Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Svet je pamtio tu kuću, po jablanovima koji su, odnekuda, bili zaostali, kraj nje, tako reći zarasli u njenom krovu. Kuća je bila tesna, uzana, bela, između ta
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad ih je prvi put ostavljao, bili su na visokoj obali Dunava, među jablanovima, u jednoj ogromnoj žutoj, turskoj kući, oko koje su, dole, na vodi ležale lađe krijumčara.
im se sve ređe u mislima sa svojim tromim, mutnim, ustajalim rekama, ostrvima zaraslim bunikom, zovom i turčinkom, sa jablanovima i kreketom žaba, kao podzemnim hujanjem.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh, pod jablanovima samim, da sahranim. I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao da, dolinom, tajno, Dunav teče.
vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh, pod jablanovima samim, da sahranim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
rascvetane trešnje, / iz zaseda, / mamim, ali, / iza gora, / zavičaj već slutim, gde ću smeh, / pod jablanovima samim, da sahranim.