede provedem božićne praznike.

Zajedno sa mnom, a kod svoje tetke, išao je tada i sin komandantov, moj vršnjak Pavle. Dakle, toga dana morali smo najpre ići kolima Do prilično udaljene

I zavideo je svakome od njih što je bezbrižno svojim putem i poslom išao, i ne sluteći o njegovom strašnom bolu, koji, činilo mu se, neće ni moći da izdrži.

Ovoga puta, međutim, toga kufera sa njim nije bilo, jer je Ivan Ilić, koristeći praznik, kao što sam rekao, išao samo na izlet i da bi popio nekoliko čaša friške kisele vode u poznatoj našoj banji u blizini prestonice.

Oporih usana, sa krupnim graškama po čelu izrovanom borama, čistač je išao sve dalje. A za sve vreme nijedna misao o prošlom, o detinjstvu, o mladom regrutu cvećem okićenom, o kućici na proplanku

Blago njemu. Eto reci, Alija, gospodinu: takvi smo mi. Dok sam mogao, išao sam na groblje. Sad ne mogu, star sam. Ima samo od svadbe pedeset godina.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Glas je, međutim, išao i širio se šapatom, šunjao se kroz mjesto kao pas bez gospodara, dopro do u posljednje kuće u predgrađu, među ribarske

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ali se opet seti vode, i ta ga misao pokrete napred... Išao je brzo, grozničavo, dok ne dođe do poznata mu izvorca, iz koga se slevaše hladna planinska voda preko lipova luba.

Sad mu beše zagonetka rešena. Video je da ovo nisu one obične pojave, koje je i sam odobravao i išao im na ruku, no je to mnogo dublje i neobičnije za njega osećanje, kome se samo mogao dosećati, ali ga nije mogao pojmiti.

I ako je bio dan, nije se mnogo krio. Išao je preko sela, držeći se šljivara i zabrana, a gde naiđe na čisto polje, tu se više požuri i obrće opreznije.

Ali ga poslednji događaji prinudiše da misli, i ako mu je ovaj posao, od svega, najteže išao od ruke. Postepenim tokom događaja Đurica se već navikao na svoj položaj, a ozbiljne prilike navedoše ga na misao: da

Recimo ja odem i kažem... tako, već zna se... oni mene u tomruke. Posle ispituj: ko je još, ko te čuvao, s kim si išao, koga si napao ?... I tako sve, pa muči i pitaj... Dobro. Posle već sud i, recimo, robija. A ona ?...

Sad bi on bio seljak, kao i drugi; radio bi svoj posao ; ne bi se nikoga bojao... Išao bi slobodno po polju, po zelenu lugu i dubravi.. U kući bi mu bilo eve veselo, stara majka dobila bi odmenu...

— Sam, gospodine, on sam... — A ja sam slušao da je Matiju drugi ubio?.. Onaj što je te noći išao s Đuricom.... — Zar Novica?... — reče ona i trže se kao opečena.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Sad Petar uzme sve tri ove stvari i pođe dalje. Idući tako, naiđe na neku veliku šumu, i uputi se jednom stazom. Išao je tako čitav dan kroz tu šumu, a nije mogao nigde nikoga da vidi; tek posle nekoliko dana naiđe na jednog starca gde

Petar je neprestano išao napred, pa, idući tako, opazi pred sobom jedan veliki dvor, te se uputi pravo k njemu. Kad je došao do dvora, nije smeo

Kako ćy je dati, kad ne znam šta si i otkuda si? Noćas došao, hoćeš odmah da je vodiš, pa ne znam ni đe bi išao sestri u pohode. Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi.

Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa

Ižljube se, zbogom, zbogom, i ode svaki na svoju stranu. Najmlađi, bogac, išao dugo i dugo, i nigdje ti ne srete ni žive duše. Umorio se konj, a umorio se i on na njemu.

Više se nećemo vidjeti. Zbogom. Ižljubiše se, oprostiše, i svako ode na svoju stranu. Lija ode kroza šumu, a on išao dugo i dugo, umorio se što može biti, a nigdje ništa ni pojesti ni popiti, dok stiže na ono mjesto gdje su ostavili

E žao mu za braćom, jako, bože, žao, ali šta će: izgladnio je, ižednio, stoga se požuri da što prije stigne do kyće. Išao dalje i išao, nigdje ništa ni pojesti ni popiti, dok ne stigne u jedno mjesto u kome bješe mesnica do mesnice.

Išao dalje i išao, nigdje ništa ni pojesti ni popiti, dok ne stigne u jedno mjesto u kome bješe mesnica do mesnice. U cijelom mjestu

Sin oca lijepo opremi, sve po hadetu, što se najljepše more. Svaki mu je dan išao na mezar i dovu učio. u vezira su bile još tri sluge, koje je vezir dobro pazio; ali na smrti ih se ne sjeti.

U toga cara bile su uši kozje, pa je redom zvao berbere da ga briju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi ga koji obrijao, car Trojan bi ga zapitao šta je video na njemu, a berberin bi

Od to doba ovaj je momak jednako išao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje uši.

Kad je tako svršio s kravom, digne se odatle u svijet. Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

NA ONOME BREGU † Janku Veselinoviću Na onome bregu što je nad životom, Tražio sam mesto gde stanuje sreća, I išao dugo okružen lepotom Iz predela snova u predele cveća.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Jedne zimske noći, oca su pozvali da obavi hitan posao i dok je išao kroz planine koje su vrvele od vukova, konj se uplašio i zbacio grubo oca na zemlju.

Bila je oštra hladna noć, tlo klizavo, a u blizini nije bilo taksija. Pola bloka iza mene išao je neki čovek koji je isto kao ja jedva čekao da stigne u zaklon.

Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku. Zabavljali smo se bacajući grudve, koje su se same kotrljale neko vreme, sakupljajući manje ili više snega, i

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ostataka tih podzemnih stanova bilo je još u doba moga detinjstva dok sam, pre pedeset godina, išao u školu u Idvoru. Mesto prve crkve bilo je obeleženo malim stubom sazidanim od cigala, sa krstom na vrhu.

Sava. Prema železničkoj stanici išao sam zamišljen i bez žurbe, kad mi priđe jedan student i mi zapodenusmo razgovor. Bio je malo stariji od mene.

To mi je pružalo lepu sliku o svemu onome što se dešavalo u životu američkog naroda. Bilharc ne bi nikada išao sa mnom, govoreći da u takvim šetnjama nema šta pametno da se vidi.

Kako je Kortland strit ulica bila blizu crkve sv. Trojice, često sam išao tamo da posmatram spomenik Hamiltonu u porti crkve. Taj spomenik mi je prvi otkrio vezu između crkve sv.

Iako su bili dobri katolici, oni su pristali da idu sa mnom kada sam išao da slušam Bičera u Plimutskoj crkvi, gde sam prvi put u životu video tog velikog besednika.

Svoje učenje je uspešno primenjivao u svom zavodu za lečenje vodom. Posao mu je išao dobro, a zavod mu je bio veoma poznat.

Slušao sam je kako mi govori o raznim stvarima koje su me podsećale na detinjstvo. - Ovim putem si išao u školu; tamo je crkva u kojoj si nedeljom i praznicima čitao apostole; ono je mlin sa kupastim trščanim krovom sa koga

Posle svake posete ovoj kapeli, osećao sam se duševno okrepljen. Na službu sam išao redovno iako sam, s obzirom na svoju pravoslavnu veru, bio oslobođen učestvovanja na bilo kojoj crkvenoj službi.

Pre nego sam počeo sa veslanjem išao sam u duge šetnje, obično sa nekim mladim nastavnikom ili studentom koji se bavio sličnim problemom kao i ja.

Jednog dana išao sam prema Institutu. Ispred mene koračao je jedan visok nemački oficir koji je pušio dugu cigaru. Kada je došao do

katalogu stajalo je da će on predavati teoriju elektriciteta u prvom semestru, baš za vreme mog boravka tamo. Išao sam na ova predavanja, ali sam uzalud čekao da čujem od Kirhofa objašnjenje Faradejevih i Maksvelovih gledišta.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Cveta se nadala da će taj dan raditi i tako unapred do njihova povratka. Prevarila se: bilo je mokro, pa posao nije išao za rukom.

Bio je odlučio da ceo taj dan provede pešačeći u okolini velike varoši. Zaželio se polja i slobodnog prostora. Išao je bez cilja kroz prostrana predgrađa raznih vera i narodnosti.

Iz tih mirnih ulica odjedared izbio bi na kakav trg pun ljudstva i šarenila. Išao je neprekidno i nije se osećao zamorenim. Svugde na putu prati ga život i smrt! Ulazi u pusto groblje.

Sve te slike su dolazile pred oči Ivu Poliću. Išao je dalje k moru. Pučina je drhtala u mesečini. Azijska strana gubila se u fantastičnim konturama; svetionik bacao je

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

A ostvariće, pored ostalog, i zato što su napuštanjem narodnog stiha napustili jezik koji je iz njega išao – u suštini „vukovski jezik“, onako kako smo ga ranije opisali.

Rastko Petrović je, međutim, najpre naizmenično išao jednim pa drugim, a zatim jednovremeno jednim i drugim. Ali je njihovo objedinjavanje nesumnjivo predstavljalo pretežak

Budući da je, istorijski gledano, uticaj išao jednosmerno od nemačkog ka srpskome jeziku, moglo bi se pomisliti da je široka upotreba našega lepo nastala pod

On ih je od početka menjao ili pomerao njihovu ulogu. Vinaver je u tome najdalje išao. Ponekad je daleko išao Rastko Petrović, Crnjanski međutim, posle Lirike Itake, izabrani žanr samo delimično pomera,

On ih je od početka menjao ili pomerao njihovu ulogu. Vinaver je u tome najdalje išao. Ponekad je daleko išao Rastko Petrović, Crnjanski međutim, posle Lirike Itake, izabrani žanr samo delimično pomera, uspostavljajući izvestan

Kosovo, gde sam rođen, puno je crkava i manastira. Na Gospođindan išao sam redovno u Gračanicu da se pričestim. Nisam slučajno u naslov ovog teksta metnuo one slovenske pčele koje u

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA (dolazi). Gde si, boga ti? ČEDA: Ja? Kod advokata. DARA: Šta ćeš kod advokata? ČEDA: Išao sam da ga pitam: postoji LI kakav zakon po kome se udate žene mogu udavati! DARA: To nisi morao ni da pitaš.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Crni se kaldrma. S obe strane, sniski, kao nanizani, crne se dućani, streje, ćepenke. On je išao. [. . . ] Niti da pomaže ono kad savi, uđe u ulicu, koja isto tako mrtva, pusta i crni se, a ispod njihove Jovankina

ćutanje, sve upornije što je bivao stariji, i on je, kao i otac mu, koga je pri svakoj važnijoj izreci spominjao, mirno išao u rat.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Njima je on po oslobođenju činio velike usluge, braneći ih kao najrođenije. Oturio je bio oružje, išao Skromno kao da je nanovo postao raja, samo da ne bi uvredio ponos svojih nepitomih znanaca i suseda.

– Nije u običaju, Selime! – Eh, nije u običaju!.. Već desetu kavu ispijam kao Omer iz Ribarića kad je išao sa Ali-Dragom, pa nije žalio njegove ogromne kese sa kavom i šećerom... A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime.

Miljković, Branko - PESME

jedna topla obala breg zelenila i jedna beatriča ali su tri čeljusti tri makaze tri noža da voleo bih povratak išao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju videh

Krakov, Stanislav - KRILA

Gore, pod samim grebenom, išao je duž svoga pobedničkog stroja suvonjavi major. Duško je išao za njime radostan i veseo.

Gore, pod samim grebenom, išao je duž svoga pobedničkog stroja suvonjavi major. Duško je išao za njime radostan i veseo. Krv mu se zaskorušila na razdrtom licu.

Jedan od ovih koji dođoše da ga traže, ostao je opružen i miran gore kraj žica, a drugi je išao kraj nosila sa zavijenom šakom.

Petrović, Rastko - AFRIKA