Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Živeo sam dosta. Bilo nam je oboma, hvala bogu, lepo!... Izrodili smo porod, sve kao zlatne jabuke. Iženili ih, dočekali unučad, pa se napevali i nasmejali!... Pa sad... smrt! Ako! Zar zato treba plakati?