Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Što uradiš, možeš da opipaš, da izbrojiš, da izmeriš, da pokažeš! Umetrena drva, okrečen jabučar! Ili napraviš recimo kola! A točkovi još mirišu na hrastove!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I on gnjili polako. Aćim se rukama odgurnu od ograde tora i pođe u jabučar. Jabuke je sadio njegov otac za Đorđa i Vukašina. I jasenove Oko dvorišta.
Neka ptičica neće. Zapamtiće moju jabuku i svakog proleća doletaće na nju i praviti gnezdo.“ A kome će on da posadi jabučar? Od njega će ostati jedan kamen i jedan Trn, tamo na kraju sela, ispod drena. Đorđe otvara kapiju.
Babica Roza je i Milunki zabranila da ulazi u sobu kod Simke, pa je morao u jabučar. Njegov strah pred Bogom tražio je tišinu, odlazio je do staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika
Kroz zid u njegov mozak probija se muklo stenjanje. Isto tako i krava, pa se trže od grešne pomisli i brzo zakorači u jabučar; u očima mu krvav klobuk, a granje ga udara po licu.
To drveće koje je Tošić zasadio nikada ne rađa. Eh, kada bi oni znali kakav jabučar njihov deda ima!... Poštapao se, lupkala je kaldrma, a on je sa suzama u očima izvirivao iza uglova kao da je lopov, a
Mnogo je strašno i krvavo bilo. Izići ću iz podruma, ući ću u jabučar da malo postojim kao da biram pravac. Svi su putevi moji i svi su isti. I svakim mogu da pođem. Padaće prezrele jabuke.