Jakšić, Đura - PROZA
ja sam već bila na melenačkom drumu, a kad je sunce ustajalo, ja se okretoh da još jedanput vidim kolevku mojih jada i nevolja, da vidim taj šareni sud u koji su tekle suze moga očajanja, da se još jednom nagledam te okrečene grobnice u
Obradović, Dositej - BASNE
„Bile su samo tri, al' je Merkurije pre mene došao, i odveo ih je u ad.” — „Kog će jada tamo?” — zapita ona. — „Da budu paklene furije, i da muče zle i osuđene duše”, — otvešta druga.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kao da ala iz njega zija. Barem da ima kome ostaviti — ni pô jada, ali sâm kao panj; nigde nikog do onog dugačkog i suludastog sinovca, što sve selo tera sprdnju s njime...
Ono, doduše, ni ja ih toliko baš ne branim; ima ih i nakarada. Svet je ovaj ionako pun jada i nakarada. Ali što baš sve nakarade pisati, te, ni za što ni kroz što plašiti poštene ljude?
Siročad Radanova potucaju se po najmu; a žena mu nekako ubrzo presvisla od teška jada... Eto, moj Pajo, kako može čovek da strada!... — Molim, fajerunt! — viknu jedan kelner uspremajući stolice po kafani.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Iz glave mu lopi krv i mozak... Otac, majka, braća, snahe, sinovci, sinovice – sve jada i nariče... Njega spuštaju u crnu zemlju... Oko negova lica vuku se hladne zmijurine... A tamo?
I ja sam čovek, koji srce ima... Zar ja nemam svojijeh jada, zar ja nemam suza i zar mi ne treba niko pred kim bih se mogao izjadati i zaplakati?... Recite!...
Digla se sila da uništi slobodu; digao se car iz Stambola da zgazi šaku jada, dojučeranje robove svoje... Poslednjih dana jula i prvih dana avgusta 1806. godine samo je puška pucala...
Veseli podrinski vojvoda, Bogićević Anta, zatvorio se u šanac sa 1200 svojih junaka. Šta će, jedan, sa „šakom jada” protiv tolike sile?! Šta je mogao drugo nego potražiti pomoći od braće!... I braća se odazvaše.
— Poteže je svršiti njegov posao nego naš!... Šta bi mi puta zalutali da ne beše njega!... Šta bi se jada desilo da ih on nije sprečio!... Junaštvo je veliko, Zavrzane, otići u Turke i saznati šta oni nameravaju!...
Dučić, Jovan - PESME
U horizont prazan gledajući tada, Na ivici gde se mrak i svetlost deli, Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi,
U horizont prazan gledajući tada, Na ivici gde se mrak i svetlost deli, Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi, I dok
Kô duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bônu. A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao
Budi odveć tužna sa sopstvenih jada, Da bi išla ikad da tešiš ko strada, A čedna, da vodiš gomile što nagle. I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela,
KRAJ Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada, Da ostavim jednu nostalgiju dugu: Pa sve kada prođe, da se sećaš tada Sa bolom na sreću, s radošću na tugu.
Tad se javi eho nepamćenog jada, I bol neke davno prebolele rane... No kako je srcu, niko ne zna tada, Zadocnela suza kad pođe da kane.
MIR Hteo bih da znadem ljubim li i sada — I da dobra neka svetlost prodre seni, I tišinu ovog umirenog jada, I padne na tamne puteve u meni.
Huje tamne rime, kô mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada: U svakome stihu ima suza jada, U svaku je strofu leglo srce celo.
I da nakraj pesme ne osetim tada Bole koje ništa ne može da spreči: U duši ostane još toliko jada, Za koje nemamo ni suze, ni reči. GAMA Ne!
I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od sumnjâ i davno preživljenih jada... I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, Kô što
REZIGNACIJA Ne prokuni nikad to prisustvo jada, U večeri gluhe, kraj mrtvog ognjišta. Jer kako je prazno naše srce, kada Nema u životu da oplače ništa.
SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim, I sumnjom u tugu i lepotu jada; Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pa šta je radio svu noć po mehančinama? — pitate vi. Nesreća, pa to ti je! Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne. A nikome da se pojada.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ... da se ne mučim i zlopatim na ovom svetu kad sam svakom na teretu i na putu! — jada se bojtar, pa se primače i ispi još ono malo što je ostalo u fićoku Pere Tocilova, pa uzdahnu teško: — He-e-e!
Ej, ta što me cvelite, snaja! Ta šta se bog već jedared ne smiluje na mene jadnika! — jada se ovaj. — ’Ajde nemoj mi se tu prenemagati i prevrćati očima k’o šokački pop — nego uzmi klipovâ, pa idi pa nakruni
Ili valjda da gleda i sluša onog melanholičnog bojtara koji jednako pripoveda i jednako se jada, pa bilo koga u čardi il’ ne bilo!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Imaš, batin, imaš. — Počne brat da ga hrabri i uverava. Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako je onaj gordi i neobuzdani jež, koji je upalio sve i toliko jada zadao svima, uzmicao koprcajući se i kotrljajući strmoglavce na svojim bodljama, koje su mu u tom kotrljanju sve više
Na kolenima sam provodila čitave noći i kvasila ih suzama. Koliko jada, koliko jada, izgledanja čekanja... Zašto mi to slovo nikad nisi poslao? Kako si mogao?
Na kolenima sam provodila čitave noći i kvasila ih suzama. Koliko jada, koliko jada, izgledanja čekanja... Zašto mi to slovo nikad nisi poslao? Kako si mogao?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta selidba u Rosiju nisu oficirska posla, nego spas za sve njih, iz bede, iz jada, iz nasilja, iz poniženja i muka. Neka ne psuju majku Isakovičima!
Slama im se, očigledno, mesecima, nije menjala. Oni, koji su ležali, ležali su pokriveni krpama. Kraj sveg tog jada, nije bilo ni dreke, ni tužakanja, ljudi mu nisu prilazili, ni toliko da vidi jasno izraz lica, nego je većina,
Mesto lepih dana i velikih zbitija, put u Rosiju pokaza se pun sitnih nesreća, jada, odurnih iznenađenja. Posle dva‑tri dana oklevanja, Pavle se onda reši da se javi gospoži Božič i da joj kaže da je u
Stariji fratar – sa licem praseta, koje je ostarilo – kad ču da je Pavle rosijski oficir, poče da se jada da je čuo da će Rusi, odsad, plaćati, i šizmatičke crkve, u Adrijanskom primorju, a to je žalosni doživljaj, za njega, u
Pavle ga čeka. Hurka je, vrativši se, iz te vizite, pričao, Višnjevskom, da je tamo, na skelama, mnogo jada, da Trifun ne razume ništa, ni nemeckog jezika, da liči na razbojnika, a da ima mnogo bolesnika.
Neće prećutati da su Francezi, kod Praga, zadali sirmijskoj miliciji mnogo jada. Neće prećutati, ni lepotu njihovog mundira i hrabrost njihovih oficira.
Imaće vremena da vrate Višnjevskom žao za sramotu. Dosta je nesreća i jada, u familiji, bilo, i tolike brige ih u Kijevu i Mirgorodu, čekaju.
Pa šta? Je li se nesretni nacion njihov digao iz onog jada i mraka, ili je utonuo u ona blatišta u Bačkoj, u Sirk-bari, kud su popa Todora naselili?
Njihovo je dete umrlo. Tast ga je prokleo. Ta kletva ga stiže, ma kud otišao. Neće da vodi sa sobom ženu, iz nesreće i jada, u nesreću. Što je bilo bilo, ali želi da ostane sam na svom pogrebu. Ne treba mu žena za milostinju!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima mnogo junaka okorelih u borbama koji su zaplakali pred nevoljama drugih! Anta Bogićević ne može od jada da opisuje Lazarević Luki muke lozničke posade, već najpre zaplače.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja kaplje, tako neka njegovo srce za mnom jada!
), hiperbolama („Koliko ti na glavi dlaka, toliko ti Bog dâ jada!“), metonimijom („Vrane ti se na veselju kupile!“), sinegdohom („Crni barjak mu se na kući pobio!
Matavulj, Simo - USKOK
Šaptalo se: — Ono je drago Jokov, knez njeguški, onaj što je dosta jada zadao Vrancezima, što izgubi starijega sina u boju pod dubrovnikom, a drugoga sina u četi!
— A ne rekoh li ja da nijesu isto što i Turci! — reče stari Mrgud. — Toliko mi jada, što vi ćaste tako lako izgoniti Turke iz šanaca!
— Pravo da vam kažem, milo mi je mnogo što ga ovdje vidim! — Eh, zadavao nam je taj dosta jada, a i mi njemu, koliko smo mogli, a rek’ bi da smo dosta, pošto se mnogo ljutio na nas i prijetio nam da će se naše gore
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: O, varvarskog naroda! ZELENIĆKA: Dobro je to: sad će se tek Serbijanci ogorčiti, pa će biti trista jada od nji! ŽUTILOV: Ja bi reko, da se složimo s Madžarima. Od Srbalja, vidim, neće biti ništa.
Milićević, Vuk - Bespuće
njezino bolno i uzdrhtalo jecanje; i kad je legao, činilo mu se da je još vidi satrvenu i slomljenu, punu neizrecivog jada koji je lila u suze, i on se stresaše, videći je kako dršće, sa vrelim čelom na hladnom stolu, kako joj igraju grudi
njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu kao kamenje njezine žalobne riječi, pune suza, bola, sramote i jednog jada, teškog kao olovo: „Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna!
što je srela u životu, to je bila nesreća; prije nego što je mogla da se naraduje slobodi, ona je osjetila srce puno jada. Rekla je Gavri Đakoviću da će otputovati sutradan s ocem. On se samo začudio. Rekla mu je da je dobila mjesto.
Radičević, Branko - PESME
I GUSLAR) 241 PERIVOJ 243 KAD MLIDIJA UMRETI 245 PESMA UMRLOM BRATU STEVANU 247 (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) 258 (NUTO JADA ZA MOMICE) 259 (PISMO U STIHOVIMA) 261 PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM 262 KAJGANA 263 (RADOST I
Ao jada moga, Da na svetu baš nikoga Ne imadem svoga! Otac, majka u grob pade, Brat i seja draga, A drugoga ne imade Sr
“ Krasni moma ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi kâno ja.
Al' jedanput danak svanu, A on sina nađe ladna: „Pa zar i tu grdnu ranu, Moga jada smrti gladna!“ Veli jad je njega stiskô, Zamuti se njemu oko, Glavu nosi od sad nisko Ranjen' otac preduboko.
“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada iznenada! Glava njemu razbijena, Ruka desna salomljena, Kroz zavoje krvca lopi, Jadna moma ruke sklopi: „Pa zar
Tu mi barem jošte nešto treba — I tako ti posred jada svoga Konjica se setim nekakvoga: Ime Pegaz, a kljusina jaka, Na rameni do dva krila laka, Kljuse, brate, naočito,
neko, Bog pomože, već misli uteko, Ujedanput zinu pakô na me, Ta jaruga, brate, puna tame, Ocek strašan, ao moga jada, Što ću tužan, kuda li ću sada, Da l' jaruga da mene proždere, Da l' da smlavi crni kaluđere?
otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga prejure, Da ne glede tvoje lude muke, Tvoji jada, tvoje velje bruke Oh ne beli sa munara viti, Ni s mečeta oni ponositi, Krvca divna tu se prosipala, Krvaca tvrdi
“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada. Ja mlidija da je već odavno Potlačena ona guja luta, Što udari na Kosovo ravno Te
“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada. Ja mlidija da je već odavno Potlačena ona guja luta, Što udari na Kosovo ravno Te ojadi Srba po
bez glave trče, Pa se sladi i njegaka srče, On ga srče, a vata ga sanak, Njemu s' čini e se beli danak, Pa sred kupa jada i čemera Laž ne vidi da je i nevera, A ne vidi de se guja vije, De mu guja nasred srca sede, De mu guja vrelu
Tu umuko, prući se u travu, Skido kamen sa srdašca svoga, Skido kamen, meto ga pod glavu, Sklopi oči, ao jada moga, Ujedanput strašno čudo novo — Al' za sada dosta je i ovo. (1847, mart) NATPISI I Al' se ..
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— molila me. — Pusti, tako ti svega na svetu!... Oh, majčice moja!... I zaplakala se. Pustio sam je. Ali od jada nogom gurnuh moju testiju i razbih je. — Ne boj se. Znam ja da ti mene ne voliš, nego...
A znala je da će opet biti bola i muke, kad počne da se od tog naviklog jada i plača rastavlja, kad ulazi u život. I u početku nije nikako na preudaju pristajala.
Kostić, Laza - PESME
Al' ne čujem onog zvuka, zvonke jeke, mamna guka, što u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni brizi, neodoljnih uzdisaja brojanički, sveti nizi; stare slave setna hvala, a skoranjih sramnih zala osvetnica, —
njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
ludi, mrakom svetlim oči tamne užgu sunce mi u grudi'; pa kad mahom sunce zađe, a s očiju mreža sađe, u oblaku mojih jada jedna mi je pavedrina: znadem kako i ti strada, budalino Savedrina!
neznana roka, jedno se drvo golemo gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim kama, od smrti živeć, od jada sama, ogromnim granjem u nebo niče, kô preklinjući svet-mučeniče dižu mu s' ruke, ogranci goli, rekô bi višnjeg preklinje,
— Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod
” „Čuvare bedni,” zbori sužanj div, „čuvare budni slepog jada mog, daj amo gusle, amo lucanj kriv, nadapeste l' im odrezan mi vlas? Al' donese l' mi drugi kakav glas?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Razum vašeg gospodina progutao je jedan magarac! ISAJLO: Jao, kuku! ŠALjIVAC: Pa što je progutao, ni po jada, nego je pobesnio! MANOJLO: Da neće preći to i na gospodina?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dobio bi posle i penziju, a ne ovako —- imaš četiri i po minuta radnog staža ... — Što se nisam aktivirao? -— jada se gosn Sule. Mućka, Anči, mućka, pa to ti je!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna. Od rumen-jada i od zreline, ja jezdim belcem, jezdim, carujem uz žubor-more, preko planine i svakoj drači dukat darujem.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni... TANASIJE: More, što ne znamo čega ima, ni pô jada, nego ne znamo čak ni kakva izgleda kuća.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Svi na konjima. — E, ne da mi se... Cele prošle noći nisam spavao, i baš sam mislio večeras da legnem ranije... — jada se Aleksandar. — Hajde požuri, da se vratimo ranije! — govorio je, nameštajući torbu sa sekcijama oko vrata.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Što je gora — da su kalemovi, Što je more — da je crn murećep, Pak da pišem tri godine dana, Ne bi moji ispisala jada!“ 113.
Žalilo je c’jelo Sarajevo, Ponajviše Sarajli Ilija: Od jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio; Terzijanu tiho govorio: “Plivaj, toni,
182. Aljur, biljur duge noći, Ko ne ljubi crne oči Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce! A od jada gora vene, Gora vene i usiše, Zelena se gora niše: Nit’ od vjetra, nit’ od sunca, Već od jada djevojačkog. 183.
A od jada gora vene, Gora vene i usiše, Zelena se gora niše: Nit’ od vjetra, nit’ od sunca, Već od jada djevojačkog. 183.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dok su mi tumačili kakva je mreža i kako se vuče na dnu mora, kako se riba stiska u njoj, ispričaše mi i sto svojih jada. Ribe je puno osobito blizu otoka, ali lov tamo pripada ovima iz Novog. Ukrasti od njih, ah kako bi to bilo divno!
Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog. Njemu je svejedno. Nema dece. Ja ga jedva čujem.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! A ne znaš kako mi je sad krivo. Gledam ovu đecu evo ovđe, nema gi šaka jada, a čita ka’ iguman đe mu otvoriš. Krivo mi, do boga mi krivo! — To ti verujem, a i meni je, vi’š, krivo.
Rakić, Milan - PESME
Jer tu je spas, i uteha, i nada, Mi ćemo, slabi, prevrnuti verom, Idolu drugom, bez suza i jada, Predaćemo se i rečju i perom; A ona biće ista, uvek mlada Priroda, taj spas, i uteha, i nada. Sad znaš.
DRUGE PESME SILNO ZADOVOLjSTVO Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kada se slatko sanja I požudno želi i blaženo strada.
Ko u srećne dane Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada. O hajdmo, u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu iz zvezda sleće I svečano
Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći. Osećam da nešto trune, al̓ ni jada Niti bola ima.
I tako sve je prošlo, i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il̓, s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu.
O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!
O, šta to mari, šta to mari! Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene. Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene.
muke raspetoga Hrista Za sve u tebi što greši i strada, Za dužnost, kao Špartanaca trista, Uzvisi život veličinom jada!
S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada. Po izlokanim drumovima, Ko verna slika moga jada, Dronjav i blatav, beda sama, Teturajući preko rupa, U iscepanim košuljama Umorni seljak tromo stupa.
Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme. U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada. Vreme je bilo tako tavno, Mračno i vlažno ko i sada.
Možda nikad više! Zbogom. — Sneg još pada, Sve tragove briše, zavejava sve, I pod teškim belim pokrovom, bez jada, Ko ogroman labud, sva priroda mre.
I u čudnom strahu ja se pitah tada, Kakvo sudba oprema ispaštanje veće, I koliko treba nevolje i jada Da okajem ovaj čas nenadne sreće! I ne videh ništa.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
čisteći oko sebe po svojim haljinama, a naročito cipele, i nameštajući jaku oko vrata, — Todora tresući se od bola, jada, srama i nesreće, okrenula se i, pre | no što je on izašao, ona ušla u kuću, i tamo, ko zna gde, u kakav kut i
Ali, ona je već bila otišla tamo, u sobu, i naslonjena na prozor, tiho je, tiho plakala i grcala. Da li od jada, bola, ili od sreće i radosti što je i to dočekala, da eto svoju Sofku udaje?
Sofka poče osećati kako će kroz grlo svu krv i svu utrobu izbaciti, jer tako poče da se nadimlje i od bola, neizmerna jada, da stenje. Ali se brzo trže. Iziđe u kujnu.
Pandurović, Sima - PESME
Nagradu celu dobio bih, tada, Za cvetno doba svojih ideala I jesen njinu u ponoru jada, Za dugu borbu u životu zala, Za slom ideja i neuspeh vere, Otrovan mozak i srce prozuklo, Sram siromaštva što ga
zadovoljna, kada U veče, sve kad snom mrtvačkim spava, Izvadit’ mogu s bolom srce svoje Iz koga lipti krv (puno je jada); Na njemu tvoj je urezan lik. I tada plačem, i radost me divlja Obuzme celu, zato što se patim Zbog tebe. Zbogom.
Jer prošlost je ono što nam uvek stvara Iluziju sreće i vidljivost jada, Što je uvek draga, kao majka stara, I kad cveće cveta, i kad lišće pada.
Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.
I tada Doći će dobre sudbe večni dâri: Spokojstvo, mir, bez bola, jada. Treba nam leći, snovi moji stari. NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko
A grudi Nadimaju se, traže noćne studi, Svežine. Jurnuh napolje, pun jada. Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu.
Jer oni su sunca što se uvek dâve U sumraku naših briga, našeg jada, Što zasipa život mrakom koji pada; Al’ njima se opet okreću sve glave Pognute pod jarmom naše sudbe prâve, Kad s
DANAŠNjICA (1911) Samo ne ovo, samo ne banalnost! O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata!
Dok se pâle Tada Zvezde male Svih sećanja, i sreće, i jada. Nek kroz vâle Mraka što se gusne Naša srca, naše težnje usne.
Život prošlih stvari, prošlih ruža vek, Davnih snova radost, starih jada dah Vetrovi mi dragi nose kao lek S mirisima tela što postaju prah.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Udri!“ I ono mrtvo puhalo ražesti se nekoga jada, te stade mlatiti što je jače i hitrije mogao, ali zaludu, Jan mu svaki put odbije udarac, pa ga ubode i vikne: „Ranjen
“ „Jest, jest“ „E, vidiš... Ono da rečemo, u snu se priviđa svakoga jada, i ono što nije nalik istini. Ali meni se to dogodilo, baš to na što on gađa u Cucama!“ „Pričaj vjere ti!“ rekoše svi.
On mi sad piše šta je radio, koliko li ga je jada ubilo trčući tamo-amo, tobože da mi pomože. Išao je i u Beč, pa najzad veli izradio mi je oproštenje.
„Kako ne bih razumjela. Misliš li da sam ja zaboravila sve što si nam pričao, koliko te jada ubilo od djetinjstva do danas. A danas zar ti je lakše? Nijesi li kao grana odsječena...
Da-nu, šta kažeš na to!“ Joke ne odgovori, no se pognula, ne zna se da li pod teretom jada, ili tijeh domaćinovijeh razloga.
Veže je taj djetić, a da njega Bog uzme, jedva bi čekala da od nas pobjegne, ako s ništa drugog a ono od jada. Pa, da ti pravo kažem žao mi je i dosad, jer nije u tijem godinama, da može udovati... Dakle, što bi mi?
Pa kad nas Bog pozove, nećemo li se, poslije tolikijeh jada i nevolja, što pretrpijesmo, nećemo li se zadovoljiti svijetom rastati, kad ostavimo tako u kući?“ E, to Joku zanese.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zgrčio se kao srp u planinu! Koliko mu odovud stopa, toliko odonud godina! Koliko hljeba pojela, toliko jada imala! Ko te izda, izdalo ga ljeto! Krv platio na svom domu! Kud god išao, vazdan kukao!
4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala! Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova, od mraka, drenova kijaka!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
siromah i punan đece tako da ih nikako hraniti nije mogao, i više puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada đe mu od gladi umiru, ali mu žena branjaše. Jednu noć dođe mu u snu jedno dijete i reče mu: „Čoeče!
Dosjeti se siromašica žena, ali svrh svijeh jada ne kazuje mužu da ne bude više trlabuke. Kad čuje muž za nesreću, stane lelekati koliko da je glavom poginuo, pa odmah
Ali sve za fajdu. Najposlije kraljev sin padne u veliku žalost, i već šćaše od jada da se ubije, kad tumarivši onako zađe u nekaku planinu i nabasa na jednu babu, đe ukraj puta sjedi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
a glava mu ne bješe veća od dobre kruške, a prema glavi sve ostalo, tijelo i trbuh mu utonuo pri rtenjači, ele, šaka jada, sašta ga i prozvaše Čmanjkom...
Možete zamisliti, kako je to knez iskitio u povratku i kako to odjeknu po Zvrljevu. Krkotići i Zubaci pucahu od jada, ali, pored svega toga, Čagljiva, došavši poslom jedared u manastir, tražio je — baš je tražio — da se umili Kušmeljiću.
Tako činjahu i svi ostali, a uz to derahu se svi skupa, jer se zbilja čovjek njekog jada ugrije pjevajući. Kad ta „derba“ doprije do najvećeg nesklada, fra-Tetka se najedi, pa i on poče nemilice udarati po
Nakon podužeg razgovora s njom, vrati se kući gdje se već bio i Čmanjak vratio sa stokom. Čmanjak je njekoga jada porastao, ali osta „šaka jada“. Poslije večere bilo je sijelo u dvorištu.
Čmanjak je njekoga jada porastao, ali osta „šaka jada“. Poslije večere bilo je sijelo u dvorištu. Dođe fra-Zaharija; dođoše svi stričevi, i Šunda s ranjavom nogom, pa i
Ćosić, Dobrica - KORENI
I vi ste jadna vojska i jadne starešine! Gde vam je trubač da juriš zasvira? Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je bilo krvi u smrznutom blatu a nebo, mokro i oporo, spuštalo se nad ljudske glasove prozukle od radosti, umora ili jada.
govorilo kao o smrti stare žene, mada su neki bečki i novosadski listovi pisali da je umrla prerano, naprečac i od jada.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oči su mu pune suza, Reči su mu pune jada, On se seća doba snage, On se seća doba mlaca. On se seća doba rada, Što ga grešno, podlo strati, Što se više nikad,
bi bilo svetlije i lakše tada; Al' on je pružao ruke na sinje daleko more, Lijući na vreli pesak suze ljubavnih jada. Tamo, kuda je nekad sa Helom bludio srećan, Sada je s bezumnim bolom klicao njezino ime!
I tako sve je prošlo; i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il' s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu!
Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od jada, od davno preživelih jada.
I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od jada, od davno preživelih jada. I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć' svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, K'o što beše
J. Dučić LXX SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim I sumnjom u tugu i lepotu jada: Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.
K'o duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se svakom Kao da
Huje tamne rime k'o mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada; U svakome stihu ima suza jada, U svaku je strofu leglo srce celo. J. Dučić LXXIV ZAŠTO?
K'o u srećne dane, Poći ćemo sami iz dosadnog grada, Poći ćemo sami u pitome strane, Daleko od ljudi, daleko od jada.
I u čudnom strahu ja se pitah tada: Kakvo sudba sprema ispaštanje veće, I koliko treba nevolje i jada, Da isplatim ovaj čas nenadne sreće! I ne videh ništa.
Na moru nigde jedra ni galeba; Mir samo struji s ljubičastog neba A san, vidim, slazi i vrh mojih jada... No kad sunce blisne na more i granje, Tad će da se prenu, i izađu tada, Kao crne zmije na svoje sunčanje... J.
Budi odveć tužna sa sopstvenih jada Da bi išla ikad da tešiš ko strada, A čedna, da vodiš gomile što nagle. I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A prvi primerak dao sam skoro džabe, za osam stotina forinti. Kad na to pomislim, prepukao bih od muke i jada“. Pogledah koliko je tabaka u knjizi i izračunah koliko je Mardohaj za nju platio.
Taj fanatični jakobinac preobrazio se u ubeđenog monarhistu i presvisnuo od jada što ga Napoleon nije cenio“. „Ne može li se to njegovo nedostojno vladanje objasniti zavidljivošću koju sam i ja često
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada na njegovom licu zaigra čudno izraz neke duboke misli i jada. Za nekoliko sekunada buknu pred njegovom dušom sva njegova prošlost do najudaljenijih zavojica, jedan život sav
dečurliju tu, sokolce, da posmotrim i da vidim zašta sam se borio i krvavio, i da li je to onih naših ljutije' jada zasluživalo.
iz Baa, — koji su govorili da su iz Baka-baa i pušili na velike čibuke kad im je godina dobro rođevala, a iz Ba iz Jada kad je bilo drukče — a u advokatskoj kancelariji Ilije St.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nešto što čovjeka iskupljuje. A zadao mi je jada u mom djetinjstvu! Mogu slobodno reći da mi je zagorčao i otrovao najmlađe godine.
Zamislite dijete u garde-enfant-y s brkovima!) Koliko god je moj otac zadao djedu jada i glavobolje svojim nemirom, toliko mu je ovaj stric, na sasvim drugi način, nanosio neprestanu bol opominjući ga stalno
I ona će se u tim razgovorima nazivati „ono sirotinje“ , „ono crkavice” i „ono nešto jada”. Po nejasnim nagovještajima moja će bolničarka naslutiti da se njoj, kao članu koji se otkinuo od kuće, odgacao u
ti služiš i robuješ, neotkupivo robuješ, jer on sav izrasta iz tebe, baš iz tog i takvog bića, zadao dosta muke, dosta jada. Bojim se da ti nije dao ono smirenje koje bih ti ja iz svega srca želio...
) — Fakat je, Erna, da ti od ove naše zajednice imaš samo jada i štete. A što ranije o tome nisam vodio računa, samo povećava moju krivicu, ali ne oduzima ništa od istinosti tog
Eto! Jedan dan izgledao je nekog jada pitomiji. A danas, čim sam izdaleka pokušao da mu se malo približim, opet se narogušio! Baš je nemoguć!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Dakle, slučajno učinio jednu pogrešku i bio loše sreće, te ga vlast uhvatila, pa, bojeći se valjda gorih jada, dao čistac... — Sve su to trice i kučine! umeša se Živko pisar, stari policajac.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bre, sve je dobro dosada; ali da vidiš sada jada, kada ga mati opazi bez konja, pa još kada saznade da ga je vuk pojeo, stade ga grditi i ružiti na pasja preskakala, pa
siromah i punan đece, tako da ih nikako hraniti nije mogao, i više puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada đe mu od gladi umiru, ali mu žena branjaše.
Dodije se babi, te počne u plaču i u ijedu proklinjati sebe, i od jada zaviče: — O smrti, đe si, zaboga, uzmi me s ovoga svijeta!
Jedan dan neko od njegovih seljaka susrete ga i od jada u ljutini pozdravi ga šaleći se: — Dobro jutro, pošteni čovječe!
Petković, Vladislav Dis - PESME
mojih očiju, Da se stvara nebo i svod ovaj sada I prostor, trajanje za red stvari sviju, I da moja glava rađa sav svet jada, I da beže zvezde iz mojih očiju.
I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće. Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati.
K'o duga nebom posle mnoge kiše, I moja nada pojavi se tada Nad ljubavlju mi, i lagano briše Duboki očaj i tragove jada.
Ti si divna bila. Ne osetih tada Želju da te volim, potrebu da grlim Dan mojih očiju. Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi.
nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod bledom zvezdom koje nema sada. Znam ih.
I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblaka, bez sreće, bez jada, Pogled mrtav i prazan duboko. I taj pogled, k'o kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor
samo preživelo doba Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada.
gledam tako preživelo doba Kako se kreće i u suton pada, U neki suton i predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada — Ja vidim kako sve besane noći, Vukuć ideje, preda mnom se jave: Ja vidim sebe u raskošnoj moći Gde skupljam zrake i
samo preživelo doba, Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada. 1904.
večeri, kao posle grada, Mirisala je koža telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cveće oko sna mog što je Očajem skrio njenih nada boje, Odveo dete u nesreću sada.
cvet od srebra u zaspaloj kosi; Moja suza teška, kao sanduk majke, Kao mladost koju krst do krsta nosi, Iz umrlog jada U dubinu pada.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Prolazeći mimo toliku čeljad što uživa u bogatstvu i obilju, pomisli Cveta na svoju nevolju; jada se u sebi: „Toliko bogataša, pa niotkuda pomoći”, i jače oseti u svojoj duši samoću, brigu i tugu. —Da pođemo, a?
Ne znaš koliko si mi dosada jada zadala! Brodica pristade uz zgodan školjić; oboje iskoči na kraj; ona ga čeka dok brodicu naredi, pa onda putanjom
Pogledaj kako se iza zida išćućurio Danilo Jovanov, taman šaka jada... Gledaj Jovana Milivojeva do njega!... Gladni, goli. Domalo i ti ćeš ogoleti, a ko će te narediti k'o tvoja majka?.. .
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad su sve to videli, od jada im preseo i Trg i trgovanje. Grad im se u pakao pretvorio a po obrazu blato ošinulo, te jedan mimo drugoga pojurili
Osim toga i sažaljenje se probudilo. Bez golemoga jada ovakav se čovek ne vraća u državu druge vere. Zna on dobro Selima Društinu. Zna, zna...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Šta, zar da me plakat’ vide!“ Junak suzu zna da svlada. Savlada je usred jada. Svom gorčinom kroz svet ide, Nosi svoje neizvide, Ume živet’ i bez nada.
Za jedan trenut više jada stvori Neg’ što bi mogle stotine gromova. Ima l’ se kuda? — Ako imaš krila Ženo, što blediš? — Gde je dete moje?
Slava tebi, junačino, kome nema ravna, Lučo pravde i slobode od Boga poslana! Slava tebi, ti patniče jada i čemera, Ogledalo kristalnoga muškog karaktera!
veliš, Ljubo, Jedno lepo veče Da nas, ’vako stare, Zajedno zateče; Da vidimo šta je I na dnu bokalu, Pa od starih jada Da zbijamo šalu; Na starome žaru Da se zagrejemo — (Ne vidi l’ nas niko I plakati smemo).
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
„Tiče l’ se roba to? I rob da zna? Ha, ha, ha!“ Grozno se smeje on. A meni, svome robu, poklanja Dva veka bola, jada, čemera: Na oštar kolac pored Pajsija Bratovu glavu besno udara; Pa da je gavran ne bi kljuvao, Onde na stražu mene
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
više... više... o ljubavi večitoj. Pa nabuja, kâ oluja, — Ao jada golemog! Al’ me tekne kad odjekne Od praznine srca mog.
Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut zlatna nada. A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga
Pitanje jedno drhta nam na usti, A ni to ne sme niko da izusti, Ove dve-tri reči, pune večna jada: „Šta ćemo sada?..
Oh, kako će na te glase Crna guja jada moga Upiti se, stegnuti se Oko srca ranjenoga! Pa će možda smrtnim stegom Razdrobiti svu tegotu, — Vi’š, kako su
Svakom sjaje jedna zvezda Kroz tamninu gorkih jada, Svakog teši ova zvezda — A zar za me nema nada!? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad
Teci pesmo, potočiću Porušena nada, Izgubi se u pučini Opštih, večnih jada! LXIX Nešto si reći htela Kad više nisi mogla; Usta ti behu nema, — Al’ suza ti pomogla.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— To je isto i kod nas bilo — dodaje Svetislav. — Naši strelci tukli su bez prekida. Ali najviše jada zadavali su im naši rovovski topovi.
— Nije mi što je poginuo, nego što ostadosmo bez ručka! — jada se ovaj. — Ja, bogati. Ljudski život tamo ništa ne znači — upade poručnik Mišić.
— Već smo zaboravili kako to izgleda kad maršujemo kroz varoš i kite nas cvećem jada se Brana „Maher“. — Kako?... Zar nisi video gospodina kapetana, pre nekoliko večeri? — veli Pera. — Naravno!
Sve mu razli pasulj po licu i odelu. Eto ga gore gde se jada: „Voleo bih da me je udario u leđa, nego što mi prosu večeru.“ I komandir se nasmeja.
— Čekaj, da vidimo dalji razvoj — umiruje ga Vojin. — On je rekao da mu je ta veza zadala mnogo jada. Možda sad nastaju interesantni događaji. A, sem toga, da ju je prvoga dana uveo u svoju sobu, priča bi bila završena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sećaš li se onog jada Kad glas dođe iznenada, K’o iz vedra neba grom, Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu, ostaviti, I moj vozljubljeni dom?
jedan, kada bude vreme, Popeće se na vrh mete lepe, I taj će, za trude Radivoja mlada, Utešit mu majku od njenoga jada. 1847. Pavle Popović Šapčanin POGOVOR PLAČ SERBIJI (str. 37).
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— zagrcnu se. — Zemljo moja, majko moja, koliko li sam znoja, suzâ i krvi svoje na tebi prolio! Koliko li sam jada i čemera na tebi vidio!... Stole moj, moja slatka dušo! Stole moj, grdna rano moja!... Ja velim: pošljednji put.
— „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi jada zadali. Dobro to, veli, znaš, šta bi ti, kaže, govorio!“ — „Znam, ama kako ćemo?“ — „Lijepo“, veli.
Bojić, Milutin - PESME
san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruši večni pokoj palih četa?
U mozak moj je dah tvoj bio utkan. I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan.
I njenom oku ti si dao sjaja. U tvoj se drhtaj nenadno uvlače Osmesi njeni fini, kô ton jada Tih osmeha je moja duša rada.
Izvan duše svoje ti se sreći nadaš; Sadašnje ne pojmiš, a zbog prošlog stradaš. Ja, dovoljan sebi, ne znam pesmu jada. Prospavam mrazeve s oblacima sivim I budim se, da se samom sebi divim, I zaspaću večno, kad me umor svlada.
I vratiću se čist, u svet pun gada I vratiću se bez greha i jada. O, budi crkva i Bog mog spasenja. XXII Po oluju ti noćas pozdrav šaljem.
XLII KOMEDIJA LjUBAVI Umoran sam, draga, od ljubavi naše I kô teški teret na oči mi pada Nesvestica puna i sreće i jada, Kô pijanstvo posle iskapljene čaše. Vaj, znaj, mene takve nejasnosti plaše.
Jakšić, Đura - PESME
Nemojte reći: „Ovde počiva Ljubavi naše uveli struk!“ Ne kun’te zemlju, nije vam kriva — Stišajte jada laskavi zvuk! Nemojte trošit ruže ubave, Kiteći njima moj večit dom!
Izmučene stare grudi Da povrediš, da pozlediš? „Ja te ljubim!...“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada...
Teško tvojoj gršnoj duši! Oporeci knjigu gada, Knjigu greha, knjigu jada!“ „...Ja nikada!“ „Na spalište! Na spalište! Pakô svoju žrtvu ište: Dušu, telo i spisove, I junaka vere nove!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tu da iscelim mog života bol. Za svoju glavu gde zakon da nađem? Vazda me mori plač i jecaj ljut. Dah jada moga dune kô oluja I nosi Bogu moj vapaj i krik.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kao naslućivanje da, možda, sigurno, neće baš tako sve biti... Biće bola, jada. Koliko puta tako uveče, kad posle dućana i dobra pazara mirno, srećno pođe kući, sav blažen misleći na nju, gledajući
viđa je i uvek, bilo pri igri, pri pesmi, on navlaš, naročito da peva kakvu pesmu na to, koja kori, kune, i da od jada pije, ide po mehanama, lumpuje, noću sa sviračima pijano, besno, uz pucanj pušaka prolazi pored njene kuće...
sve, hoće da je tu, kod njega, da ga odvede kući, bojeći se, strepeći, da možda sada, uoči njene svadbe, od derta, jada, bola, on se ne zaboravi, zapije se i time svima dâ na znanje celu stvar, sve njih obruka.
prvo milovanje, Milovanje, slatko uzdisanje. Ej, ne uzdiši, ne veži sevdaha, Ej, od sevdaha goreg jada nema! Mladen se diže. Sa stisnutim ustima, ukočenim, namrgođenim očima, miran, pribran, poče da se prašta.
Ona je više na tome nego mati mu radila. Ko zna zbog čega. Više kao iz inata, kao pakosti, jada, da ga vidi oženjena, da vidi kakav će, kao mladoženja, stidljiv, srećan izgledati. O da, ah da!
To je bilo svake noći, sve gore, sve teže, dok jedne noći Mladen, osećajući kako će pući od jada, slušajući kako ona, misleći da oni već spavaju, predala se i na sav glas kuka, jeca, ne diže se, siđe i ode do nje.
A kako bi voleo da se oni njega ne stide, da je on tamo s njima, piju, vesele se! I od gorka jada, derta, puni čašu vina iz čuture, nalivenu diže da je pije, onako gorak, žedan, da je svu, naiskap...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kod Jurine ograde ustaviše se i pustiše živinu po starini, a oni pođoše po sadu. Mladiću je srce pucalo od jada kad je stupio na prekopanu, ispucanu zemlju što se je prašila isto kao i cesta s koje su došli. — Gledaj, molim te!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta je ostalo od onog silnika pred čijom smo surovošću svi odreda premirali?! Šaka jada. Sad leži na postelji bespomoćan kao odojče, cvokoće od groznice, bunca u bunilu i trza nogama.
Čas je govorila ona, poverljivo, tiho kao kad se vršnjakinja vršnjakinji jada i kad joj obelodanjuje svoje najskrovitije tajne, čas je pričao on, opet na isti način: mrmljanje, šapat, sve neko
Ilić, Vojislav J. - PESME
I vesô leti svetom svud, Šireći slatki jad I strelom ràni moju grud, Nestaško ràni mlad! I s čudne sreće, jada mog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan! 1882.
Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O blago onom ko ne misli ništa, Taj manje tuži, manje jada zna! Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je slušô možda.
Hoćeš li pojmiti tada Nejasne reči moje, i teret ljubavnih jada, I tajni uzdah moj? O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije, Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije, Ni
“ I čuvši besedu ovu, i pojmiv dubinu jada, Svi smo mu za pravo dali, i svi smo pljeskali tada. Redaktor jednoga lista, s dovoljno nervoznom minom, Promumla kroz
bi bilo svetlije i lakše tada; Al' on je pružao ruke na sinje, daleko more, Lijući na vreli pesak suze ljubavnih jada.
1890. MRAMORNI UBICA Za vreme Andžela slavnog življaše u drevnom Rimu Silvije, ubogi vajar. Pod krovom nužde i jada On je trajao dane, nepoznat i prezren često, Smrt gladnu goneći mučno zaslugom skromnoga rada.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Od pelena gorka Dobio sam jada, Od zeleni grana Dobio sam nada, Cveće mi je dalo Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji
Zdravo, granje, što mi Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uđoše dakle Vlaovići u poslednji tesnac mraka i jada. Napadi gneva se vraćali nekako redovno, jedared u mesec dana, i svakom takvom prilikom bi teško stradala Leksa, koja
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Koliko su nam jada zadavale te prevrtljive reči u gramatici, toliko još više i razni znaci, koji su, izgleda, zato izmišljeni da naprave
Najviše jada i nevolja su nama zadavali izuzeci, koji su prosto bili grobnica u koju je legao čitav jedan razred ako ne i čitavo
Ah, te nepoznate količine, koliko li su nam one samo jada zadale! I, kako tada tako i docnije u životu, uvek su to nepoznate količine koje čoveku zadaju nevolje i brige!
– Jeste, jeste! – vrišti Ilija Vukićević i mlatara kroz vazduh dugim rukama. – I da je samo izostavio sebe pa ni po jada – nastavlja Radoje i lupa pesnicom o sto – nego je uveo sebe u mlađi spisak generacije, one što dolazi za nama, pa se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja! — jada se neko iza mojih leđa. — Ovaj, bre, ne misli da se zaustavi — govore vojnici, misleći na onoga čelnoga komandanta.
A kad naiđe vatra, ja sanjam kao da se grejem uz neku furunu, pa mi još milo. Poručnik Branko uzdiše i jada se. Skinuo čizme, i ostavio pored vatre da se sasuše.
— Eh, lako je njemu, taj se užirio i utovio u komandantovoj kujni, a nije ga bila memla kao nas — jada se jedan iz četvrte baterije. Zanoćili smo pred Podgoricom, u jednom selu.
Naređeno je da vojnici štede. — Ama kako da štedim, kad se povodim od gladi! — jada se jedan. — Ja lakše podnosim glad kad znam da nemam ništa, nego kad osećam ovu konzervu, na koju stalno mislim —
Neke podbacuju, druge prebacuju. Po užurbanoj paljbi njihovoj vidi se da im naša peta zadaje mnogo jada. Rešene su da utamane pobesnelu neman, koja hoće da im uništi njihov dvadeset deveti puk.
Petrović, Rastko - PESME
A na kartama da su slike ljubovca naših, o jada; I naših očeva i prijatelja, da l' znamo Il' samo nam se čini - i srca naša ranjava I krstovi i listovi?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ka nebu pogled diže Varalica i uzdrhta. Gle, čuda čudovita, gle jada jadovita: na ptici srebrna pera, gvozdene kandže, gvozden kljun. Majko majčice, okrenu se Varalici svet oko glave.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sudbine je htela da za nekoliko desetina merica žita izgubi glavu čovek koji je, kao malo ko u njegovo vreme, zadao jada Turcima“. I godine 1612.
Svakom Juže hatar navršuje. Doke tako izredili bili, dugo bilo i vrijeme prođe, i zadugo bane začamao. No da vidiš jada iznenada!
Zlo ti bilo u Kruševcu vino! Zlo ti vino, nesretna tazbina! Viđi knjigu, nečuvenih jada! Izubaha jedna pade sila: turski, sine, od Jedrene care, a car pade u polje Kosovo, a car pade, dovede vezire, a
Al' da vidiš jada na nevolji! Banu jutros nema prijatelja: nije lasno u Kosovo poći. Viđe bane će mu druga nema, sam otide poljem
delije hitro potrčaše da jedeke caru pofatamo; ako kažem caru, ja veziru, koju si mi riječ besjedio, hoćeš, stari, jada dopanuti“. Grohotom se derviš osmjenuo: „Ti, delijo, Strahiniću bane!
A ti, bane, danas k mene dođe da ti uzmeš tvoje dugovanje, a ja, bane, ni dinara nemam! Strahiniću, — jada dopanuo! — će ti dođe da pogineš ludo u Kosovu u vojsci carevoj?!
guja govorila: „Moli boga, Kraljeviću Marko, đe se nisam probudila bila dok je Musa u životu bio, od tebe bi trista jada bilo!“ Kad to viđe Kraljeviću Marko, proli suze niz bijelo lice: „Jaoh mene do boga miloga, đe pogubih od sebe boljega!
Prije tebi nisam kazivao, od sramote i od jada moga, kako me je đedo prepanuo, ne znajući ko je ni kako je“. Nasmija se od Sibinja Janko: „O, lud ti si, dijete Sekula!
Đerzelez Alija: „Mili bože, na svemu ti fala kad s' desiše zatvorena vrata na kulama i na kapijama, više b' Vuče jada učinio!“ Pa pobježe svome Sarajevu. 47 DIOBA JAKŠIĆA Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo Danice?
Kako sjede u srebrna stola, oči mu se odmah otimaše, te Maksima pogleduje sina. Ta da vidiš jada iznenada! davno Ivan dvore ostavio prosit snahu tri godine dana, iza njega bolest udarila u Žabljaka, u postojbinu
Kud te sila slomi preko mora nadaleko četr’est konaka, preko mora, da ne vidiš doma, ni bez jada dovedeš đevojku, a kod tvoje zemlje državine, zemlje tvoje, Bara i Ulćina, Crne Gore i Bjelopavlića, lomna Kuča i
prije su vođene đevojke, i prije su momci oženjeni, i prije su vesela bivala u svoj zemlji, u svoj kraljevini; tvoga jada niđe nije bilo: da podigneš zemlju u svatove, a daleko kosti zanijeti braći našoj preko mora sinja, preko mora četr’est
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR — VLADAR E PA SAD JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
on stigne, gdje ga ručak zatekne i gdje se pomalo krpi — vajkao se žandarmerijski narednik Dane Nakarada i od pusta jada odmah je skrenuo u seosku krčmu. — Čekaćemo ga ovdje, tu njega dovode svi njegovi puti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Doču Juda od njih taj čemerni mu razgovor od sveštenika židovskih. Ode pod jedno drvo, od jada zavrze se za vrat svojim pojasom, te se obesi i udavi se. Posle vrlo se nadu i raspade se.
Dor se obneznani od jada, jedva se opet povrati. I uze otmaštivati se Ismajeltenom tu mu sramotu; rasposla svoje čete na sve strane Đurađ
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato se silno iznenadila kad joj na Krstovdan priđe glavom sama Zona i poče o tom istom da joj se jada. Jevda izišla malo iz crkve i sela u trem koji je oko crkve, a Zona je vrebala i uvrebala.