Radičević, Branko - PESME
To je bila najpotonja muka, Na samrti zadrktala s' ruka, Iščupala trave nešto malo, Ali sada svega je nestalo: Duša ode, mrtvo leži telo, Divno za te i za crve jelo...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tebi, što si mi u telo zasadila vetrovito bilje šuma, iščupala stid i strah. Tebi, što si mi oči pomračila tugom zveri, a kožu osvetlila veselošću oblaka, slava, Slobodo!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ona se iščupala, pobegla do vrata i, pre no što je stigao da je uhvati, nešto je strašno za njega rekla i sjurila se niza stepenice, a
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Čudni samotni okrajak šume, koji je neka nepoznata sila povukla naviše, čupajući ga kao kutnjak iz vilice, a nije ga iščupala do kraja, već ga je ostavila da se oslanja golim kamenim pandžama o tle.
Stanković, Borisav - TAŠANA
MARA Kaži da sam ja. SLUŠKINjA Pa idi joj ti kaži. MARA (polazeći s drugaricama): Kaži ti samo da sam ja to iščupala i ništa se ne boj. A i šta će vama ono ovde? Mi ćemo ga u našu baštu presaditi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
srca žalostiva, žao joj je brata rođenoga, ona ciknu kako ljuta guja, manu glavom i ostalom snagom, iz glave je kose iščupala, ostavila kose na direku, pa dovati jednu krpu platna, preturi je gradu niz bedene.