Jakšić, Đura - PROZA
I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući suznim očima u te blede mesečeve zrake: ali ga srce nikada naći ne može!...
Sve je to pokrila siva magla. Išla sam laganim korakom dalje, niko me vije gonio, a niko me nije na putu zadržavao; slabo sam koga i sretala.
Izjutra, oporavljenom snagom išla sam dalje; nije se ni smrklo, i ja sam stigla u Zemun. Tu u Zemunu beše malo življi svet, činjaše se kao da bolje živi
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Sad vam jamačno nije tako išla trgovina? — primeti Pajo. — E, te još kako!... Sad je baš išla kako valja!... Samo da ti kažem.
— Sad vam jamačno nije tako išla trgovina? — primeti Pajo. — E, te još kako!... Sad je baš išla kako valja!... Samo da ti kažem. Dođe neki Mileta iz Miokusa da potvrdi procenu.
Jeina stoji jednako na pečurci, a pop više ništa ne govori o lepoti njezinoj. Dosad su popova deca išla u školu kod učitelja Grujice, i sam je pop govorio da će ih ostaviti tu kod njega neka izuče i četvrti razred.
Oru njive, popevajući i nadajući se dobroj godini. Tek u podne stiže Miona iz čaršije. Išla je tamo zorom da obiđe Senadina. Ona je održala svoju reč.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta sam ja soli i hleba s njim pojeo!... i to više u njegovoj kući nego u svojoj... I tako je išla reč čas o jednom čas o drugom.
Ustanici su se brinuli za hranu, a ostalo kako je dragom bogu volja. Mesta sklonitija nisu ni išla u zbegove. Tu se vodio domaći život, ne onako kao pre ustanka, ali bar je čeljad bila pod svojim krovom zaklonjena, ako
— Živ je!... U taj mah stiže Surep sa baba-Stojom. — Ovamo, bako, ovamo! Ovde su ranjenici. Baba priđe nosilima. Išla je pogureno, oslanjajući se na štap. — Da je malo videla! — reče.
Dučić, Jovan - PESME
Budi odveć tužna sa sopstvenih jada, Da bi išla ikad da tešiš ko strada, A čedna, da vodiš gomile što nagle. I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog
SREĆA Širokim putem koji te večeri iz grada vođaše u polje, išla je šarena gomila prateći jednog čoveka kojega krvnici treba da obese.
Niko nije znao je li osuđenik bio zlikovac ili mučenik. Gomila je išla radosno zato što su mnogi hteli da dograbe docnije po komadić konopca kojim je zadavljen krivac, jer kažu da takav
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Za osam, bogami! — reče Blagoje kome je ova pristrasnost išla u račun. — A ovo je već koje doba! da sam ja samo znao!... Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na kola.
Tako ona veseli popa i selo. Išla je s popom i vladici. Bila u školi. Pa poslije opet je s djevojčicama na igri ili na radu.
Pričao ti je vladika da me je premjestio u jedan pansionat, gdje se govori samo francuski. Cijele godine išla sam u školu, a sad me ni o raspustu neće da puste kući. Vele: moram učiti francuski da stignem druge, itd.
— Ja šta ću, kad neće da ide? — A što je ne hraniš dobro, pa bi išla? Pavao iskolači oči: — Zar ne vidiš da je svaki kao puce, apostola mu njegova? Pa da ga ne bijem! — Pa opet: pljus!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
trpeza, šta li, sa silnim krstovima i čiracima sa svećama, to je davnašnji rad frajla-Jule kad je još kao dete u lêr išla, pa je na pop-Spirin imendan obradovala tátu, i podnela mu zajedno sa spremljenim slovom koje je zaboravila, i završila
»Eno ga, veli, u šupi, pa nek svira u njega svake druge nedelje u dujetu s njenom mamom!« Melanija je išla češće na bal u Temišvar ili Veliki Bečkerek, i tamo je igrala nemačke igre koje je naučila u lêru, unterhaltovala se,
Na bal je išla od godine do godine, o Sv. Savi, a na balu je uvek bila malerozna. Okrene li je samo dvaput tencer po sali, — njoj se
— Eto! Što ga nema kod nas; a kod njih je bio i pre i posle podne! Doš’o je posle podne još kad je Žuža išla po vešplau, a izaš’o je kad su se krave vraćale kućama! Izašli pred kuću, pa se čitav sât špacirali.
Ah, mislila je u sebi, samo još jedared ako se nađe s njim, neće više biti takva kao dosada. Išla je svakog dana u baštu.
novosti, i sa tih premućstava bila je prisna prijateljica sa gđom Cvečkenmajerkom, mesnom babicom, kojoj je svaki dan išla na jauzn sa štrikerajem u korpici.
Posle toga je gđa Sida nikako nije samu ostavljala. Jednako je ili išla k njoj ili je dozivala k sebi, tek da joj je uvek na očima, i da je razgovara i razgali.
Uneli su je toržastveno; najpre je išla Kredla sa tortom, za njom Betika sa velikim štajerskim ambrelom, a za njima krivonogi Sepl sa teškom lulekanjom i sa
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ako joj nije bilo tu muža, ona bi skupila njih, prosjake, i zajedno s njima išla bi i izvlačila iz groba toga što se bio zavukao.
Vejka ga je zvala „čičom“ i uvek noseći njegove torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko
utišavala bi ga idući k njemu. I, nekako izmučeno, bolno, prilazila bi mu, šireći ruke kao da joj ne utekne. I tako išla za njim stešnjavajući ga u kakav kut dok ne bi došla do nj, uzela za ruke, odvela u njegovo sobče, tamo vodom osvežavala,
Braća mu prvi domaćini u selu. Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime. Naročito zimi, kad se od kuće iskrade, ona potrči za njim.
XVII Majka mu, nekada u svoje doba prva, čuvena lepotica, a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob išla, pre vremena umrla zbog njega što ga rodila takvog.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ A u kupeu užasna zapara. Divna, blaga baba išla je u Vrhovnu Komandu da izmoli dozvolu za prenos tela svoga na frontu isečenog sina oficira.
“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd. Pa sam tamo išla kud god sam znala: i u policije i u redakcije i u hotele i svuda, i ništa, — nema pa nema.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Valdenzer nije došao da ruča sa gostima. A gospoža Valdenzer išla je po kući uplakana, i kao luda. Božič je, kad susretnu Pavla, pričao, kako mu pade na pamet, da bi bilo dobro da
Prolazili su kroz brdo, kroz šume, kroz oblake. Njegova mati išla je svom ocu, na Mikoljdan, u posetu, i vodila i njega, da ga pokaže.
Valjda zato, što je bila debeljušna, međ nogama, nije imala dece. Išla je od ruke do ruke. Ako je takva glumica imala familiju u teatru, obično je bila i udata u teatru i nije bila gora
Gospoža Kumrija išla je u te posete, rado. Svet je, u Mitrovici, već godinama, nije bio video. Iduće veče, kad su se vraćali, gospoža
Da bi išla sa njim u svet i kad bi znala da će, putem, da prosi. Sad je sedela pred njim ceremonijalno i brbljala, kao da se spremaju
Ona klepetuša u Engelbirti – žena onog ćosavog Marka Ziminskog – priča da je njegova Tekla išla u traktir, Engelbirtu, kod kapetana, u posetu. Šta kaže kapetan na to?
On, nema šta da kaže Božiču. Istina je da je Tekla, kad je išla kod Ziminskih, svratila k njemu, ali kao što dete svrati svome rođaku. Sramota bi bila, da o tom, išta, dalje govore.
U njoj se javilo proleće. Željna je da se, tako rano, uda. Pa se ne bi bio začudio da je išla kapetanu, u traktir, da ga preže. A čovek je slab, na jagnje i pile. Zna on to. Svačega je bilo i u njegovom životu.
Nedeljom je išla i u, papežničku, crkvu. Tražila je od Isakoviča da je tamo prati. Žalosno je, kaže, da on neće u crkvu.
Za sve to vreme, žena Višnjevskova, ne samo da nije pokazivala znake ljubomore, nego je mužu, očigledno, išla na ruku. Udešavala je da Višnjevski i Ana ostanu sami, naročito u bašti.
Bio je ustao u sedlu i mahao rukom. Isakovič zadrža konja i okrete se u sedlu, da vidi svoja kola, koja su išla za njim, podalje, a kraj kojih vide kako korača, lagano, konjušar, koga mu Hurka nađe.
Đurđe je tih dana bio doneo u kuću knut. Ta strogost bila je tim neshvatljivija, što je išla uz neobičnu nežnost, i ljudi, i žena, u pričama koje su Varvara i Ana bile čule u Kijevu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U uskočkim pesmama i u zagorskim predanjima nema pohvale koja bi išla u prilog Mlečića. Očevidno je da su oni, kao hrišćani, radije gledani nego Turci.
Jedna je putanja išla i prema Kačaničkoj klisuri. Docnije su sagrađeni delom bolji a delom lošiji kolski putevi, jedan za Ferizović,
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Rekao sam ti jedanput za svagda, ne tiče me se šta svet govori. AGNIJA: Ja sam išla, boga mi, i kod gospa-Naste, gledala mi u šolju. SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!... AGNIJA: U šolju od kafe!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam uspeo da kažem ni reči, a Rašida je već išla prema meni noseći nešto zamotano u marami. Predložih joj da potrčimo, jer se neko može okrenuti. - Neće! - reče.
- Ne moraš da me grliš, Rašida. Napisaću! - pošao sam prema gradu, a ona je išla za mnom noseći one šašave zlatne perunike u naručju.
Čitavom kožom osećao sam taj dlan i njeno prisustvo pored sebe. Išla je oborenih očiju, ali kapci su joj bili zapaljeni.
Sve je to bio lep plan, ali savršeno nepotreban: na putu za rampu sreli smo Rašidu. Išla je drumom bosa i preplanulog lica noseći neki zavežljaj u rukama.
Njemu je civilizacija išla na ganglije, i gotovo redovno posle desetog, mogli ste da čujete kako govori da je civilizacija pokvarila ljudski rod.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamiku je, opet, mati počela maziti. Išla je kod učitelja da ga moli da Šamiku nikad ne udari, da ga jako ne ukorava ako ne zna lekciju, nego sve lepim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapalivši male vatrice, ubrzo su podelili logor, kao neko dugo selo, pravom putanjom koja je išla unakrst, obeležena buktanjem plamenova svake vatre, zadimljene mokrim, mladim travama.
O, ako mu sad brat pogine u ratu – pomisli i zgrozi se, pa mu dođe da se prekrsti. Nije više išla onako pomamno, samo je rado, visoka, prava, pred njim stajala. Teška i krasna, ne znajući možda da on drhti.
U okolini Pečuja još su ga stizali kumovi iz napuštenih sela, noseći za njim hlebove. Poneka žena išla je za bratom po četrnaest dana hoda, pre nego što se vratila.
Zato nijedan dan nije prošao, a da u čast vojsci, koja se prikupljala i išla prema Rajni, ne prirede igranke, gde se pivo nemilice trošilo, ili večere, na gradskim trgovima pred crkvama, uz
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Muška su na glavi nosila što i ljudi, ili su prosto išla gologlava, a na gornjem delu tela imala su tek poneki deo ljudske odeće.
Ženska su deca išla gologlava, ili su imala na glavi fes, a na donjem delu tela ponešto od ženskog odela. I muška i ženska deca, od pojasa
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Maki ga više i ne sluša. Zabavlja se kružeći pogledom preko svog bivšeg zatvora, ponovo vidi pedanteriju koja mu je išla na nerve, a zatim lice ispred sebe — lice uvek lojalnog i ispravnog čoveka, jednog od onih što iz dubine duše preziru
– Za decu, ako već hoćeš da znaš! – Pa, gde su deca? – Ovaj put slučajno nisu išla sa nama, jer je Ljiljana otišla sa školom, a Peđa ima... – Ni prošli put. Ni pretprošli! Ni onaj tamo...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ere: jednom je izlazila u susret detetu kao čitaocu, drugi put oponašala dobru volju i predusretljivost, a najčešće je išla za sobom i sa sobom.
Sremac, Stevan - PROZA
Kad pomisli: šta je, a šta je sve mogao biti! Da je svršio škole, pa kako mu je knjiga išla u glavu — kud bi njegov kraj danas bio!
Radičević, Branko - PESME
“ „Dva deteta, kô vi mala, Majke svoje ne slušala, Pa zato i Bog pokara“, — Tako zače baba Mara. „Išla šumom jedanputa, Zalutala sa svog puta. Išli pored grma, trna, Uvati i nojca crna.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kuku meni, na šta sam udarila pod stare dane. — Pa to će biti kod matičara, bako. Jesi li išla kod njega? — Bila sam, ovčice moja rođena, pa ne pomaže.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U čistom, suvom vazduhu osećaše se ona svežina i draž što vlada u letnje dane pre žege. Kola su išla polako, Dimitrija je za njima trčao da ih stigne. Ali, da li strah, uzneverenost, zabezeknutost ili nešto drugo?
Kola su išla. On im se poče približavati. Eno već viđaše Todu kako razapela suncobran, naslonila se na muža, a ovaj je obuhvatio i
Zato sam babu zvao uvek majkom. Dakle od cele nekadašnje bogate i znane porodice samo mi besmo ostali. Ona je retko išla drugima, kako ne bi i oni nama dolazili i videli našu sirotinju koju je već ceo svet gledao.
da je ništa ne interesuje, da ništa ne vidi i gleda do samo svoj rad: okopavanje, filizenje i prašenje duvana po njivama. Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega
A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući, a ujutru, rano, išla na rad. To pade u oči komšijama, i već počeše iznositi kojekakve stvari, a naravno da ste vi u tome najgore prolazili.
— Hajde, hajde! ... — I ostavi u stranu dete, tebe posadi za večeru. Ti si pognute glave išla, sela, uzela zalogaj, ali tako nevešto kao da prvi put jedeš. Majka te nutkaše, metaše pred tebe jelo.
Ali kad spazi kako ona nije pazila niti otvorala brazde, da bi voda u njih išla i natapala ih, već ih ostavila te voda otišla na stranu, u susednu njivu, on se zgranu, uzdiže motiku i, sav cepteći od
Oko deset kofa je izvadila dok je jednu testiju napunila. Čitava se bara razli. Jedva napuni tu testiju. Ali nije išla. Sva zažarena, stajala je; nije smela otići, a da se ne pomirimo.
Zna ona da je tada ne bih pogledao i da bih je tako uvredljivo peckao, da bi išla kao luda. I onda čas, u inat meni, raskalašna, besna, čas „umilna“, kao da su joj svi po kući pomrli.
Po četiri puta išla bi i vraćala se za jednu stvar... I sad, evo gde je došla, stoji više mene, čeka da je ja pozovem da beremo zajedno i
njegove molbe, i dalje produži, da priča valjda kako je u tim kolima bila ona, baštovanova kći, i sa svojim drugaricama išla na sabor, pa su, tobož ne znajući da oni jašu iza njih, pevale pesmu, i to baš njegovu pesmu.
Jedva čeka. Gotovo ne zna ni kako umesi, spremi za grob. Dok joj je dete bilo malo, te je majka išla s njom na grob, ona ju je od nestrpljenja uvek čekala na kapiji, a posle, kad je s detetom išla, samo što dete obuče, ona
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.
svetu ništa više nisu imala do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu. Jednoć bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive pa ako zlo žive da im da bolju hranu.
Ele, on tebe prejaha dvaput preko ćuprije. ERO I KADIJA Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijnim govedima. Jedanput se dogodi te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAGA: E boga vam, braca, pa zašto ne bi išla, kojoj se mili i koja, eto, može da stigne. MAKSIM: Gdi je ta žena, koja bi mogla dospeti na bal, ako je dobra
STANIJA (okreće se): Kjerko, ja bi ti sela. LjUBA: Pa ti sediš. STANIJA: Više sam ti se umorila, nego da sam išla vas dan. Nego daj mi da sedim ljucki. (Uzme jedan jastuk iz kreveta.) LjUBA: Šta ćeš to, majka?
LjUBA (vesela): Ju! Idem odma da javim Pijadi. STANIJA: Kako bi devojka isprošena išla po sokaku? LjUBA: Pa to je ništa. STANIJA: Kuku, ništa? Devojku isprošenu da gleda svet. Imaš li ti pamet, kjerko?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Zamane.) Kući! SULTANA: Jao, ne dajte me, ne dajte me! TRIFIĆ: Draga moja, kako ti ne bi išla tvojoj kući? SULTANA: Zaboga, ovo je moja kuća. SRETA (uvati je za ruku): Znam, samo ti ajde sa mnom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislite da se zbunio ili da je trepnuo? — Ničemu se ne čudim — kazao je naša familija je oduvek išla ispred svog vremena! A i sama je mnogo bolja drugi dan, zar nije? Tu se povaljamo od smeha, koji je to šmeker!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
stazama tajnim vrati se Rada s poklonom sjajnim, živjela otad srećna ko vila u šumi često kod braće bila, pečurki išla po poslu svom, išla — s metlom brezovom. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
se Rada s poklonom sjajnim, živjela otad srećna ko vila u šumi često kod braće bila, pečurki išla po poslu svom, išla — s metlom brezovom. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
To je stari prijatelj. Vodimo ga, vidiš. — Baš ljubazno. Pozdravite Pipa. Žena je moja išla jutros kod Lonje i donela mi o njemu vesti. Bolje je da mnogo ne jede. — To kažem i ja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Da se konji ne bi mnogo umarali, posluga je išla pešice pored topova. Zamoreni žurnim marševima, raskopčavali su vojnici bluze i držali se za štitove topova, da bi ma
Tek kada pređosmo reku Bitvu, odahnusmo malo. Išla je kolona mračna i turobna, kao da se vraća sa nekog pogreba. Ljudi osećaju, svaki na svoj način, da se odigralo nešto
htede reći: „i od Boga!“ — ali zaćuta, mahnu glavom i s drhtajem uzdahnu. — Čula sam — poče moja majka — da si išla... Mlada devojka kao da se prenu. Preko njenog lica prelete senka, ono se skupi a dušu kao da poklopi težak oklop.
— Staraju se oni o mrtvima... Ali žive ne žale, teško nama. — Bogami, dete, to je bio napor za tebe. Čujem, išla si sa sestrom, ona je još dete. — Njihove muke su još strašnije bile. Tetka, to su neizmerna groblja.
„Tu je. Pazi sanduk!“ — reče jedan. „Nemojte tu stajati! — reče blago sveštenik. — Doći ćete posle“. Išla sam nevoljno. Sveštenik mi je nešto govorio, ali ja ništa nisam čula.
U blizini mesta gde su uparkirana kola, razdvojiše se u dve grupe: jedna je išla ka stražaru, a druga malo po strani. — Stoj! — dreknu stražar. — Stali smo! — Ko ide? — Devetaci. — Vođa napred!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
III Učiteljica se žurno približavaše školi. Učinilo joj se da se odocnila, i ako tek beše sunce ogrejalo. Danas je išla sa čistom i vedrom dušom, sa onim istim sjajnim idealnim mislima, kojima se najviše bavila u školi.
Nekoliko puta je pokušavala da pobegne kući, ali je znala šta je tamo čeka, pa je stezala srce i išla svoju »tužionicu«... Na dnu dvorišta, gde je stanovala, beše baštica sa nekoliko gustih žbunića.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
E si dvore sagradio, grade dome! Nove dvore samotvore, samo jadna! Pa sam jutros doranila, išla u jad! Da te, dome, s jadom pitam, dugo jadna! Kako ti je u tamnilu, tamnoj mene!
davor’ brigo moja! Da ja znadem, moje belo lice, Da će tebe star vojno ljubiti, Ja bi išla u goru zelenu, Sav bi pelen po gori pobrala, Iz pelena b’ vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad star ljubi,
A da znadem, moje belo lice, Da će tebe mlad vojno ljubiti, Ja bi išla u zelenu bašču, Svu bi ružu po bašči pobrala, Iz ruže bi vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad mlad ljubi,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bio je s uma sišao. Umro je u ludnici, u onoj našoj staroj beogradskoj ludnici, gde su po tri ludaka išla, na dva kreveta. Kad ga je moja mati posetila, poznao je sestru. Kad sam ga ja posetio, gledao me je, nemo.
Ruska carska armada išla je u zimu, godine 1914/15, u Karpatima, na juriše, u dubokom snegu, kao zid. Išli su na nož.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Danas se, kaže, matere vezuju, a deca dobivaju poklone... A moja je mama umrla. Pošla sam na groblje... Znam gde je, išla sam ja često tamo... (Grči se.) Vetar... Zima... Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ne dokazuje on ništa, gospodine moj! Žalosno je to dokazivanje kad on veli da je stara granica s južne strane išla severno od grada Kradije; a to je nepoštenje; jer naši neprijatelji onda mogu s mirnom savešću polagati pravo na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najzad poče da oseća, kako čitava reka tuge poče da juri u njemu i da ga plavi svega. Poplava je išla postepeno i polako, ali je obuzimala svaki delić njegov, svaki muskul i, kako mu se činilo, i samu srž koštanu...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Nikako, ama baš nikako nije mu išla u glavu ona, po njegovu mišljenju, prilično nepristojna blizina u kojoj se tada igrač i igračica nalaze.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Veska Vesić iz Gornjega Osoja Posta prava beogradska gospoja, I kako to gospojama pristaje, Na pijacu svakog dana išla je.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Načinjen je i projekat i proračun za takvu jednu mrežu, pa ako ista ekspedicija bude išla u tu oblast ovoga leta 1939 godine, pokušaće se još jednom, možda poslednji put, rešenje pitanja dubinskim ribolovom.
Jegulja je nekad živela u tome jezeru, gde se rađala, rasla i parila se, ali je u određeno doba godine išla u vode što su uticale u to jezero da u njima traži obilniju hranu.
u more imala svoj vrh na donjem, a otvor na gornjem kraju i da bi, kad mreža stigne na dno i brod je počne po dnu vući, išla tako da otvor dođe napred, a da vrh kese zaostaje natrag.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sa sinom je izlazila i išla po rodbini, kod kćeri, i onda, svi skupa, išli bi po čivlucima, slavama, saborima i po ostaloj rodbini.
Kada bi izlazila i odlazila na čivluke, da nadgleda imanja, išla bi na konju. Sluge, s obe strane držeći ruke na sapima, pratile su je. Ne samo da je pušila, već i oružjem rukovala.
da o tim svojim pretcima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i više dana, čisto kao krijući se od same sebe, išla po kući bolesna. | Svoga rođenog dedu i babu jedva kao kroza san pamti. Babin lik uvek joj je malo jasniji.
Onda bi izlazila i išla ka onoj ravnici, podjednako ravnoj zbog zasađenog kukuruza i duvana. Tada bi se sve brže primicali.
Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a to sve zato što je jedino ona sve znala.
Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči. Čak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela, išla je. Ni noću ne bi strepila.
Zato je ona mogla uvek da bude slobodna. | I kaogod što je tako slobodno, otkriveno i javno išla, stajala na kapiji, tako je isto i gore, na prozorima gornjeg sprata, što su gledali na ulicu i varoš, ne skrivena nego
ne primeti i zato, i ako ne bi bila gladna, samo da je ne bi mati zaglédala, silom bi večeravala i odmah se odvajala. Išla je tobož da leži, spava, a u stvari da što pre ostane sama sa sobom, i da onda, sasvim sama u noći, pokrivena
— poče se ona nećkati silazeći niz stepenice. — Idi, idi, došao neko! — poče je žuriti mati. Dok je Sofka išla putanjom pored bunara ka kapiji, da otvori, vide kako joj mati hitro sakri tepsiju sa pšenicom i užurbano, ma da je
Samo papuče nije mogla da trpi, već išla bez njih, a to sve zbog tih novih čarapa, koje su joj noge i suviše ugrejavale.
I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim. On se jednako okretao i unezvereno gledao po kujni, po redovima posuđa na rafu, unutra, po samoj sobi.
Još manje da je sutradan, kao svakada, išla po kući hukćući. Čak Sofka u jutru, kad se probudi, ne vide nju oko sebe ili po kujni ovlaš obučenu, onako kako se još
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sve je to ona činila lako i živo, kao od šale. Kad bi išla preko avlije, jali samo kad bi se na vrata pomolila, svi bi se pogledi na nju stekli, tolika ljepota plijeni, i ozbiljne
“ Đakon ustavi svoje govorničke slike, jer ugleda dvoje čeljadi, čovjeka i ženu što im se već primakoše. Žena je išla sitnim a brzim korakom od desnoga kraja, kao od Riječke nahije. Čovjek je stupao lagano od Bajica.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kiša i snijeg i još jedno vrijeme. — Odgovorio Ciganin kad su ga zapitali kako je na polju, a išla kiša i snijeg i cigani; a kako se to treće vrijeme zove, nikako ga nije ćeo po imenu kazati, nego najposlije rekao:
(Nijedno; „ispalo je dno“ = dance) 7 — Išla putem tri druga: niko napred, niko natrag, niko u srijedi? (Tri Nike, Nikole) 8 — Ja se zovem kuku i ruz, bez mene
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
IV. ERO I KADIJA. Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijinim govedima. Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto.
” Onda se mati vrati kući ne obzirući se, i kako je išla od careva dvora, sve se za njom ćuprija gradila od bisera i dragoga kamenja do pred njezinu kuću.
svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom čuvali: jedan bi ostao kod kruške, a druga dvojica išla bi na nadnicu. Jednoć Bog pošlje anđela da vidi kako ova braća žive, pa ako zlo žive da im da bolju hranu.
devojka pa imala maćiju, i maćija imala kćer što je dovela, pa mrzila na pastorku, tukla je i grdila od kud je god išla, patila je glađu i golotinjom da bi je samo kakogod sa sveta nestalo; al što je ona nju gore držala, to je ona sve
Kad maćija vidi da joj ovako dosaditi ne može, otera je od kuće kad joj je otac nekud na put bio otišao. Ona išla ne znajući ni sama kuda, najposle zaiđe u šumi, pa tumarala tamo amo tražeći kud će da izađe, dok smotri na daleko
Kako svane, oni odmah stanu gledati, da l' ima kakoga god traga, kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.
“ 31. ERO I KADIJA. Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijnim govedima. Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kojeg uzroka, koliko sam se činio svetac, ništa manje za mladu čeljad molio sam se Vrlo usrdno, a za stare bake nije mi išla molitva od srca. Mnogi bi svedočili da su i[h] moje molitve iscelile.
Kad bi gdi po lepi mesti pešice [h]odili, išla bi ova žena kao da je vetar nosi. No namesto pića, jela čorbovita, zelje i voće jeđaše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Voli Peštu, bidermajer, Štrausove valcere. Išla na dvorske balove. Igrala sa knjazom Aleksandrom, trapavim... Narod — to je njoj nešto prljavo i lukavo.
jedno oko, i on je ceo bio u tom oku, davio se u njemu, pa je kolena polomio, ne, njemu je kolena neko iščupao, zato je išla krv, crvenela se iščupana žila, zaklano tele... Pištao je mrak u njemu i, hukćući, gorelo je ogromno oko.
Da je pčela, pa visoko, povrh drveća da odzuji. S vilama na ramenu išla je brzo i teško preko njiva, kroz kukuruze. Aćim je u Palanci: kasno će doći.
Ni u njenoj familiji nema nerotkinja. Lečila se i kod doktora u Beogradu i kod vračara, i u manastir išla, šta sve nije činila... Mora da rodi. Mora. Zar za nju zemlja nema leka? i Nikolu je molila.
Kad su se varoši od Turaka otimale, Kata je s kolesarom išla za vojskom i odmah za njom upadala u turske kuće i pljačkala. To je krila.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ptice su ispred ne letele i javljale joj kuda treba da ide, a cvetovi se otvarali da je pozdrave. I devojčica je išla: preko brda i dolina, preko ledenjaka i pustinja, postajući svakoga dana sve veća i sve lepša, sve dok iz 3emlje Plavih
« Žaljenje u njoj poraste, ali nastavi da hoda. Ko zna koliko je tako išla, dok na ivici pustare ne ugleda mladića kako kopa bunar. — Baš ćeš u pesku naću vodu!
— Zašušta vetar krilima, pa polete u Zemlju ledenih bregova, a lepotica pođe da traži Kameno jaje... Ko zna koliko je išla raspitujući se.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Imali bi, zaista, o čemu da progovore. Jovan bi da pita svog imenjaka, mlađeg gotovo čitavo stoleće, da li je i njemu išla ona jeza uz kičmu kad su ga napadali kao besnog psa? Jeza, ne od straha, od zgranutosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Budi odveć tužna sa sopstvenih jada Da bi išla ikad da tešiš ko strada, A čedna, da vodiš gomile što nagle. I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nekoliko trenutaka docnije izgubi se iza prvih kuća. Mi pođosmo za njim. S nama je išla i baterija. Kroz Ferizović su praštale puške; ulicama se prolamala neka vika, koja se čudnovato mešala sa paljbom i sa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i lako preko očekivanja, bez i najmanjeg tračka sumlje, s onom čudnom uznemirujućom lakovjernošću; gotovo kao da je sama išla naruku tome da bude obmanuta.
Na tim opasnim okukama, među filharmonijskim kumovima prošarala bi jeza i išla je uzbuđeno riječ: „Brzo, brzo! Do vraga, što tamo više čekaju!” Eto, to je bio moj prvi učitelj.
A kako je ta netrpeljivost (već tada!) išla do samog praga manijakalnosti, moja je unutrašnja grižnja zbog „slučaja s Glavonjom” daleko premašala razumne granice.
Odstupanja u pogledu violine u korist žena išla su već mnogo teže. Izrugivali smo se tome, ali smo i sami naslućivali nešto izdaleka sablažnjivo, tračak migoljivog
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali ti onaj pakosnik neće dati mira. — Zar Vujo ?... Šta on radi? — Sastajala sam se sa tvojim ljudima, išla sam i do njega. Zvao me da mu kažem gde si... On će ti, dijete, glavu odneti, to znaj, pa gledaj šta ćeš i kako ćeš...
A on veli: imam još sad na svaki prst po jednu... Dok sam išla za njim kao verno pseto, dok sam mu dala svu dušu moju, on već tražio druge i našao na svaki prst po jednu. Pa sad?...
sevnu i ode... ona se ne postara da zadrži tu misao, da razmisli o njoj... Išla je kao u groznici, a beše je i obuzelo grozničavo stanje...
je preko potočića, preko kamenjara, ubadala se, ubijala nogu nepažljivim gaženjem, ali na to nije obraćala pažnju... Išla je kao u bunilu, u vrućici... Posle ponoći stiže pred sresku kuću.
Samo sam, veli, najviše živela kod Jova i baba-Mare, a ’nako sve sam išla sa njim, kad nije imao s kim da se sastaje... A ja i Jovo i moja majka sve to potvrđujemo, kao da smo se dogovarali...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kako svane, oni odmah stanu gledati da l̓ ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga ni traga ni glasa.
ERO I KADIJA Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijnim govedima. Jedanput se dogodi te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ista ta mladost koja je pre podne, kao neki ozbiljni kaluđer, išla na klanjanje nekim čudesnim izvorima znanja, posle podne se žurno priključivala veseloj povorci kojaje hitala da se osveži
Napred je išla jedna plavuša u papučama. Imala je jednostavnu plavu haljinu, ispod koje su se nazirali ritmički pokreti njenog tela.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jezivo ih je tražila po zaklonjenim uvalicama i svugdje gdje je stigla kad je za stokom u pašu išla; a primirila bi se tek kad bi našla koje mlado čobanče na osami, željno društva kao i ona; sjela bi uza nj i časom se s
Jednog jesenjeg dana, pred podne, sjedi na kršu nad morem i gleda u nemirnu uskolebanu pučinu. Išla bi da kao i prije traži društva, no već ne može: sad je djevojka, pa joj se zamjera.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Sintetičke knjige o Crnjanskom napisali su Nikola Milošević, Aleksandar Petrov i Petar Džadžić. Moja je analiza išla kornjačinim hodom, a počeo sam od posmatranja neobične sličnosti u sintaksi, ritmu i opštem sklopu „Stražilova“ i Seoba.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Majka mu, čisto pribojavajući se, išla je bliže, uz onu stranu puta gde su bili zidovi, ulazi od mahala, jer otuda bi se čuo pokatkad kakav glas, iz koje
ime da Zlata ide „u sredi”, između Stojana i Jovana, no na to se kanda zaboravlja samo da bi se istaklo kako je „išla bliže” - sve iz nekog straha - „uz onu stranu puta gde su bili zidovi”.
nego povrh toga i jedan poseban prostor: prostor na rubu varoši, gde se ista junakinja Zlata u Pevcima „pribojavala” i išla - sve se pribijajući uza zidove - s unutrašnje strane puta.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Na svoje strahotno zaprepašćenje poznali su svojega suseda Miloja Krasića u ogromnoj gomili Turaka koja je išla po gradu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gde zverove vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome cirku Provodila vreme uz doboš i svirku; Najviše je išla radi jednog lava, Što j’ ukrotitelju bio dika prava.
Krakov, Stanislav - KRILA
Neko ga je prekoračio i ušao u sobu. Oči se Duškove raširile. Crna prilika išla je pravo ka njemu. Odjednom vide zamahnutu ruku nad sobom. — Au... dreknuo je i skočio u krevetu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sva je konjica polako kasala, a poneki od Čerkeza utrkivali su se napred. Namera ove konjice i pešadije, što je za njom išla kao potpora, bila je očevidno ta, da obiđu naše levo krilo, da ga obzinu i time prinude celu liniju na povlačenje.
Za ovim bataljonima, rasutim u strelce, išla je jedna naša baterija, a za ovom još jedan bataljon u četnim kolonama, kao potpora strelaca i zaštita baterije.
Krenemo ce. Kod naših predstraža stanemo da jedan deo naše vojske rasturimo u lanac, jer dotle je sva išla u dvojnim redovima, i da se posavetujemo šta ćemo i kako ćemo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U takvom stanju ih je zatekla i zora. Gde se ko zadesio, tu je i ostao. I zato je streljačka linija išla gotovo u cikcak. Bile su se izmešale čete, bataljoni, pukovi...
— Ja to nisam kazala. Ostaćemo ovde. — Hajdemo! — i ja sam je uzeo pod ruku. Ona se lako opirala, ali je ipak išla. Svoju ruku nije izvlačila ispod moje. Osećajući blizinu njenoga tela zadrhtao sam.
— Vi žurite... Možemo ići. — Ne, imamo još vremena. — Ipak je bolje da smo tamo. Ona lako uzdahnu. Išla je neraspoložena i gledala rasejano nekud u daljinu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kao zemlja za suncem i kao jagnje za majkom, Noga moja bi tako željno za tobom išla. Al’ ko hoće do veće da dođe slasti, taj mora Gotov bit i pelen gorki zagristi katkad.
Bojić, Milutin - PESME
Po pristaništima prljavim sam išla I tražila strasti u čamcima blatnim. S jutra straža bi me pijanu našla I šibala bičem po žilama vratnim.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MARICA: Jeste, onaj Đoka. Ja sam ti kazala, majka, da će on doći i, evo, došao je. Išla sam i u kafanu, tražila sam ga. KAPETAN: Ko išao? MARICA: Ja!
KAPETAN: Ko išao? MARICA: Ja! KAPETAN: Pa šta imaš ti da ideš, kad nisi određena da ga hvataš? MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sada bi već, pojavivši se iz ulice, istina, onako polako, pogureno i uvek noseći kantiče, tobož gasa da uzme, išla pravo ovamo.
I dolazeći k njemu, ne bi kao pre pravo ulazila, išla tezgi, čekmedžetu, već bi još sa praga, ulaza, počela da čisti, rasprema, nešto diže, da bi samo izgledala kako
dućana, Mladen je video kako odozgo sa ostalim mladim ženama i devojkama Jovanka ide iz amama gde je, po običaju, išla da se okupa i spremi za sutrašnji dan, za svadbu, za venčanje.
Da iziđu sa svećom, osvetle mu put. Čak ona sama bi uzimala sveću i svetleći mu, iza njega, išla bi, pratila ga gore, na gornji boj, kuda bi on, izišav iz kujne u koju bi ušao tek običaja radi, tobože mater i brata
Za njom brat mu sa svećom, da ona gde u mraku ne natrapa, spotakne se. Ona je bila čisto luda, bez svesti. Išla je, obilazila je oko kuće, kao da bi htela da pobegne.
— Ostavi me, bre!... — plakala je ona i dalje ludo, besvesno, sa rukama pod pazuhama išla i naricala, plakala: — Kuku, kuku, sine! Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje! Šta majka dočeka!
Ali ona nije nosila ništa. Samo, kao luda, čisto izgubljena, ne znajući gde će od teške muke, išla je iz kujne u sobu, iz sobe u podrum, i jednako, jednako nadala se, drhtala da će naposletku i on da se predomisli,
I ne znajući da to zato čini, jednako se vukla, išla, kao da ima tobož još šta da ponese, jednako čekajući kao na to njegovo rešenje, da i on s njima ode, ne ostaje sam, u
A da mu kaže? Ko sme da mu kaže? I zato, klecajući, obamirući, išla je, vukla se, a svakad sa uprtim, preklinjućim pogledom u njega. Suze samo što joj ne grunu i ne zakuka uglas.
I, s neiskazanim bolom, gorčinom, koja mu je palila grlo, išla na nos, mislio je kako i sada, na poslednjem možda rastanku, mora da je prema njoj strog, suv, čisto da je preseče i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jahaše nagolo i neprestance mahaše nogama da natjera mazgu e bi bolje išla. —Zdravo, Jure! — prihvati Ivo i čisto mu bi jaše drago što ga je vidio. Mladić ustavi mazgu i htjede sjašiti.
“ Pa, dok je povorka s fenjerom išla niza selo, svijet se razilazio svojim kućama. Ivo još slušaše iz daljine ciničnu parodiju vesele božićne pjesme i...
— Hoće joj se! — promrmlja stara, jednako zaposlena. — Neće me pustit' brat, a ja bih išla, — odgovori djevojka i pođe k ognjištu da vatru potstakne. — A ti pođi sama!
—A zašto je ne povedeš? — smijuć' se zapita Ivo, pa nastavi u šali: — Ako ti nećeš, ja ću je ispratiti. — Išla bi ona, ne bojte se. Ha, blago vama koji nimate sestru. Kuga i sestra, to je svejedno!
— Išla bi ona, ne bojte se. Ha, blago vama koji nimate sestru. Kuga i sestra, to je svejedno! Išla bi i s Turčinom, samo neka je muško. Ma neka dođe, ako smi — zaprijeti joj i ućuta. — Piše li ti stariji sin Petar?
On će se povratiti iz Amerike, pomirićete se. — Da mi ga je viditi! Zašto me nije sobom poveo! Bila bi s njime išla priko svita... — Mislio sam da si ga zaboravila... — Nikada! A ča ste zbilja mislili?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ona je učinila i jedno i drugo: do pola rastojanja je išla dignute glave i lenjog dostojanstvenog koraka, ali je onda u njoj nešto puklo, grunula je iz nje bujica osećanja, lice joj
Zar sam nešto video? Nagađanja, maštarije. Znam da je išla u njegovu sobu dok je bolovao i da je tamo ostajala dugo. Slutio sam da ga voli, ali to ništa nije govorilo o njezinom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Da ne bi ostavio svoja dva druga bez krova i namirnica u grenlandskoj pustoši, na zimi koja je išla do 65 stepeni ispod nule, krenuo je Vegener krajem septembra sa Leve-om, 12 Eskima i 2000 kilograma prtljaga za tu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola, počela je to uostalom već ranije, postade mati. Doziva učiteljice; ide po dućanima u koje nije nikada išla, da devojčicu svoju lepo obuče; traži joj drugarice; razgovara s Julicom čas kao s bebom, čas kao s matorkom.
gospa Nolinoj, gde se vrlo dobro osećao: — Meni je gospojica Julica kao jedna cirkuska igračica, što sam je video. Išla je po žici, uf, ne umem vam ispričati. Suknjica kratka, dovde, i cakli se kao sunce, a noge, ih...
A ti još malo posedi kod mene, kod tvoje Nene, koja nikada nije išla na bal, niti nosila šlep i lepezu. — Nastala je tišina, ona prijatna domaća tišina u kojoj ponekad ima rajskog mira i
Gospa Pava je umrla poslednja; za sandukom je išla samo gospa Nola, i videlo se da je mnogo žalila pametnu i ozbiljnu ženu.
Niti sam kuda išla, niti što videla i naučila, niti kakvu zabavu imala, niti neki luksuz terala... Todor poginuo, da bi novac uzeli
Ponekad pogleda na sat. Vozom večernjim iz inostranstva treba da stigne Luka. Umro mu je otac. Išla je gospa Nola da obiđe udovicu. U onom vertepu, kao obično, sve čisto i uredno.
Paula je uslužna bila i ostala. Ogazdila se sve tako priskačući da nešto podrži i pogleda. Za njenim Ljubom išla senka da je možda bio učesnik u onom prvom napadu na Lazariće. Išla, pa prošla.
Za njenim Ljubom išla senka da je možda bio učesnik u onom prvom napadu na Lazariće. Išla, pa prošla. On vredan, ona uslužna, štedljivi, crknuto pile ponesu, stekli, i pravo je, radom su stekli, na moje oči.
Sabio se tu šaren siromašni svet. Od sudskog pristava s ludom sestrom koja je ceo dan pod suncobranom išla po kući, pa do Sime „crkvenjaka”, koji je taj nadimak dobio otuda što je u dva maha pokušao da obije crkvu, ali, veli
— Nikad doći na red, a život žuri! I u Pavlovoj kući je bilo tragova od žurbe života. Frau Roza išla lane u Beč kod lekara.
Mnogo je uzbudljiva, usplahirena, na poslu prgava. Pavlu nije pisala jednu jedinu reč o tom da je bolesna, niti da je išla u Beč. Branko je morao na čast se zakleti da će ćutati. Jovi je prosto naređeno.
Kad njih vidim, nema više zašto da plačem. A za njih, gospa Danice, ne bih radila, u nadnicu išla, nego bih za njih na robiju išla. — Oči joj svetle, kao da Boga gledaju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
) »Ja bi baš rado u mesec išla da vidim kako se ti muževi s mnogim ženama slažu.« Gospoža je htela kazati kako se žene s mnogim muževma slažu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I stvar je sve dotle lepo išla dok jednoga dana učitelj ne ispisa na tabli broj 100. To nas dovede u užasnu zabunu, jer tu poligamiju nismo mogli
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Izgleda da je ista misao i ostale mučila. Baterija je žurno išla. A već od sela nastajao je drum. Još samo da pređemo ovaj šumarak...
A pobedonosna i odrpana vojska išla je ćuteći i gledala, ispod oka, ulickane stražare. Ona urođena inadžijska crta naroda srpskog počela se odmah
TAMO DALEKO Gorelo je hiljadama svećica, kao treperave zvezde, u mračnoj noći. Povorka ljudi, žena, dece i vojnika išla je lagano pevajući pobožne pesme. U daljini negde, zvono je stalno odjekivalo, dok su talasi na obali šumeli.
gologlavi, pognute glave, šapućući molitvu i sećajući se onih srećnih dana kada su Uskrs dočekivali kod svojih kuća. Išla je povorka kroz sela i maslinove gore, prolazila kroz logore, ostavljajući za sobom opojni miris tamjana...
Spasa nam nema. Trebalo je sa ostacima razbijene vojske zapušiti što pre prolom. Nama u susret išla su tri komandira baterija. Njihova lica bila su tamna kao zemlja.
— Eh, onda mi je voda na usta išla od gladi... — Da nam je onda bio ovaj hleb, a sada ona voda!... Bre! Veće sile od nas ne bi bilo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Srebrna i laka krete Kapljica ponovo ka pustinji. Ko zna koliko je išla? Jurili su je oblaci i nadletale ptice, užasavali vrhovi visokih planina, a putu nikad kraja.
Preko trnja i preko kamenja, preko lednika i usijanih pustinja išla je žena ne mareći ni za bol, ni za glad, ni za žeđ. Tako i do Sunčevog Brega stiže.
Ko zna koliko je išla! Ko zna kada u more zaronila! Šljunak na obali ne govori o tome. No, kada se pred zoru utiša more pričaju ribari kako
— lagano, kao da s nožem zabodenim u leđa ide, pođe mladić niz reku. Ispred njega išla je njegova senka. Iza njega pas čiji mu je vreli jezik lizao čas listove nogu, čas dlan. — Zar taj pas toliko vredi?
Ah, sve su je kosti bolele od stolice. A možda će joj se i grba napraviti na leđima? Kako bi s grbom jedna Princeza išla svetom? Bez truba i bez doboša stolica bi odneta na tavan. Kako je mračno, kako samotno bilo na tavanu!
Šantić, Aleksa - PESME
uz pratnju leptira snježni' I tihi šum sa grana, Ti, draga, išla si meni Kô sreća pomrlih dana... Vjetar je mrsio lako Po tvome njedru vlas, A za tobom je stizô Grličin topli glas.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
do 1355, Dušan je osvojio mnoge nove teritorije (južna granica njegovog carstva išla je „od Volosa do ulaza u Korintski zaliv“), podigao arhiepiskopiju na stepen patrijaršije, dao Zakonik i spremao se da
Godine 1532. hajduci su u blizini Jagodine napadali vojsku Sulejmana Veličanstvenog koja je išla na Beč. Oko polovine XVI veka primećeni su mnogobrojni hajduci na jugoistoku Bosne, u sadašnjoj Vojvodini (gde su se
i izmišljala svoje junake u sjajnom ruhu, pod blistavim oružjem, na besnim konjima, kao slobodne i pune lude, i išla za tim svetlim uzorima — iz okršaja u okršaj, kroz oganj svakojakih muka, preko svojih i neprijateljskih leševa,
S tim moralom raja je išla iz pobede u pobedu. Naša zemlja postala je za Turke nenasita grobnica. Gospođa Turkinja u strašnom snu gledala je pod
Kraljević n Alil-aga od slepice Živane („koja je sedela u Zemunu, a rodom je bila odnekud iz Srbije, i kao slepica išla je čak i po Bugarskoj“), Ženidba Vlašića Radula od jedne stare žene u Kragujevcu, Marko Kraljević i beg Kostadin od
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Uvijek je ćutke, i nepozvana, išla za dječacima, posmatrala šta rade i kako se igraju, pronalazila ih u ribarenje oko rijeke, u krađi lubenica, u potrazi
Isprebijaće nas Paprika ko mačke. Oko zarobljenika je išla stroga i neumoljiva pratnja od očeva, stričeva, tetaka, strina, baba i djedova naoružana svim i svačim, počevši od
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« I ja, oče Zosimo, ne za drugo da sam šnjima išla, krome poviše da stečem jarana sebi i mnoge privučem k svojoj mi želji.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A nikad sama nije išla: uvek je oko nje bilo bar pola tuceta nekih tetaka i strina. Kad ide, ona se lomi u struku, sitno korača, a glavu
Tu bi svako jutro, kad je išla u školu, zastala Zona i kupovala bi za groš ćetene alve i za marjaš vruć simit, u koji bi metala alvu.