Obradović, Dositej - BASNE
ali se ne može inače u opštestvu živiti; mi drugima valja da pomažemo koliko možemo, i u potrebi od drugih pomoći da ištemo. Uzajamio sam što komu, a on mi je vratio i zahvalio, što hoću od njega više?
" — „A šta to znači, oče Mako?” — „Što znači? Zar ne razumete? Kako nas vide Mađari, viču da mi ištemo ljudma kuće, nego da nas teraju.” Ovi je lepo tolkovao, zašto: je li kaluđer, on ište.
Kad ste se nas odrekli, što ćete među nami, i što nam mira jedanput ne date? Kad mi od vas ništa ne ištemo, ne ištite ni vi od nas, prođite se nas i okanite. S.: Ne ištete ni našega blagoslova? K.
Zato ti pre kažem da se u mene ne uzdaš.” Naravoučenije Sovjetuje nas ova basna da ne ištemo pomoći od onoga ko je nije kadar dati.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
punktove koje su knezovi juče kod njega predstavljali ispuniti, „i da ćeš, čestiti pašo, jošt bolje urediti nego što mi ištemo; kako to knezovi narodu kazaše, sva vojska uglas povika: da živi naš sultan Selim i naš vezir Bećir-paša!
Mi blagodarili vezirju za takvo obješčanije, i molili jego da bi on (vezir) iskal jedinago činovnika, il̓ mi da ištemo ot austrijskoga dvora, kotori bi svedokom bio na pogodbi našoj, da ako bi mi rebeliju učinili, ili Turki nam po
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
prava da molim za oproštaj, ipak se ne služim njime, jer među nama stoji kontrakt da se ne srdimo, dakle da i pardon ne ištemo. — Mogla bih dokazati da imam više prava no vi, al' kako je to pravo na našem međunarodnom, tj.
Teodosije - ŽITIJA
Ne kao da njega ištemo pohvaliti, jer je pohvala pravedniku od Gospoda, niti da sami kakvu korist od nega steknemo, — ne; nego je i starima
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Namesto što bi vozvodili um naš k besmertnim ljubeznih naših dušam, mi ištemo kosti nji[h]ove, koje se moraju s drugim podobnim kostima pomešati, izgubiti i, najposle, črez stotine godina, u ništa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kralj mu reče: — Ja ne dam više nego svakom po pedeset dukata. Onda mu Grbo reče: — Kad ne daš koliko mi ištemo, mi odosmo. Pa pođe, a za njim oba mu brata.