Obradović, Dositej - BASNE
obilazi zemlje svoje i ne traži daleko od sebe daže do samih najodaljenih granica prognatu i sakrivenu istinu; koji ne ište da pozna one koji ga okružavaju, i veruje onom ko pre dođe i onom koji ume lepše govoriti, hitrije lagati i iskusnije
” Naravoučenije Dobro treba gledati od koga ko pomoć ište i blagodjejanije čeka. Ovde lepo priličestvuje i ona basna koja kaže da je konj pre bio svobodan, pak se zavadi s
Zato opet poftoravam: da dobro valja gledati od koga se pomoć i blagodjejanije ište. Preblažen oni čovek koji svaki | dan dobro tvori samo zato što sebe pred bogom dužna k tomu čuvstvuje, ne prestaje
Koji ume živiti i ophoditi se s ljudma, nek ište samo: daćemo mu i košulju s leđa. Jesmo li mi crni, a radi bi biti beli, može li on samo majstorski dokazati da smo mi
Čini mu se da se toliko većma gospodi koliko mu se više ište. Dar i poklon kad si naumio činiti, ne odlaži. „Bis bene facit qui cito facit: Dvaput dobro čini ko brzo čini.
Zlaje ptica koja svoje gnjizdo skvrnavi! Razuman i vredan čovek kad misli gdi među strane da se namesti, on najpre ište da sazna kako oni ljudi među sobom živu.
Ovo dakle nije Hristovo namjerenije, nego lukavih i nepravednih ljudi, da ko tuđe želi, ište i uzima. Mnogi bi monasi voleli da Turci zemljom obladaju nego da njih nestane. je li to ljubov k bogu i k otečestvu?
” Ovi je lepo tolkovao, zašto: je li kaluđer, on ište. Ako ti dođe kući, ište; ako li mu dođeš kući, ište; ako si zdrav, za zdravlje ti ište; ako li si bolestan, za bolest
” Ovi je lepo tolkovao, zašto: je li kaluđer, on ište. Ako ti dođe kući, ište; ako li mu dođeš kući, ište; ako si zdrav, za zdravlje ti ište; ako li si bolestan, za bolest ti ište; ako li
” Ovi je lepo tolkovao, zašto: je li kaluđer, on ište. Ako ti dođe kući, ište; ako li mu dođeš kući, ište; ako si zdrav, za zdravlje ti ište; ako li si bolestan, za bolest ti ište; ako li donajposle umreš, i za smrt ti ište.
Ako ti dođe kući, ište; ako li mu dođeš kući, ište; ako si zdrav, za zdravlje ti ište; ako li si bolestan, za bolest ti ište; ako li donajposle umreš, i za smrt ti ište.
Ako ti dođe kući, ište; ako li mu dođeš kući, ište; ako si zdrav, za zdravlje ti ište; ako li si bolestan, za bolest ti ište; ako li donajposle umreš, i za smrt ti ište.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Opet ode Protić, on zna vlaški, ište konje, a oni kažu — nema konja sutra do podne. Mi se jošte većma zabrinemo. No Bijuklić reče: „Ne brinite se, ja ću to
, no mi reknemo Teodoru, da se on od sodružestva kako zna ište, pak da idemo. Teodor kad ode, predstavi sodružestvu u univerzitetu i kaže sve kako je; oni mu nimalo ne odobre.
Vi hoćete Sirčića pašu, pop Luka ište Ali-pašu, a mi i sva ordija ne damo drugome; a Kulin i njegova orta ne da Sirčiću, no hoće Ali-pašu.
Onaj kralj napiše knjigu onoj kraljici, ište da mu dade nekoliko gradova, a nekoliko da ostavi za sebe; pak ne dao mu šejtan (đavo) da pošlje knjigu po sa̓iji
pisma koja sam primio od arhimandrita i od Molera: da je Miloš u Beogradu s jošte nekoliko knezova, i da vezir ište od svake nahije poveliko čislo ljudi, pod imenom da šanac oko Beograda kopaju, i to sve da moraju doći: tobdžije,
13. marta pišem Moleru i Gaji da dobro ispitaju: je li istina da ište vezir 3000 ljudi pogubiti — — i da mi ne pišu kojekakve čuvene neistinite vesti, koje se ne smedu carevima predstaviti.
Imamo rat s Moskovima”, i proč. No da Miloš ište poslednje rešenije od nas, crno ili belo, i da je Moler odgovorio, da ćemo skoro odgovoriti, no neka jošte trpe.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije. Petar ne da nikako... Obleta pop i iska, pa ga opet nestane... Spade Petru i druga pranga.
— Mora lovac najposle nagrabusiti — veli tetka Sinđa, stara Hercegovka, koja takođe beše došla kod Anđe da ište malo trave od izedi. — Moj pokojni svekar, bog da ga prosti, bio je lovac, kakav Radoš!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Arsen je tih čovek. Od detinjstva naučio samo slušati. Ni drva on ne ume prodati dok mu kod kuće ne kažu: koliko da ište i pošto da dâ. Đeda, kad Arsen uđe kod njega, seđaše sam u sobi. Kako ništa drugo ne može raditi — on komi grah.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa onda već i ne zna šta da ište! — Ta kome vi to divanite?! Ta zar će mi to biti prvi put da se pogađam! Ta umem ja, te još kako, da se cenjkam; ta ni
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Bilo je već pred veče. Hodaju po sobi gore dole. Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči. Poslala je gospođa Persa da vidi kakvi su stranci u bircauzu.
Mušterija u dućanu lupa, ište cigarete. Gospođa Persa iziđe. Dolaze i druge mušterije; dotle se u sobi bez Perse razgovaraju.
Prođu dva tri dana, Ljuba još ište termina. Prođu dve tri nedelje, mati ga goni, čantra. Naposletku, Ljuba se reši i pripravi na put, hoće bogatu devojku
kec, a do tikvenog dolnjaka crvena desetka; to znači: mladoženja dolazi u kuću da vidi frajlu, a novaca ili donosi ili ište. Varvara misli da je svakojako dobro, jer ako donese, biće više; ako ište, ima dosta miraza.
Varvara misli da je svakojako dobro, jer ako donese, biće više; ako ište, ima dosta miraza. Već tri puta razmeće karte, ali opazi kroz pendžer dva strana na kolima.
Čika-Gavra se pogađa. Gledić daje hiljadu šajna i lep štafirung, a Čika-Gavra ište dve hiljade. Ne popušta nijedan, ali opet nadaju se da će što biti.
— Znaš, Alka, iskreno ću ti reći. Moric zna u koga je tepsija, a taj ište za nju deset dukata; toliko ne vredi. — Šta mi može Mica zbog tepsije, kad to nije njena već moja dedovina!
Opet pik nanovo. Opet se izrodi nov proces, ko je ukrao dupliku? Babonja to izjašnjava za kriminal, pa ište istragu — inkviziciju. Sad se tek stvar zaplete, bogzna ko će joj kraja videti!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
BELUTKA Ispunio je sebe sobom Da se nije tvrdog mesa svog prejeo Da mu nije zlo Pitaj ga ne boj se Hleba ne ište Skamenjen je u blaženom grču Da nije možda trudan Da li će roditi kamen Da li zver da li munju Pitaj ga do mile
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra sedne sam za jedan sto, pa ište vina. Čamča mu donese, i sede do njega, gospođa Sara ostale goste služi. Čamči u glavi vrze se neki plan.
Tu su i konji, pod vedrim nebom. Jedan iziđe, ali više se ne vrati. Jedan opet među njima ustane i priđe k njima i ište lulu duvana, baš od gospodara Sofre. Mađarski govore. Gospodar Sofra dâ mu duvana, pa ga meri; ali i njega golać meri.
Kad uđu u sobu, zaključaju se. Četiri kočijaša valjda će kadri biti konje i kola čuvati. Gospodar Sofra ište vina. Čamča izvadi. — Hajde da pijemo, tu se spavati ne može.
Gosporad Sofra pregleda dućan, mehanu, podrum i sve. Ište od Pere račun kako je manipulisao. Pera mu iskaže, ali sve nekako neuredno, preko batine.
Kupô se jedared u laguni, baš blizu mora, i to je morska voda. Pre nego što će se svući, ište papir i pero da ocu napiše pismo. I onako treba mu novaca, istrošio se, pa će baš ovom prilikom oca iznenaditi.
— Kakvu komediju? — Kad su se maske svukle, iskali su jesti: jedan ište zeca, drugi prasetine. Prasetine ladne je još bilo, ali on nema zeca.
Dužan je Nestoru Profitu. Daje mu, doduše, termine, ali opet ne može da plati. Profit treba svoj novac, pa oštrije ište; Pera se razljuti, pa ispsuje Profita.
Mladi Polaček nije bio kod kuće. Sutradan Lujza, po savetu Matilde, ide ocu pa ište oproštenje. Ispovedi mu sve. Klekne pred oca pa moli. Otac joj kaže da ustane.
Onda je mogao koja mu se dopala na krilima vatrenim odneti. Ali sada ne. Sad ispitivaju koliko Šamika miraza ište, koliko ima njegov otac, šta će mu dati. Šamika se misli: to nije ljubav, to je trgovina.
Malu kuću ustupi Peri i isplati mu hiljadu forinti, kao Legat. Pera primi hiljadu forinti, ali nije s tim zadovoljan, ište polovinu. Šamika ne odgovara. Poruči jednom zidaru i jednom građaru da dođu k njemu s alatom. Oni dođu.
Sin je sklon. Pitaju Paulinu bi li za Šamiku pošla. Paulina se smeši, ište promišljenja. Posle nekoliko dana Paulina izjavi da bi pošla za Šamiku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Jasno mu beše samo da joj treba učiniti sve što traži, da joj treba dati sve što ište. Ma posle i bežao od nje, on je bio gotov da je razvede od brata i da je primi sa decom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe. (Knežević, M. V., ANU, s. 250) ODOJČE — Ište kmeka dva kundeka, ište kunde mande. (Novaković, S., SNZ, s.
, SNZ, s. 41) — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe. (Knežević, M. V., ANU, s. 250) ODOJČE — Ište kmeka dva kundeka, ište kunde mande. (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Stoji živuljak na živom jastuku, te živo meso jede. (Vrčević, V.
od tih poslovica i izreka: „Ptica je stvorena za let, a čovek za rad“; „Kako radiš onako ćeš i proći“; „Vinograd ne ište molitve nego motike“; „Ranoranilac i docnolegalac kuću teče“; „Ko u leto ne radi, u zimu gladuje“; „U radiše svega
(Prihvataju se tvrdnje, poslovice poput „Svako je kovač svoje sreće“; „Vinograd ište motike, a ne molitve“ itd.) To dolazi otud što u neposrednom iskustvu ljudi postoje elementi i za jedno i za drugo
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
se guši od baruta i metana, ona voli da se greje uz ognjište gde pastir granjem potpiruje plamen, zemlja društvo čoveka ište, zemlja kao rodna grana voli da joj čovek spusti ruku na rame.
Matavulj, Simo - USKOK
Zatijem se opet jede. Zatijem vikne stari svat njihov: „Ha, na noge moji djeveri, djevojku pod ruku!“ I ište djevojku.
— Što to? — Ništa manje no to: Miraš Cuca, brat Radojev, ište Milicu za svoga sina Stojana. — Što reče ženo!? — viknu Drago. — Eto to!
Eto, ne dade je za dobra čovjeka iz Čeva! A eto sad... baš da vam kažem svima... ište je Marko Lukin Ivanović Pobor. — Lukin sin? — zapita knez ne ljuteći se.
— Hoću, božja ti vjera! Kako neću onakog kućića i junaka i moga osvetnika! Da mi je ište njeki od Petrovićâ, ne bih bio zadovoljniji!... — E, ljubim ti ruku za to! — završi Stane, maši mu se ruke i otide.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODADžIJA: E, dobro je! Nećeš se, to jest, nimalo kajati. Puna kuća, to jest, što ti srce ište. (Glasno.) Svako dobro i sreću! OTAC: Da Bog da!
MATI: Jao, bog s tobom, ćerko, kako to govoriš? DEVOJKA: Pa šta me ne date kad me čovek ište. MATI: On te jošt nije iskao nego je kazao: da je znao, on bi te sam uzeo.
Radičević, Branko - PESME
“ „Oj srećice iznenada! U moga me išti ćaka, Tela bi te moma mlada, Tela bi te ja junaka.“ Putnik ište, otac daje, Eto putu dođe kraj, Al' i moja ruka daje, Dragi rode, pesmu naj! 1843, 5. dek.
'“ 54. „Al' ni ovo moje drago Od meneka ne otište: 'Šta je otac, šta je blago? Tebe moje srce ište. Il' ću tebe, il' nikako, A slatko je i ovako.'“ 55.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kad samo pred kim stane, obori pogled i ište što, a glas mu tup, mlak i monoton, čoveku dolazi da beži od njega, samo da ga ne gleda takvog. Noćivao je kod nas.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 105 KRAVARIĆ MARKO 109 VEZENA MARAMA 119 DVANAEST MRVA 126 KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE 129 PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI 132 PEPELjUGA 135 TIVTIZ I DžOMET 139 OTKUD ČOVJEKU OSAMDESET
— pa joj onda kažu kako je bilo i zašto je ko sebi ište. Mesečeva mati zapita ji: — Jeste li vi bili kod sunčeve matere? Oni odgovore da nisu bili.
Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: — Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište. Dete jedva dočeka i pođe s njim.
se stvori čovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u službu: služiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane, ni pića, ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devojčine ruke. Car ga primi i obeća se da će mu dati.
KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imala do jednu krušku, te bi tu krušku redom
Posle nekoga vremena digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu kaže mu: — Ti, pobratime, prevari me.
ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati štogođ ište.
I čovek svakom dade puno šljiva. Utom dođe neka devojka, stisla malo prašine u šaku, pa i ona ište koju šljivu. — A što, sinko, nisi više skupila, ta to je odveć malo? — reče joj čovek.
Gavrilovića: Dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd 1906 (drugo izdanje 1925). 22. KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE: Sve kao pod 3. 23. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI: Sve kao pod 3. 24.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
No, ako dete naše damo da ga ubiju, onda će sve prestati. SOFIJA: Ko je taj lud, koji dete ište da ubije. Ajd zbogom! MAKSIM: Ha, jesam li kazao?
Sad šta sam ja kriva, gospodine, što sam jača od nje bila? Da nisam istukla ja nju, ona bi mene. Sad ište da joj boj platim — plaćali joj mrtvoj pokrov. ADVOKAT: Stvar je kuriozna, treba mlogo študirati.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Oprosti mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vazdan ga traži veseli drug, ište mu neki prastari dug. Povi se vrba, zaigra listom, otkri se nebo sivo, doleti čaplja i prva kaplja, pred Žućom
— Žuća mu viče — Ne boj se ništa, već pričaj priče.“ Zaljubljen Žuća u bajke stare, jednu za drugom ište, a Toša stane: „Prolazi neko našim kukuruzištem!“ A Žuća nato: „To vetar njiše zeleno perje i — ništa više.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ne znam ko šta ište ja sam dosta gonjen meni je preko glave škola i skupština bolnica i hotela moja duša hoće svetilišta nek mi se tačno
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 56. Oblak se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila majčice!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pekar je bio neka mrzovolja i čovek ljut. — Gle sad! — mišljaše on — ište od mene hleba!... Ja plaćam porez na svoju radnju, a on, kažu, na čudotvoran način umnožava hlebove i deli ih besplatno
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od svakog građanina danas se ište Da rekne Ne! vekovnoj bedi, Što ima, da iznese na tržište, Da prema drugima odmeri koliko vredi; A sve što tri
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVI MUČE NIKO NI U NOS. KOLO Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.
Je l' istina ê ovo ovako, al' nas oči sopstvene varaju? Ište svijet neko djeistvije, dužnost rađa neko popečenje, obrana je s životom skopčana.
IGUMAN STEFAN (čisteći brke) Bog da presti vesela praznika! Donesite, đeco, one gusle, duša mi ih vaistinu ište, da propojem; odavno nijesam. Ne primi mi, Bože, za grehotu, ovako sam starac naučio.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino bi došla na „pročku,“ uoči velikog posta, kada bi po običaju cela porodica morala da dođe i ište oproštaja, da se među sobom ljube i mire.
Pandurović, Sima - PESME
Možda opravdanje naše vere, draga, I razlog što naša ispaštanja ište, Možda mrtvih snova iskupljena blaga I utehe krajne tiho pristanište.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ja joj se izmakoh. Ona izbulji oči, pa dodade: ti mniš e ću ti staru pjesmu. Nije. Druga je! Miraš ne ište Stanu za Radojeva sina, no za svoga!“ „Ja se, Pejo, prekrstih dva puta, kad čuh što Stamena reče!
„Šta bi, ženo? Šta reče?“ „Eto, bogami, to! Miraš Cuca ište Stanu za sina svoga. To ti je po poruci, a on će, zar, glavom to sjutra... Ja obrnuh Stameni pleći, pa u kuću.
“ „A, kako, čoče?“ prekide njega Joka, u čudu. „Bogme lako!... Ne stavljaš se? Neka ište Milicu!“ Joka izbuljila oči i zinula. „A što je to tako čudno, čudno jali grešno? Što si zinula?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Iz doma. — Odgovori se u šali na pitanje: Odakle si? Kad spava kruha ne ište. — Odgovori otac, kad ga ko pred njegovim sinčićem pita: je li ti dobar? Kako ovaca ne držim, pasa ne čuvam.
— Tko zlo počne, gore svrši. — Čij je početak, toga i krivica. — Dobar početak, — laki svršetak. — Rđav početak (ište) kamiš u glavu. — Gori su povraci, neg’ li počeci. — Bolje je ne početi, nego ne dočeti.
— Tuđe je sve lijepo, ali svoje najlepše. O DOBITI — Svak’ se bije da dobije. — Svaka služba svoju plaću ište. — Bolje je išta nego ništa. — Bolje je iđe ikakvo, neg’li nigđe nikakvo. — Bolje je jedno „drž“, nego sto „uzmi“.
— Nije bogat tko vele ima, neg’ tko mapo žudi — Što tko više ima, to više želi. — Bogat je tko u drugoga ne ište. — Bogat kako hoće, a ubog kako može. — Ko ima da trati, ko nema da pati. — Bogatstvu je mati sirotinja.
— Nevolja ne ima sveca (zakona). — Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide. — Zlo godište roda ište, a nevolja prijatelja. — Nevolja mati i kćeri je rada. — Čuvaj se bede, dokle ne dođe. — Beda bedu rađa.
— Čuvaj se bede, dokle ne dođe. — Beda bedu rađa. — Gde je nevolja, tu nije volja. — Nevolja broda ne traži (ne ište, ne gleda). — Razbivenu brodu svaki vetar protivan. — U nevolji svi su puti ravni. — Nevolja svačemu čoveka nauči.
Bolje ti je muški poginuti, Nego ženski sto godin’ živjeti. 4) ŠTA JE ZLO Zlo godište roda ište, A nevolja prijatelja. Zlo junaku u bratstvu nejaku, A još gore kad nikoga nema.
što su se trudili i žvatali. I sad ko koješta ište mnogo, reče mu se: „Još da ti platim i žvakalicu!“. Puha ka’ i hodža na tikvu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
65 11. KOME BOG POMAŽE, NIKO MU NAUDITI NE MOŽE. 68 12. ZLATORUNI OVAN. 71 13. USUD. 74 14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. 78 15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. 80 16. PRAVDA I KRIVDA. 81 17. OČINA ZAKLETVA. 83 18.
mu pošalje onog ljekara, što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bo- | lesti, pa će mu dati štogođ ište.
(Đavo i njegov šegrt), 7. (Prava se muka ne da sakriti), 8. (Aždaja i carev sin), 14. (Ko manje ište više mu se daje) i 39.
” Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: „Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište.” Dete jedva dočeka i pođe s njim.
se stvori čovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u službu: služiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane ni pića ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devojčine ruke. Car ga primi i obeća se da će mu dati.
” I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. 14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. Bila tri brata, pa na belome svetu ništa više nisu imali do jednu krušku, te bi tu krušku redom
dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja pritrča k njemu i upita ga šta ište za njih, a on mu odgovori: „Što daš, teke da mogu kupiti za sebe i za svoju čeljad kruha.
što si došao?” i mnogo drugo koješta, a on muči kao kamen, rukama pokazujući kao da je nijem i da ište pomoći. Onda mu ona reče da sjede njojzi na skut, a on jedva dočeka i sjede, a ona mu podvrže glavu da je pobište.
ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati štogođ ište.
Posle nekoga vremena digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu kaže mu: „Ti, pobratime, prevari mene.
Odmah dođe glas caru pod šator da je u njegovoj vojsci bio junak koji je neprijatelja pobio i da neprijatelj ište mir. Car odmah zapovedi da taj junak dođe predanj i da ište što hoće da ga daruje.
Car odmah zapovedi da taj junak dođe predanj i da ište što hoće da ga daruje. Ovi prvi glasnici još i ne odu da traže onoga junaka, a to dođu drugi i kažu da je to njegov
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
nađe koji od mnogi[h] da ima kakovo drugo sklonjenije, dobro je i potrebno da od svoji[h] stariji[h] i prijatelja savet ište, i da čeka svoji[h] dvadeset i pet ili trideset godina, da je kadar poznati ono što misli izabrati.
„Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.
i slovom odrekao sveta, a delom više traži | svet i svetske stvari nego mirski ljudi, i što je jošt najgore, nepravedno ište i traži tuđ trud, znoj i muku bez svake sramote. želeći i ištući.
vladetelja koji ničim ne diše razve ljuboviju i otečeskoju milostiju k podanim svojim; ništa ne želi niti ište razve opšte blagopolučije naroda svoga.
Ovaj sušti nosi jednu srebrnu kutiju i srpski ište, govoreći: „Dajte milostinju na mošti Svete Ane u manastir Savinu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Obilazi crkve, porte, Groblja stara, groblja nova, Ište senka oproštenja Od pepela, od grobova. Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
mi činom, ali duhom mnogo niži mene, jer ti duša, kako moja, nije blagorodnom gordošću zaždena, proštenija ne ište Satana; blagorodna moja namjerenja nebo čuje, a znaće mirovi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
svojim rukama znak pitanja, reče kroz nos: „Da li je ovaj svet video takvog trgovca koji plaća više no što se od njega ište. Takvu budalu treba kamenovati pre no što se sam sramno upropasti“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati što gođ ište.
Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: — Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište. Dete jedva dočeka i pođe s njim.
se stvori čovek, te otide k caru i ponudi mu se da ga primi u službu: služiće ga tri godine dana, a ništa na svetu ne ište, ni hrane, ni pića, ni odela, samo da mu car da onaj prsten s devojčine ruke. Car ga primi i obeća se da će mu dati.
Ali ga kraljica zovne sebi pa ga upita zašto ište toliko dukata, a on joj odgovori: — Radi boga! — Ti nijesi fukara pa da ti treba prositi, — rekne mu kraljica.
Što si došao?“ i mnogo drugo koješta, a on muči kao kamen, rukama dokazujući kao da je nijem i da ište pomoći. Onda mu ona reče da sjede njojzi na skut, a on jedva dočeka i sjede, a ona mu podvrže glavu da je pobište.
Posle nekoga vremena digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu kod popa u najmu, kaže mu: — Ti, pobratime, prevari mene.
Ja zasad idem za onim što mi duša i srce ište, jer viđu da mi je otuda i korist, a za naukom srce mi ne prilišće, pa nije se fajde ni mučiti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
molbe, Aranđel je iz Zemuna krenuo u Karlovce više da udovolji samrtno bolesnoj Dafini nego da doista od patrijarha ište dozvolu za sklapanje braka sa snahom koja mu je postala ljubavnica.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Niko nije došô amo Da miriše cveće milo, — Pa ni momče, ni devojče (Što bi tako lepo bilo). Nije bilo što se ište Da zaigra srce živo, Nije bilo brsna luga, Gde bi slavuj priželjkivô.
Još nešto lepo iz tebe sjaji: Druga se knjiga gubi, zataji, Ti si nam uvek verno imanje Nit’ te ko ište na pročitanje. Oj, knjigo, knjigo, slava ti, slava! Večita brigo poreznih glava!
Jer riba ima Šiljaste kosti — I posle smrti Ume ubosti. VI Pečena riba ište salatu — Za svoje muke tu malu platu. Poslednju želju ko da zakrati? E kad baš išteš — ja ću ti dati.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Uzalud će se za pas mašiti, Onde mu nema verne obrane!... Oružja nema!... Sulejman ište Turaka besnih skupe pusate? Lepo, vojvodo!... Baš kad bih dao, Ne bi li sutra moje poiskô?
kose moje svaka dlačica Na hajdučkom je rasla temenu; Pa malja ona što je u sanu Još ove noći kožu probila, I ta mi ište strašne zamene! Kad ne mož’ celu vojsku carevu, Ono bar jednu glavu za dlaku!... A sada zbogom!...
HASAN: Al’ on je ište! GLAVAŠ: S mojom će glavom i nju dobiti, A donde ne!... HASAN: Glavašu! Ako u tebe vrede saveti, Ja bih, kô čovek,
Svisnuo bih baš!... HASAN: Podaj što ište!... To ti je sve! Pa mirno gledaj tanke dimove Gde se kroz odžak tvoje kolibe Plavoga neba mirno mašaju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svaki bi rad da se poje žar njegove grudi, Ovome su javor-gusle, tom svirjel po ćudi. Jedan ište da se pjesna s nravom ljube slaže, Drugi — da mu ja pogodim šta joj serce kaže.
Sluga bi rad bit gospodar, ovaj ište vlasti, A vlastelin da do cara pruža svoje strasti. Čovek hoće da je angel, angel se zlo gordi, — Da pogibnu svi
Nauči s’ snosit sudbu: svega Lišiti s’ kad dobrodetelj ište! Krik serpskog roda zvezde domaša već Protivu zlobe, zavisti, nesloge!
Kad je došlo do ketuše, Opet majke boga mole Ne bi li im ćer uzeo, Udavače boga mole Da ne ište koju drugu. Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, A uzima Cvet-devojče.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Ta samo jedna kap — Vitezova će kupit hiljadu Da svojom krvlju plati porezu Što od Venecije ište Bajazit... DRUGA POJAVA U vrtu pred kneževim dvorom.
JELISAVETA: Ja molim — vi’š! MIĆIĆ: Hvala, gospođo! VUKSAN (za sebe): Raduj se sada, seda starino! Od kurjaka te ište lisica... ŠULOVIĆ: Moli, gospođo!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ Sudac: A što je nisi vjenčao? David: Ište pop mlogo za vjenčanje. Sudac: Koliko? David: Ište, bolan, četrdeset vorinti, a sva ona moja krezubača u temelj ne
“ Sudac: A što je nisi vjenčao? David: Ište pop mlogo za vjenčanje. Sudac: Koliko? David: Ište, bolan, četrdeset vorinti, a sva ona moja krezubača u temelj ne valja pet vorinti!
Jakšić, Đura - PESME
Oporeci knjigu gada, Knjigu greha, knjigu jada!“ „...Ja nikada!“ „Na spalište! Na spalište! Pakô svoju žrtvu ište: Dušu, telo i spisove, I junaka vere nove! Sve nek’ ide na spalište! Na spalište! Na spalište!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ništa je ne brinulo, ne jedilo, još manje da u tome što mora za svašta babu da pita, od nje da ište da joj dâ smatrala kao neku uvredu, poniženje.
On, znajući sve to, [hoće] da izbegne dalje pričanje i traženje, da plačući ište od njega da on za brata uzme njenu zaovu.
Čisto kao neki gost. Ako bi, kao pre, došla koja komšika da što ište pa, po običaju, njoj se obraćala, ona je otpravljala kod snahe, sluškinja, sluga, tamo u kući, koji su radili po njoj: —
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina
U kom je sve što srce ište I što napretku daje let: Različne škole, pozorište, I viši svet i niži svet. U kome ima sjajnih dvora, Bolnica jedna,
Kad narodom srpskim samo mržnja vlada: Zar slaviti bratstvo, mir i „ljubav“ tada? To se danas ište, to se danas čita, A za grešne Turke niko i ne pita!
Stanković, Borisav - TAŠANA
SLUŠKINjA Pa kad je luda neka vam daje. Niko neće da od nje ište, da joj samo ne bi dolazio. Pa i kad je bolesna, niko od vas da dođe da je poseti.
Šantić, Aleksa - PESME
U meni cvile duše miliona; Moj svaki uzdah, svaka suza bona Njihovim bolom vapije i ište... I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja — Moj dom i moje rođeno ognjište. 1908.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako stade jošte mjesec dana, dok se Marko malo ponačini. Kada viđe da je za majdana, onda ište suvu drenovinu. Donesoše drenovinu Marku; kad je steže u desnicu ruku, pršte pusta nadvoje, natroje, i dv’je kaplje
nam s’ ne da mladim udavati i junakom mladim oženiti, nego evo i veće nevolje, još je veći zulum nametnuo: na noć ište mladu i devojku, pa devojku Arapine ljubi, a nevestu sluge Arapove.
Usred polja šator razapeo, od Soluna ište zatočnika da iziđe njemu na mejdana, da junački mejdan podijele. U Solunu ne ima junaka da iziđe njemu na
Jest došao Uso Arapine pod Soluna u polje široko, od Soluna ište zatočnika da iziđe njemu na mejdana; u Solunu ne ima junaka da iziđe njemu na mejdana.
“ Pisnu Anđa kako luta guja: „Gospodaru, bolani Dojčine, bog ubio tvoga pobratima! On ne kuje konja veresijom, no on ište moje oči crne — da ih ljubi dok mu potkov platiš; ja ne mogu nalbante ljubiti ta, Dojčnne, za života tvoga!
O malo se braća zavadiše, da oko šta, veće ni oko šta: oko vrana konja i sokola; Dmitar ište konja starješinstvo, vrana konja i siva sokola, Bogdan njemu ne da ni jednoga.
Bogdan ljubi besjedio: „Vukosava, moja vjerna ljubo, kralj budimski svoga ženi sina, brata Mitra zove u svatove, Mitar ište konja n oružje, a i naše tursko odijelo, i on ište sedlo okovano: hoću l' dati, moja dušo draga?
budimski svoga ženi sina, brata Mitra zove u svatove, Mitar ište konja n oružje, a i naše tursko odijelo, i on ište sedlo okovano: hoću l' dati, moja dušo draga?“ Ljuba njemu tiho odgovara: „Podaj, dušo, Jakšiću Bogdane!
Mitar njubi besjedio: „O Milice, vjerna ljubo moja, kralj budimski svoga ženi sina, pak Bogdana zove u svatove, Bogdan ište konja i oružje, a i naše tursko odijelo, i on ište sedlo okovano; hoću l’ dati, moja dušo draga?
budimski svoga ženi sina, pak Bogdana zove u svatove, Bogdan ište konja i oružje, a i naše tursko odijelo, i on ište sedlo okovano; hoću l’ dati, moja dušo draga?“ Al’ besjedi Milica gospođa: „Kam’ mu konji? poklali ih vuci! Kam’ oružje?
moja, dilber-Ikonija, knjiga jeste od Zagorja ravna, od prokletog paše sa Zagorja, — hoće paša nama na konaka, pa mi ište trideset odaja i u njima tridest đevojaka na njegovih trideset delija; tebe ište na bijelu kulu, da te ljubi za života
— hoće paša nama na konaka, pa mi ište trideset odaja i u njima tridest đevojaka na njegovih trideset delija; tebe ište na bijelu kulu, da te ljubi za života moga; zato plačem i suze proljevam“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nit je pismo tvrda ruda da se s vatrom pretaplje, ama ko se š njime ište bogatiti, gotovu celu hazinu blaga nabrzo može iz njega prikupiti sebi.
To što im reče »drzajte« — so tom reču kako onda od njih, tako i od nas gospod ište i isteže svuda pouzdanu na njega veru. I nigde niodašta se ne prepadati ni se što ljuto oprenepastiti da bi odašta.
strahu govora koga; drugi drugo sve viče; nit' se što može pravo dočuti od goleme huke i buke morske ko što ište, što li veli. I što da čini prisedeći tu na dumenu krmitelj, kako da se boči s morem i sa zabunjeni vozari?
zemljana, i nebesni je ovo stanak, se moliti, slušati knjižne pesme i učiti se o zakonu, doznanjivati se vanja što Bog ište od nas, da ne ginemo s dušama u neznan. A u nas crkva ničim razna nije od pazarišta i saravske doganje hesapne.
Ko ti skine ćurdiju, podaj mu i dolamu. Ko god od tebe ište, ako imaš — podaj; ko tvoje zanosi, ne diraj ga; što li daš u zajam — ne čekaj vraćanja; ko te nudi kazati mu put duž
Nego li ko ište i hoće gospodovati i na glasu da je imovit boljarin i golem oficir, te želi sebi imati tafru, gradove i izborli sela,
Kojom no merom merite, so tom će vam se odmeriti... Ko kuca na vrati otvora mu se. Slepac novaca ište a ne očiju. Trpen, spasen. Lasno do posle vrlo oteža. Slabo s boljim promeniše...
Voda golema svojim putem jednako si teče — ko li neće sagnuti se da se napije, može i žedan pored nje proći. Tko li ište zagrabiti je i poneti doma, više ne može nacrpsti ni odneti nego koliko je snažan šikati, ja li kolik sasud donese;
To se od boga i od ljudi ište ne malo, mnogo li što izdavati, ama ne rđavije od svoje imovine prinositi. UDVORENjE ARHANĐELA GAVRILA DEVOJCI
Ka na nogu da je, tako preda mnom vidi se da stoji i malo postupuje po zemlji, a sasma maečke nožice ima — što li ište sa zemljanim ljudma razgovor on svoj imati? Ne mogu se dosetiti za to što kod mene ište.
Ne mogu se dosetiti za to što kod mene ište. Angel mi se kazuje, a ka čovek, onako sa mnom besedi: angelski, bestelesni, vrlo lep mi habar daje, jasniji od sunca,