Obradović, Dositej - BASNE
Kažu da se čude Turci što im mnogo ištu, no ako im se sve stane iskati šta su oni od drugih oteli, malo će im što ostati.
nego pomislio da ćedu nasljednici onih prvihhristjanskih pustinjika i monaha takovi s vremenom postati da prvi u narodu ištu da budu, a neki od njih da ćedu žive ljude za Hristovu (kako oni vele) veru peći i na parčeta seći?
Ali oni tada zapisuju, nemilostivo i bestidno ištu salandare, proskomidije, pomenike, vola, kravu, a od siromaha ovcu, jare ili, ako ništa, — čarape; on mora što
Navlastito prosvešten vladjetelj dobro gleda kakvi su oni koji službe i dostojinstva od njega ištu. Car Petar Veliki uredio je zakon da se na opšta dostojinstva dobrodjeteljni i učeni izbiraju.
mahijavelismi izgone se između ljudi; soborišta kojekakva pomrčine i budžaka, koja se od roda čelovečeskoga odeljavaju i ištu malo pomalo carem i narodom da obladaju, sve to, sa sujeverijem, s neznanjem i s glupom prostotom, gine i iščezava.
se starac kapetan, govoreći: „Eto ti mi kuge; nikada se s tim čovekom bez kavge ne mogu rastati; ta svi kaluđeri ištu, ali ovaj silom 'oće da otima.” S v e t o g o r a c: No, kapetane, piši jednu parusiju na carski manastir N.!
Što ti ja velim: gdi se ljudi sami ne trude, no s tuđom mukom ištu da živu, onde mora biti prokletstvo božje i prošnja.
ali je premnoge laži otkrio i opštepolezne istine izjasnio i pokazao, a ovo je taman što pametni ljudi i nacije žele i ištu.
Oni koji ištu nauku samo da črez nju na nekakova zovoma gospodstva dođu, a ne da razumniji, prosvećeniji, bolji i sovršeniji budu, pak
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
toga dođe mom ocu pop Luka, bratučed kneza Ranka, i žali se kako Turci ne samo što su kneza Ranka ubili, nego jošte ištu globe 2500 groša. On zamoli mogi oca, te mu uzajmi te novce da se otkupi da mu kuću ne ̓araju.
Viče Birčanin i Grbović iz tavnice: „Jakove brate, traži i sastavljaj i podaj koliko god ištu, samo život otkupljuj!” — A moj otac jednako viče: „Ne daj, Jakove, ne daj pare, ne ostavljaj mi dece pod dugom da
Nedobi, pokažem pisma i očitam pred njim žalosno stanje srpsko, kako poslednjega od nas govora ištu, u poslednjem svom izdihaniju, i pitam da me sovetuje šta ću im na ovo odgovoriti. Ima li so čim utešiti?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Poče već Mojsilo navaljivati ia advokata da jedanput pomene roditeljima, jer se zucka da se ističu i neki prosci i ištu je. Advokat ga stišava. Tako je Pupavac dočekao u Smederevu i 25. maj. Niko ne zna šta će tu i šta čeka.
Afrika
U tremu sudovi u kojima previre pivo od prosa i meda; u dvor ištu beli konj kraljev, koga drži njegova kći, izvanredno lepa i stasita devojka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako još nisu, ni za nedavne mrtve svoje, suzu otrli – za sinovima, za braćom, palim za Austriju – već im nove mrtve ištu, i čeka ih, opet, sirotinja, beda, i tuga, i starost. Nisu Isakoviči bili prvi koji su naumili da se odsele.
Teodosije - ŽITIJA
im, kao što mu javiše, moleći ih da šalju i uzimaju što im je od potrebe, odajući im blagodarnost za sva dobra koja ištu za njegovu dušu.
A svetima, sa zemlje uzetima, zemaljska propadljiva slava nije potrebna, niti od ljudi počasti ištu, pošto i nisu sa ljudima.
Neka budu postiđeni i neka iščeznu klevetnici duše moje, neka se odenu u stid i sram oni koji mi zlo ištu. Ja se uvek u tebe uzdam i svakoj borbi mojoj prilažem pohvalu za tebe“.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad uđe gospodar Krečar i gospodar Sofra, i ištu se upravo u kancelariju. Dođu u kancalariju. Armicijaš će ih pitati, a Čamča će tumačiti. — Otkuda ste?
Birtaš Aron nije kod kuće, samo žena mu Rifka sa kćerima. Ištu jesti. Birtašica kaže da nema, veli „šabes” je. Šta će sada? Slaninu su svu pojeli kočijaši, dugačak je bio put.
— To sam baš ljubopitan videti. — A banda ta ista, naša banda. Čamču zovu gosti, ištu karte. Sad već Šamika sve zna. Popije, plati i udali se. — Doći ću, — izlazeći reče.
Tu se smeste. Banda već svira. Skupljaju se purgeri. Ištu jesti, piti; sve se služi. Tu posle vidi čovek svakojakih figura, prava menažerija.
Matavulj, Simo - USKOK
Otac izabere sinu djevojku, pa pošalje dvojicu od svojte da je ištu. Djevojčin otac, ili, ako je sirota, ko oca zamenjuje, pita sve brastvo da li pristaju; svaki brastvenik ima tu glasa,
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Da niste vi, bio bi drugi. Koliko je nji ištu ti, Bože, znaš; no ja sam njenim roditeljma obećao da ću naći priliku dobru. Imam li pravo?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ama čašu vina da mi je ko pružio. ŠERBULIĆ: Ko je to vidio? Došli strani ljudi, begunci kod nji da se sklone, a oni ištu po četiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti, umesto da svakom dadu fraj kvartir i kost, i da mu jošt plate
GAVRILOVIĆ: A donde da skapaju od gladi? SMRDIĆ: Što im drago! Eno kod patrijarha narodne kase. Nek ištu od njega. GAVRILOVIĆ: A gdi je naša opštinska kasa? SMRDIĆ: Šta znam ja gdi je.
Radičević, Branko - PESME
Mesto Jovan Janoš vele, Mesto Gliša Gergelj želje, Mesto Paja Palči ištu, Od Steve ti grade Pištu — Juriš, Srbe, juriš, brate, Tā sramota nije za te!
O noći, dane za te slepe miše, Za slepe miše i te tice kobne, Ta sove, mislim, što su danu zlobne, Što tamu ištu, da se svetlom slave, Jer danju s' vide nakaze od glave. O noći tavna, ti nekima vero.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odoh u kujnu, da mu iznesem žar u mašicama. Tamo, u kujni, iz velike sobe, pesma, toplota, vino. Muži počeli da ištu puške, a devojke se oslobodile i same pevaju. Iznesoh Tomči napolje žar. A on još nije savio cigaru.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda mu Grbo reče: — Mi ćemo radit što god hoćeš, ali prvo treba da se pogodimo. Potom ga kralj upita šta ištu godišnje svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata.
Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo. Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori: — Svakom da daš po sto pedeset dukata. Kralj reče da im više neće dat nego kao i prije.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me, brate, iz Turski ruku; Za mene Turci mlogo ne ištu: Tri litre zlata i dve bisera.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na jednoj klupi. Razapet. Beogradski univerzitet, 1919. EPILOG Da li da pevam profesorima što su kritici vični, što ištu, ištu optimizam, pod papučom, reumatični?
Razapet. Beogradski univerzitet, 1919. EPILOG Da li da pevam profesorima što su kritici vični, što ištu, ištu optimizam, pod papučom, reumatični?
On je skoro sed, ali je još uvek vrlo lep. Mučile su ga samo gospođe. One su dolazile da mu ištu autogram. Skoro svaka druga umela je da kaže italijanski „hvala“.
Slikari, i najbolji, i najmoderniji, strčali se da vide, i sad sve revije ištu članke o tom, i o našem starom živopisu. Mi, tamo kod nas, mislimo da je to svršena stvar.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Joka gledajući Stanu. „No da je damo u neki pošten dom, dok smo na vrijeme; a ištu je eto! Baš i juče dolaz...“ „Prekini baba!“ viknu serdar srdito. „Da je udajemo od nečijega straha!
On sjede snužden. „Ne, baš od stra’, no onako... Bogme djevojka prisijela za udaju, a ištu je“, doda Joka bojažljivo. „Čuo sam tu pjesmu, čoče, već“, prekide je serdar. „E, bogme, kad ne puštaš zboriti!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bu! Bu!“ — i ovo se zove baba-korizma, kojom žene plaše djecu da ne ištu mrsna jela... B) POKLADNE 1 MAŠKARE U Crnoj Gori, uz bijelu nedjelju, djeca se nagare i objese o sebi zvona i
nedjelju, djeca se nagare i objese o sebi zvona i svakojako drukčije nagrde se, pa idu po selu od kuće do kuće, te ištu sira, masla, jaja itd.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Novci se ne ištu naprijed, nego samo imena od prenumeranta za koje su skupitelji uvjereni da će knjigu odmah platiti kad je prime.
Novci se ne ištu naprijed (a ko hoće može ih poslati), nego ćedu se knjige svakome (ko novaca nije naprijed poslao) poslati per
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i vike utoli, preduzme reč, govoreći: „S moje strane neka bi bilo jošt toliko kaluđera koliko i[h] je, samo da ne ištu i ne prosjače; ali nas s tim sramote i lepo su već dodijali, da bi čovek volio viditi Tatarina nego kaluđera!
Što pametni ljudi fale, s tolikom željom i trudom ištu i svrh svega na svetu ljube i počituju, ono mora dobro biti. A ko viče na nauku?
mila braća i srodnici, kako čujem da su unijati, učine mi se drugojači i strašni neprijatelji koji pogibel moju žele i ištu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NA RASTANKU Iz korova glavu pomaljam: o trave Hvala vam na vedrom leku i skloništu. Ja se opet vraćam u svet gde me ištu: Bleda zamka nade, ljubav, slamka slave. Štrči mi iz loga gle čitav stub tela: Već sam sav otkriven i povratka nema.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom Boga svog Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog. I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak.
Verujte prvo! i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti! Velika dela ištu tvrdu šiju. Začep'te usta mudrih grošićara! Dignite srce! zgaz'te sumnje zmiju, I bor'te se za uspeh bez šićara.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda mu Grbo reče: — Mi ćemo radit što god hoćeš, ali prvo treba da se pogodimo. Potom ga kralj upita šta ištu na godinu svi. Grbo odgovori: — Daćeš nam sve trojici trista dukata.
Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo. Kralj ih upita šta ištu za novu godinu. Grbo odgovori: — Svakom da daš po sto pedeset dukata. Kralj reče da im više neće dat nego kao i prije.
Petrović, Rastko - AFRIKA
U tremu sudovi u kojima previre pivo od prosa i meda; u dvor ištu beli konj kraljev, koga drži njegova kći, izvanredno lepa i stasita devojka.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak. A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Za to lasno! No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema! — Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva, Svaka pjesan' ime nosi snaha ili djeva.
Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Tur mi se para, Čizma mi pukla, Svila mi se po rukavu Cepa na fraku.
Pivo je skupo, Vino još skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Taljige su skupe, Kola su još skuplja, Za karuce mnogo ištu, Peške ne mogu.
Taljige su skupe, Kola su još skuplja, Za karuce mnogo ištu, Peške ne mogu. Šešir mi se beli, Marama žuti, A dugmeta na prsluku Nema ni jednog.
Kola su skupa, Karuce su još skuplje, A za hintov mnogo ištu, Rješke ne mogu. Tur mi se para, Čizme imam stare, Na kaputu ni dugmeta Nemam nikakvog.
Jakšić, Đura - PESME
1862. CRNOGORAC CRNOGORKI Rane moje ljuto tište, Mila, divna Crnogorko! Moje grudi pomoć ištu, Isparane na bojištu. Pomoć, pomoć, Crnogorko!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I za sve morali nju da pitaju, od nje da ištu. Ali i ona se o svima njima po kući brinula. O materi, ocu, o njemu, Mladenu, i mlađem bratu.
Ne što je gubi. On se s time bio odavna izmirio. Nego što pored toga traže, ištu još i tu žrtvu. I zato mu je bilo teško. Zašto baš i to od njega?
Šantić, Aleksa - PESME
Kleče mršave Glave Pred likom boga svog — Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog. I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak, Vrh hridi crne Trne Zadnji
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
radi prošnje idu jednako po svemu narodu od kuće do kuće, i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu, pa onda ištu da im se udijeli, a đe i ko ponudi, onđe pjevaju i više; a o praznicima idu k namastirima i k crkvama na sabore i na
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
o spasenju, za sreću im i berićet, o mirnome boravljenju, na vojski sačuvanju i nadbijanju naše neprijatelje, kojino ištu da nas pogaze i naše dobro s jagmom razvuku!
Ako li nije, to bolje da se miri i pogodi se što ištu, a da ne gubi svoje mu vojske, ni mu se zemlja pohara. Na to odgovor mu dadoše bogovi i rekoše mu: »Ako ti, kralju
Isus opet iti mu pod drugi grad uzimati, posla od Jerihona četu svoju pod grad imenom Đet, do tri hiljade ljudi, da ga ištu hoće li ga dati na veru, što li misle.
Raspita ih on ko su, od kuda su, što li traže. Kazaše mu se da su iz tuđe zemlje i žita ištu da kupe. Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode!
Čuvajući ovaj crkovni zid, božjega doma kapiju, nazirući što i kakvi ljudi ulaze, propitivati što ištu, što li kod Gospodina hoće činiti, i na to jedne mi valja unutra slobodno ih propuštati kako poznance, a jedne malo